Vremeplov: Rođen Bora Stanković

  |  Tanjug

 1876 - Rođen je pisac Borisav Stanković, poeta ljudskih strasti, prolaznosti života i ljudske tragike, dubok analitičar društvenih procesa i psiholoških tipova. Opisivao je rodno Vranje i degeneraciju starih trgovačkih porodica, patrijarhalnu atmosferu rodnog grada i potčinjenost pojedinca svemoćnom sudu čaršije. Sjajan poznavalac ljudske psihe, naročito je rado slikao likove izraženih čulnih osobina kojima gospodare strast i dert. Dela: knjige pripovedaka "Iz starog jevanđelja", "Stari dani",

Otvori na rtv.rs

Ivo Andrić: "Gubiti je strašno samo tako dugo dok se ne izgubi sve..." (citat)

"Gubiti je strašno samo tako dugo dok se ne izgubi sve, jer gubiti malo donosi žalost i suze, i dok god možemo na preostalom mjeriti veličinu izgubljenog teško nam je, ali kada jednom izgubimo sve onda osjetimo lakoću za koju nemamo imena, jer to je lakoća prevelikog bola. Lagan sam, lagan da poletim! Sve izgubljeno je u mojoj svijesti, samo bez težine i gorkosti zemaljskih stvari; ja imam opet sve što izgubih, preobraženo i uljepšano - u sjećanju. I još: ja imam veliku slobodu onog koji ništa nema i mir onog koji je prežalio i konačno se rastao."

Voja Radovanovic - aforizam u Danasu // CAR JE GO. A narod...

 

28 Mart 2023. // TREPTAJ

 

Laureat selimir radulović: Na dan smrti Dušana Vasiljeva u Kikindi uručena književna nagrada koja nosi njegovo ime

Foto: R. Šegrt   |  R. ŠEGRT

U Kikindi je danas uručena književna nagrada "ušan Vasiljev“ koju, sada već tradicionalno, dodeljuje Grad za najbolju knjigu na srpskom jeziku u protekloj godini.

Među 124 pristigla naslova žiri je kao najbolji odabrao knjigu pesnika Selimira Radulovića „U carstvu vetrova aramejskih“ („Laguna“). 

 

Priznanje se sastoji od plakete i novčanog iznosa od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Uručena je na dan smrti pesnika čije ime nosi, na svečanosti u Gradskoj kući. - Sve nagrade i priznanja su, kako kaže Sveti Pavle, kao cvet livadski, traju jedan dan. Ima pesničkih i književnih nagrada kao što je ova, i u tom

Otvori na novosti.rs

Amfiteatar prepun stihova: Studenati Doma „Živojin Ćulum "u Novom Sadu obeležili dan poezije

 |  J. S.

U AMFITEATRU Studentskog doma „Živojin Ćulum“ u Novom Sadu, studenti su juče kazivanjem stihova poznatih pesnika obeležili Svetski dan poezije.

SC"Ž.Ćulum" Studentkinja Kristina Kovačević sa Visoke škole strukovnih studija za vaspitače, recitovala je stihove Mike Antića „Pesma za nas dvoje“,a Aleksandra Mladenović sa odseka za srpsku književnost Filozofskog fakulteta, govorila je pesmu Stanislava Vinavera „Mi se čudno razumemo“,dok je Uroš Lazović, student glume, kazivao stihove strofe Jovana Nikolića „Kad je sve volim“. Lazoviću se na kraju programa pridružio kolega sa Akademije Vladimir Merei i zajedno

Otvori na novosti.rs

U dvorištu Biblioteke šabačke, pod drvetom magnolije, obeležen Svetski dan poezije

  |  K. V.

Program pod nazivom “Miris poezije”, kojim je Biblioteka šabačka obeležila Svetski dan poezije, okupio je direktore i zaposlene u šabačkim ustanovama kulture, profesore maternjeg jezika, pesnike i glumce, koji su recitovali svoje omiljene stihove.

Pod drvetom magnolije, koja je zaštitni znak Biblioteke šabačke, održan je tradicionalni program, koji ima za cilj da podseti na snagu i važnost pesničke reči koja je, kako ističu u Biblioteci šabačkoj, sve više na margini društvenog interesovanja. Omiljene stihove, recitovali su direktorka biblioteke Jelena Podgorac Jovanović, direktor Šabačkog pozorišta Vladimir Vasilić, direktorka Narodnog muzeja Mirjana Perić, direktor Kulturnog centra Uroš Lukić, direktorka

Otvori na danas.rs

Zrenjaninska pesnikinja Dragica Stojanović u izboru za nagradu „Dušan Vasiljev“

  |  M. Pudar

U širem izboru naslova za Nagradu Dušan Vasiljev, koju Grad Kikinda tradicionalno dodeljuje za najbolju knjigu na srpskom jeziku, našla se i knjiga zrenjaninske pesnikinje Dragice Stojanović.

Nagrađena pesma objavljena je u knjizi Gluvonema, Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin”, Zrenjanin 2022. godine. Dragica Stojanović je prva žena pesnikinja koja je u Zrenjaninu objavila knjigu pesama posle Drugog svetskog rata. Pesme su joj prevedene na više jezika, rumunski, mađarski, engleski i španski jezik. Zrenjaninska pesnikinja Dragica Stojanović izdala novu zbirku Objavila je zbirke pesama: Teskoba, Kuhinjska kukavica, Razgovor sa Isidorom, Gladne

Otvori na danas.rs

Erazmo Roterdamski: "Kad god dođem do nešto novca..."

"Kad god dođem

do nešto novca

kupim neke knjige;

a ako nešto novca ostane,

kupim nešto hrane i odjeće."

"Proslavljamo poeziju" u SKD: Svetski dan pesnika

  |  M. N. M.

SVETSKI dan poezije u utorak, 21. marta, Srpsko književno društvo obeležava programom koji počinje od 19 časova, od kada će u Francuskoj 7 "proslavljati poeziju" pesnici Kajoko Jamasaki, Draško Miletić, Jana Rastegorac, Nina Živančević, Jelena Gavrilović, Marijana Jovelić, Vladimir Vukomanović.

 Ovi autori Svetski dan poezije obeležiće razgovorom i čitanjem svojih pesama, ali i pesama drugih autora. 

Program SKD uređuje i vodi Nadežda Purić Jovanović.

Otvori na novosti.rs

Promocija književnog časopisa Beogradski krug kredom // 21-03.2023. u 18 h

Za više informacija, posetite blog časopisa...

https://beogradskikrugkredom.blogspot.com/

„Pesnički maraton“ i druge važne stvari: Svetski dan poezije u Nišu

 |  Z. M.

U Nišu će sutra, povodom 21. marta Svetskog dana poezije, biti organizovan niz događaja na kojima će se okupiti pesnici i ljubitelji poezije.

Program se održava u atrijumu Filozofskog fakulteta u Nišu i u Niškom kulturnom centru (NKC). Ulaznice se ne naplaćuju, ali organizatori pozivaju sve posetioce da pošalju jednu poruku na humanitarni broj po slobodnom izboru. Program obeležavanja Svetskog dana poezije otvara “Pesnički maraton” u atrijumu Filozofskog fakulteta u Nišu. U okviru programa će više od 200 studenata, srednjoškolaca, profesora, pesnika i ljubitelja poezije čitati omiljene stihove. U

Otvori na danas.rs

Od utorka počinju Borini književni dani u Vranju, gosti popularni pisci

  |  Vranjenews

Borini književni dani u Vranju biće otvoreni u utorak 21. marta od 19 časova u kamernoj sali Pozorišta Bora Stanković u Vranju.

Kako je najavljeno iz vranjske Biblioteke Bora Stanković, organozatora manifestacije, ovu književnu manifestaciju otvoriće gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković. Kada je reč o ovogodšnjem programu, gosti Borinih književnih dana biće pisci Dejan Stojiljković, Vladimir Kecmanović, Muharem Bazdulj i Milan Ružić. Na otvaranju Borinih književnih dana, u utorak 21. marta od 19 sati, biće priređen program pod nazivom Uticaj Bore Stankovića na stvaralaštvo Ive Andrića.

Otvori na vranjenews.rs

Dubravka Ugrešić, Lisica (citat)

 

EEG (2016), poslednji roman Daše Drndić

 

EEG (2016), poslednji roman Daše Drndić, a peti u izdanju Partizanske knjige (uz već tradicionalnu suizdavačku pomoć naših dragih prijatelja iz KCNS), ponovo za protagonistu ima Andreasa Bana, junaka Belladone, sada neuspešnog samoubicu, koji nastavlja svoj rat s, kako kritika kaže, „avetima prošlosti i sadašnjosti”. Kritika još kaže da i u ovom romanu Andreas Ban „nemilosrdno secira društvo i svoju okolinu, ne želi da moli niti prosi, interesuje ga jedino istina, te se ne libi da kopa po svojoj unutrašnjosti, po svojim ranama, ali jednako beskompromisno razotkriva gadosti i skrivene tajne svih ostalih, i dalje ciničan, i dalje na margini koju je svesno izabrao, Andreas Ban ispisuje stranice intelektualca današnjice koji je živeo neku bolju prošlost”. 

 Saznaj više / naruči

Debitantski roman Gejl Anderson-Dargac (1963) Lek za smrt od udara munje (1996)

 

Debitantski roman Gejl Anderson-Dargac (1963) Lek za smrt od udara munje (1996) istinski je bestseler, prodat u više od 100.000 primeraka samo u Kanadi, preveden na više od 20 svetskih jezika. Knjiga je nekoliko puta nagrađivana, kako u Kanadi, tako i u Velikoj Britaniji.

Ovo je priča o odrastanju Bet Viks, petnaestogodišnje devojčice, pripadnice izolovane porodice siromašnih farmera koji obitavaju u bespućima Britanske Kolumbije na kraju Drugog svetskog rata, priča o strahovito komplikovanim porodičnim odnosima, porodičnom nasilju, dobrim delom ispričana iz perspektive magijskog realizma. Ovo je knjiga za čitaoce kojima su se u našem izdanju dopali romani Aglaje Veteranji i Šejmusa Dina, a takvih nije malo.
 
Ovo je prvi prevod neke od knjiga Gejl Anderson-Dargac na srpski jezik, na čemu zahvaljujemo profesoru Novici Petroviću. 

  Saznaj više / naruči

Preminula književnica Dubravka Ugrešić

 

AMSRERDAM – Poznata hrvatska spisateljica Dubravka Ugrešić, preminula je danas u Amsterdamu u 73. godini, u krugu prijatelja i porodice, saznaje kulturni klub „Tportal” iz Zagreba.

Dubravka Ugrešić, bila je cenjena i nagrađivana književnica i naučnica, prenosi Tanjug. Autorka je brojnih dela, između ostalih i „Poza za prozu”, „Štefica Cvek u raljama života”, „Život je bajka”, „Forsiranje romana-reke”, „Američki fikcionar”, „Kultura laži”, „Baba Jaga je snijela jaje”. Dela Dubravke Ugrešić prevedena su na više od dvadeset jezika. 

 

Božović: Dubravku Ugrešić pamtićemo po preciznom slikanju stanja stvari Dubravku Ugrešić pamtićemo po njenim............

 

Otvori na politika.rs

Legat Milana Vlajčića: Sedam stotina knjiga, ekskluzivni intervju s Paradžanovim koji su prenosili i svetski časopisi…

  |  R. Radosavljević

Original rukopisa ekskluzivnog intervju, iskucan na pisaćoj mašini pod naslovom „Moje najbolje zatvorske godine“, koji je Milan Vlajčić radio sa Sergejom Paradžanovim, jermenskim rediteljem i likovnim umetnikom, jednim od najvećih sineasta 20. veka koga su sovjetske vlasti nekoliko puta hapsile zbog njegovih art filmova, deo je njegove uzbudljive zaostavaštine koja se sada nalazi u Jugoslovenskoj kinoteci. Milan Vlajčić je preminuo 9. februara prošle godine, a

Otvori na danas.rs

Pesničko veče Sime Golubovića: U SKC "Sveti Sava" u Subotici

foto: J.L.  |  J. L.

U SRPSKOM kulturnom centru "Sveti Sava" , u Zadužbini "Dušana Radića" u subotu u 19 časova biće održano pesničko veče u okviru kog će biti predstavljene knjige Sime B. Golubovića "I bog stvori paora", "Istinu zaista ti kažem", "Biserje soneta" i "Molitve".

 U programu učestvuju članovi književnog kluba SKC "Sveti Sava" Ratko Belić, Tatjana Dragičević Radičević, Marica Ćirović, Slavica Lukač Torma i Dijana Uherek Stevanović. 

 

Golubović je rođen 1947. godine u Otoleži. Pored pisanja lirske poezije, poezije za decu, haiku poezije, monodrame, poema i romana, bavi se slikarstvom i književnom kritikom. Član je Udruženja književnika Srbije i književnog kluba SKC "Sveti Sava".

Otvori na novosti.rs

Lorenso Silva: Književnost je dobar protivotrov za nemar i neznanje

  |  Vladimir Matković

Lorenso Silva jedan je od najpopularnijih i najtraženijih pisaca u Španiji.

Bio je gost Ambasade Kraljevine Španije, i beogradskog Instituta Servantes u saradnji sa Odsekom za italijanske i iberoameričke studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, gde je sa sudijom Apelacionog suda u Beogradu i autorom nekoliko knjiga fikcije Miodragom Majićem u utorak razgovarao o književnosti i pisanju. Za ovaj razgovor vladalo je veliko interesovanje. 

 

Svečana sala Instituta Servantes je bila „krcata“, deo publike je bio prinuđen na.........

 

Otvori na danas.rs

Promocija časopisa Beogradski krug kredom

 

Otvaranje Legata Milana Vlajčića i promocija njegove knjige „Kavijar za sirotinju“ u Kinoteci

 danas.rs |  Radmila Radosavljević

„Neće nam biti lakše, ali će nam se neke naše nevolje pokazati u drugačijem svetlu…“, zapisao je Milan Vlajčić (1939 – 2022) u pogovoru svoje poslednje knjige „Kavijar za sirotinju“.

Filmski i književni kritičar, publicista, novinar i beskompromisni javni intelektualac čije se ime u nizu decenija učvrstilo kao kulturna i moralna institucija na ovom prostoru, preminuo je 9. februara prošle godine, a u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 16. februara, u 19 časova, svečano će biti otvoren njegov Legat. Ovaj događaj prati i promocija knjige „Kavijar za sirotinju“ (trinaeste po redu u njegovoj bogatoj zaostavštini), koju je objavio Gradac. Program

Otvori na danas.rs

Sve je spremno za Borine književne dane

Foto Vikipedija |  J. S.

Organizacioni odbor „Borinih književnih dana’’, usvojio je program manifestacije koja će i ove godine biti održana od 21. do 24. marta.

Na otvaranju „Borinih književnih dana’’, biće priređen program pod nazivom „Uticaj Bore Stankovića na stvaralaštvo Ive Andrića’’. Na ovu temu će govoriti književnik, prevodilac i publicista Muharem Bazdulj. Drugog dana manifestacije, 22. marta, planirana je promocija novog romana Vladimira Kecmanovića ,,Kad đavoli polete''. Osim autora, o romanu će govoriti teoretičar književnosti i književni kritičar dr Igor Perišić. "Zvezda nad prazninom'' naziv

Otvori na novosti.rs

 

Objavljeno koje knjige su ušle u širi izbor za nagradu „Biljana Jovanović“

  |  K. D.

Na Konkurs za nagradu „Biljana Jovanović“ stigle su 204 knjige, a žiri u sastavu Dragan Bošković, predsednik, Tijana Matijević i Danica Vukićević, u širi izbor izdvojio je 16 naslova. 

To su: Početkom aprila će biti objavljen uži izbor, a krajem aprila će biti proglašen/proglašena dobitnik/dobitnica nagrade.

Otvori na danas.rs

Vremeplov: Rođen Mika Antić

  |  Tanjug

 - Na današnji dan 1932. rođen je srpski pisac, novinar i filmski radnik Miroslav Antić, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji je u pesme uneo kolorit jezika njegovih Banaćana. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga, a radio je i na filmovima "Sveti pesak", "Doručak s đavolom". 

Dela: 

zbirke pesama "Ispričano za proleća", "Plavo nebo", "Roždestvo tvoje", "Psovke nežnosti", "Garavi sokak", "Koncert za 1001 bubanj", "Kikinda",

 pesme za decu "Plavi čuperak", "Poslednja

Otvori na rtv.rs

Preminuo Nobelovac Kenzaburo Oe

 

Japanski književnik i Nobelovac Kenzaburo Oe preminuo je u 88. godini, saopštio je danas njegov izdavač Kodanša.

Oe, koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1994. godine, bio je poznat i kao zagovornik japanskog pacifističkog ustava i borac protiv nuklearne energije, prenosi Tanjug. Oe je bio jedan od najznačajnijih japanskih književnih stvaralaca u periodu posle Drugog svetskog rata. Njegova dela se bave političkim, društvenim i filozofskim temama, poput nuklearnog oružja, neuklapanja u društvo i egzistencijalizma. U romanu „Jednostavan život” iz 1990. bavio se temom

Otvori na politika.rs

Sajam knjiga u Novom Sadu od 7. do 13. marta

   Autor:Fonet

Međunarodni sajam knjiga i izložba umetnosti "Art ekspo" održaće se od 7. do 13. marta na Novosadskom sajmu.

Na sajmu knjiga će ljubitelji pisane reči imati priliku da, uz popuste koje najavljuju izdavači, kupe knjige po značajno nižim cenama. 

 

Izlagači najavljuju i da će 8. marta imati posebne akcije za žene. Ključni događaj na sajmu su „Dani Laze Kostića“, na kojima će biti dodeljena istoimena nagrada. 

 

Izložba umetnosti „Art ekspo“ promoviše likovnu i primenjenu umetnost, vajarstvo, različite umetničke pravce, galerije, umetnike i ostale. U okviru izložbe..................

 

Otvori na nova.rs

Preminuo Dragoslav Mihailović: Čuveni pisac i akademik nas napustio u 93. godini

 

Dragoslav Mihailović, naš čuveni pisac, romansijer, scenarista i dramaturg, preminuo je u Beogradu u 93. godini, potvrđeno je za Kurir iz kruga bliskom porodici.

Književnik Dragoslav Mihailović je bio redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Dobitnik je mnogih književnih nagrada i priznanja. Njegov književni opus obuhvata pripovetke, romane i drame. Izabrana dela su mu štampana dva puta, u šest knjiga 1984. i u sedam knjiga 1990. godine. (Kurir.rs) Kurir

Otvori na kurir.rs

Pablo Neruda: "Zabranjeno je..."

 

Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog,
biti uplašen od života i od onoga čime te život obavezuje,
ne živeti svaki dan do poslednjeg daha.

GLUMICA-KNJIŽEVNICA MILKA GRGUROVA

 

Uskoro knjiga Mire Furlan: Poznata glumica je pisala kolumne za splitski Feral Tribune

Foto P. Mitić  |  V.C.S.

IZLAZAK iz štampe knjige poznate jugoslovenske glumice Mire Furlan "Totalna rasprodaja", beogradski izdavač Booka najavljuje za 3. april. Reč je o kolumnama koje je Furlan početkom milenijuma pisala jednom nedeljno za splitski list Feral Tribune.

 Izabrane kolumne objavljene su prvi put 2009. godine pod naslovom "Totalna rasprodaja" u izdanju izdavačke kuće Samizdat, podsećaju u Booki, i dodaju da je sasvim svejedno da li Mira Furlan pripoveda o sebi ili o svojoj generaciji, o emigrantima, Holivudu ili prijateljima glumcima, "ona uvek besprekorno pogađa srž problema i, što je još važnije, emociju, koju prenosi podjednako moćno kao što je to činila i u glumi." Booka Prethodnu, vrlo emotivnu,

Otvori na novosti.rs

Knjiga Bojana B. Dimitrijevića: Zoran Đinđić, nesvakidašnji talenat, posle koga je u Srbiji nastala tmurna politička svakodnevica

 |  R. R.

Dvadeset godina posle ubistva Zorana Đinđića, prvog demokratskog premijera Srbije posle Drugog svetskog rata, Arhipelag je u ediciji Život i literatura objavio novo i dopunjeno izdanje knjige istoričara Bojana B.Dimitrijevića „Zoran Đinđić“. 

Dimitrijevićeva knjiga predstavlja političku i životnu biografiju Zorana Đinđića (1952-2003). Prateći Zorana Đinđića od detinjstva do dolaska u Beograd, od Devete beogradske gimnazije do Filozofskog fakulteta u Beogradu, od studentskih pokreta čiji je Đinđić predvodnik do odlaska u Nemačku u drugoj polovini sedamdesetih, od života i intelektualnog usavršavanja u Nemačkoj do povratka u Jugoslaviju i Srbiju krajem osamdesetih. 

Otvori na danas.rs

14. mart 2023.

 

Napustio nas je vrsni pisac, pesnik, teoretičar - Mićo Cvijetić

ISTAKNUTI pisac - pesnik, književni teoretičar, kritičar, putopisac i novinar Mićo Cvijetić, preminuo je juče u Beogradu posle teške bolesti s kojom se dugo nosio.

Rođen u Kušlatu kod Foče 1946, studije Istorije jugoslovenskih književnosti i srpskohrvatskog jezika završio je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, gde je i magistrirao. Doktorirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1989. godine, sa temom književnih veza Lužičkih Srba i Jugoslovena. Radio je kao prosvetni radnik i lektor na Univerzitetu u Lajpcigu (1978-1982), a najveći deo radnog veka proveo je na Radio Sarajevu, kao dugogodišnji urednik

Otvori na novosti.rs

Nagrade između dva Novosadska sajma knjiga za Maju Trifunović i Uroša Petrovića

  |  V.V.S.

KNjIŽEVNA nagrada "Laza Kostić" za najbolju knjigu objavljenu između dva Novosadska sajma knjiga pripala je Maji Trifunović za knjigu priča "Gutači vatre", dok je Nagrada za najbolju knjigu u oblasti književnosti za decu pripala Urošu Petroviću za "Bajke: Prvih sedam".

foto:promo Kako se navodi, zbirka priča "Gutači vatre" donosi četrnaest originalnih metafora, maštovitih zapleta i vrcav jezik koji dobro kamuflira ne uvek vrcave i vedre teme. Bilo da piše o smrti, ljubavi, dokolici, kruškama ili automobilima, priče Maje Trifunović su savremene, emotivne, povremeno vrlo dramatične, napisane jednostavno i upečatljivo. Prvih sedam "Bajki" Uroša Petrovića, izdanje koje je štampano i na ćirilici i na latinici, dostupno je i na

Otvori na novosti.rs

Preminuo čovek koji je izneo rukopis romana "Doktor Živago" iz SSSR-a

 |  Srna

Italijanski novinar Serđo D`Anđelo, koji je tajno izneo rukopis romana "Doktor Živago", ruskog književnika Borisa Pasternaka iz SSSR-a 1956. godine, umro je u stotoj godini.

D`Anđelo je umro u svom domu u oblasti Lacija, navode iz italijanske izdavačke kuće "Feltrineli" koja je objavila ovaj ruski roman 1957. godine. Serđo D`Anđelo rođen je u Rimu. Radio je kao novinar na radio-stanici u Moskvi 50-ih godina prošlog veka, gde je kasnije doveo i svoju porodicu – ženu Đulijetu i dvoje dece. D`Anđelova kćerka Frančeska ispričala je u intervjuu agenciji Ansa da se njen otac često viđao sa Pasternakom, te da je događaj sa iznošenjem rukopisa

Otvori na 021.rs

Predstavljanje knjige ''Dvorišna vrata Zemlje'' Gorana Čolakhodžića

 Pozivamo vas da u ponedeljak, 6. marta u 19h, u KC Gradu zajedno zavirimo kroz dvorišna vrata Zemlje i upoznamo Gorana Čolakhodžića, jednog od najinteresantnijih pesničkih glasova koji su se u poslednjoj deceniji pojavili na zajedničkom jezičkom prostoru. Predstavićemo njegovu treću po redu pesničku zbirku ,,Dvorišna vrata Zemlje'', objavljenu u izdanju Raštan izdavaštva.

Učestvuju:

Goran Čolakhodžić, autor
Bojan Vasić, pisac i književni kritičar
Uroš Đurković, književni kritičar
Srđan Gagić, urednik

Moderator programa: Ognjen Aksentijević

O AUTORU
Goran Čolakhodžić (Zagreb, 1990) hrvatski je pesnik i prevodilac sa rumunskog i engleskog jezika. Jedno od najznačajnijih imena nove hrvatske i ex-Yu poezije. Diplomirao je engleski i rumunski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Autor je pesničkih zbirki Na kraju taj vrt (2015), Pred gradom su kosci (2018), te zbirke Dvorišna vrata Zemlje (2022), koju je krajem 2022. objavilo Raštan izdavaštvo iz Beograda.
Dobitnik je književnih nagrada Goran za mlade pjesnike i međunarodne književne nagrade Mostovi struge, koja se dodeljuje pod pokroviteljstvom UNESCO-a. Prevodi njegove prve knjige objavljeni su u Belgiji, Velikoj Britaniji, Poljskoj, Makedoniji i Sloveniji. Zastupljen je u više antolgija i panorama. Član je Hrvatskog društva pisaca, Društva hrvatskih književnih prevodilaca, te programskog odbora festivala Goranovo proljeće. Od 2016. učesnik evropske književne mreže Versopolis.

O KNJIZI
Ništa ne opisuje poetiku Gorana Čolakhodžića koliko reč složenost. Guste slike, poput slojeva šumskog rastinja, prekrivaju fragmente ličnih reminiscencija, oštreći čitalačko oko koje ulazi u začudni svet za dvorišnim vratima zemlje. Nigde svet prirode nije toliko ličan i urban kao u zbirkama ovog pesnika, nigde seoska jednostavnost više ispunjena kulturnim i istorijskim, nigde ljubav i smrt tako pomešani. Lirski junak istovremeno progovara rečima i putnika i patnika, i sina i ljubavnika, i filologa i težaka, pokušavajući da bar poezijom nekako objedini sva disparatna iskustva koje ga čine onim što jeste. Svojom trećom knjigom autor nam jasno pokazuje zašto u nizu vanrednih regionalnih glasova koji su se pojavili na pesničkoj sceni prethodne decenije njegova zvezda sija toliko visoko.
Bojan Vasić

Представљање књиге ,,Тмина, звер и песник"

 

Зоран Антонијевић (1979), рођен је у Смедеревској Паланци, живи и ради у Младеновцу. 

Објавио збирке песама: Снови облачара, Сабор сенки, Срце обавијено змијом, Црна кућа, Бела kућа, збирку хаику поезије Цвркут у магли, Живети се може само без људи. Поред поезије објављивао је и кратке приче и афоризме. На конкурсу часописа Акт, 2021. године освојио Прво место са кратком причом „Обешењаци“.

 На Завичајним данима у Суботици освојио Прво место за песму Завичај усуда. Објављиван у Културном додатку дневног листа Политика, часописима – Буктиња, Бдење, Књижевне новине, Савременик, Метал хелм, Акт, The Mamba (Гана), Апокалипса (Словенија), Алтернатор (Хрватска), Choronzon (САД), Failed haiku (Енглеска), Bamboo hut (Енглеска), на сајтовима Афирматор,Стране,Човјек – часопис, Нигдине, Шраф, Феномени, Блудни стих и другим публикацијама и књижевним порталима у земљи и иностранству. Са Марком Марковићем (Azimetruum) и Рељом Шкрбићем (Voden) снимио је трип хоп песму „Мој брат спава  (Lyrica)“ која се налази на свим музичким платформама. Наступао на многобројним песничким вечерима које у београдским клубовима организују „Поезин“ и „Spokenword.rs“. Са Огњеном Петровићем приредио зборнике – Прозор у двориште и Нова младеновачка поезија.

 Оснивач едиције „Завичајни ноктурно“ у оквиру које је приредио две књиге, уредник и приређивач зборника Деспотова ризница. Имао је и самосталну фото изложбу,-Отисци стварности -организовану у галерији Михаило Миловановић у Младеновцу у организацији Удружења Камени
ратник.

Vremeplov: Preminuo Vladan Desnica

 |  Tanjug

Na današnji dan 1967. umro je srpski pisac Vladan Desnica. Pravo i filozofiju je studirao u Zagrebu i Parizu. Direktni je potomak legendarne ličnosti srpske epike Stojana Jankovića. Njegova dela su duboko intelektualna i najčešće prikazuju psihološke tipove njegove rodne Dalmacije. 

Dela:

 romani "Zimsko ljetovanje", "Proljeća Ivana Galeba",

 zbirke novela "Olupine na suncu", "Proljeće u Badrovcu", "Tu odmah pokraj nas", zbirka stihova "Slijepac na žalu".

Otvori na rtv.rs

 

Mihajlo Pantić je dobitnik nagrade Kočićeva knjiga za 2022. godinu

  |  Danas Online

Žiri koji čine književnici Nikola Vukolić (predsednik), Miljenko Jergović i Mladen Vesković doneo je jednoglasnu odluku da nagradu Kočićeva knjiga za 2022. godinu dodeli književniku Mihajlu Pantiću.

Književna nagrada Kočićeva knjiga dodeljuje se za celokupno stvaralaštvo. U saopštenju za ovu prestižnu književnu nagradu predsednik žirija književnik Nikola Vukolić kaže: „Danas Mihajlo Pantić predstavlja jedno od najznačajnijih imena našeg književnog prostora, i zašto ne reći i evropskog. Mislim da nema nikakve sumnje da je on svojim celokupnim višedecenijskim književnim radom na najbolji način obiležio protekli period u srpskoj književnosti. Kako sa svojim

Otvori na danas.rs

Vremeplov: Umro Momo Kapor

 |  Tanjug

Na današnji dan 2010 umro je Momčilo Momo Kapor, srpski književnik, slikar, novinar. Diplomirao je slikarstvo 1961. u Beogradu. Napisao je više romana i zbirki priča, autor je i nekoliko dokumentarnih filmova i tv emisija. 

Dela: 

"Beleške jedne Ane", "Foliranti", "Una", "Knjiga žalbi", "Uspomene jednog crtača". Scenarista je više filmova: "Valter brani Sarajevo", "Banket".

Bio je akademik Republike Srpske.

Otvori na rtv.rs

 

DKB 7.3.2023.

 

Negotin: „Smrtonosne i opasne knjige“ predstavljene u Negotinu

 |  J. B. K.

Narodna biblioteka „Dositej Novaković“ u Negotinu je promocijom nove knjige zavičajnog autora obeležila 28. februar, Dan nacionalne knjige.

Bila je ovo prilika da veliki broj Negotinaca prisutan na promociji, sazna nešto više o knjigama koje su se svojim postojanjem i uticajem svrstale u opasne i smrtonosne. Knjiga intrigantnog naslova „Smrtonosne i opasne knjige“ za koju je autor, Miljan Ristić, dugo sakupljao građu, izazvala je veliko interesovanje Negotinaca o čemu svedoči prepuna promotivna sala Narodne biblioteke “Dositej Novaković” u kojoj je predstavljena. 

 

Svoju desetu publikaciju, objavljena je........

 

Otvori na danas.rs

Predstavljanje knjige „Povratnik“ Ljubiše Šljivića

   |  InfoKG

Ljubiša Šljivić predstaviće publici svoju knjigu ,,Povratnik“, sutra, u Narodnoj biblioteci ,,Vuk Stefanović Karadžić“, od 19 časova.

Knjiga govori o njegovom putovanju od Dalmacije do Kragujevca, putu dužom od 1000 kilometara, koji ga je vodio kroz tri različite zemlje. Potvrda koju je dobio na svom putu ukazuje da na to da svuda žive, pre svega ljudi, bez obzira na veru i nacionalnost. Kao dete, jednom je ovaj put prešao u izbegličkoj koloni, a sada, prolazeći kroz fizička i psihička iskušenja, evocira uspomene i suočivši se sa njima to pretače u knjigu, koja predstavlja vredno i uzbudljivo

Otvori na infokg.rs