Devet proznih dela ustoličeno nagradom „Štefica Cvek“

 Danas Online

Pobunjene čitateljke proglasile su večeras prvih devet dobitnica i dobitnika novoustanovljene regionalne književne nagrade „Štefica Cvek“, a imena nagrađenih autora svečano je saopštila muzičarka Ida Prester, koja je u centru Krokodil vodila dodelu.

Nagradu za regionalnu feminističku i kvir književnost osvojili su: Marija Andrijašević, za delo Zemlja bez sutona; Goran Ferčec, za delo O životu radnice krajem dvadesetog stoljeća; Lejla Kalamujić, za delo Požuri i izmisli grad; Senka Marić, za delo Gravitacije; Ana Miloš, za delo Kraj raspusta i druge priče; Sonja Ražnatović, za delo Exit – Restart; Mihaela Šumić, za delo Herbarij svete smrti; Martina Vidajić, za delo Stjenice i Nora Verde, za delo Moja dota.

Otvori na danas.rs

Proglašenje laureata književne nagrade „Štefica Cvek“ u ponedeljak

 

U KROKODILovom Centru u ponedeljak, 31. januara od 19 sati biće proglašene prve dobitnice/prvi dobitnici novoustanovljene regionalne književne nagrade „Štefica Cvek”.

Priznanje „Štefica Cvek” ove godine obuhvata BHSC govorno područje i sve prozne knjige koje su objavljene od 1. januara do 1. decembra 2021. Osnivanje nagrade podrazumeva istraživanje regionalne književne produkcije i prikupljanje preporuka knjiga od pedesetak kulturnih radnica i radnika iz zemalja sa BHSC govornog područja – književnica:ka, kritičarki:a, novinarki:a, urednica:ka i drugih. Kako je reč o priznanju nekompetitivnog karaktera, Pobunjene čitateljke na

Otvori na danas.rs

Iz istorijata brankovog kola: O Radovanu Pavlovskom, gromovitom poeti sa munjama oko glave

 Piše: Nenad Grujičić

Ima pesnika koji u svakoj sekundi sagorevaju za poeziju, pretvore se u žižak što tinja na jedno oko i najednom razrogačeno buknu u plamen koji postaje oganj na sve strane.

Takav je Radovan Pavlovski. Kažu da su jedno vreme, na Struškim večerima poezije, njegovi zemljaci izbegavali da ga zovu na manifestaciju, čak su mu, priča se, uputili zvanično pismo da ne dolazi u Strugu. Iz ljubomore ili zavisti, iz čega već, ali nema sumnje da i u Makedoniji, danas Severnoj, važi kao i kod nas: „U svom selu ne možeš biti pop.“ Takav je, velim, Radovan Pavlovski koji je više puta nastupao na Brankovom kolu, uvek kao izuzetna pojava od koje

Otvori na blic.rs

Preminuo književnik, publicista i slikar Joviša M. Slavković

 

Književnik, publicista i samouki slikar iz Guče, Joviša M. Slavković preminuo je u 84. godini posle kraće i teške bolesti.

Joviša M. Slavković rođen je 1938. godine. Radni vek proveo je u Dragačevu, kao opštinski činovnik i kulturno prosvetni radnik. Slavković je bio jedan od organizatora dragačevskog Sabora trubača u Guči, od Drugog Sabora 1962. godine.

 

 Bio je član Udruženja književnika Srbije, predsednik skupštine Kulturno-prosvetne zajednice Dragačeva i Udruženja samoukih slikara i vajara Dragačeva. 

 

Autor je i koautor više desetina dela o istoriji, tradiciji, običajima i kulturi

 

Otvori na rts.rs

Nikolo Makijaveli: JEDNOM VLADAOCU KOJI HOĆE... // Vladalac

Minulo je 16 godina otkako se veliki pesnik Duško Trifunović pridružio nebeskim velikanima

 J. SIMIĆ

 Foto D. DOZET 

 

Po velikom interesovanju Novosađana za ovaj događaj pokazalo se da ni smrt ni vreme ne mogu da pokidaju "tajnu vezu" pesnika sa njegovim prijateljima i čitaocima - Duškovo delo se najviše čuva kroz popularnu muziku. U knjizi Bogice Mijatovića je dokazano da je Duško najpevaniji pesnik u bivšoj Jugoslaviji, milioni su odrastali uz njegove stihove, a i dalje generacije odrastaju uz te pesme - kazao je čelni čovek "Prometeja", koji je

Otvori na novosti.rs

Промоција књиге прича Месечари, Ивана Деспотовића, Милоша Настића и Александра Блажевића

 

О књизи говори, поред аутора, Г. О. уредник Живојин Ивковић, а одломке прича чита глумица Сандра Ногић.

Razgovor sa pesnikom Dimitrijem Jovanovićem u SKC-u

 

U Kontakt galeriji Studentskog kultrunog centra Kragujevac u utorak, 25. januara, u 19 časova, biće organizovano književno veče, razgovor sa pesnikom, Dimitrijem Jovanovićem.

Dimitrije Jovanović je kraljevački pesnik i antologičar rođen 1949. Godine. Objavio je više od trideset knjiga satirične poezije, satirične i kratke proze i lirike. Osnivač je i doživotni predsednik Kraljevskog satiričnog kruga. Radio je u prosveti i kulturi. Bavio se izdavaštvom (Agencija za izdavačku delatnost “Brana Cvetković”). Bio je prvi urednik opozicionog lista “Kraljevačke novine”, koji je 1996. godine izlazio u Kraljevu. Diplomirao je folozofiju na

Otvori na glassumadije.rs

Milena Marković: Moj roman se bavi ekstazom, sudbinom i agonijom slobode

 

Dramska spisateljica i pesnikinja Milena Marković je dobitnica NIN-ove nagrade za roman „Deca“, koju je objavila izdavačka kuća LOM, saznali su predstavnici medija posle više od pola sata napetog iščekivanja u Hotelu Moskva. „Vredelo je čekati“, pomislili su svi oni koji su pročitali nagrađenu knjigu zanimajući se dalje ko je kako glasao. Teofil Pančić, predsednik žirija, Ivan Milenković i Marjan Čakarević glasali su za „Decu“ Milene Marković, Branko Kukić za....................

 

Otvori na danas.rs

Upozorenje Džordža Orvela koje moramo večno pamititi

 

Više od 70 godina nakon njegove smrti i objavljivanja najpoznatijeg romana "1984", gledamo na Džordža Orvela kao na neku vrstu proroka autoritarizma i totalitarizma, kao i svih drugih političkih uređenja koji guše slobodu.

Jedan dokumentarac je dramatizovao upozorenje pisca čovečanstvu na savršen način. U pitanju je BBC produkcija pod nazivom „Džordž Orvel: Život u slikama“. Orvel, koji je preminuo u 46. godini života, ostavio je večna pisana dela. Osim čuvenih romana, pisao je i dosta eseja. Sačuvano je nekoliko Orvelovih fotografija, ali što se tiče zvuka ili filma, ništa ne postoji. Baš zato je BBC angažovao glumca Krisa Lengama da oživi Orvela. U filmu on izgovara mnoge Orvelove

Otvori na nova.rs

Kratak život, a dugačka lajkovačka pruga

 

Rođen sam u šumadijsko-kolubarskom selu Ćelijama, na desnoj obali najslavnije srpske reke, Kolubare, na pristranku Vrače brda, među zatravljenim rovovima bitke iz koje se nijedan Srbin nije izostavio, govorio je pisac

Ugledni srpski književnik Radovan Beli Marković preminuo je iznenada u sredu uveče u svom Lajkovcu, u 75. godini. Smrt najpoznatijeg Lajkovčanina, kojeg su sugrađani zvali Književnik, predstavlja veliki gubitak za srpsku književnu scenu i za varoš na Kolubari, saopšteno je iz opštine Lajkovac. U svojim delima ovekovečio je rodne Ćelije, Lajkovac, Kolubaru i „belo” Valjevo, pripovedajući jedinstvenim jezikom. Prvi je dobitnik Povelje za životno delo opštine

Otvori na politika.rs

Preminuo književnik radovan Beli Marković

Foto: V. DanilovFoto I. Danilov 

 

Beli Marković rođen je u selu Ćelije, kod Lazarevca 10. oktobra 1947. Školovao se u Lajkovcu, Lazarevcu, Beogradu. Kao mlad radio na benzijskoj pumpi, kasnije bio novinar u valjevskom listu „Napred“, a zatim, do penzionisanja bio je upravnik lajkovačke Gradske biblioteke. Bio je član redakcija „Književne reči“ i „Književnih novina“, Srpskog književnog društva, Srpskog PEN-a. Živeo je u Lajkovcu. "Palikuća i Tereza milosti puna“ je

Otvori na novosti.rs

 

Uži izbor romana za nagradu „Beogradski pobednik“

 

Žiri za Nagradu „Beogradski pobednik“ za roman godine, u sastavu dr Predrag Petrović, dr Slađana Ilić, dr Nataša Anđelković, dr Petar Pijanović i dr Vesna Trijić, na sednici održanoj 12. januara 2022. izabarao je sledećih petnaest romana u uži izbor: 

Dejan Aleksić – Petlja (Laguna) 

 Anđelko Anušić – Život iz zasjede (Službeni glasnik)

 Jovica Aćin – Dozvola za bicikl (OFK) 

Slobodan Vladušić – Omama (Laguna) 

Gavra Vlaškalin – Opsena (Autorsko izdanje) 

Milica Vučković

Otvori na citymagazine.danas.rs

Određen uži izbor romana za NIN-ovu nagradu

 

Žiri NIN-ove nagrade nakon prvog kruga od 42 naslova napravio je drugi, uži izbor od 17 u konkurenciji za najbolji roman 2021. godine, saopštili su organizatori.

U konkurenciji za dobitnika 68. nagrade časopisa NIN, koji će biti poznat 24. januara, sada su Smrtni ishod atletskih povreda Milice Vučković, Predeo kroz koji se probijam Boška Tomaševića, Sampas Ilije Đurovića i Ono o čemu se ne može govoriti Elvedina Nezirovića. Slede romani Deca Milene Marković, Simptomi Milice Snive, Savršen antitalenat za sreću Nebojše Milenkovića, Španska čizma Vladimira Kopicla, Sluz i žuč Nenada Rackovića, Iz mraka Branka Ćurčić, Mokrinske

Otvori na rts.rs