Knjiga Maje VOLK

Knjiga se nalazi u prodaji i u knjižarama:
- Knjižara PERGAMENT, Dom Sindikata, Trg Nikole Pašića, Beograd (u toku je specijalan sajamski popust, do 17. januara)
- PLATO books, Knez Mihajlova 48, Beograd
- PLATO books, Akademski Plato 1, Beograd
- DELFI Knjižara SKC, Kralja Milana 48, Beograd
- Klub ELDORADO, Nušićeva br.3, prvi sprat, Terazije, Beograd (promotivna cena od 650din)
Prodajna cena, u knjižarama, je 800din. Stoga Vam savetujemo da iskoristite promotivnu mogućnost kupovine putem naručivanja i slanja poštom....
Troškovi poštarine (za teritoriju Srbije) su uračunati. Molimo Vas da, u narudžbenici (predmetu), ostavite ime i prezime, tačnu adresu i svoj e-mail i broj telefona, a mi ćemo Vas kontaktirati i poslati knjigu...
Prilikom naručivanja knjige OBAVEZNO upišite Vaš e-mail, kontakt telefon i adresu, na koju ćemo Vam knjigu poslati. Neposredno po prijemu narudžbine, kontaktiraćemo Vas i istog dana, po uplaćenom računu, poslati knjigu na dostavljenu adresu...

http://www.knjizare-vulkan.rs/oblast-DOMACE-KNJIGE-1-autor-Maja%20Volk

DŽORDŽ ORVEL: Citat

DŽORDŽ ORVEL "Samo nek aspidistre lete" (1936):

Iako pričam glasovima ljudi i anđela, i nemam novca, postao sam kao govoreći mesing, kao misleće cimbalo. I iako imam dar proricanja, i razumem sve misterije, i svo znanje; i iako imam svu veru, toliku da mogu pomerati planine, i nemam novca, ja sam ništa. I iako sam dao svo svoje bogatstvo da nahranim siromašne, i iako sam dao da mi se telo sahrani, i nemam novca, to mi nije ništa donelo. Novac trpi dugo, i tu je dobar, novac nije sujetan, novac se ne razmeće, nije naduvan, ne ponaša se neprilično, ne traži sebi sličnog, ne možeš ga lako isprovocirati, ne misli ti zlo; ne raduje se grešnosti, nego istini; nosi sve stvari, veruje u sve, nada se svime, izdržava sve... i onda poredeći veru, nadu i novac, ta tri; ali od svih je najveći novac.

Otvorena izložba "Lutam, još vitak, sa srebrnim lukom": Fascinantan svet Miloša Crnjanskog

Izložba “Lutam, još vitak, sa srebrnim lukom” povodom 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog, otvorena je u ponedeljak u Narodnoj biblioteci Srbije, a predstavlja dragocene segmente iz legata Miloša Crnjanskog kao što su originalni rukopisi, dokumenta, fotografije, knjige s beleškama, geografske karte, turističke vodiče za evropske gradove i druge predmete pisca.

- Može da se kaže da je ova izložba i neka vrsta otkrića za mene jer nikada ranije nisam videla ove fotografije, pretpostavljam da ih je slikao sam Crnjanski, a veoma su mi interesantni i ovi ugovori sa izdavačkom kućom “Geca Kon” - kaže Zorica Babić, razgledajući predstavljene eksponate.

Izložba je podeljena je u nekoliko segmenata od Miloševog detinjstva, odlazak u Temišvar gde je maturirao, zatim odlazak u Beč gde ga je zatekao Prvi svetski rat, a to je i period kada objavljuje svoje rane pesme i nagoveštava preokret u srpskoj književnosti. Na to se nadovezuje period dolaska u Beograd, pa odlaska u Pariz, kao i život u Pančevu.

Zastupljen je i perid diplomatije, kao i vreme kada je objavio tri remek dela “Ljubav u Toskani”, “Seobe” i “Knjiga o Nemačkoj”.

- Meni su interesantni njegovi putopisi po Španiji iz ciklusa “U zemlji toreadora i sunca”, kao i brojni neobjavljeni rukopisi koji mogu ovde da se vide - ističe Milica, studentkinja Svetske književnosti.

Predstavljen je i tragičan period života u Londonu kada je nastao “Lament nad Beogradom”, a posebnu pažnju posetilaca privukla su prva izdanja njegovih knjiga, pogotovo ona dela koja potiču iz njegove lične biblioteke.

- Veoma je fascinantno što može da se vidi kako je pisao razne komentare na knjigama i to je dobro za praćenje njegovog načina čitanja tekstova koji su ga privlačili - objašnjava posetiocima Nada Mirkov-Bogdanović, jedna od autora izložbe, napominjući da će u naredna tri meseca posetioci moći da se bliže upoznaju sa likom i delom Miloša Crnjanskog.

Posle Beograda izložba se seli u Mađarsku

Izložbu je otvorio Dejan Ristić, bivši v.d. upravnik Narodne biblioteke Srbije, a sada državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja.

- Ovo je najveća nacionalna biblioteka u Istočnoj Evropi, najveća nacionalna riznica kulturne baštine i potpuno je prirodno da Narodna biblioteka organizuje centralni događaj obeležavanja 120 godina od rođenja Crnjanskog i to tako što prvi put od smrti velikog književnika na jednom mestu predstavlja njegovu ličnu zaostavštinu. Ova izložba je prepoznata i u regionu kao veoma značajna pa će nakon Srbije biti predstavljena i u susednim zemljama, za početak u Mađarskoj - ističe Ristić.

Poklon knjige Miloša Crnjanskog uz "Blic"

Povodom jubileja, 120 godina od rođenja, dnevni list "Blic" posvetio je novembar ovom slavnom piscu. U okviru velikog serijala pod nazivom "Blic knjiga" narednog meseca čitaćete najinteresantnija dela Crnjanskog – drame, pripovetke, putopise, priče, romane...

Serijal započinje 2. novembra najpotresnijim lirskim romanom naše književnosti - "Dnevnik o Čarnojeviću". Roman, prvi put objavljen 1920. godine, opisuje piščeve duševne nemire za vreme rata.

Ispovest glavnog junaka, ratnika sa Galicije, predstavlja značajan datum u našoj književnoj istoriji i nastanku modernog romana.

Miloš Crnjanski je bio srpski književnik i jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske literature XX veka. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista, bavio se i likovnom kritikom.

Danilo Kiš: citat

„Dobar čitalac – koji je, prema mišljenju Borhesa, ređi od dobrog pisca – može shvatiti ili osetiti lako da onaj ko govori, autor, poseduje emociju. Ono što vi zovete emocijom, i što bih ja, takođe, mogao nazvati emocijom ili začaranošću, ponekada je između redova, između rečenica, više nego u samim rečima. Nije mogućno, i ja na tome insistiram, nije mogućno nikome preneti ono što se nema.” -

Danilo Kiš

ZBOGOM ANDERGRAUND: SAŠA MARKOVIĆ MIKROB

   

ZBOGOM ANDERGRAUND: SAŠA MARKOVIĆ MIKROB

Umetnički Bedeker Beograda devedesetih

Zbogom andergraund je specifičan vodič kroz umetnički, muzički, politički i socijalni ambijent Beograda devedesetih (i šire), iz ugla Saše Markovića Mikroba i njemu bliskih ljudi.

OVO JE PRIČA O MIKROBU I NAMA

„Mikrob je biće tipično za savremenu istočnu Evropu, može da jede koliko god mu date, a kada ga primorate na glad, može preživeti više meseci gladujući da bi, potom, pristao na bilo kakav politički sistem, na bilo kakvu svinjariju“

(Z. L. Božović, Likovna umetnost ’80-ih i ’90-ih u Beogradu - razgovori, Beograd, 2001, 38-45. (april-jun 2000))

Poslednje dve decenije umetničkog, društvenog i političkog života u Srbiji, bile su veoma burne. Retko koji umetnik je uspevao da precizno, vizionarski, beleži i komentariše promene i njene aktere. Saša Marković Mikrob je jedinstvena pojava, ne samo kod nas, već u daleko širim okvirima, koja je to umela. Živeći svoju umetnost i prezentujući je u različitim formama (performans, izložbe, ulične akcije, radio talasi, video radovi, muzički spotovi, tekstovi, grafičko uređivanje i rešenja za korice štampanih izdanja, oslikavanje muzičkih cd izdanja, predavanja o istoriji rock and rolla...), Marković je na samosvojan način aktivno komentarisao društvenu situaciju, pojave i ličnosti u Srbiji poslednjih dvadesetak godina.

Publikacija je nastala uz svesrdnu pomoć prijatelja i poštovalaca rada Saše Markovića koji su pisali tekstove, prevodili, ustupali dokumentaciju i fotografije radova u ličnom posedu, dostavljali biografske podatke, obrađivali materijal za štampu, učestvovali u finalnom dizajnu...

Tekstovi: Darka Radosavljević Vasiljević, Saša Marković, Aleksandar Todorović - Bekan, Duška Čavić - Žozi, Nebojša Kandić, Dragan Ilić, Antonije Pušić, Stephen Howard - Mixup, Marija Ivanić, Pavle Ćosić, Ivan Tobić, Aleksandar Belčević, Slobodan Jovanović, Miloš Tomić, Stevan Novaković, Daniel Kovač, Velimir Ćurguz Kazimir, Milan Petrović - Tica, Radovan Nastić - Bensedin, Aleksandra Sekulić - Caca, Dragan Protić - Prota, Đorđe Ilić, Luka Stanisavljević, Mićun Ristić, Uroš Đurić, Jelena Vesić....

Izdavač: Remont – nezavisna umetnička asocijacija

Urednik: Darka Radosavljević Vasiljević

Format: 30x23 cm

Obim: 224 strane, 144 u koloru, preko 250 fotografija

Srpski/engleski

PRODAJNA MESTA:

REMONT (Maršala Birjuzova 7, Beograd)…. Po SPECIJALNOJ CENI, 40% POPUSTA
Knjiga se može poručiti i platiti pouzećem po ceni 1.500 din + troškovi dostave
Knjigu šaljemo brzom poštom najviše 3 radna dana po vašem zatevu. Nephodni podaci: ime prezime, adresa i broj telefona.
Naručivanje na mail remont@remont.net ili na telefone 011 32 23 406; 069 32 23 533.

KNJIŽARE

Cena u knjižarama: 2160.00 din
Beograd: Beopolis, Delfi (SKC), Dereta (Knez Mihailova), Dereta (Banovo Brdo), Srpska književna zadruga, Apropo, Zlatno runo, Napro, Plavi krug, Aleksandar Belić, Zepter (Knez Mihailova), Madlenianum (Zemun)
Novi Sad: Delfi, Bulevar Books, Solaris
Subotica: Limbus
Zrenjanin: Agora

Zaječar: Kaligraf
Kraljevo: Prozor, KC Ribnica
Čačak:Reči

OSTALA PRODAJNA MESTA

Beograd: Kc GRAD, Kulturni centar REX,
Zemun: ZMUC
Novi Sad: Šok zadruga
Ljubljana, Slovenija: Galerija PHOTON

Poklon čitaocima magazina NIN: Knjiga Bogdana Tirnanića

Uz NIN od 26. septembra za čitaoce u Srbiji poklon "Ivica trotoara" - zbirka najboljih kolumni legende srpskog novinarstva Bogdana Tirnanića. 

Istaknuti srpski novinar, esejista, publicista i filmski kritičar Bogdan Tirnanić u toku dugogodišnje karijere, pisao je za neke od najčitanijih listova širom Jugoslavije.

  Dobitnik je brojnih stručnih priznanja i nagrada među kojima se izdvaja priznanje Udruženja novinara Srbije "Laza Kostić" za najboljeg komentatora.
 Posebnu vezu imao je s nedeljnikom NIN, gde je kao novinar, urednik kulture i glavni urednik proveo pune dve decenije. Kolumne sabrane u zbirku "Ivica trotoara" su nastale u periodu od 2003. do 2008. godine, a čitaju se kao da su nastale danas…

Fragmenti o Sioranu

Sin rumunskog svećenika, Cioran je rođen 1911. u Rasinariju, na granici Austro-Ugarskog carstva

(...)

U dvadesetoj je godini mladi Cioran posjećivao bordele i knjižnice. Njegovi su omiljeni autori Shakespeare, Dostojevski, Čehov. Fasciniran je ekstremima. U filozofiji želi biti Schopenhauer ili ništa. Svoju prvu knjigu Na rubovima očaja piše u stanju nalik deliriju. Zaklinje se sam sebi da neće napisati više ni retka; već se gnuša književne komedije. 

(...)

Njegove hronične nesanice nalik su pozivu da napusti svijet, čiju je prazninu odveć dobro saznao. Kad govori majci o očaju koji ga obuzima i ludilu koje mu prijeti, ona odgovara: ''Da sam znala, abortirala bih''.

Uskoro izlazi nova obimna Selindžerova biografija

Jedna od najvećih misterija americke književnosti - šta je Dž. D. Selindžer radio poslednjih 50 godina svog života, mogla bi biti razvejana novom biografijom autora "Lovca u raži".

Dejvid Šilds i Šejn Salerno u "Selindžeru" navode da bi izmedju 2015. i 2020. trebalo da izadje niz njegovih posthumnih dela. Biografija pisca koji se 1960. skoro potpuno povukao iz javnosti trebalo bi da izadje 3. septembra, a tri dana kasnije treba da bude prikazan i Salernov dokumentarac o ovom piscu.
Jedna od knjiga je usredsredjena na junaka "Lovca u raži" Holdena Kolfilda i njegovu porodicu, dok se neke bave ratnim godinama pisca i njegovim zanimanjem za istočnjačke religije. U novom materijalu će biti i priča o porodici Glas iz "Freni i Zui".
U proteklih 50 godina bilo je opširnih i protivrečnih spekulacija šta Selindžer radi u samonametnutnoj izolaciji. Dobro je poznato da je Selindžer pisao - prijatelji, susedi i članovi njegove porodice rekli su da je pisao i u poslednjim godinama pre smrti 2010. Sam Selindžer je u intervjuu Njujork tajmsu 1974. rekao da svaki dan piše, ali za samog sebe.
Ipak, nema saglasnosti šta je pisao niti konkretnih podataka šta je Selindžer čuvao u svom šefu u kući u Nju Hempširu.

Mario Vargas Ljosa: citat

Čitanje je pretvaralo san u život i život u san, i meni, tada još dječaku, približavalo književni univerzum. Majka mi je pričala da su prve stvari koje sam napisao bile nastavci priča koje sam čitao jer mi je bilo žao da se završe ili sam želio da im izmijenim kraj. I možda sam upravo to radio cijelog života, a da nisam ni znao: produžavao u vremenu, dok sam rastao, sazrijevao i stario, priče koje su moje djetinjstvo ispunile uzbuđenjem i avanturama

* Mario Vargas Ljosa-govor na dobijanju Nobela *

U "Blicu" 10. avgusta:Najlepše pesme Alekse Šantića

Remek delo pripovedača i pesnika Alekse Šantića “Pesme” Blic će podeliti svojim čitaocima uz print izdanje 10. avgusta.

Stihovi pripovedača, pesnika, diplomate koji je rođen u Mostaru, predstavljaju neprocenjivu umetničku riznicu i sigurno će naći mesto u svakoj kućnoj biblioteci.
Umesto karijere uspešnog trgovca, za koju se spremao na studijama u Trstu Šantić se opredelio za litelralno stvaralaštvo.
Uvek je govorio da su njegovi uzori Vojislav Ilić i Jovan Jovanović Zmaj, ali i Hajnrih Hajne.
Šantićev pesnički opus sadrži emocionalni bol, rodoljublje, ljubavnu čežnju, ali veliko poštovanje prema svom narodu.
Šantićeva poezija pokazuje pesnika snažne emocije, elegičnog tona i melodičnog izraza, koji je ostvario niz pesama duboke inspiracije i doživljenog tona.
Ljubavna poezija Alekse Šantića razvila se pod jakim uticajem bošnjačke ljubavne pesme, sevdalinke, tako da otud dolazi i ambijent njegovih ljubavnih pesama, koji je smešten u bašte pune behara, hamama, šadrvana. 

Ženski likovi koji se pojavljuju u Šantićevim pesmama okićeni su đerdanima i izazovne su, ali ipak skrivene lepote.
Takva je i njegova najpoznatija pesma „Emina“, koja je ušla u narod i peva se kao sevdalinka.

(izvor --- BLIC)

Uz "Blic" 3. avgusta poklon knjiga: Pesme Branka Radičevića

Ukoliko volite poeziju 3. avgusta ćete imati dobar razlog da dođete do vašeg primerka “Blica” na kioscima. Uz dnevne novine poklanjamo vam knjigu pesama Branka Radičevića.

Branko Radičević je rođen u Slavonskom Brodu 1824. godine. Preminuo je u Beču 1853. Bio je srpski romantičarski pesnik, a uz Đuru Jakšića i najveći poklonik Vukove reforme pravopisa i uvođenja narodnog jezika u književnost.

Radičević je rođen u Slavonskom Brodu 28. marta 1824. u porodici Todora i Ruže Radičević. Rođeno ime mu je Aleksije, ali ga je on kasnije, kada je počeo da izdaje pesme, promenio u Branko. Brankov otac Todor je bio činovnik, ali činovnik koji se bavio književnošću. Todor Raičević je sa nemačkog preveo Šilerovog Viljema Tela.

Porodica Radičević se 1830. godine preselila u Zemun, gde je Branko završio pet razreda srpske i nemačke osnovne škole. U gimnaziju u Sremskim Karlovcima se upisao 1836. Karlovci i Stražilovo su imali velik uticaj na Brankova kasnija dela, od kojih su najpoznatija Đački rastanak, u kojoj izražava svoju želju da tu bude i sahranjen.

Nakon završenih šest razreda u Sremskim Karlovcima, sedmi i osmi razred je završio u Temišvaru, gde mu je otac bio premešten 1841. godine.

Na studije odlazi u Beč 1843. godine, ali nakon tri godine odustaje od školovanja. Bio je veliki poštovalac Vuka Karadžića i njegovih saradnik.

Poeziju je počeo da piše još u srednjoj školi, a prvu knjigu je objavio u Beču 1847. godine, na čistom narodnom jeziku u duhu modernog romatičarskog pesništva. To mu donosi veliku popularnost u Srbiji.

Zbog revolucije napušta Beč i boravi u Sremu. Iz Beograda ga je vlast proterala, jer su strahovali da će njegovo prisustvo izazvati nemire među velikoškolskom omladinom.

U to vreme oboljeva od tuberkulouze. U Beč se vraća 1849. godine i upisuje studije medicine, ali se uporedo bavi i književnošću.

Preminuo je 1. jula 1853. godine na rukama Ane Karadžić, Vukove ćerke.

Dela Branka Radičevića sa izrazito lirskim motivima i raspoloženjem, promeniće vam pogled na užurbanu svakodnevnicu. Uživajte u poeziji.

(izvor --- BLIC)

Nova knjiga u izdanju Narodne biblioteke Srbije: dr Miroslav Perišić, „Diplomatija i kultura“

Beograd, 25. jul 2013. – Narodna biblioteka Srbije, u saradnji sa Institutom za noviju istoriju Srbije, objavila je studiju dr Miroslava Perišića pod naslovom ,,Diplomatija i kultura``.
Ova knjiga predstavlja prikaz odnosa između jugoslovenske kulture i diplomatije u periodu nakon Drugog svetskog rata i prodora jugoslovenske kulture u zapadnoevropske zemlje u pedesetim godinama dvadesetog veka. Za Jugoslaviju kultura je bila najbolji način da se predstavi zapadnim zemljama sa svojim vrednostima kao i da zapadni kulturni uticaji dođu u dodir sa jugoslovenskim društvom. Putem kulturne razmene i značajnog prisustva juogoslovenskih umetnika u zemljama zapadne Evrope, Jugoslavija je viđena kao daleko humanije socijalističko društvo za razliku od Sovjetskog saveza. Knjiga govori o pitanjima istoka i zapada i sinergiji razvoja kulturne scene u Jugoslaviji i odnosu zemalja zapadnog bloka prema našem društvu.
   
Dr Miroslav Perišić rođen je 4. decembra 1959. godine na Ubu. Magistrirao je i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu na Odeljenju za istoriju. Naučni je saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije i direktor Arhiva Srbije. Član je Odbora za istoriju Srba u 19. veku Srpske akademije nauka i umetnosti.

METAK LUTALICA

Zahvaljujući Bookingovoj ediciji "Prva knjiga", pred nama je reprint prvog izdanja prve knjige Matije Bećkovića iz 1963. godine. Zbirkom pesama "Metak lutalica" vas vodimo na nostalgično putovanje kroz poeziju ovog velikana naše pisane reči, omogućavajući vam ponovni susret sa nekim od njegovih prvih pesama, grupisanim u četiri tematske celine: Dežurno uvo sveta, Muke po Matiji, Propaganda poezije, Ona koju volim... Nadamo se da ćete uživati u ovom poetskom vremeplovu!

PORUČITE OVDE!!!

CRNJANSKI PO CRNJANSKOM

 Izdavačka kuća Booking je dela Miloša Crnjanskog izdala u njihovom izvornom obliku - direktno iz pera samog pisca. Povrh toga, Crnjanski je 'autor' i korica svojih dela u izdanju Bookinga - naslovnice knjiga su njegove autorske fotografije, od kojih svaka nosi svoju priču...

Trenutno na gooda shopu možete da ih poručite po akcijskim cenama, uz besplatnu dostavu!

Seobe

Cena: 699 din
Poručite ovde!
   
Roman o Londonu
Cena: 799 din
Poručite ovde!
   
Kod Hiperborejaca
Cena: 799 din.
Poručite ovde!

David Albahari: Nedelja

Šta se desilo s nedeljom? Juče sam je celog dana tražio i nigde nisam mogao da je nađem. Nekad je, sećam se, svaka nedelja bila praznik, oblačila se bela košulja i prale se uši i vrat. Nedeljom se išlo na porodične ručkove posle kojih su svi dremali, razbacani po stanu kao nasukani kitovi, i tek bi nas miris crne kafe budio iz te omamljenosti. Ustajali smo polako, pažljivo, ništa nije smelo da bude brzo i naglo. Nedelja je bila dan sporosti, dan lenjosti, dan koji se provodio tako kao da mu ništa nije prethodilo ili kao da se ništa neće desiti posle njega.

„Nedelja – dan bez budućnosti“, napisao je u jednoj svojoj pesmi Raša Livada. Ne znam na šta je on mislio kada je napisao taj stih, ali to je za mene najlepši opis nedelje. One druge nedelje, kakva je nekada bila, a ne kakva je sada i kakva je bila kada sam juče izašao iz kuće.

Nekada nedeljom nisu radile radnje. U stvari, do deset se u nekim prodavnicama mogao kupiti hleb, mleko i pogačice, a bili su, takođe do deset, otvoreni i kiosci za prodaju štampe. Sve ostalo je bilo zatvoreno i uživalo u nedeljnom miru.

Na pijacu se išlo subotom. To je bio pravi dan za kupovinu paprika, lubenica i kajmaka. Nedeljom se odlazilo na pijacu samo u slučaju da vas je nešto sprečilo u subotu. Uostalom, nedeljna ponuda na pijaci je pružala bledu sliku u poređenju sa subotnjim obiljem.

Nedelja je bila dan za izlet. Penjali smo se na Avalu kao da osvajamo Mont Everest, a onda smo trčali nizbrdo sve dok se ne bismo umorili. Tada bismo izvadili kifle namazane buterom, tvrdo kuvana jaja, kriške „Zdenka“ sira i crvene jabuke.

Nedeljom je podnevni mir u dvorištu duže trajao. Nismo igrali fudbal, nismo udarali loptom u zid. Ćutali smo čak i dok smo igrali klikere. Tek kasnije popodne, kada se suton već prikradao preko neba, počinjali smo da govorimo glasnije i slobodnije, mada ni tada nisu naši glasovi odjekivali kao tokom drugih dana.

Nedelja je bila spor dan. Dan obnove. Dan kada su u celom gradu u podne složno zveckale kašike za supu, kada su ulice bile puste, a vozila gradskog saobraćaja prazna.

„Nedelja – dan bez budućnosti.“ Dan u kojem se zaboravljala prošlost i nije se mislilo na budućnost. Prošlost je bila užurbana subota, koju je trebalo što pre smetnuti sa uma; budućnost je dolazila sa ponedeljkom, strašnim danom, koji je predstavljao početak nove jednolične radne nedelje.

Nedelja je bila kao rajska bašta, dan između stvarnosti i snova. Dan u kojem je sve moglo da počne, a ništa nije moralo da se završi. Čardak ni na nebu ni na zemlji.

Međutim, kada sam juče izašao napolje, pomislio sam da je četvrtak, ili petak, ili bilo koji dan. Samo ne nedelja. Naime, sve radnje su bile otvorene: piljarnica, bakalnica, čak i apoteka.

Jedino banka nije radila. Međutim, to i ne očekujem od banke, jer banke svugde rade manje od svih drugih. Ako i banke počnu da rade nedeljom, biće to znak da uskoro dolazi propast sveta. (Nek propadne, nije šteta...)

Onda sam počeo da tražim nedelju. Zavirivao sam u razne zgrade, prošetao sam pored reke, pitao sam ljude koji su čekali na autobuskoj stanici, zatim mladiće i devojke sa slušalicama na ušima, ali niko nije znao da mi odgovori. Slegali su ramenima i gledali me pogledima koji su pokazivali da ne razumeju šta ih pitam, kao da je nedelja zaboravljen i mrtav jezik, razumljiv samo nekim lingvistima i arheolozima.

Lepa je nekad bila nedelja. Ujutru se duže spavalo, kasnije se doručkovalo i svako je smeo da odugovlači koliko god želi.

Nedeljom se išlo na fudbalske utakmice, zatim u šetnje pored reke, a onda, pred kraj dana, naručivale su se palačinke sa čokoladom i orasima. Veče se šunjalo preko neba, ali niko na to nije obraćao pažnju jer smo znali da je nedelja dan drugačiji od svih dana i da se, u stvari, nikada ne završava.

Ali onda se nešto desilo i nedelja je nestala. Ma šta mi radili, ma koliko pokušavali, ne uspevamo da je nađemo. Sakrila se negde, uvređena i zastrašena od mogućnosti da je neko natera da promeni ime. Naime, ako naziv nedelja potiče od reči „ne delati“, a svi se tog dana ponašaju kao da je u pitanju bilo koji dan i ne prestaju sa svojim delatnostima, onda nedelja nije nedelja i s pravom je pobegla. Otišla je negde gde se još uvek poštuje jednostavan nauk: šest dana radi, a sedmog se odmaraj, čitaj knjige, piši pesme, otiđi u prirodu, budi nešto drugo, nešto različito od onoga što si ostalih šest dana. Budi drugačiji tog dana da bi ostalih dana bio uvek isti. Uspori ritam. Nađi neku sporu pesmu i slušaj je celog dana. Uživaj u sporosti. Kaži: „Spor sam, priznajem, ali kada bih bio brži, ne bih znao da postojim.“

Da, krajnje je vreme da vratimo nedelju. Ako to uskoro ne učinimo, nikada je više nećemo videti. A život bez nedelje, odnosno, život bez dana odmora nije više život, već sumorni ringišpil koji se zaustavlja samo jednom – onda kada je kasno za sve.

Radomir Konstantinović: O palanačkoj ljubavi

Radomir Konstantinović:
"Razočaran u egzistenciju, ja se povlačim iz nje..."

SVESKA SA RECEPTIMA GORICE NEŠOVIĆ - ZIMA

SVESKA SA RECEPTIMA GORICE NEŠOVIĆ - ZIMA     U PRETPRODAJI!

PRE NEGO ŠTO SE KRAJEM MESECA POJAVI U KNJIŽARAMA, GORIČINU SVESKU SA ZIMSKIM RECEPTIMA, U PRETPRODAJI, MOŽETE PORUČITI NA GOODI!

Sveska sa receptima Gorice Nešović - ZIMA

PORUČITE OVDE

   
Sveska sa receptima Gorice Nešović - JESEN

PORUČITE OVDE

   

Sveska sa receptima Gorice Nešović - LETO

PORUČITE OVDE

   

Otkup i prodaja knjiga

Otkup i prodaja knjiga.
Kontakt:
+381 64 800 36 35
e-mail: wage@yubc.net

Salvador Dali: citat

Što ti vrijedi IQ genija ako njime ništa nisi u stanju stvoriti?