Преминула истакнута песникиња Драгиња Урошевић

У Зрењанину је после дуге и тешке болести преминуле истакнута песникиња Драгиња Урошевић. Припадала је „генерацији осамдесетих“, која је донела низ освежења у савремену српску поезију. Књижевна критка запазили ју је већ после прве њене књиге Згласје“( „Просвета, Београд 1972). Уследиле су потом књиге које су само учвршћивале њену позицију: Велика дневна музика, Чежња под тамним боровима, Лични устанак, Призор из заумбрежја, Јелена Анжујска, Небеска преља (1994), Дневник добровољне несанице (1995), Посвете и коментари (1997), Срдачне молитве над тамом (1997), Душа и заумбрежје (1998), Требешки родослов (1998), И ниње и присно (1999), Свештеник нове светлости (2003).

Добитник је награде „Бранко Миљковић“.

Сахрана је у Краљеву, у петак, 27. септембра, у !3 часова, 

на краљевачком Новом гробљу.

Radomir Konstantinović: Filosofija palanke (fragment)

"Duh razočarenja kruži nad palankom. On je duh duha palanke kao zatvorenog sveta koji je za sebe stvaran samo po sopstvenom iskustvu..."

Dobitnik Andrićeve nagrade: Preživeli smo strašne stvari, ali svet je lep

RTS pre 10 sati

Dobitnik Andrićeve nagrade za 2018. godinu je Dragan Stojanović za zbirku priča "Ćerka španskog borca". Prateći svoje junake i junakinje kroz burnu srpsku istoriju čitavog 20. veka, autor je, na umetnički impresivan način, nastavio Andrićev… »

Profesor Dragan Stojanović dobitnik Andrićeve nagrade

Dnevnik pre 14 sati

BEOGRAD: Andrićevu nagradu za najbolju priču ili zbirku priča za 2018. godinu dobio je profesor Dragan Stojanović za knjigu "Ćerka španskog borca" u izdanju Doma kulture Studentski grad u Beogradu. Nagradu je jednoglasno dodelio žiri u sastavu… »

Draganu Stojanoviću "Andrićeva nagrada"

Večernje novosti pre 17 sati

Nagrada koju dodeljuje Zadužbina našeg nobelovca, pripala je piscu za zbirku priča "Ćerka španskog borca" ANDRIĆEVA nagrada za 2018. godinu, koju dodeljuje Zadužbina našeg nobelovca, pripala je Draganu Stojanoviću za zbirku priča "Ćerka… »

Andrićeva nagrada Draganu Stojanoviću

RTS pre 18 sati

Književnik Dragan Stojanović dobitnik je Andrićeve nagrade za zbirku priča "Ćerka španskog borca” koja je po oceni žirija najbolje napisana prošle godine. U obrazloženju je između ostalog zapisano da "u svoje prve tri novele Stojanović vraća… »

Šta stoji zapisano...

In memoriam Odlazak Zorana Pešića Sigme

 

 

Pesnik, pisac i urednik poznatog časopisa za književnost, umetnost i kulturu "Gradina" preminuo je u Nišu, u 59. godini. 

PESNIK, pisac i urednik poznatog časopisa za književnost, umetnost i kulturu "Gradina" Zoran Pešić Sigma preminuo je u Nišu, u… »

Preminuo mađarski pisac i disident Đerđ Konrad

Đerđ Konrad, mađarski pisac i sociolog koji je bio značajna figura disidentskog pokreta za vreme komunizma, preminuo je danas u 87. godini u svom domu u Budimpešti, saopštila je njegova porodica. 

ANTOLOGIJA VELIKE SRPSKE KRATKE PRIČE, BG

"Neven" pripao Vesni Aleksić

Večernje novosti --- Nagrada "Neven" pripala je Vesni Aleksić za delo "Sazvežđe violina", u izdanju "Kreativnog centra" NAGRADA "Neven" pripala je Vesni Aleksić za delo "Sazvežđe violina", u izdanju "Kreativnog centra". O najboljem delu u kategoriji beletristike… »

Nagrada Neven Vesni Alesić za roman “Sazvežđe violina” -- IndeksOnline -- BEOGRAD – Nagrada Neven za 2018. godinu biće dodeljena Vesni Aleksić 10. oktobra u Svečanoj sali Skupštine grada za knjigu “Sazvežđe violina” u izdanju Kreativnog centra, najavili su danas iz Kreativnog centra. 

Rabindranat Tagor (1926)

Objavljena dečja knjiga "Ajša u Zemlji Snova"

U izdanju Udruženja za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi“ upravo je objavljena dečja knjiga „Ajša u Zemlji Snova“ čiji je autor Ana Stjelja. Knjigu čini sedam priča koje nas vode u zanimljivu avanturu šestogodišnje devojčice po imenu Ajša. Priče iz ove knjige su inspirisane pričama iz Hiljadu i jedne noći, te tako ova čuvena zbirka istočnjačkih narodnih priča postaje okosnica uzbudljivog putešestvija do Zemlje Snova u koju će glavnu junakinju knjige povesti dečak po imenu Aladin, i to na letećem ćilimu. Knjiga „Ajša u Zemlji Snova“ odiše tradicionalnim, arapskim duhom i upoznaje nas sa jednim nama tako dalekim, a opet poznatim, egzotičnim svetom. Ono što ova knjiga poručuje deci jeste da maštaju, da budu radoznala jer nikada ne znaju kuda će ih put odvesti, odnosno koja će im se želja ispuniti ili san biti ostvaren. Knjiga takođe nastoji da podseti čitaoce na prave vrednosti kao što su zdrava i srećna porodica, bezbrižno detinjstvo, vera u ljude i mir kome svi težimo.

Ono što ovu knjigu čini posebnom jeste činjenica da je objavljena kao dvojezično izdanje, na srpskom i arapskom jeziku što će omogućiti da se napravi most između dva naroda, dva jezika i dve kulture, čime Udruženje „Alia Mundi“ slavi raznolikost i pospešuje međusobno upoznavanje kultura i negovanje tolerancije.

Za prevod knjige na arapski jezik zaslužan je eminentni prevodilac iz Sirije (koji živi u Norveškoj) Muhamed Habib (Mohammad Habeeb), dok je za originalne i maštovite ilustracije koje su knjizi udahnule sasvim novi život zaslužna  Hajam Safuat (Hayam Safwat) iz Aleksandrije. Osvrt na knjigu dala je dr Nina Abdul Razak (Nina Abdul Razzak), libanska književnica i profesorka univerziteta koja živi i radi u Bahreinu, a koja je o knjizi zabeležila: „Izvrsno napisana knjiga. Priče su jasne, sažete i čudesne. One takođe imaju moć da zagolicaju maštu čitaoca, a to je ono u čemu deca posebno uživaju. Priče  odišu tradicionalnim arapskim duhom i čine da se prisetimo vremena i prostora kada je vladao mir, stabilnost i sve ono za čime sada žudimo. U pogledu stila, priče su ispričane na jedan fini, vešt način, uz mnoštvo opisa. Detalji su na mestu, prate razvojnu nit priče tako da čine da priče teku glatko, a da likovi i radnja ostanu dosledni glavnoj zamisli priče“.

Преминуо књижевник Славко Лебедински

Истакнути књижевник Славко Лебедински преминуо је  30. августа у Београду.

Опраштај је на Новом гробљу у суботу 7. септембра у 12:30.

Славко Лебедински (Москва, 20. јун 1939) је српски књижевник. Од 1945. године живео је у Београду, где је дипломирао на групи за општу књижевност са теоријом књижевности, при Филолошком факултету. Од 1992. године живи у Бечу, а повремено у Београду.

Објавио је збирке приповедака Познаник Исак Бељ, Балдахин, Кошуља са адресама и Слатка гугутка, као и романе Касни ораси и Јеврејска перика.

Избор из његовог прозног опуса, под насловом Ласка пана Балзака, објављен је на пољском језику у Кракову. Превео је са руског језика студију Виктора Шкловског Сергеј Ајзенштајн и три књиге прозе Алексеја Ремизова - Сестре по крсту, Пета чума и У заточеништву.