Rediteljka Tanja Mandić Rigonat uoči promocije svoje knjige pesama „Kaži mi ko sam“: Pisala sam da bih preletela pozorišni zid

  |  Aleksandra Ćuk

Pozorišna rediteljka Tanja Mandić Rigonat predstaviće svoju novu, treću po redu zbirku pesama „Kaži mi ko sam“ na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga u subotu od 18 sati na štandu izdavačke kuće LOM.

Pesme su nastale u kratkom vremenskom periodu. Napisala je njih 60. U knjizi je 49. Govore o najrazličitijim pitanjima i nastale su iz stanja, koje dobro prepoznaje, kad upadne u „crnu rupu ničeg kreativnog“, dok traju neizvesnost i čekanje do režije sledeće predstave. Želi da to bude komad „Ko je ubio mog oca“ po romanu Edvarda Luja. Kaže i da pesme nisu zamena za pozorište – „One su samo drugi oblik izraza istog bića“… I ranije ste pisali pesme „Misterija srećnog

Otvori na danas.rs

Danas na Sajmu knjiga

 

12.00 – štand „Kreativni centar” –

 autorka Vesna Aleksić potpisuje svoj novi roman „Dugo mačje leto”, kao i ostale svoje knjige

 13.00 – sala „Dušan Radović” – 

Mitska bića i književnost za decu, učestvuju: Ivana Nešić, Ivana Mijić Nemet, Dragoljub Perić, moderator Vladimir Vukomanović Rastegorac. 

14.00 – sala „Dušan Radović” –

 Upoznaj svog pisca: Vesna Aleksić, razgovor vodi Gordana Glavinić

 15.00 – sala Ivo Andrić – 

PIŠEM, DAKLE POSTOJIM: Radoslav Petković,..........

 

Otvori na politika.rs

Čitanje je put kojim se ređe ide, ali se daleko stiže: Ljubica Arsić, Gojko Božović i Vladislava Gordić Petković o svetkovini knjige posle dvogodišnje pauze...

 

Ovogodišnji 65. Sajam knjiga, gde je zemlja-gost Rumunija počeo je danas i do 30. oktobra, pod motom „Povratak napisanih“, posle dvogodišnje pauze okupiće ljubitelje književnosti, pisce, čitaoce, izdavače....

Poznata književnica Ljubica Arsić kaže da joj se protekle dve godine pod kovidom čine kao zgusnuto vreme sabijeno u nekoliko nedelja neprekidnog dežurstva nad svojim zdravljem i zdravljem drugih ljudi, tako da se velika pauza u kojoj nije bilo Sajma čini neznatna posle koje se sve nastavlja po starom. Profit i reputacija - Pored čitalaca koji imaju priliku da šetaju duž literarnih pašnjaka ispunjenih knjigama, Sajam je najviše nedostajao piscima, jer je on prilika

Otvori na blic.rs

Vremeplov: Rođen Dimitrije Ruvarac

   |  Tanjug

 Na današnji dan 1842. godine rođen je srpski sveštenik i istoričar Dimitrije Ruvarac, član Srpske kraljevske akademije. Bio je bibliotekar patrijaršijske biblioteke u Sremskim Karlovcima. Proučavao je političku, crkveno-političku i književnu istoriju. Veoma plodan autor, bavio se i publicistikom. Dela: "Postanak i razvitak srpske crkveno-narodne avtonomije", "Srpska mitropolija karlovačka oko polovine XVIII veka", "Istorija arhiepiskopsko-mitropolitsko- patrijarške biblioteke u Sremskim....

Otvori na rtv.rs

Preminula pesnikinja Mirjana Novokmet

 

Мирјана Новокмет рођена је у Београду 1958. године, а основну школу, гимназију, студентске дане и радни век професорке ликовне културе провела је на Врачару, где је проживела пола века. Онда је почела да мења место боравишта, отискујући се повремено у свет.

Студирала је на више факултета, завршила једанаест семестара на Правном, а затим се посветила уметности и дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Имала је десет самосталних изложби и члан је УЛУС-а. Њен буран унутрашњи живот преламао се кроз уметност, па је кроз књижевно стваралаштво открила нова надахнућа. Објавила је девет књига поезије, од којих је њена прва књига „Изазов непознатог“ награђена у рукопису на Мајским сусретима Сцене Црњански, као и седам романа и две књиге песама за децу. Више пута су њене књиге предлагане за Награду града Београда, а објављивала је песме и прозу у више антологија и часописа. Од 2000. године члан је Удружења књижевника Србије. Један је од оснивача Друштва књижевника Београда и идејног решења за грб овог друштва. Њена чланска књижица има редни број 1, а једно време је била прва секретарка ДKБ, док јепредседник био Срђан Симеуновић Сендан. Заједно су водили програм у Библиотеци „Милутин Бојић“ у Београду и песничке манифестације у Скадарлији. Даје свој књижевни допринос и у другим књижевним клубовима. У речима и бојама открила је израз за своја осећања и пут ка лепоти и хармонији, пут ка љубави.

Напустила нас је 22.10.2022. Вечна јој слава и хвала!

Dušan Kovačević otvorio Sajam knjiga u Beogradu: Knjiga je melem za razum i dušu

 

Dramaturg i akademik Dušan Kovačević večeras je svečano otvorio 65. Međunarodni beogradski sajam knjiga, koji će pod sloganom "Povratak napisanih" trajati do 30. oktobra na Beogradskom sajmu.

- Knjiga je lekovita, leči mnoge bolesti. Od davnina je poznata kao melem za razum i dušu. Zato je toliko ljudi u obilasku ove naše sajamske biblioteke - rekao je Kovačević u besedi na otvaranju. Podsetivši da počinje "manifestacija u slavu knjige", Kovačević je istakao da sa zadovoljstvom pozdravlja ovogodišnjeg počasnog gosta Rumuniju, ''sa kojom smo oduvek imali dobre susedske i rodbinske veze". Prema njegovim rečima, posle dve godine odlaganja Sajma knjige zbog

Otvori na blic.rs

Posle dve godine pauze sajam knjiga

Nakon dve godine prinudne pauze, danas će biti otvoren 65.Beogradski sajam knjiga, najpoznatija, i najposećenija sajamska manifestacija posvećena knjizi kod nas. Predstaviće se oko 400 izlagača iz zemlje i inostranstva, a zemlja počasni gost je Rumunija. Zlatna nedelja kupovine konačno može da počne. Mnogi tvrde da će knjige ipak vremenom morati da ustuknu pred digitalnim tehnologijama. Radost sveže odštampanih knjiga maštovitih korica ne odlazi još u zabarav, baš kao i pitanje "Šta čitaš ovih dana?''. Festival u slavu

Otvori na kurir.rs

 

Roman Boška Krstića „Kaštel Beringer“: Knjiga koja nikoga neće ostaviti „ravne pameti“

 |  R. R.

Roman Boška Krstića „Kaštel Beringer“ upravo je objavljen je u izdanju Arhipelaga, u proznoj ediciji Zlatno runo. „Kaštel Beringer“ je uzbudljiv i zanosan roman u kome se nostalgično i iscrpno opisuje Bačka sa istorijom njenih mena, s njenim privatnim i javnim istorijama, kaštelima i salašima, rekama i gradovima.

To je nesvakidašnja slika salašarskog carstva u kome se kroz istoriju živi i u koje se s velikim nadama neprestano dolazi, a samo središte tog sveta jeste kaštel Beringer u čijoj se pozadini nalazi Subotica. 

 

Pripovedajući o mestima kojih više nema ili su se nepovratno promenila, o ljudima koji su minuli, o događajima koji su zaboravljeni ili je sećanje na njih nesigurno, Krstić daje melanholičnu evokaciju vremena koje je prošlo i vremena koje izmiče. ..............

 

Otvori na danas.rs

 

Vremeplov: Preminuo Borisav Stanković

 

|  Tanjug

Na današnji dan 1927. preminuo je srpski pisac Borisav Stanković, poeta ljudskih strasti, prolaznosti života i ljudske tragike, dubok analitičar društvenih procesa i psiholoških tipova. Opisivao je rodno Vranje i degeneraciju starih trgovačkih porodica, patrijarhalnu atmosferu rodnog grada i potčinjenost pojedinca svemoćnom sudu čaršije. Sjajan poznavalac ljudske psihe, naročito je rado slikao likove izraženih čulnih osobina kojima gospodare strast i dert.

Otvori na rtv.rs

Antologija savremene rumunske priče, izdavački poduhvat Arhipelaga

  |  R. R.

U ediciji Čitanje Evrope, u izdanju Arhipelaga, upravo je objavljena Antologija savremene rumunske priče, koju je priredila i s rumunskog jezika prevela Oana Hergenreter.

Predstavljajući priče vodećih rumunskih pripovedača, dobitnika najznačajnijih rumunskih književnih nagrada, od koji su neki prevedeni na većinu evropskih jezika, Antologija savremene rumunske priče je reprezentativan presek najvažnijih tema, postupaka i autorskih ostvarenja u savremenoj rumunskoj pripovetci. Ova knjiga je najambicioznije predstavljanje savremene rumunske pripovetke u savremenoj srpskoj kulturi. U Antologiji savremene rumunske priče nalaze se priče

Otvori na danas.rs

Nabavite svoj primerak romana ,,Dok svetac bdi'' (Laguna)

 

Sudbine Paunovića i Vasiljevića, dve familije koje generacijama žive kao prve komšije, neraskidivo su isprepletane. Njihovi jedinci Milenko i Sreten rastu jedan uz drugog, deleći dobro i zlo, dok naposletku ne izmešaju i krv pobratimivši se. Naizgled čvrsto i neraskidivo prijateljstvo u jednom trenutku biva zauvek narušeno.

Proslava Svetog Nikole tradicionalno okuplja goste u kući Paunovića, ali iznenada otvara zabranjene teme i dira u nezaceljene i bolne rane.

Ima li načina da se višedecenijski sukob nekako premosti? Kakva zla kob toliko dugo utiče na sudbine svih članova obe porodice? Možda će upravo proslava slave i jedna neočekivana poseta doneti konačan rasplet i pomoći umornoj duši najstarijeg Paunovića da konačno pronađe mir.

U dva dana, koliko traje radnja ovog romana, stalo je čitavo stoleće. Bolne uspomene, neotkrivene tajne, spletke koje su dovele do tragičnih ishoda, sve će se sliti u jedan iskričavi trenutak.

Dušan Kovačević i Mirča Dinesku otvaraju Sajam knjiga

 

Beogradski sajam knjiga otvoriće 23. oktobra dramaturg Dušna Kovačević i pisac Mirča Dinesku, kao predstavnik zemlje gosta Rumunije, najavili su danas organizatori. „Posle dve godine sedenja i dva odlaganja sajma zbog pandemije dočekali smo da možemo sa sigurnošću da kažemo da će u nedelju biti početak jednog od najznačajnijih kulturnih događaja u našoj zemlji”, rekao je Kovačević na konferenciji za novinare.

Otvori na politika.rs

Konstrakta: Najveća impresija iz knjige mi je to kako je Rosić završio revoluciju u jednoj stranici

  |  Una Miletić

– Za sve ono za šta se nisam odmetnuo u životu, odmetnuo sam se u knjigama – kazao je Branko Rosić diplomirani mašinski inženjer, nekadašnji panker, novinar, pisac i nosilac medalje Britanske imperije večeras na promociji svoje treće knjige „Dolazak matadora“ u Bioskopu Balkan.

Rosić je dodao da se prisetio filma „Reservoir Dogs“ dok je dolazio na promociju, toga kako se nađu ljudi koji se jesu i nisu videli pre toga, i krenu u pljačku. – Mi smo krenuli u pljačku dobrog raspoloženja – rekao je Rosić. Promocija je propraćena upravo takvom atmosferom, a muziku je puštao DJ Brka. – Sve mogu za Rosu da uradim, ali ipak ne mogu iz sebe da izađem, tako da sam ovaj roman čitala kao istoričarka – kazala je Dubravka Stojanović, istoričarka. Ona je

Otvori na danas.rs

Kulturni događaji u Beogradu // 19-10-2022.

 Slađana Belko

18-10-2022.

 

U pripremi je novi, 21. Broj književnog časopisa BEOGRADSKI KRUG KREDOM

 

Više o samom  časopisu informišete se na sledećem...

LINKU

ANI ERNO, FRANCUSKA KNjIŽEVNICA, dobitnica Nobela za književnost

 

Annie Ernaux, „Jedna žena“, 

prijevod Marko Gregorić, 

Kulturtreger i Multimedijalni institut, Zagreb, 2021.

„Sve je čuvala, kožicu na mlijeku, stari kruh od kojeg je pravila kolače, pepeo ogrjeva za pranje rublja, toplinu peći za sušenje šljiva ili krpa, vodu od jutarnjeg umivanja za pranje ruku tijekom dana. Znala je sve što treba učiniti da bi se izvuklo najviše iz siromaštva. To umijeće, stoljećima prenošeno s majke na kćer, prestaje sa mnom, koja sam samo njegov arhivar.“

Kulturni događaji u Beogradu // 11-10-2022.

 

MIŠA LAZAR: AFORISTIKUM

 

Преминуо је члан СКД Борислав Радосављевић

Преминуо је члан СКД Борислав Радосављевић.

 

Рођен је 1937. године у селу Јовцу. Основну школу завршио је у родном селу, гимназију у Ћуприји. Фебруара 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за Светску књижевност.

 

Радио је као новинар, главни уредник и директор јагодинског листа Нови пут.

 

Прву  књигу, роман Време кад смо женили Павла, објавио је 1971. године. Та књига, како су касније писале новине, донела му је „књижевну славу и сасвим некњижевну главобољу”. Доспео је на црну листу ондашњег режима и приморан је да напусти новинарство. Забрањено му је да објављује књиге. Касније су стеге попустиле, па је успевао да објављује, али су му врата ондашњих великих издавача остала затворена. Тако је демократске промене и долазак тржишних принципа и у издаваштво дочекао као мало познат писац чије књиге не обећавају профит, иако занимање оних малобројних читалаца који су имали прилике да их читају није никада престајало.

 

Објавио:

 

Време кад смо женили Павла (роман), 1971.

Доња мала (роман), 1981.

Раногрешници (роман), 1989.

Српски белег (приче), 1991.

Анђелко & другови (роман), 1993.

Ериксонови далеко (роман), 1997.

Злочин власти (чланци и полемике), 1997.

Трагање за вођом (оглед из историје разума), 2002.

Славолук (роман), 2005.

Моћ да се каже (дневник писца 1969 – 2000), 2008.

Из књижевне провинције (прикази, рецензије, беседе)

Белешке о веселишту (позоришне критике)

Кавкаски заробљеник (превод Пушкинове поеме), 2008.

Удворица (роман), 2015.

Да ли је Србија шугава (ТВ коментари), 2016.

Драма о одласку (роман), 2018.

Излет с пуковником (роман), 2020.

 

(Електронска издања свих књига доступна су на сајту borad.tk)

 

Zabranjene knjige: 7 književnih remek-dela koja su se našla na udaru cenzora

 

Bilo da se radi o skandaloznoj priči o seksu, neprihvatljivoj političkoj tematici ili blasfemiji, mnogi ljudi su pronašli razloge da zabrane neke od najboljih i najpoznatijih romana u istoriji.

Sudski sporovi su vođeni, knjige su spaljene, a fetve su izdate. Otkrijte fascinantne istorije 7 poznatih knjiga koje su zabranjene u zemljama širom sveta, od SAD do bivšeg SSSR-a. 

 

Oldus Haksli – Vrli novi svet (1932) 

Ova antiutopijska priča o društvu koje je previše naviklo na veštački komfor izgrađen na eksploataciji, bila je previše neukusna za cenzore nehrabrog starog sveta.

 Irska je zabranila Vrli novi svet zbog onoga što su videli kao komentare protiv

Otvori na citymagazine.danas.rs

Promocija knjige aforizama Aleksandra Antića 𝘔𝘰𝘳𝘢 𝘮𝘢𝘭𝘰 // 10-10-2022 u 19 h

 

 

A. ANTIĆ:

U ponedeljak, 10.10.2022, sa početkom u 19 h otvoriću Pandorinu kutiju satire, tj. svoj prvi aforističarski umetnički uradak „Mora malo (Dijalektička obljuba stresora iz svakodnevnog života)“. Možda je najpravednije da moj prvenac započne svoj dugi razvojni put, od nesigurnog Bambija na ledu do stasitog, samouverenog kapitalca, baš u mom rodnom Ništavilovu, mestu u kom apsurd i diše i miriše i koje je najvećim delim i poslužilo kao inspiracija za ovu knjigu. A ovom satiričnom riznicom pre svega, i iznad svega, bojićemo sivilo koje je svuda oko nas, pa neretko i u nama. Zato, ako vas mrzi da se akate po gradu i tražite disperziju, slobodno svratite (povedite mame, tate, sestre, braću, tetke pašenoge...) i uživajte u novim spektrima koji se sa ovih stranica izlivaju. Ako vam biseri kojima se budemo bacali ponekad malo zastanu u grlu, pa se zagrcnete, možete naručiti neko piće da to lepo proterate. U svakom slučaju, ako već, kao i svi, morate ponekad da zaplačete, bolje da to bude od smeha, zar ne? Za brižljivu konstrukciju četvrte dimenzije, koju ćemo posle, nadam se, zajedničkim silama razbijati (dakle, ne lokal, ne staklo, ne čaše, nikako nikako...nego samo dimenziju), zaduženi su Apokrifni Aleksandar, tj. moja malenkost, i Vispreni Velja (Velibor Petković). Kome je preostalo od socijale, penzije, plate ili računa u seks-šopu, može da kupi knjigu po ceni od 500 din. Dobro mi došli!

PS. 

Vakcinisani mogu da me pljuju otvoreno, nevakcinisani samo u sebi

Annie Ernaux dobitnica Nobela za književnost

  |  Izvor: Agencije

U svom pisanju Ernaux dosljedno i iz različitih uglova ispituje život obilježen jakim razlikama u pogledu spola, jezika i klase.

Francuska književnica Annie Ernaux dobitnica je ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost, objavila je u četvrtak Švedska akademija, javlja Hi Ernaux je dobila Nobelovu nagradu za književnost 2022. “za hrabrost i kliničku oštrinu s kojom otkriva korijene, otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sjećanja”. Annie Ernaux je francuska spisateljica i profesorica književnosti. Njen književni rad, uglavnom autobiografski, održava bliske veze sa sociologijom. Klasik

Otvori na balkans.aljazeera.net

Literarni konkurs „Mudrosti starih za iskustva mladih“

 

Udruženje „RAZVOJ UE“ raspisuje literarni konkurs na temu „Mudrosti starih za iskustva mladih“.

Konkurs traje od 5. do 25. oktobra 2022. godine. Na konkurs se mogu prijaviti učenici od I do IV razreda osnovnih škola sa teritorije Grada Užica i Gradske opštine Sevojno. Cilj konkursa koji se simbolično raspisuje tokom trajanja Dečje nedelje i u mesecu oktobru, koji se obeležava kao mesec solidarnosti sa starim osobama, je da kod učenika podstakne razmišljanje i stvaralaštvo na temu položaja starih u neposrednom okruženju i uopšte u društvu. Ovo je i način da se

Otvori na uziceoglasnatabla.com

Srbin u trci za nobela!

 

Nobelova nagrada za književnost pripala je prošle godine Abdulrazaku Gurnahu, a Švedska akademija u četvrtak će saopštiti ime novog dobitnika.

Kladionice i književni portali najveće šanse daju imenima poput Mišela Uelbeka ("Pokoravanje", "Serotonin", "Elementarne čestice", "Platforma" i "Mogućnost ostrva") i britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija, koji je prošlog meseca po ko zna koji put bio meta atentata zbog svog čuvenog dela "Satanski stihovi" iz 1988. godine. Dobre šanse daju se i kenijskom piscu Ngugiju va Tiongu (čiji se roman "Ne plači, dete" smatra prvim delom u istoriji

Otvori na kurir.rs

Дејан Симоновић: СОТОНА У СОЛИТЕРУ // Српско књижевно друштво

 

Уторак, 4. октобар у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7

Разговарају:
Дејан Симоновић
Мирјана Митровић

Да ли ме је ико поштедео недоумице и тескобе?Ништа лакше него рећи не брини. И ништа теже него учинити бригу излишном. Разлога за бригу је увек на претек.

Igoru Marojeviću Andrićeva nagrada za “Slikopisanje”

  |  A. Ć.

Dobitnik Andrićeve nagrade za najbolju pripovetku,objavljene na srpskom jeziku između 1. januara i 31. decembra prethodne godine je Igor Marojević za “Slikopisanje” iz knjige “Sve za lepotu” (Beograd: Dereta 2021) saopšteno je iz Zadužbine Ive Andrića.

Odluku o tome jednoglasno je doneo žiri Nagrade kojim je predsedavao Branko Vraneš zajedno sa članovima Minom Đurić i Markom Avramovićem. Kako se navodi u obrazloženju Nagrade ”Igor Marojević je u pripoveci „Slikopisanje” uspeo da na književno iznijansiran način progovori o kontroverznim figurama sa prostora bivše Jugoslavije i predoči originalnu viziju apsurdnosti i farsičnosti istorije, koja ima univerzalno značenje. Marojevićeva pripovetka izdvaja se po svojoj

Otvori na danas.rs