Roman Nađe Petrović

 

Promocija romana „Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate” Nađe Petrović u izdanju Geopoetike, biće održana večeras u beogradskom Kulturnom centru „Grad”, s početkom u 19 časova.

U razgovoru o romanu će, pored autorke, učestvovati 

Jasmina Vrbavac, književna kritičarka, 

Stefan Arsenijević, reditelj, 

Jasna Novakov Sibinović, direktorka i izvršna urednica Geopoetike. 

 

Odlomke čitaju Alisa Radaković i Marko Grabež. P

 

redstavljanju knjige će prethoditi otvaranje izložbe Tamare Tasić inspirisane romanom, a nakon promocije muziku će puštati Marko Grabež i Nikola Čučković. Ulaz je slobodan. 

Roman „Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate” mlade autorke

 

Otvori na politika.rs

Pesnički performans „Brehtovo pozorište senki” u SKC-u Kragujevac

 |  Z. S. M.

Sutra, u sredu, 27. decembra u 20 sati u Kontakt galeriji SKC-a održaće se multimedijalno veče – pesnički performans „Brehtovo pozorište senki”.

Na kraju godine, kao i obično, članice i članovi Književne radionice SKC Kragujevac pripremaju novi iskorak iz uobičajenog manira tretiranja poezije na našem jeziku. Kombinujući vek staru, a vrlo svežu, poeziju besmrtnog Bertolda Brehta da autorskom eksperimentalnom muzikom i teatrom senki SKC sumira ovu godinu senkama da ne bi godine prolazile u senci. Pesme čitaju: Anica Manojlović, Olga Dragaš, Damir Nedić, Žarko Jovanović i Nenad Glišić. Muzika: Olga Dragaš i

Otvori na danas.rs

 

Promocija romana o nezaboravnom bardu našeg glumišta u Ateljeu 212: „GAGA-sanjao sam“, drugačije priče koje ne znamo

  |  R. Radosavljević

Najvoljeniji glumac ovog prostora koji je otišao u legendu i ostao nezaboravan, Dragan Gaga Nikolić, rođen je u Beogradu pre osamdeset godina (1943 – 2016), a u nedelju, 24.decembra u 18.30, u Ateljeu 212, njegovoj nekadašnjoj matičnoj kući, biće predstavljen roman „GAGA-sanjao sam“, autora Dušana Stojanovića.

Knjigu o bardu jugoslovenskog i srpskog glumišta koja donosi potpunu drugačiju priču o njemu, iz sasvim drugog, do sada nepoznatog ugla, objavila je kuća „Vukotić media“, a u razgovoru će učestvovati Goran Sultanović, Milan Caci Mihailović, Kristina Kika Jovanović, Aleksandar Dimitrijević i Boško Milosavljević. Radnja romana prati Gagin život od rane mladosti do zrelog doba, i bazira se na sećanjima njegovih najbližih prijatelja i saradnika, kao i priča koje je sam

Otvori na danas.rs

Knjiga „Vek slikan mikrofonom”

 

Večeras od 18 sati u RTS klubu (zgrada Radio Beograda, ulaz iz Svetogorske) profesorka Irina Subotić i Đorđe Malavrazić, nekadašnji glavni urednik Radio Beograda 2, kao i Dragoljub Pokrajac, doktor računarskix nauka, video-linkom iz SAD predstaviće knjigu Dragoslava Simića „Vek slikan mikrofonom”. Program će voditi Ranko Stoilović, urednik emisije „Nevidljivi ljudi”.

Otvori na politika.rs

NIN-ova nagrada: Roman godine

FEJSBUK KOMENTARI....

 Brano Neskovic ---

  Сви романи који су штампани у Србији су на тој листи…Буде их пар стотина…Жири,мислим њих четворо, тих двеста триста књига прочита за 30 дана и онда донесе одлуку о победнику…😊Највећа зајебанција света..!!!Ако си пљувао редовно по Србији,хвалио педере и писао о њима,можда се нађеш међу педесет првих…Иначе победник је одређен и пре него што је роман написан!!!!

Milan Nedjic.... 

Konkurs je otvoren od aprila, tako da nije tačno da čitaju sve za trideset dana. Da je pobednik određen već unapred ne bih rekao. Čudi me to srbovanje iz dalekog Teksasa. I ne bude dvesta-trista romana već oko sto pedeset. Komentar je onako blago rečeno nepristojan. Ne znam zbog čega to pišeš meni. Kao hoćeš da mi kažeš da se hvalim bez razloga. To nije pristojno, moj Brano. To napiši u mejlu i pošalji njima u NIN. A jarana ako nećeš da podržiš nemoj ni da kudiš.

Brano Neskovic... 

Ја сам три пута био кандидат,увек је било двеста књига…Не кудим ја тебе,него кудим систем..Погледај ко је добио награде у последњих двадесет година….?Ти си убеђен да је неко читао твоју књигу???

Nobelovac Jun Fose: Pisanje može spasiti živote

 

STOKHOLM – Norveški pisac Jun Fose održao je sinoć predavanje na svečanosti u Švedskoj akademiji, povodom dobijanja Nobelove nagrade za književnost, koja će mu biti uručena 11. decembra.

Na početku predavanja pred zvanicama Akademije, Fose se prisetio kako ga je jednom prilikom u školi neobjašnjivo obuzeo strah da na zahtev učitelja pročita nešto naglas, i da je pokušavajući da ga prevaziđe shvatio da se mora obraćati pod svojim uslovima, ne tuđim. 

 

„Počeo sam sa pisanjem svojih tekstova, kratkih pesama, kratkih priča. I otkrio sam čineći to, da mi daje osećaj sigurnosti, nasuprot strahu. Na neki način našao sam unutar sebe mesto koje je bilo samo

.......

 

Otvori na politika.rs

Pobegla je u London sa 12 godina, bila je panker, skinheds i model, a sada je kultna spisateljica – neobična priča En Skot

  |  Autor: Mona Cukić

Hvaljena je kao književna kraljica pariske tehno scene, čiji je kultni roman "Superstars" ovekovečio hedonizam i rivalstvo znojem oblivenih plesnih podijuma i rejv žurki Francuske 1990-ih.

Ali, ako je književnica En Skot, dobitnica prošlomesečne prestižne Renaudotove nagrade, tako poetski zabeležila parisku generaciju X, od kvir klubova do hausa, to je bilo i zato što joj je njena životna priča dala jedinstven uvid u to kako je biti deo "undergraunda". Nakon što su je dobronamerni roditelji 1977. poslali u London da sa 12 godina „priča engleski i igra tenis“ tokom leta, En Skot beži od porodice u čijoj kući je odsela da bi se družila na Kings Roudu

Otvori na nova.rs

Promocija knjige „Zvuk slobode – Novi talas u Ex YU” Snežane Varde u SKC-u Kragujevac

 

Danas, 8. decembra u 18 sati u Kontakt galeriji kragujevačkog SKC-a održaće se promocija knjige „Zvuk slobode – Novi talas u Ex YU” autorke Snežane Varde. 

„Neretko sam upitan da ispričam nešto o Novom talasu.

Retko sam imao priliku da sagovornik bude toliko verziran, motivisan i nadasve pripremljen. Kako su se pitanja ređala, tako su se i digresije ušunjavale i vrlo brzo je bilo očigledno da naš prvi razgovor neće biti i poslednji. Meseci su se nizali, a oduševljeni izveštaji sa novih susreta sa akterima su se slivali u ono što će postati ova knjiga. Meni deluje kao da će priča ostati večno nedorečena i upravo zato prija svako novo slovo.Pogotovo ovakvo, studiozno,

Otvori na kragujevac.press

Novi broj "Ludusa": Na stranicama jedinih pozorišnih novina osvrt na godinu za nama

foto J.Vlahović  |  V.V.S.

U ŠTAMPI se povaio novi broj pozorišnih novina "Ludus", koje izdaje Udruženje dramskih umetnika Srbije.

Na stranicama ovog broja "Ludusa", između ostalog, dat je svojevrstan osvrt na ono što je u godini na izmaku obeležilo ovdašnji teatarski život. Pred čitaocima je priča o pozorišnoj kritici, zanimljivim knjigama, razgovori sa Vidom Ognjenović, Nikolom Ristanovskim, Goranom Jevtićem, Ivom Ilinčić, Žigom Divjakom, Nebojšom Bradićem, Natašom Barbarom Gračner, Marijom Radovanov...

 

Otvori na novosti.rs

 

Promocija romana Gorana Kojadinovića na Novosadskom književnom festivalu

 |  K. D.

Novosadski književni festival na brodu Cepelin predstavlja dva nova romana/eseja Gorana Kojadinovića – Coixa: “Artefakti” i “Davidov proces” (Paideia, Beograd, 2023) u četvrtak u 19 sati.

U dve najnovije knjige, “Artefakti” i “Davidov proces” objavljene u izdavačkoj kući “Paideia” tokom 66. Međunarodnog Sajma knjiga u Beogradu, Goran Kojadinović Coix (Požega, 1964) pruža čitaocima novu dimenziju književnog izraza i književne forme. Njegove knjige predstavljaju novu vrednost za novo vreme, a definitivno zavređuje i nove čitaoce. I kada se govori o rešenju krize književnosti, možda treba govoriti upravo o ovako inovativnim piscima koji imaju na umu i

Otvori na danas.rs

Novi roman Pola Ostera

 

Izdavačka kuća „Geopoetika” upravo je otkupila prava za objavljivanje novog romana Pola Ostera „Baumgartner”– opsežnu sagu o ljubavi, sećanju i tuzi, ispričanu kroz život pisca i uskoro penzionisanog profesora filozofije – Baumgartnera.

Pored ove knjige, „Geopoetika” je otkupila prava i za knjigu „Bloodbath Nation”, ali i prava za obnavljanje izdanja „Njujorške trilogije” i „Sanset Parka”. Srpsko izdanje romana „Baumgartner” očekuje se do leta sledeće godine. „Geopoetika” je ekskluzivni izdavač Pola Ostera za srpski jezik, a ima u planu i reizdanja drugih, starijih, naslova ovog autora.

Otvori na politika.rs

СКЦ среда, 6. децембар: ЗАХАР ПРИЛЕПИН: ЈЕСЕЊИН

 

среда, 6. децембар у 19.00 велика сала

ЗАХАР ПРИЛЕПИН: ЈЕСЕЊИН

учествују: Владимир Меденица, Радмила Мечанин, Весна Смиљанић Рангелов и Весна Капор

Haos na srpskoj književnoj sceni! Miloš izveo prevaru decenije: Objavio nekoliko knjiga kao lažni ženski autor, podvalio svoju drugaricu da je glumi, a onda se sve odmotalo

Na srpskoj književnoj sceni dogodilo se nešto o čemu će se u sledećim danima tek pričati. Izdavačka kuća "Plato" objavila je knjigu "Po zanimanju: Ana Miloš" u kojoj za sada nepoznati autor piše o prevari koju je napravio objavivši knjigu u Srbiji pod imenom ženske osobe koja ne postoji.

"Kraj raspusta i druge priče" Ane Miloš, objavila je izdavačka kuća "Booka" 2020. godine. Međutim, kako se ispostavlja, autorka pod tim imenom nije stvarna osoba, već je u pitanju lažno ime iza kojeg, kako piše portal "Bookvar magazin" stoji muškarac, koji se, po još neproverenim izvorima zove Miloš K. Ilić, koji je književnik mlađe generacije. I ako "Plato" nije objavio ko je autor ove knjige, njegovo ime može lako da se pronađe u katalogu Narodne biblioteke

Otvori na blic.rs

 

Knjiga "Olga Božičković: Mali ekran na tekućoj traci" prati prve tri decenije razvoja TV Beograd

foto Promo |  V.V.S.

POVODOM 65 godina Televizije Beograd izašla je knjiga "Olga Božičković: Mali ekran na tekućoj traci" koju je priredio Marko Misirača,u izdanju RTS Izdavaštva i Udruženja dramskih pisaca Srbije, a biće predstavljena u četvrtak, 30.novembra, u zgradi Radio Beograda.

 Reč je o jedinstvenom svedičanstvu o nastanku Televizije Beograd i prati gotovo tri decenije njenog razvoja. U programu učestvuju Renata Ulmanski, Zdravko Šotra, Svetislav Jovanov, Branislava Džunov, Ivan Velisavljević, Zoran Stefanović, Biljana Bošnjak Draganović i autor. Između korica su skupljene hronike i kritike Olge Božičković, (pisane od 1959. do 1985. godine) koje predstavlja dvostruko svedočanstvo: o razvoju jednog medija, ali i o razvoju i

Otvori na novosti.rs

„Zastrašujući raj” Čarlsa Simića

 

Knjiga „Zastrašujući raj” donosi sećanja Čarlsa Simića, velikog američkog pesnika i esejiste srpskog porekla, na detinjstvo u okupiranom Beogradu, na posleratni Beograd u kome je odrastao, na odlazak u Sjedinjene Američke Države i prve godine „američkog života”, potom na služenje vojske u američkim jedinicama u Nemačkoj i Francuskoj ranih šezdesetih, kao i na ulazak u poeziju i potom na uzbudljivu i jedinstvenu pesničku karijeru. Knjiga je objavljena u prevodu

Otvori na politika.rs

Desanka Maksimović - VESELA JESEN // poezija

-------------------

Irski pisac Pol Linč dobitnik Bukerove nagrade

 

LONDON – Irski pisac Pol Linč osvojio je Bukerovu nagradu za 2023. za roman „Prorokova pesma”.

Linč je nagradu za svoj peti roman primio večeras na ceremoniji u Londonu. „Prorokova pesma” je priča o borbi jedne žene da zaštiti svoju poodicu u trenutku kada zamišljena irska vlada skreće ka tiraniji. Roman nastoji da prikaže nemire u zapadnim demokratijama i njihovu ravnodušnost prema katastrofama, kao što je rat u Siriji, prenosi Rojters. Linč je rekao da želi da čitaoci razumeju totalitarizam pojačavanjem distopije. „Želeo sam da produbim čitaočevo uranjanje

Otvori na politika.rs

Upravo pročitah da je knjige objavljene pod imenom Ana Miloš u stvari napisao neki Miloš K. Ilić

 

tekst - Jadranka Milenkovic // Facebook

Upravo pročitah da je knjige objavljene pod imenom Ana Miloš u stvari napisao neki Miloš K. Ilić. Internet (to jest mala književna zajednica) će naravno sad da plane, i svako će imati mišljenje o tom fenomenu. Izbegavam da pišem o stvarima koje su aktuelne, jer mislim da to obično znači da čovek nema o čemu pametnijem da misli i da nije fokusiran na svoja posla, svoja lična istraživanja, svoje lično stvaralaštvo. Dakle, evo me gde pobijam sebe i protivrečim svojim principima.
Hoću samo da kažem da čovek nije uradio ništa novo, i da takvi fenomeni postoje oduvek, pa su i žene pisale pod muškim pseudonimima, neki su pisci pisali pod mnoštvom pseudonima, a Romen Gari je pišući kao Emil Ažar dobio čak i dvostrukog Gonkura i takođe imao nekog rođaka glumca koji je Ažara igrao u javnosti. Tek posle njegove smrti je objavljeno da je Ažar ista osoba kao i Gari.
Imamo u regionu pesnike zavidne popularnosti o kojima se ne zna ništa (kao Sven Adam Ewin), a mislim da se i Elena Ferante dugo nije pokazivala u javnosti (ako se uopšte i sad pokazuje; ne znam, jer ne pratim, jer me ne zanima).
Zašto bi se onda ovaj slučaj smatrao jedinstvenim i zašto bi se uopšte smatrao bitnim? Šta ako je sve samo dobro smišljeni marketing jer će posle ovoga svi na sceni znati ko je Miloš K. Ilić?
I zašto se na ovoj sceni popularnost uglavnom stiče nekim skandalima i performansima?
Ja predlažem da se ne bavimo time, da preskočimo, i da radije malo više čitamo domaće pisce. Koju ste knjigu domaćeg pisca poslednju pročitali? Ja, evo, čitam Uglješu Šajtinca, odlična knjiga. Čekaju me još mnoge. Police su mi pune dobrih knjiga domaćih autora. Pisaću vam o njima, i ti moji tekstovi neće počinjati rečju: skandal. Skandale ostavljam medijima koji vole skandale, koji se bogate na skandalima a koji ne prenose ništa o stvarno kvalitetnoj književnosti, ne podstiču kulturu ni plemenita osećanja, ne utiču na obrazovanje i želju za istim, i, sve u svemu - čine veliku štetu već uniženoj domaćoj kulturnoj sceni.

Predstavljen novi 11. tom sabranih dela Stevana Raičkovića, u izdanju Srpske književne zadruge

  |  D. Bogutović

NOVI 11. tom, pridodat sabranim delima Stevana Raičkovića (1928-2007), pod naslovom "Jedan mogući život", koji je priredio pesnik Miroslav Maksimović, objavljen je i predstavljen u Srpskoj književnoj zadruzi.

Jovana Dišić , Miroslav Maksimović i Miloš Raičković, Foto V. Danilov Promociji su prisustvovali sin velikog pesnika Miloš Raičković, kompozitor, njegova supruga Mivako, njihova deca Adam i Ana. U knjizi su Raičkovićev autopoetski tekst, pesnička knjiga "Fascikla 1990/2000" za koju je 2004. dobio nagradu "Meša Selimović", koju dodeljuju "Večernje novosti", kao i "Fascikla, poslednja". U tom nedovršenom rukopisu su pisma Miloša Crnjanskog koji je bio njegova velika,

Otvori na novosti.rs

PESNICI IZ NAŠEG OKRUŽENJA // 23-11-2023

 

Оливера Драгишић: Спрега историје и књижевности

 

Оливера Драгишић:

Спрега историје и књижевности

(Југославија, Бугарска, Румунија, комунизам и Stela)

Четвртак, 23. новембар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Оливера Драгишић, научна сарадница са Института за новију историју Србије, причаће нам, уз малу помоћ пријатеља, о спрези историје и књижевности, о Stelli polare  – интернет магазину (https://stellapolarebooks.com) посвећеном историји, књижевности и филму, као и о својој новој књизи Комунистичко освајање власти на Балкану: 1944-1947: Румунија. Бугарска. Југославијa.

Разговарају:

Оливера Драгишић

Горан Милорадовић

Данијела Јовановић

50 godina kultnog časopisa “Gradac“

 |  Morava info

ČAČAK – U Galeriji Gradske biblioteke “Vladislav Petković Dis“ u petak, 24. novembra od 19 sati, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Časopis ‘Gradac’ ‒ pedeset godina postojanja“, autora Tijane Bežanić i urednika “Gradca“ Branka Kukića.

U Galeriji Biblioteke će se povodom ovog jubileja, značajnog ne samo za književno-umetničku scenu Čačka, nego i cele Srbije i nekadašnje Jugoslavije, obratiti Jasmina Vrbavac, Slobodan Šijan, Svetislav Basara, Goran Petrović, Branko Kukić i Milosav Saki Marinović. Kroz reprezentativnu izložbu časopisa, plakata velikog formata, fotografija, rukopisa i drugih grafičkih elemenata biće prikazano pet decenija razvoja i života časopisa. Izložba se realizuje u

Otvori na moravainfo.rs

 

Milisavu Saviću svečano uručena Nagrada „Podrum Radovanović“ za životno delo

   Radmila Radosavljević

Milisavu Saviću, jednom od najnagrađivanijih pisaca na ovom prostoru, danas je svečano uručeno još jedno prestižno priznanje, bijenalna Nagrada „Podrum Radovanović“ koja se dodeljuje književnom klasiku za životno delo, a pripala mu je jednoglasnom odlukom žirija u kojem su bili Dušan Kovačević, Vida Ognjenović i Živorad Đorđević.

 

 Ceremoniji u čuvenoj vinariji u Krnjevu, pored članova žirija, prisustvovali su i reditelji Lordan Zafranović, Božidar Đurović, Slobodan......

 

Otvori na danas.rs

Vandalizovan spomenik s likom Branka Ćopića ispred kancelarije udruženja KROKODIL

  |  N1

Književno udruženje KROKODIL saopštilo je da je spomenik s likom Branka Ćopića koji je postavljen ispred njihovih kancelarija vandalizovan.

Dodaju i da su napadi na Krokodil sve učestaliji, prenosi N1. Kako su saopštili oni su jutros po dolasku na posao na stepeništu između Karađorđeve i Fruškogorske ulice primetili uništen dvodimenzionalni spomenik s likom Branka Ćopića, koji su zajedno s autorom ovog dela, ilustratorom Dušanom Petričićem, inaugurisali u februaru 2022. godine. „U subotu tačno u 23:36 iz pravca Karađorđeve ulice na Malom stepeništu pojavila se grupa mladih muškaraca. Prividno ničim

Otvori na danas.rs

Preminuo Pero Kvesić

   |  Autor: Jelena Koprivica

Književnik, scenarista i novinar Pero Kvesić preminuo je u Zagrebu u 74. godini.

Hrvatski književnik umro je nakon teške bolesti, javio je Index.hr. Pero Kvesić rodio se u Zagrebu 1950. godine. Od pete do 14. godine živeo je u Bjelovaru, da bi onda u rodnom gradu diplomirao filozofiju i sociologiju na Filozofskom fakultetu. Počinje da radi još tokom studija, i to kao urednik u „Omladinskom tjedniku“, „Studentskom listu“ i „Tjednom listu omladine“, a bio je i u ekipi koja je pokrenula omladinski klub „Jabuka“. Nakon dužeg boravka u Americi bio

Otvori na nova.rs

Tribina "Književni razgovori

 Tribina "Književni razgovori" - biblioteka "Milutin Bojić", ogranak Hadžipopovac, Ulica Primorska 22.
Utorak, 7. novembar 2023. godine u 18 časova.

Predstavljanje književnog stvaralaštva Dušana Varićaka.
Govore: voditelj Tribine Valentina Novković i Dušan Varićak.

U susret knjizi Raspevani Beograd

 |  A.Ć.

Teoretičarka kulture i medija Irena Šentevska večeras o 19 sati u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda održaće predavanje kojim najavljuje izlazak svoje knjige „Raspevani Beograd: urbani identitet i muzički video“ , koje objavljuje izdavačka kuća Klio.

Knjiga razmatra na koji način Beograd u tri tranzicione decenije (1980–2010) konstruiše svoj urbani identitet kroz polemike o popularnoj muzici i kroz medijsku formu muzičkog videa. Kako se muzički video razvijao u Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji; da li je NNM (novokomponovana narodna muzika) seoski ili gradski medijski fenomen; ko su „seljaci”, „džiberi” i „papci” i kakav im je muzički ukus; kako definisati turbo-folk na najmanje 36 načina; šta je „jaranizacija” i

Otvori na danas.rs

Nagrada Zlatni Orfej Momčilu Bajagiću Bajagi

   |  Beta

Nagrada Zlatni Orfej 38. Međunarodnog festivala poezije „Srpsko pero“ dodeljena je večeras u Jagodini Momčilu Bajagiću Bajagi za svevremeni pečat i trajni doprinos srpskoj kulturnoj baštini. U saopštenju žirija, u sastavu Milan Jakovljević predsednik, Miodrag Petrović, Stevo Grkinić i Ivan Lalović članovi, se navodi da je „Momčilo Bajagić Bajaga, renomirani pop-rok muzičar, kompozitor, pesnik, autor muzike za brojne filmove, svojim angažmanom dao nemerljiv doprinos

Otvori na danas.rs

Rođendan „malog princa“: Na štandu Francuske proslavljen rođendan omiljenog junaka knjige Antoana de Sent Egziperija

 D.Matović |  D.B.M.

NA sajmu knjiga, na štandu Francuske, počasnog gosta ovogodišnjeg sajma, juče je „Mali princ“ Atoana de Sent Egziperija proslavio 80. rođendan.

 Učenici osnovne „Nikolaj Velimirović“ iz Šapca izveli su komad „Egziperijeva deca“. Na istom mestu predstavljena je i knjiga  „Mali Princ, jedna od najlepših priča za decu i odrasle“ Zorana Radovanovića u izdanju RTS izdavaštva. Inače, na štandu Francuske, gostuju neki od najznačajnijih savremenih francuskih pisaca, a osim o književnosti i prevodilaštvu, govori se i o autorskim pravima, ekonomiji, stripovima i sportu.

Otvori na novosti.rs

Otvoren 66. Međunarodni beogradski sajam knjiga

 

Knjige su pisane i čitane u vremenima svih epidemija, loše vođenih politika i država, ratova i prirodnih nepogoda, a odlična su uteha, brza i svrsishodna obmana, sigurna ispovedaonica, čvrsta podrška, pouzdani prijatelj, onaj nadohvat ruke, rekao je Vladislav Bajac

Vladislav Bajac, naš poznati, nagrađivani, prevođeni pisac na više od dvadeset svetskih jezika, kao i izdavač, proglasio je sinoć otvorenim 66. Međunarodni beogradski sajam knjiga, rečima u slavu knjige i čitanja, autora i čitaoca, čiji se svetovi povezuju u usamljenosti. 

 

Pored ostalih, Bajac je autor romana „Knjiga o bambusu”, „Hamam Balkanija”, „Druid iz Sindiduna”, „Crna kutija – Utopija o naknadnoj stvarnosti”, „Bekstvo od biografije”, „Hronika sumnje”, kao i

...............

 

Otvori na politika.rs

Svečano otvoren sajam knjiga u Beogradu pod sloganom "Živela knjiga"

 

Međunarodni sajam knjiga u Beogradu svečano su večeras otvorili francuski književnik Matijas Enar i srpski pisac i izdavač Vladislav Bajac. Enar, dobitnik Gonkurove nagrade za roman "Busola" 2015. godine, poručio je da je danas u vremenima u kojima ođekuju prasak bombi i jauci žrtava, u kojima osećamo da se naše nade ruše u ratu, u sveprisutnosti razaranja, utešno otkriti da naše reči i dalje mogu da prelaze granice.

Knjige uvek mogu da putuju, za razliku od velikog broja ljudi na planeti, rekao je Enar, koji je izrazio zadovoljstvo što je u Beogradu - gradu koji mu je drag i koji je prestonica zemlje koju voli. Kako je dodao, u toj rečenici ima neke tužne nade ili apsolutnog očajanja. - Mi smo ovde kako bismo proslavljali knjigu. Proslavljali misao i stvaranje, a do nas, izdaleka, dopiru ođeci borbi. Da li nam, suočenim s političkim neizvesnostima, sukobima, krizama, knjige i

Otvori na blic.rs

Matijas Enar na otvaranju 66. Sajma knjiga: Ovde smo da bi proslavljali reč, knjigu, misao, a iz daleka dopiru odjeci bombi

 |  FoNet

U vremenu u kom odjekuju prasak bombi i jauci žrtava rata utešno je znati da nas reč i dalje povezuju i prevazilazi sve granice, izjavio je danas francuski pisac Matijas Enar, na ceremoniji otvaranja 66.

Međunarodnog sajma knjiga. Knjige uvek mogu da putuju, za razliku od velikog broja ljudi, naveo je Enar. Francuska je počasni gost ovogodišnjeg Sajma. Mi smo ovde da bi proslavljali reč, knjigu, misao i stvaranje, a iz daleka dopiru odjeci bombi, izjavio je Enar i upitao da li u vremenu sukoba širom sveta knjige i dalje mogu biti uteha. Šta ljudsko biće 21. veka, u trenutku kada njegovom svetu preti propast, a kuću tek što mu nije urušio rat ili podelila nesloga,

Otvori na danas.rs

Živele knjige: Beogradski sajam knjiga od 21. do 29. oktobra:

Arhiva Novosti  |  M. N. M.

POD sloganom "Živele knjige" i uz tradicionalni zvuk fanfara, 66. Međunarodni beogradski sajam knjiga biće otvoren u subotu u 18 časova, besedama Vladislava Bajca, pisca i izdavača, i Matijasa Enara, u ime zemlje počasnog gosta - Francuske.

Tokom devet dana, u četiri sajamske hale, predstaviće se oko četiri stotine izdavača i izlagača iz naše zemlje, Francuske, kao i iz Rumunije, Grčke, Turske, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Italije, Nemačke, Belorusije, Ruske Federacije, Kine, Irana i Egipta. Inostrani gosti Sajma biće britanski autori Sajmon Sibag Montefjore i Kejt Mos, i Žoao Tordo iz Portugalije. Biće organizovan niz tribinskih programa posvećenih književnosti i

Otvori na novosti.rs

Bblioteka “Svetislav Vulović“ iz Ivanjice obeležila jubilej

Biblioteka ’’Svetislav Vulović’’ iz Ivanjice juče je obeležila 155 godina od osnivanja prve knjižnice i čitaonice u ovoj varošici.

Prigodnoj svečanosti prisustvovali su predstavnici lokalne samouprave, kolege bibliotekari iz Čačka, Kragujevca, Gornjeg Milanovca, Uba, Guče, Valjeva, Matice srpske, Narodne biblioteke kao i brojni gosti iz ivanjičke varoši. Prisutni su u okviru programa mogli čuti i besedu ’’Biblioteka-sigurna kuća’’, Mirka Demića, književnika iz Kragujevca. 

 

Otvori na infoliga.rs

Predstavljen novi roman Vladimira Pištala

BGB   |  Marina Mirković

PISAC Vladimir Pištalo, laureat brojnih priznanja pa i nagrade "Meša Selimović", predstavio je juče u Biblioteci grada Beograda svoj novi roman "Pesma od tri sveta" u izdanju "Agore", u društvu izdavača, urednika i recenzenta knjige Nenada Šaponje.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije, pre toga dugogodišnji univerzitetski profesor u SAD, Pištalo se na radost čitalaca vratio svom primarnom pozivu - pisanju prepoznatljive, moćne proze, i to ovoga puta - iz ugla žene! Tačnije, svoje junakinje Ozane Bolice, one koja za sebe veli da je bila "pesma o tri sveta" iz naslova, a koju pisac naziva ženskim Don Kihotom i Odisejem dok ona, sa druge strane, kazuje i ovo: "Trebalo je da budem Penelopa, a bila sam Odisej".

Otvori na novosti.rs

Dodeljeno prestižno regionalno priznanje za najbolji roman na govornom području Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije

  |  V. M.

Ove je godine ugledna regionalna književna nagrada „Meša Selimović“ za najbolji roman otišla u ruke književniku Bori Ćosiću.

Nagradu za najbolji roman objavljen na govornom području Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije dobio je za roman „Bergotova udovica“ (Izdavač: LOM). 

 

“Mislim da je malo možda nečasno da jedan stari čovek uzapti jednu tako važnu nagradu umesto da dođe u ruke nekom mlađem, ali to je vaša ocena i ja je poštujem. Inače mislim da svaka nagrada ne dolazi u ruke autoru, nego delu, zato mislim da je ovu nagradu dobila ‘Bergotova udovica’ a ne ja. 

 

Ubeđen sam da...........

 

Otvori na danas.rs

Nenad Milošević: Želeći skandal, Tatjana Rosić linčovala je istinu i logiku

izvor - DANAS.rs |  Ivana Matijević

Upravni odbor Srpskog književnog društva i ja smo želeli da se skandal koji nam je nakon razrešenja sa mesta glavne urednice Književnog magazina obećala Tatjana Rosić što pre završi.

Međutim, ona posle napisa na društvenim mrežama, na portalu Nova i slanjem otvorenog pisma članovima SKD nastavlja da u listu Danas iznosi neistine bez ikakve argumentacije i osnova i pored toga što se jednostavnim uvidom u dokumenta i činjenice mogu saznati stvarni razlozi razrešenja – kaže za Danas predsednik UO SKD Nenad Milošević, reagujući na intrevju sa Tatjanom Rosić objavljen u prethodnom vikend izdanju Danasa. Tek mesec i po dana nakon što je predstavljen............

 

Otvori na danas.rs

Саша Обрадовић: Оцена доказа

 

Саша Обрадовић

Оцена доказа

Архипелаг, Београд 2021.

 

Среда 11. октобар у 19 сати

Српско књижевно друштво

Француска 7, Београд

Учествују:

Гојко Божовић и

Аутор

 

Води Дејан Симоновић

Nobelova nagrada za književnost 2023: Kineska autorka favoritkinja

  |  F.M.

Nobelova nagrada za književnost dodeljuje se danas, a favoritkinja prema kladioničarima je kineska autorka Can Ksue.

Pored nje, Nobelova nagrada za književnost za ovu godinu mogla bi da ode i Harukiju Murakamiju, Margaret Atvud ili Salmanu Ruždiju. Kineskoj avangardnoj autorki Ksue daju šansu 1 prema 8 da će osvojiti nagradu, iako kladioničari kažu da je svašta moguće. Ksue, čije pravo ime je Deng Ksiaohua, prethodno je bila na široj listi za Međunarodnu Bukerovu nagradu za roman Love in the New Millenium i zbirku pripovedaka I Live in the Slums. Ovogodišnja Nobelova nagrada za

Otvori na danas.rs

Emiru Kusturici književna nagrada "Radovan Beli Marković"

 

Emir Kusturica dobitnik je ovogodišnje književne nagrade “Radovan Beli Marković”, koja nosi ime poznatog i nagrađivanog književnika koji je preminuo prošle godine.

Nagradu proslavljenom reditelju dodelila je Gradska biblioteka u Lajkovcu za njegovu knjigu “Vidiš li da ne vidim”, koju je lane objavila Srpska književna zadruga. Žiri, koji su činili dr Slađana Ilić, dr Vesna Trijić i msr Daren Milivojević, saopštava da je jednoglasno za najbolju proznu knjigu, koja je stigla na konkurs u čast Radovana Belog Markovića, izabrao Kustiričino delo. U obrazloženju se navodi “da se ova složena, slojevita i po pripovedačkim postupcima

Otvori na blic.rs

Dani Radovana Belog Markovića u Lajkovcu

 

U Lajkovcu su počeli „Dani Radovana Belog Markovića“, ustanovljeni u znak sećanja na poznatog srpskog književnika i najpoznatijeg Lajkovčanina, koji je preminuo početkom 2022. godine.

Manifestacija je počela krajem septembra, predstavljanjem knjige „Šapati Male Vlaške“ Slavice Garonje, prošlogodišnje i prve dobitnice književne nagrade „Radovan Beli Marković“ lajkovačke biblioteke. Osim autorke, o knjizi su govorile književnice Ljiljana Dugalić i Mirjana Mitrović, kao i mr Daren Milivojević. Program je nastavljen juče gostovanjem pisca za decu Dejana Aleksića u OŠ „Mile Dubljević“. Slavica Garonja dobitnica književne nagrade “Radovan Beli

Otvori na objektiva.rs

U Herceg Novom počela Manifestacija „Antićevi dani“

 |  J. S.

KULTURNI centar Novog Sada već 16 godina organizuje manifestaciju „Antićevi dani“ koja je od izuzetnog značaja za grad Novi Sad, a na osnovu saradnje koju su osmislili direktor Kulturnih centara Novog Sada i Herceg Novog - Bojan Panaotović i Tatjana Anteljević - ovaj jedinstveni događaj kulture, sinoć je u hercegnovljanskoj kući Ive Andrića otvorena izložba „Garavi sokak“.

Prikazani su plakati sa izborom pesama iz Antićeve zbirke „Garavi sokak“uz objašnjenja i analizu pesama.

 Autori izložbe: Jelena Dragović i Aleksandar Ružičić. Goste su pozdravili Mirsad Avdić i Dušan Stojanović,autor i reditelj filma. 

U nastavku večeri prikazan je poetsko-dokumentarni film „Bluz garavih sokaka“ koji na jedinstven način prikazuje bogatstvo romske kulture, njihov senzibilitet, običaje, emocije, odnos prema prirodi i životu, zahvaljujući

.........

 

Otvori na novosti.rs

 

Predstavljanje romana VREME VODE (utorak, 3. oktobar, KC Grad, 19 sati)

 U utorak, trećeg oktobra, u KC Gradu (Braće Krsmanović 4) biće održano predstavljanje romana Vreme vode Bojana Savića Ostojića (Kontrast, 2023), s početkom od 19 sati.

Učestvuju Miroljub Stojanović, Uroš Đurković i autor. 

Razgovor vodi Sara Arsenović.

Dobrodošli!

 

BUKOVSKI...

 

MEŠA SELIMOVIĆ - VLAST JE NAJTEŽI POROK...

 

Darku Tuševljakoviću Andrićeva nagrada za zbirku priča „Hangar za snove“

 

Andrićeva nagrada za 2022. godinu pripala je Darku Tuševljakoviću za zbirku priča „Hangar za snove", u izdanju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” iz Sombora, objavila je Zadužbina Ive Andrića.

Jednoglasnu odluku doneo je žiri u sastavu: dr Branko Vraneš (predsednik), dr Mina Đurić, dr Marko Avramović, nakon što je detaljno razmotrio zbirke pripovedaka i priče objavljene u periodici 2022. Godine. U radu žirija za dodelu Andrićeve nagrade za 2022. godinu učestvovali su članovi saradnici žirija, dr Andreja Marić i mr Aleksandar Ćuković. Nagrada će biti uručena laureatu u Zadužbini Ive Andrića, 10. oktobra, na dan piščevog rođenja, u 11 časova. Prema

Otvori na rs.sputniknews.com

KG SLEM

 

Kolektiv SKLOPKA (Samoupravni kulturno-obrazovni pokret Kragujevca) i Studentski kulturni centar Kragujevac organizuju
KG SLEM (otvoreno prvenstvo Kragujevca u slem poeziji) na kome učestvuju slem pesnikinje i pesnici, koji će po kup sistemu na bini nastupati izvodeći poeziju.

U kratkim pesničkim dvobojima, publika i tročlani žiri, biraće „boljeg” koji ide u sledeći krug do velikog finala. Žrebanjem na početku festivala napraviće se „kostur”, pa će se tako iz četvrt finala, preko polufinala stići do finala, u kome najbolje očekuju i nagrade. Pobedniku/ci će biti uručen pehar otvorenog prvenstva Kragujevca u slem poeziji i novčana nagrada u iznosu od 10.000 dinara, dok će i ostali učesnici dobiti prigodne poklone.

Finalisti KG SLEM-a su:

Nenad Ignjatović
Nikola Oravec
Tatjana Tanja Živković
Dušan Mihajlović
Đorđe Vić
Slobodan Hrnjak
Silvija Stojić
Bogdan Cvetković

Stručni žiri: Marija Obradović, Goran Živković Gorki i Nenad Glišić.

(Grad Kragujevac doprineo je u značajnoj meri realizaciji ovog projekta
obezbeđivanjem sredstava za njegovo finansiranje.)

Dodeljene nagrade „Dositejevo Zlatno pero”

 

Svečana dodela književne nagrade „Dositejevo Zlatno pero” održana je po deveti put u Dositejevom domu u Beogradu.

Nagrada se dodeljuje uvek uz podršku Sekretarijata za kulturu grada Beograda, a svi dobitnici su javno čitali svoje nagrađene radove. Stručni žiri je radio u sledećem sastavu Vojislav Jelić (predsednik), Jana Aleksić i Milica Đuković, koji su doneli odluku o nagradama na tročasovnoj sednici, detaljnom procenom ozbiljnosti pristupa i validnosti argumentacije pristiglih eseja i priča. Prva nagrada je pripala Jovani B. Suvajdžić za esej „Trijumfi i bede satiričara:

Otvori na politika.rs

Sećanje na prerano preminulog Adaševića: Akademska knjiga i Muzej Vojvodine u petak predstavljaju izdanja ovog pisca

Foto Arhiva "Novosti" |  V.C.S.

AKADEMSKA knjiga i Muzej Vojvodine organizuju u petak, 22. septembra, u 19. časova, u novosadskom Muzeju Vojvodine, promociju knjiga Borivoja Adaševića, objavljenih u izdanju Akademske knjige.

 Reč je o delima "Iz spiskova prećutanih stvari" (2018.), "Ekvilibrista" (2018.) i "Adieu, Belgrade" (2022.). O knjigama će govoriti Lidija Mustedanagić iz Muzeja Vojvodine, Nenad Stanojević iz Biblioteke Matice srpske i Sandra Urban iz Karlovačke gimnazije. Borivoje Adašević je bio srpski pripovedač, romanopisac i esejista, koji je prerano preminuo, u 44. godini, 2019. Proza mu je prevođena na engleski, francuski, mađarski, albanski i grčki

Otvori na novosti.rs

Završena 32. Književna kolonija Sićevo. Nagrada „Ramonda serbika“ Zoranu Živkoviću, priznanje „Mikina čaša“ Tomislavu Kostiću

 

Programom „Književna kretanja“, u nedelju 17. septembra, završena je 32. Književna kolonija Sićevo. Posebno mesto u okviru ovogodišnjeg sadržaja zauzeli su Književni koncert u Osnovnoj školi Radoje Domanović, razgovor o Veštačkoj inteligenciji u Sićevu, predstavljanje učesnika u gradskoj biblioteci, obilazak niških kulturno-istorijskih spomenika, ali i dodela prestižne književne Nagrade „Ramonda serbika“, za višegodišnje stvaralaštvo koje je ostavilo poseban pečat u istoriji savremene književnosti, ove

Pamteći dr Miku Ignjatovića, pokretača Književne kolonije Sićevo, uručeno je i priznanje „Mikina čaša“, ovoga puta dr Tomislavu Kostiću, za nesebičan doprinos organizaciji. Podsećamo, učesnici 32. Književne kolonije Sićevo bili su: Zoran Živković, Đorđe Matić, Danica Vukićević, Laura Barna, Aleksandar Petrović, Vojislav Pantić, Bojan Džodan i Nikola Marković koji je bio domaćin piscima. Književnu koloniju Sićevo organizovao je Niški kulturni centar u saradnji sa

Otvori na naissus.info