Зоран
Антонијевић (1979), рођен је у Смедеревској Паланци, живи и ради у
Младеновцу.
Објавио збирке песама: Снови облачара, Сабор сенки, Срце
обавијено змијом, Црна кућа, Бела kућа, збирку хаику поезије Цвркут у
магли, Живети се може само без људи. Поред поезије објављивао је и
кратке приче и афоризме. На конкурсу часописа Акт, 2021. године освојио
Прво место са кратком причом „Обешењаци“.
На Завичајним данима у
Суботици освојио Прво место за песму Завичај усуда. Објављиван у
Културном додатку дневног листа Политика, часописима – Буктиња, Бдење,
Књижевне новине, Савременик, Метал хелм, Акт, The Mamba (Гана),
Апокалипса (Словенија), Алтернатор (Хрватска), Choronzon (САД), Failed
haiku (Енглеска), Bamboo hut (Енглеска), на сајтовима
Афирматор,Стране,Човјек – часопис, Нигдине, Шраф, Феномени, Блудни стих и
другим публикацијама и књижевним порталима у земљи и иностранству. Са
Марком Марковићем (Azimetruum) и Рељом Шкрбићем (Voden) снимио је трип
хоп песму „Мој брат спава (Lyrica)“ која се налази на свим музичким
платформама. Наступао на многобројним песничким вечерима које у
београдским клубовима организују „Поезин“ и „Spokenword.rs“. Са Огњеном
Петровићем приредио зборнике – Прозор у двориште и Нова младеновачка
поезија.
Оснивач едиције „Завичајни ноктурно“ у оквиру које је
приредио две књиге, уредник и приређивач зборника Деспотова ризница.
Имао је и самосталну фото изложбу,-Отисци стварности -организовану у
галерији Михаило Миловановић у Младеновцу у организацији Удружења Камени
ратник.