Promocija 9. broja časopisa KNJIŽEVNA FANTASTIKA // ЧЕТВРТАК, 07. СЕПТЕМБАР 2023. У 19:00 // Kuca Kralja Petra

 

Novi broj "Književne fantastike", s novim i starim autorima, njihovim ogledima, pričama, esejima, osvrtima, intervjuima, portretima, prevodima, prikazima, kao i tematom: "Stvaralaštvo Džona Ronalda Ruela Tolkina", slavnog engleskog pisca, pesnika, leksikografa, filologa i stručnjaka za anglosaksonski i staronordijski jezik – već tradicionalno biće predstavljen u Kući kralja Petra I, u okviru projekta "Isidora nas sluša".

Časopis koji izlazi u izdanju sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i Kontrast izdavaštva i u ovom broju predstavlja domaća i svetska ostvarenja na polju horora, naučne i epske fantastike, ali donosi i uvid u aktuelnu srpsku i svetsku produkciju fantastičnog literarnog stvaralaštva.

Da li nas naučnotehnološka dostignuća uvode ili izvode u i iz "vrtloga novog sveta"? Da li ljudska svest može na vreme, zdravo i savesno pratiti put koji nam tehnološki napredak nameće? Koliko nam je veštačka inteligencija neophodna? Da li nam je prirodni jezik ugrožen generisanim? Preti li definitivno odumiranje jezika, naročito "malih"? Može li fantastika biti oružje protiv straha od sebe i straha od drugih? Da li je moguće uspostaviti ravnotežu reda i haosa u univerzumu, ili smo s tim zakasnili? Koliko su realne priče nerealnih svetova? O ovim i mnogim važnim pitanjima u vezi sa fantastikom u književnosti, ali i u stvarnom životu, govoriće zastupljeni autori: pisac dr Adrijan Sarajlija, prevodilac Jelena Vitezović, pisac i prevodilac Dina Hrecak, prevodilac Milena Dasukidis, pisac i prevodilac Miloš Petrik i pokretač i jedan od urednika časopisa Dragoljub Igrošanac. Razgovor vodi Laura Barna, pisac i autor projekta "Isidora nas sluša".

Ulaz na promociju je slobodan.

Projekat "Isidora nas sluša" podržan je od strane Sekretarijata za kulturu Grada Beograda i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Nagrada za zbirku pesama “Navrh dima dimnjaka“ u izdanju “Pčelice“

 

ČAČAK – Žiri festivala 35. Međunarodnog festivala humora za decu jedoglasno je doneo odluku da “Srebrnim Gašinim perom“ nagradi Duška Domanovića za zbirku pesama “Navrh dima dimnjaka“ u izdanju “Pčelice“. Po oceni žirija “reč je o knjizi koja je puna pesama vrhunskog humora i svih onih humanih i emotivnih sastojaka i primesa koje žigošu negativnosti, a afirmišu i simbolizuju vedrinu, bliskost, humane odnose među ljudima: rodbinske, drugardke, prijateljske,

Otvori na moravainfo.rs

Književnik Zoran Živković laureat Nagrade “Ramonda serbika”

  |  Autor: Južne vesti

Jednoglasnom odlukom žirija Književne kolonije Sićevo, nagrada “Ramonda serbika” za 2023. godinu za višegodišnje stvaralaštvo koje je ostavilo poseban pečat u istoriji savremene književnosti biće dodeljena piscu Zoranu Živkoviću.

U tročlanom žiriju, koji je imenovao Savet kolonije, bili su prošlogodišnji laureat Goran Petrović, Dejan Stojiljković i Dejan Milutinović. Oni su odlučili da nagrada, koja se dodeljuje 28. put, pripadne piscu, esejisti, prevodiocu, izdavaču, uredniku i scenaristi Zoranu Živkoviću za celokupno književno-naučno stvaralaštvo i doprinos srpskoj kulturi. Baveći se (naučnom) fantastikom, Živković ostvaruje monumentalni opus, čija se sveobuhvatnost ogleda kako u

Otvori na nova.rs

EMIL SIORAN - VEĆ DEO DANA...

 

Održana komemoracija književniku Davidu Albahariju

 

Komemoracija piscu i prevodiocu Davidu Albahariju (1948-2023) održana je sinoć u Jevrejskom kulturnom centru, gde su o književniku dirljivo govorili članovi porodice, prijatelji, saradnici i poštovaoci.

Pred ispunjenom dvoranom, Natan Albahari je rekao da je njegov otac dugo bio teško bolestan, ali da niko nije očekivao „da je kraj iza ćoška, pa ni on sam”. Prema njegovim rečima, David Albahari je tog dana planirao susret sa prijateljima i porodični ručak, a svakodnevno je radio na novom romanu, pratio je poslednja dešavanja u fudbalu i slušao muziku. „Ništa nije moglo da nas spremi za nedelju i brzinu njegovog odlaska. Bili smo u šoku, u neverovatnom bolu.

Otvori na politika.rs

O Albaharijevom životu i delu

 

U Jevrejskom kulturnom centru, ulica Jevrejska 16, u 17 časova biće reči o životu i delu književnika i prevodioca Davida Albaharija.

Govoriće Predrag Marković, istoričar, Svetislav Basara, pisac, Mirjana Ognjanović, književnica i prevodilac, Dragan Babić, Bojan Savić Ostojić, pesnik i prevodilac, i Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar. David Albahari, jedan od najznačajnijih domaćih savremenih pisaca, rođen je 1948. godine u Peći. U Zagrebu je studirao englesku književnost i jezik. Prvu knjigu, zbirku priča „Porodično vreme” objavio je 1973. godine, a prvi roman „Sudija Dimitrijević” 1978.

Otvori na politika.rs

У уторак, 8 августа биће одржано песничко вече у библиотеци Петар Кочић

 

 У уторак, 8 августа,биће одржано песничко вече у библиотеци Петар Кочић,

Sahrana Davida Albaharija u petak

  |  FoNet

Sahrana književnika Davida Albaharija biće u petak u 12 časova na Jevrejskom groblju u Beogradu, prekoputa Novog groblja, saopštila je porodica.

Komemoracija Albahariju biće održana u sredu, 9. avgusta, u Jevrejskom kulturnom centru, Jevrejska 16, sa početkom u 17 časova. Posle duže bolesti, Albahari je preminuo 30. jula u 76. godini. Prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, objavio je 1973. u izdanju Matice srpske. Isti izdavač objavio je njegov prvi roman, Sudija Dimitrijevic (1978). Objavio je još romane Cink, 1988; Kratka knjiga, 1993; Snežni čovek, 1995; Mamac, 1996; Mrak, 1997, 2008; Gec i Majer,

Otvori na 021.rs

Petnaest godina od odlaska Aleksandra Solženjicina

 

Pre petnaest godina ovaj svet napustio je znameniti ruski pisac, politički mislilac, nobelovac, Aleksandar Solženjicin.

Rođen je 11. decembra 1918. godine u Kislovodsku, u Stavropoljskom kraju, na jugu Rusije. Porodica u kojoj je rođen nije spadala među oduševljene pristalice novog režima u Rusiji. Roditelji su bili ubeđeni hrišćani, otac je bio oficir, kozačkog porekla, majka izdanak veleposednika. Godine 1924. sa majkom se seli u Rostov na Donu. Fakultet za fiziku i matematiku završio je 1941. godine na Rostovskom univerzitetu. Pohađao je i studije filozofije, književnosti. Na

Otvori na politika.rs