Čitanke za osnovnu školu...

 

Teofil Pančić, član Ninovog žirija: Spreman sam na napade

 

Ne očekujem napade, ali sam spreman na sve. Mislim da se ta priča o bojkotu Ninove nagrade od prošle godine prilično izduvala, ali pretpostavljam da će neki ljudi pokušati da je reanimiraju veštačkim disanjem, kaže za Nova.rs Teofil Pančić, novinar i predsedavajući žirija Ninove nagrade uoči nove dodele. – Mislim da nikad nije pristiglo više knjiga nego ove godine – kaže Teofil Pančić za naš sajt, obrazlažući tako razloge za sedmodnevno pomeranje dodele Ninove..............

Otvori na nova.rs

Igor Mandić - PRIJAPOV PROBLEM (2011)

 

 

 

 KUPINDO LINK

Kako je Milovan Đilas tražio lokaciju za filmski grad

 

U knjigu Slobodana Šijana „Pisci u bioskopu” ušli su zapisi Rastka Petrovića, Miloša Crnjanskog, Stanislava Krakova, Saše Petrovića, Živojina Pavlovića, Aleksandra Vuča, Bore Ćosića, Gorana Petrovića, Miljenka Jergovića, Srđana Karanovića i mnogih drugih

Bogdan Tirnanić je pisao da u Beogradu postoje razna sveta mesta, ali izuzimajući crkve, hramove, spomenike, jedan je bioskop, kaže, već decenijama profano svetilište broj jedan u koje će vam se zakleti svaki iskreni vernik kinematografske religije. Reč je o „20. oktobru” u Balkanskoj ulici. To je, smatra Tirke, poslednji beogradski bastion narodne umetnosti, i kada neko hoće da sredi ovaj narod on, kako dodaje, bombu pod mišku pa u bioskop „20. oktobar”! Bombu u.............

 

Otvori na politika.rs

LENGSTON HJUZ - HARLEM

 

Langston Hjuz bio je američki pesnik, društveni aktivista, romanopisac, dramaturg i kolumnista iz Džoplina, Misuri.

 Kao mladić preselio se u Njujork Siti, gde je razvio karijeru.

Википедија

IN MEMORIAM: Zlatomir Borovnica

 Valerio Orlić / FACEBOOK

Tužna vijest napustio nas je naš dragi prijatelj, vrijedni i daroviti pisac, odličan organizator i član HKD-a od 2008.

Zlatomir Borovnica rođen je 3. veljače 1956. godine u selu Beska kod Inđije. U Inđiji je živio i stvarao od 1975.

Predsjednik književnog kluba Miroslav Mika Antić postaje 2000.godine. Od 2003. Zlatomir pokreće legendarnu međunarodnu književnu manifestaciju "Noć boema".

Ostaje tuga i veliki gubitak za sve koji su ga poznavali.

Čak 212 romana konkuriše za NIN-ovu nagradu

 

Bas saksofon - Jozef Škvorecki // fragment

 

Održana peta tribina "Handke u Srbiji"

 

O Peteru Handkeu na sesiji održanoj u Udruženju književnih prevodilaca Srbije govorili su pesnik Ranko Đinović, novinar Dragana Ignjić i pisac Vule Žurić.

 – Ja u stvari nisam veliki handkeovac, kako bi se to danas reklo.

Prvi put sam se susreo s njegovim delom kao klinac, gledajući ciklus Vendersovih filmova, koji je počeo upravo „Golmanovim strahom od penala“. Kako je mene tad pre svega zanimao fudbal, grdno sam se razočarao shvativši da se samo prvih nekoliko kadrova dešava na stadionu, a da posle toga nema ništa – pričao je Vule Žurić na prošlonedeljnoj, petoj tribini iz serijala „Handke u Srbiji“, koji Udruženje književnih prevodilaca Srbije organizuje pod pokroviteljstvom..........................

 

Otvori na blic.rs

Objavljen jubilarni 25. broj “Glasa biblioteke“

 Gradska biblioteka Čačak

ČAČAK – Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis“ na kraju 2020. godine obeležava mali, ali važan jubilej za ustanovu – objavljivanje 25. broja časopisa za bibliotekarstvo “Glas biblioteke“.

Zaposleni u Biblioteci, na čelu sa tadašnjim direktorom i prvim urednikom časopisa Ljubomirom Markovićem, pokrenuli su novi časopis 1988. godine, čime su obeležili 140 godina od osnivanja prvog Čitališta u Čačku. Zahvaljujući saradnicima, članovima redakcije i posvećenim urednicima, a do 2016. godine to su još bili Marija Orbović i Danica Otašević, čačanska Biblioteka je postala ugledan izdavač periodične publikacije koji, vodeći se najvišim standardima za

Otvori na moravainfo.rs

Miladin Šobić | Džemper za vinograd

 

Ponekad poželim da ostavim studije
I upišem neki zanat,
Pa da budem pekar, limar, il' moler,
Da ukrotim struju i naučim da opravljam bojler.

Il' da budem dimnjacar i donosim sreću,
Da budem majstor za frule,
Da pravim servise il' duvam staklo,
Ne morah na fakultet, al' mi se omaklo.

Čudio se meni drugar
Šta ima tu da mi smeta,
Što on da bi bio Bog i glavni
Želi svršit tri fakulteta.

A zar ne bi bilo ljepše sad
Misliti na vinograd,
U ljubavi biti s njime,
Kao dragom dičiti se njime,
čuvati ga od zime.

Izgleda da mnogi žele imat kola,
Snažan motor iz Japana,
Mjesto lične karte kolor televizor,
Ostaviti život, gledat ga u retrovizor.

A zašto ne bit' obican, voljet male stvari,
Zasto svako mora biti glavni?
Sta to lijepo ima obraz uprljan sa flekom,
I zasto sa tugom gledam za covjekom

Stari i novi virusi u književnosti

 

Da li je među vidljivim i nevidljivim iskušenjima savremenog sveta i sama književnost postala nevidljiva, ključno je pitanje dva panela na onlajn izdanju Beogradskog festivala evropske književnosti

Izdavačka kuća „Arhipelag”, u saradnji s Narodnom bibliotekom Srbije, organizuje onlajn izdanje 9. Beogradskog festivala evropske književnosti danas i sutra. Verujući da su razgovori o književnosti neophodni i da nas oni mogu odvesti u središte drugih važnih tema i razgovora, organizatori Beogradskog festivala evropske književnosti odlučili su da čitaocima ponude dva panela na kojima će se razgovarati o književnosti u novim okolnostima. U centru pažnje ovih

Otvori na politika.rs

Nagrade Dositejevo pero i Sigridrug za Biljanu Marković Jevtić

 

LAJKOVAC – Biljana Marković Jevtić, afirmisani dečji pisac poreklom iz Lajkovca, u poslednjih mesec dana dobila jedveznačajne nagrade u oblasti stvaralaštva za decu.

Lajkovčanka, koja živi i radi u Beogradu, prvo je krajem novembra dobila nagradu „Dositejevo pero“ za knjigu „Navijam za šaptača“ (izdavač Klet), kao najbolji roman za decu u 2020. godini. Ovu nagradu, inače, dodeljuje Žiri dečje kritike što joj daje posebnu draž. Na decembarskom Festivalu monodrame za decu u Novom Sadu, u okviru Zmajevih dečjih igara, Biljanina monodrama „Sa Acom na letovanju“ u izvođenju glumice Bojane Stojković dobila je nagradu „Sigridrug“ kao

Otvori na patak.co.rs

Vidljiva i nevidljiva iskušenja književnosti

 

Beogradski festival evropske književnosti, 22. i 23. decembra, 9. put Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije, organizuje online izdanje 9. Beogradskog festivala evropske književnosti 22. i 23. decembra.

U okviru festivala održaće se dva panela na kojima će se razgovarati o književnosti u novim okolnostima. U centru pažnje ovih razgovora jeste ključno pitanje: Da li je među vidljivim i nevidljivim iskušenjima savremenog sveta i sama književnost postala nevidljiva? Na panelu Srpska književnost u svetu, koji će se održati sutra, razgovaraće se o prevođenju srpske književnosti, o prezentaciji srpske književnosti u međunarodnom kontekstu, kao i o novim mogućnostima.............

 

Otvori na danas.rs

Beogradska nedelja evropske književnosti od 22. decembra

 

Beogradski festival evropske književnosti biće održan 22. i 23. decembra uz prenose na internetu, saopšteno je iz izdavačke kuće "Arhipelag", koja u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije organizuje deveto izdanje ove smotre, ovaj put onlajn.

 “Verujući da su čitaocima razgovori neophodni i da nas oni mogu odvesti u središte drugih važnih tema i razgovora, organizatori Beogradskog festivala evropske književnosti odlučili su da čitaocima ponude dva panela na kojima........

 

Otvori na nova.rs

Vesna Denčić (1963 — 2020)

 

 

Aforističarka i glavna urednica elektronskog časopisa za satiru „Etna”.

Generalni sekretar Balkanskog književnog glasnika od 2009. do 2011.

Diplomirala je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Pisala je aforizme, poeziju, haiku, prozu, književne prikaze, recenzije, komentare i drugo.

 

Knjige:

U društvu se ne šapuće, (1987) aforizmi;

Svet ne može propasti bez nas, (1996), aforizmi;

Put do pakla, (2001), aforizmi;

Inverzije, (2003), kratke priče;

Horizonti, (2006), kratka proza (dvojezično);

Inverzije, (2007), kratke priče (sažeto izdanje);

Stradanje u ciklusima, (2007), aforizmi;

Plavi pogled, (2008), haiku;

Podijum / Podium, (2008), poezija (dvojezično);

Kraljica senki, (2011), poezija;

Identitet, (2017), minijature;

Slike umnoženog značenja, (2018), osvrti, recenzije, prikazi;

Priče (izbor), (2018), kratke priče.

Vremeplov: Rođen Svetolik Ranković

 Tanjug

 Na današnji dan 1863. godine rođen je srpski pisac Svetolik Ranković. Po obrazovanju bio je teolog. Pripovedao je o seoskom životu, a junaci njegovih dela uglavnom su ljudi duboko razočarani u život. Najčešće je prikazivao tamne strane raspadanja patrijarhalnog sveta. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s..............

Oto Tolnai dobitnik Evropske nagrade za poeziju „Petru Krdu“

 

List Danas ekskluzivno saznaje da je dobitnik Evropske nagrade za poeziju „Petru Krdu“ vojvođanski pesnik Oto Tolnai.

Evropska nagrada za poeziju „Petru Krdu”, dodeljuje se svake druge godine, a žiri kojeg su činili: Lidija Dimkovska, Saša Radojčić i Mihajlo Pantić (predsednik), odlučio je da dobitnik za 2020. godinu bude pesnik, prozaista, esejista, dramski pisac, književni prevodilac i urednik Oto Tolnai (1940). „Svojom tematskom širinom, oblikovnom raznolikošću, jezičkom inventivnošću, i, posebno, dubinom poetskog uvida u gotovo sve slojeve ljudske egzistencije u modernim..............

 

Otvori na danas.rs

Preminuo književnik Janko Vujinović

 

ZNAMENITI srpski književnik, Janko Vujinović (75), rođen u Vukovom kraju, u selu Bradić,, preminuo je preksinoć u Kliničkom centru Srbije.

Vujinović je bio besednik ovogodišnjeg 86 Vukovog sabora, naše najveće i najstarije kulturne manifestacije. - Ovo je veliki gubitak za srpsku kulturi i posebno za nas u njegovom zavičaju, koji smo ga voleli, poštovali i bili ponosni na njega -kaže gradonačelnik Loznice, Vidoje Petrović. Janko se u Loznici i čitavom Jadru osećao uvek kao domaćin, a ne samo kao gost, posebno ba Vukovim saborima. - Vujinović je značajno ime iz sveta kulture, ne samo za naš kraj, već

Otvori na novosti.rs

Pisma Simon de Bovoar francuskoj romansijerki prodata za 56.700 evra

 

Gotovo 300 uglavnom neobjavljenih pisama uticajne feminističke misliteljke Simon de Bovoar, napisanih francuskoj romansijerki Violet Leduk, prodato je za 56.700 evra.

Poslata između 1945. i mesec dana pre smrti Ledukove 1972. godine, 297 pisama otkriva intenzivno prijateljstvo dveju žena, piše Gardijan. Bovoar je bila urednica i izvor podrške Ledukovoj, koju je jednom nazvala "najzanimljivijom ženom koju zna" i oslanjala se na nju zbog svoje analize lezbejstva u svojoj čuvenoj knjizi "Drugi pol". Uprkos tome što je među njenim obožavateljima bio i slavni francuski pisac Alber Kami, Leduk je slavu stekla tek u poslednjim godinama

Otvori na blic.rs

“Noć knjige” sa popustima od 20 do 40 odsto

 

Tradicionalna 23. "Noć knjige" počela je juče i traje do 18. decembra u "Laguninim" knjižarama u 30 gradova Srbije i regiona, kao i na sajtovima ovog izdavača i knjižarskog lanca "Delfi", a čitaocima su odobreni popusti od 20 do 40 odsto. “Laguna” tokom “Noći knjige” odobrava popuste na svoja izdanja od 25 odsto za jednu knjigu, za dve 30 odsto, za tri 35, a za četiri i više knjiga 40 odsto, a naslovi više od 100 izdavača koji su se priključili ovoj manifestaciji......

Otvori na nova.rs

Svet se oprašta od Džona le Karea: Odlazak tvorca mračnog sveta „cirkusa“

 

Jedan od najboljih autora špijunskih trilera Čitalačka publika ostala je bez Džona le Karea, vrhunskog pisca špijunskih trilera.

U svom pisanju je postigao sjajnu ravnotežu između dobre i napete radnje i društvenog konteksta Hladnog rata u kome se većina njegovih trilera odigravala, a sve je to odlično napisano upravo zbog činjenice da je i sâm bio špijun. Le Kare u Srbiji ima mnogo čitalaca i nedavno je objavljen njegov zadnji roman „Agent na terenu“ u izdanju Kosmos izdavaštva, koji je obuhvatio sva savremena dešavanja u svetu poslednjih godina, kaže za Danas Tea Jovanović, koja je već

Otvori na danas.rs

Umro slavni britanski pisac krimi romana Džon le Kare

  Blic

Slavni britanski pisac kriminalističkih i špijunskih romana Džon le Kare umro je u 89. godini od upale pluća, javlja BBC.

Dejvid Džon Mur Kornvel, poznatiji pod pseudonimom Džon le Kare je britanski autor kriminalističkih i špijunskih romana. Jedan je od malobrojnih pisaca koji je u svojim špijunskim romanima realistično prikazao međunarodnu špijunažu, čiji je protagonista i sam bio. Neki od njegovih najpoznatijih romana su "Smajlijevi ljudi", "Špijun koji se sklonio u zavetrinu", "Dečko, dama, kralj, špijun", "Poziv za umrlog", "Plemeniti đak", "Mala bubnjarica"...

Otvori na blic.rs

Nagrada milovan vidaković jovici aćinu

 

 

U ORGANIZACIJI novosadskog Kulturnog centra, 14.Međunarodna književna manifestacija “Prosefest, zbog aktuelne epidemiološke situacije ove godine biće u onlajn „izdanju“.

Program festivala je na zvaničnom Jutjub kanalu Kulturnog centra Novi Sad, od 16. do 18. decembra, a dan pre početka, u uvodnom programu pod nazivom “U susret Prosefestu” najavljen je omaž posvećen nedavno preminulom mladom piscu iz Bosne i Hercegovine Bekimu Sejranoviću. Nagrada, koja se dodeljuje na ovoj manifestaciji (inače, nazvana po piscu iz 19. veka i tvorcu modernog srpskog romana Milovanu Vidakoviću) ove godine pripala je poznatom pripovedaču, esejisti i..............

Otvori na novosti.rs

 

“U Hrvatskoj sam srpski, u Srbiji hrvatski pisac, u Sloveniji jugoslovenski, a u Crnoj Gori sam gigant ustaškog novinarstva…”

Nedeljnik pre 3 dana  |  Branko Rosić

Fotografija: Tanja Draškić Savić 

Ako ćemo o doživljaju, onda sam, realno, prije “njihov pisac”.

Ukoliko sam, naime, i po čemu svugdje “naš pisac”, onda sam to samo po tome što sam svugdje “njihov”. U Hrvatskoj sam srpski, u Srbiji hrvatski, u Bosni malo hrvatski, malo srpski, u Sloveniji jugoslavenski. U Crnoj Gori, recimo, po novome sam gigant ustaškog novinarstva. To je zato što svugdje jednako pišem iz pozicije “našeg pisca”, a “naš pisac” ne povlađuje i nema ambiciju da se svidi. Ne zanima me da za slovenske novine pišem o primitivnim balkanskim Hrvatima,

Otvori na nedeljnik.co.rs

 

Noć knjige

 

Još jedna „Noć knjige” biće održana od 14. do 18. decembra, pod pokroviteljstvom Eurobank Srbije, na čak 62 lokacije u knjižarama „Delfi” i „Laguninim” klubovima čitalaca, u 30 gradova u Srbiji i regionu, kao i na sajtovima „laguna.rs” i „delfi.rs”. Kako bi gužve u knjižarama bile izbegnute, zbog brige o zdravlju zaposlenih i čitalaca, veliki popusti biće primenjivani tokom pet dana, od ponedeljka 14. decembra do petka 18. decembra u knjižarama, a na pomenutim...

Otvori na politika.rs

Paul Celan - VEJAVICA SVE GUŠĆA I GUŠĆA...

 

Paul Celan - Šta stoji u bademu? ...

 

(Jedan) Vek avalskog buntovnika

 

Ponovni susret s delom Ljubomira Micića u predvečerje stogodišnjice časopisa „Zenit” i epohalnog Manifesta zenitizma

Ja nisam rođen da bih lagao svoj narod, niti da bih ga potkradao, izdavao i zaslepljivao – rođen sam da ga naučim da bude ono što jeste, da ga nateram da misli slobodno, da dublje proučava ono što mu se daje, da spozna svoje mane više nego vrline, da mu pomognem da koristi svoju snagu koje nije svestan, da zablista unutrašnjom svetlošću koja mu nije znana. Ovako je Ljubomir Micić (1895–1971), pesnik, prozaista i dramski umetnik pisao pre više od osam decenija, kad

Otvori na politika.rs

Roman Nadije Teranove “Zbogom aveti” u 70. Laguninom književnom klubu

 

Intimna priča o sećanju i opsesiji 

Poslednji Lagunin književni klub u 2020. prvog petka u decembru održaće se na Istragram profilu ove izdavake kuće.

Jubilarni 70. Klub biće posvećen romanu „Zbogom, aveti“ jedne od najperspektivnijih savremenih italijanskih spisateljica Nadije Teranove. O ovom porodičnom ženskom romanu, koji istražuje granice ličnog gubitka i bola, ali i nepredvidljivosti života, govoriće Bojana Radenković Šošić, docent Katedre za italijanistiku Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. “Zbog aveti” je drugi roman za odrasle Nadije Teranove, koja iza sebe ima nagrađivan prvenac

Otvori na danas.rs

Kraj herojskog doba književnosti: Dirljivi oproštaji od Branimira Brane Šćepanovića

 

KADA su se juče u bežanijskom Domu za stare, sklopile oči Brane Šćepanovića, kao da je i definitivno završeno jedno "herojsko doba" srpske književnosti. Meteorski zasijavši kao savremenik Andrića i Crnjanskog, u vreme Kamijeve slave, Brana Šćepanović je tada taj svetsko erotični apsurd, umetnički autentičnom prozom učinio prirodno ćiriličnim, i našim.

Izdavač Zoran Živković ovim se dirljivim rečima oprašta od izuzetnog pisca koji je pre dva dana u 84. godini napustio ovaj svet, a čija su izabrana dela ostala jedan od poslednjih kapitalnih poduhvata Živkovića i "Nolita". Tu reputaciju, uz roman "Usta puna zemlje" koji se neprestano preštampava na desetinama jezika i stotinama hiljada primeraka, te novelu "Smrt gospodina Goluže" u više svetskih antologija, održavaju i brojne Šćepanovićeve pripovetke koje su mu

Otvori na novosti.rs

Umro Branimir Šćepanović, autor romana “Usta puna zemlje”

 

Tanjug 

 

Poznati jugoslovenski i srpski pisac Branimir Šćepanović preminuo je danas u 84. godini u Domu za stare na Bežanijskoj kosi, objavio je na društvenim mrežama pisac i izdavač Zoran Živković.

 

Brana Šcepanović bio je jedan od najprevđenijih srpskih i jugoslovenskih pisaca. Njegov roman “Usta puna zemlje” u Srbiji je odavno prevazišao tiraž od 100.000 primeraka, dok je na francuskom doživeo čak 23 izdanja. Novela “Smrt gospodina Goluže” ušla je u više svetskih antologija, a 2008. godine u izdanju Nolita objavljena su i njegova Izabrana dela. Šcepanovićeve pripovetke objavljene su francuskom, grčkom, mađarskom, slovenačkom i bugarskom, a pojedinačno u

Otvori na nova.rs

Dani Miloša Crnjanskog

 

Manifestacija „Dani Miloša Crnjanskog” biće održana danas i sutra u organizaciji Matice srpske i Banatskog kulturnog centra.

Danas od 16 časova, u Svečanoj sali Matice srpske biće održano „Pesničko uzdarje Milošu Crnjanskom”, a učestvovaće: Miloš Markov, Uroš Pavlov, Stefan Basarić, Branislav Čurčov, Dušan Karabasil, Milena Kulić, Nemanja Nešić (kantautor), Gordana Lasković. Biće omogućen i prenos na jutjub kanalu Matice srpske. Sutra, od deset časova, u Svečanoj sali Matice srpske biće održan okrugli sto „Putopisi Miloša Crnjanskog”, a učestvovaće: Vladimir Gvozden, Dragan Prole,

Otvori na politika.rs

Miloš Crnjanski dobio stalnu muzejsku postavku u Italiji

 

Miloš Crnjanski voleo je Italiju, čuven je njegov putopis "Ljubav u Toskani". Četvrtog novembra ta zemlja mu je odala počast stalnom muzejskom postavkom u gradiću San Vito al Taljamento, malom mestu u regionu Furlanija – Julijska krajina. Ni datum, ni mesto nisu slučajni.

Romanopisac, prevodilac, publicista, autor pozorišnih komada i pesnik, njegove "Seobe" za srpsku književnost predstavljaju što i "Rat i mir" Dostojevskog za Ruse. Miloš Crnjanski jeste sve to, ali mu ipak u Srbiji zvanično institucije nikada nisu posvetile prostor kao uspomenu i počast. U podrumu Narodne biblioteke Srbije pohranjen je legat Crnjanskog, zaveštan testamentom njegove udovice Vide, dok je na prvom spratu čitaonice, u jednom uglu, izloženo nekoliko

Otvori na rts.rs

U posthumnoj knjizi glavna akterka afere Monika otkriva Klintonove - dva najkorumpiranija političara na svetu

 

KLINTONOVI su veliki jadnici!

Tvrdi ovo u knjizi "Korpa puna jadnika" Linda Trip, glavni pokretač "afere Luinski", zbog koje je pokrenut opoziv tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona. 

 

Ovo "zaveštanje" Tripove pojaviće se u Americi 8. decembra, osam meseci pošto je autorka u 70. godina preminula od raka pankresa. U trenutku kada je demokratska administracija na pragu povratka u Belu kuću, Tripova, u delovima knjige koje prenose zapadni mediji, tvrdi da je bivši predsednik SAD trebalo da bude..........

 

Otvori na novosti.rs

Odlazak vrhunskog prevodioca, pesnika i esejiste Kolje Mićevića

 

BANjALUKA je za mene san i sada kada ne živim tu, ali je bila san i kada sam živeo u njoj, govorio je Kolja Mićević (1941 - 2020).

Usnio je poznati pesnik, esejista i vrsni prevodilac pre dve večeri u svom rodnom gradu i ostao u tom snu zauvek. Briljantni poliglota preminuo je od posledica korone u UKC RS u Banjaluci, gde je ležao poslednje dve sedmice. Mićević je bio ugledni stanovnik Pariza koji je na francuskom jeziku oživeo Danteovu "Božanstvenu komediju". Od prevodilaštva stvarao je umetnost. Stefan Malarme, Federiko Garsija Lorka, Pol Valeri, Šarl Bodler, Fransoa Vijon, Viktor Igo, samo

Otvori na novosti.rs

Meni je poezija radostan predah od stvarnosti

 

Danas se sve sablasno ljulja“, glasi jedan stih Mladena Leskovca, koji je Boško Petrović uzeo za moto jedne svoje pripovetke

Kada postane preteško nametnuto breme vremena, može da bude dovoljno i okretanje uzorima, onima koji su prošli isto, i još sto puta gore. Tada čovek stekne mir, ili pre pomirenost koja proishodi ne iz fatalizma, već iz logičkog razmišljanja. Takvoj misli okreće nas prof. Dr Slavko Gordić, pisac, profesor emeritus Univerziteta u Novom Sadu, književni kritičar i esejista, navodeći ideje i analizirajući dela naših i svetskih klasika i savremenih autora. „Kašanin je

Otvori na politika.rs

Enes Halilović: Sudbina me gonila da ispričam ovu priču

 

Današnji čovek preciznije pamti istoriju sporta nego istoriju zločina, to je jedan od zaključaka koji proizilazi nakon čitanja mog romana, kaže za Nova.rs pisac Enes Halilović.

Skoro tri decenije nosio se Enes Halilović sa pričom, zasnovanom na istinitom događaju, zapisanom u njegovom nedavno objavljenom romanu “Ljudi bez grobova” (Laguna). Čuo je za nju čak i pre nego što je objavio prvu knjigu, zbirku pesama “Srednje slovo” (1995). Objavio je od tada i zbirke “Bludni parip” (2000), “Listovi na vodi” (2007), “Pesme iz bolesti i zdravlja” (2011), “Zidovi” (2014) i “Bangladeš” (2019), zbirke priča “Potomci odbijenih prosaca” (2004),

Otvori na nova.rs

Emir Kusturica piše novu knjigu

Slavni jugoslovensko-srpski filmski reditelj Emir Kusturica, koji je svojim velikim stvaralaštvom osvojio svet, okitio se najvećim priznanjima i doneo neizmeran ugled našoj kulturi - piše novu knjigu. Kusturica je dosad objavio tri knjige. Treća, objavljena pre tri godine, zbirka polemičkih tekstova, komentara i pesama - u izdanju "Vukotić media", izazvala je veliko interesovanje čitalačke publike. 

U rukopisu je - nova knjiga. Najprovokativnija, najizazovnija -....

 

Otvori na blic.rs

Protiv diktata prikazivanja identiteta

Knjiga "Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet. Evropa - SAD - Srbija", autorke Ivane Kronje, predstavljena u Dvorani Kulturnog centra Multidisciplinarno teorijsko istraživanje i pregled istorije svetskog i srpskog eksperimentalnog i avangardnog filma, kao i kulturološko i rodno čitanje filmske umetnosti primenjeno na filmski eksperiment, sažeto je predstavljeno u monografskom delu „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet. Evropa – SAD – Srbija“,

O knjizi su govorili istoričarka umetnosti Irina Subotić, kritičar i teoretičar medija i filma Tomislav Gavrić, multimedijalni umetnik Miodrag Krkobabić, kao i urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije Miroljub Stojanović. Prema rečima Irine Subotić, u pitanju je ravnopravna istorija svetskih događanja na filmu, kako evropskom tako i američkom, ali sa posebnim značajem za našu kulturu, jer je delo izvanredan udžbenik za sve mlade koji žele da se upoznaju.....

 

Otvori na danas.rs

 

Ljubomir Simović: Prećutkivanje knjiga gore od zabrana

 

Autor:Nova

U novije vreme, za neutralisanje knjiga i njihovog uticaja upotrebljava se nešto manje bučno i spektakularno, ali mnogo efikasnije od zabrana i hapšenja: ignorisanje i ćutanje, rekao je akademik Ljubomir Simović na dodeli nagrade "Prsten despota Stefana Lazarevića" književnog kluba "Bagdala". Besedu jednog od najvećih savremenih srpskih pisaca izrečenu pri uručenju priznanja u Kruševcu prenosimo u u celosti. Piše: akademik Ljubomir Simović Danas, kad Književni klub

Otvori na nova.rs

Njegoš: Vladika, filozof, pesnik i vladar

207 godina od rođenja duhovnog i svetovnog vladara Crne Gore Petar II Petrović Njegoš rođen je na današnji dan, 13. novembra 1813. godine u selu Njeguši u blizini Cetinja.

Bio je srpski pravoslavni vladika, kao i poglavar Crne Gore. Jedan je od najvećih pesnika i filozofa sa ovih prostora. Njegovo najpoznatije delo jeste poema „Gorski vijenac“, ali tu su i druga važna dela poput „Luča mikrokozma“, „Lažni car Šćepan Mali“… Njegoš je u Crnoj Gori uveo redovne poreze i mnoštvo novih zakona, a oformio je i vojsku. Bio je pristalica ujedinjenja i oslobođenja srpskog naroda koji je bio u stalnim sukobima s Osmanskim carstvom. Njegove

Otvori na danas.rs

 

In memoriam, odlazak tihog podvižnika: Profesor Ivo Tartalja (1930-2020)

 

ČINI se da osnovnu perspektivu iz koje možemo posmatrati naučnu delatnost profesora Ive Tartalje ništa ne oblikuje bolje od ovih reči njemu tako dragog Eriha Auerbaha, iz ogleda "Filologija svetske književnosti": "Istraživanje stvarnosti sveta zasnovano na naučnim metodama čini sadržaj našeg života; ono je, da tako kažemo, naš mit; jer mi ne posedujemo neki drugi mit koji bi bio od opšteg značaja.

U sklopu stvarnosti sveta istorija je ono što nas se najneposrednije dotiče, što nas najdublje zanima i najviše doprinosi stvaranju naše svesti o nama samima. Jer ona je jedini predmet u kojem i sa kojim ljudi sasvim neposredno stupaju pred nas. Pod predmetom istorije ovde se ne shvata samo ono što je prošlo, nego neprestano kretanje i događanje uopšte, s tim što je u to uključena i odgovarajuća sadašnjost". A da je, kojim slučajem, Auerbah bio u prilici da vidi

Otvori na novosti.rs

Akademiku i pesniku Milosavu Tešiću uručena nagrada Zlatni ključ Smedereva

PRVI put bez publike, u skladu sa vremenom u kome živimo, održan je 51. Međunarodni festival poezije "Smederevska pesnička jesen" na kojem je akademiku Milosavu Tešiću dodeljena prestižna nagrada "Zlatni ključ Smedereva".

Zahvaljujući na priznanju, slavodobitnik je rekao: - Ovu međunarodnu književnu nagradu shvatam i kao nagradu srpskoj književnosti, pri čemu posebno naglašavam precizno određen termin srpska književnost. Zašto to činim? - U poslednje vreme se ta književnost, koja ima svoje ime i prezime, svoje mesto rođenja, svoju viševekovnu tradiciju i visoke estetičke domete, svodi, u cilju njenog potpunog obezličenja, pod pojmove regionalna književnost ili regionalne

Otvori na novosti.rs

 

Vojislav Despotov: Ne zaboravi me nikad u kadi // PESMA

  IZ KNJIGE -  DEVET BOJA BANATA // IZDAVAČ - AGORA

Milan B. Popovic - UBUDUĆE...

 

Profesor Ivo Tartalja preminuo u 91. godini

 Autor:Nova

Čuveni profesor Beogradskog univerziteta Ivo Tartalja preminuo je u 91. godini, saopšteno je iz Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, čiji je profesor bio počasni član osnivač. “Profesor Ivo Tartalja (1930 – 2020) bio je strog i pravičan, ali uvek pun razumevanja za studente, pa je postao simbol celog jednog vremena, simbol ‘stare profesure’, kada se tražilo mnogo od studenata, ali su im profesori mnogo i pružali. Ostavio je dubok trag ne

Otvori na nova.rs

 

Vremeplov: Rođen Vuk Karadžić

 Tanjug

 

 Na današnji dan 1787. godine rođen je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika. Opismenio se u rodnom selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i zatim u manastiru Tronoša. Tokom Prvog srpskog ustanka bio je pisar kod ustaničkog vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom

Milan B. Popovic - MLADOST I RADOST

DKB Hronologija - 03 - 11 - 2020 // polet BEOGRAD

 

**** link: ***

http://lastavica.blog.rs/blog/lastavica/knjizevnost/2020/11/04/lepa-strana-zivota

NAGRADA BIBLIOTEKE IZ GORNJEG MILANOVCA

 

Ljubomir Simović dobitnik nagrade „Despot Stefan Lazarević"

 

KRUŠEVAC - Književni klub Bagdala iz Kruševca dodeliće 12. novembra u Svečanoj sali SANU u Beogradu nagradu Bagdalin prsten „Despot Stefan Lazarević” za 2020. godinu akademiku Ljubomiru Simoviću za njegovo sveukupno književno delo. Ovu nagradu koju Bagdala dodeljuje od 1984. godine dobili su i do sada članovi SANU Desanka Maksimović, Antonije Isaković, Dejan Medaković, Mija Pavlović, Dobrica Ćosić i Dragoslav Mihailović. Kako uprava Bagdale nije u mogućnosti zbog

Otvori na politika.rs