Vreme je za Kuburu – Promocija knjige Ljubice Kubure „Beogradski akvarel“

 

Promocija knjige kratkih priča Ljubice Kubure Beogradski akvarel biće održana u sredu, 2. marta u 19.30 časova u Maloj sali Kolarčeve zadužbine.

Na promociji će učestvovati: Petar Peca Popović, novinar, rok kritičar i publicista; Aleksandra Mihajlović, književnica i profesorka srpskog jezika i književnosti; Milan Trpković, direktor Ključ izdavaštva i autorka. Muzičku podršku pružiće Natalija Rajković iz benda Nataleé. Drugo izdanje knjige sadrži trideset kratkih priča, fragmentarnih isečaka ljudskih sudbina, trenutaka istrgnutih iz života pojedinca, „pribeleženih onim našim podmuklim osećanjem: tugom“.

Otvori na citymagazine.danas.rs

Ivan Glišić - NOĆAS SAM POHODIO SVOJU MLADOST // pesma

 

 

 IZVOR - FACEBOOK

Noćas sam pohodio svoju mladost, koja je

Slavila svoje punoletstvo. Nije me

prepoznala. Niti pitala ko sam, šta sam

i odlakle sam. Mladost kao mladost,

nije joj To ni bilo važno.

Nisam joj se ni ja predstavio,

da se ne bi na smrt prepala

Kad bih joj rekao da je to ona,

kakva će biti u budućnosti.

Mlada, bezbrižna, srećna i presrećna

bila je u svom siromaškom sobičku,

u kućici u dnu dvorišta, gde su ona

I njeni, to jest ja i moji roditelji, radnici,

živeli kao podstanari.

Roditelji nisu bili tu.

Da ne smetaju otišli su kod rođaka

Na spavanje. I da su bili tu, ne bi me ni oni

prepoznali, niti bi im bilo važno ko sam,

šta sam i odakle sam.

Navikli su da mi dolaze i stari i mladi

sa svih strana,

da slušaju rnr hitove

iz moje nadaleko čuvene kolekcije ploča.

Niti bih im se ja predstavio,

da sam to ja, njihov sin, iz budućnosti,

u kojoj su oni uveliko mrtvi.

I tako, moja mladost i ja raspalili smo

u proslavu punoletstva,

pristigli su i mnogi moji drugari,

sami ili s curama,

s poklonima I bez poklona.

Bili su tako mladi,

mnogo mlađi nego u mojim sećanjima.

Nisu me ni oni prepoznali,

ni pitali ko sam, šta sam, odakle sam.

Važno je da sam tu, s njima,

zbog rnr hitova iz šezdesetih

i proslave mog punoletstva.

Nisam se ni njima predstavio,

da sam iz Budućnosti,

u kojoj su svi oni uveliko matorci,

i da su mnogi od njih otišli

Bogu ili Vragu na istinu.

I tako, slušali smo rnr hitove iz šezdesetih,

iz moje kolekcije,

sa sada starog a tada novog gramofona,

u sobičku bez televizora, kompjutera

i mobilnog,

tada ih nije bilo niti se znalo

da će ih biti.

Pušili smo nekakvu krdžu,

pili pivo i

jeli sendviče koje je pripremila moja mati.

Uz moju mladost bila je i moja mlada cura.

Ni ona nije pitala ko sam,

šta sam, odlakle sam,

niti bih joj to rekao

da je ne prestravim pričom

da sam iz Budućnosti u kojoj je i ona,

sada moja supruga,

da smo zajedno preživeli i lepe stvari,

ali da je bilo i strahota nad strahotama.

I da sam ja, ovaj starac ispred

njen suprug koji sada slavi punoletstvo.

I da će i ona u Budućnosti iz koje sam došao

biti uveliko stara,

s mnogo godina iza

i sa sve manje ispred, i da se,

zbog katarakte, lumbaga i proširenih vena,

jedva kreće, čak i uz pomoć štapa.

Povremeno bi me pogledala

svojim krupnim zejtinastim očima,

i nasmešila bi mi se.

U podstanarskom kućerku mojih roditelja

nije bilo klozeta,

tada se nije znalo za wc šolje, lavaboe i kade.

Momci su pišali i rigali s praga,

uz crno brdo uglja.

a cure desetak metara dalje,

iza kućerka, u nužniku čučavcu.

Došao je i čas mog punoletstva.

Raspalilo se u čestitanje,

u grljenje i ljubljenje

i ponovo u duvku, cirk, igranje,

smeh i pevanje. I u vatačinu.

S vremena na vreme, uzvikom

’Čovek! Kako to gordo Zvuči!,

oglasio bi se Mile Filozof,

opčinjen ovim skupom

iskrenog drugarstva i iskrene ljubavi.

Nisam smeo da mu kažem

da će u budućnosti totalno odlepiti,

ići će ulicama i vikati:

’Čujete li vi mene?

Čovek! Kako to jadno zvuči! Iz

Izbori!

Ratovi!

Nuklearni, Hemijski, biološi!

A svi smo u prolazu.

Danas jesi, sutra nisi.

Kad si mlad, sadašnjost ti kao večnost.

Kad ostariš, i sadašnjost i prošlost

samo su tren, bez Budućnosti.

I nisam smeo da mu kažem

da će ga jedne noći, u Velikom Parku,

NN počinioci prebiti

na mrtvo ime i prezime.

Pred zoru, društvo se razišlo.

Ostala je moja mladost sa svojom curom,

Izvalili su se na ležaj,

zagrlili i vatarili

I u tom vatarenju, siti i napiti,

srećni i presrećni, zaspali,

nesvesni da nadolaze godine

kad će sve manje biti rahatluka

i mirnog sna.

Zaspao sam i ja.

U podne, probudio sam se u mojoj sadašnjici,

kraj radijatora

i mog sada starog gramofona.

Pala mi beretka,

pale naočare,

ispalo zubalo.

Moja draga spavala je gluva kao top

i hrkala kao da u snu reže drva.

A na gramofonu treštao je

anarho bend The Who

I pesma ’My generation’.

Mobilni je pištao,

stizale su mi rođendanske

čestitke

za moj ulazak u lepe godine,

u osmu deceniju,

od mog starog preživelog društva.

A u ruci su mi bile crno-bele fotke

mene iz moje mladosti

koja nije prohujala jedino u mom Foto albumu,

kog sam razgledao noćas,

kad sam, uz pivo i duvku pohodio

svoju mladost.

Toliko godina je prošlo

da bi se videlo koliko je bilo cool.

Jagoda Kljaić: "Ni u kakav pakao ne vjerujem, osim u onaj na ovome svijetu i u sadašnjem životu"

 

Spisateljica iz Gline, na Baniji, Jagoda Kljaić (72) stekla je večnu slavu među svojim Banijcima zbirkom poezije "Sa druge strane štreke" u kojoj je, u okruglo 100 pesama, na veličanstven način od zaborava sačuvala ne samo slike seoskog života Banijaca, života koji, praktično, više i ne postoji, nego je za sva vremena sačuvala i taj jezik, pevajući divno na njemu, i dodajući na kraju zbirke jedinstveni rečnik jezika kojim govore banijski, ali i drugi krajiški Srbi.

Sama zbirka "Sa druge strane štreke" (štreka, uskotračna pruga, pruga uskog koloseka, najčešće korišćen naziv za prugu kojom je vozio “ćiro”) predstavljena je srpskoj javnosti na književnoj večeri oktobra 2018. u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, posle koje je "Blic" objavio razgovor sa Jagodom. Potom je i Nenad Grujičić, stalni saradnik nedeljnog "Blica" i dugogodišnji direktor Brankovog kola, uvrstio "Štreku" u zvaničan program Brankovog kola na kome je Jagoda

Otvori na blic.rs

Vidljivost malih izdavača

Kultna kafe-knjižara u Sremskoj Mitrovici Buk bar u subotu, 26. februara, od 12 do 21 čas organizuje Prvi Bukbarov sajam knjiga – predstavljanje malih izdavača.

Učesnici prvog sajma su izdavačke kuće: Sumatra, Radni sto, Darma books, IPC Media, Jeti izdavaštvo i Vaganar. – Naša knjižara godinama opstaje uprkos teškoj poziciji malih knjižara naspram velikih lanaca. Imamo vernu publiku koja je željna kvalitetne, nekomercijalne literature. Zato smo odlučili da otvorimo vrata malim, nezavisnim izdavačima koji imaju izuzetna izdanja. Početna ideja je bila da organizujemo jedan sajam, međutim, odazvalo se više izdavača, pa smo

Otvori na danas.rs

 

Sajam knjiga od 3. marta u Novom Sadu

 

Na Novosadskom sajmu, u istom terminu, od 3. do 10. marta biće održani Međunarodni sajam knjiga i 26. međunarodna izložba umetnosti “Art Ekspo”, dok će Sajam obrazovanja “Putokazi” trajati dva dana, 9. i 10. marta.

Takođe, na Novosadskom sajmu će, sve do 13. marta biti održan i program “Seobe duša” i drugi kulturni sadržaji u okviru projekta “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, a organizatori najavljuju 12 sati programa dnevno u multimedijalnom paviljonu od 10.000 kvadratnih metara. Novosadski sajam će od 3. do 13. marta biti stanica kulturnih dešavanja, koje organizuje Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ pod nazivom „Seobe duša“. Centralni događaj

Otvori na danas.rs

Romanu "Nebo, tako duboko" Vesne Kapor prestižno priznanje našeg lista "Meša Selimović" za knjigu godine

Foto: M. Anđela 

 

Ovim se rečima u četvrtak u Vukovoj zadužbini prisutnima obratila Vesna Kapor, 34. dobitnica priznanja "Meša Selimović", odmah po proglašenju njenog romana "Nebo, tako duboko" (Srpska književna zadruga) za Knjigu godine po izboru velikog žirija "Novosti". Podnaslovom označen kao "pisma za Taru", ovaj je roman lirskim perom ispisana (melo)dramska pripovest o (nepre)bolu, gubitku, smrti, posvećena Tari Senici, iznenada preminuloj

Otvori na novosti.rs

Roman "Sve moje sestre" Laure Barne, spomenik piscu Rastku Petroviću

 

Pisac Rastko Petrović dobio je svoj spomenik romanom "Sve moje sestre" Laure Barne, koji zaslužuje da bude ekranizovan, ocenjeno je večeras na promociji te knjige u izdanju kuće Dereta.

Govoreći na promociji u Kolarčevoj zadužbini, urednik u Dereti Žoran Bognar je ocenio da knjiga Laure Barne prevazilazi njena prethodna dela, ispoljava punu idejnu zrelost i nameće se kao intrigantno delo. Bognar je primetio da je roman "Sve moje sestre" (2021) zahvalan za dramtizaciju i ekranizaciju i predstavlja "lucidni omaž velikom Rastku Petroviću". Književni kritičar i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jerkov je ocenio da je Barna, napisavši

Otvori na blic.rs

DKB organizuje književno veče u Božidarcu // 02-03-2022

 

Preminuo pesnik i prevodilac Jovica Janković

 

Narodna biblioteka „Vuk Kradžić“ u Kragujevcu saopštila je da je preminuo Jovica Janković (1968–2022).

Janković je bio profesor ruskog jezika i književnosti, pesnik i prevodilac Jovica Janković prerano nas je napustio. Jovica je vodio „Ruski kutak” pri Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić” kreirajući zanimljive i dobro posećene programe („Dani ruske kulture u Kragujevcu”, „Dani ruskog savremenog dokumentarnog filma”, Festival ruskog dečjeg filma „Čarobni svet bajke”, predstava „Čarobna pahuljica, izložba „Sa hudožnikom kroz knjigu”, književne večeri posvećene ruskim

Otvori na glassumadije.rs

Deset godina od smrti pesnika Ivana Gađanskog (1937-2012)

 

Ivan Gađanski u pesničku besmrtnost zakoračio je najpre stihovima – „Balknaskom ulicom“, slažu se domaći istoričari književnosti, a prag večnosti i tajnu onog što sve čeka iza ovozemaljskog prekoračio je pre tačno jedne decenije 23. februara 2012. godine.

Otišao je iznenada, tiho, u snu ne dočekavši za malo 75. rođendan. Počiva u jednom još tišem kutku beogradskog Novog groblja, ostavivši iza sebe poeziju prevedenu na dvadesetak jezika i zastupljenu u mnogim srpskim i inostranim antologijama, kao i prevode mnogobrojnih značajnih naslova sa nemačkog, engleskog i grčkog jezika. Rodom iz Jaše Tomića, posle studija klasičnih nauka na Filozofskom fakultetu u Beogradu, usavršavao na nekoliko evropskih i američkih

Otvori na danas.rs

In memoriam: profesor Momčilo Zlatanović

 Južne vesti

Književnik i profesor u penziji Momčilo Zlatanović, preminuo je u subotu 19. februara u 88. godini u Vranju.

Rođen je 1934. godine u Rataju kod Vranja. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Skoplju, a najveći deo radnog veka proveo je na Višoj pedagoškoj školi u Vranju, Pedagoškoj akademiji i Učiteljskom fakultetu u Vranju. Pored nastavničkog posla, izdvaja se njegov rad iz oblasti folkloristike i leksikografije, istorije književnosti i metodike nastave književnosti. Bio je član Udruženja književnika Srbije i saradnik Matice srpske. Njegov terenski

Otvori na juznevesti.com

Meša Selimović: KAD BI NEKO... (citat)

 

Meša Selimović: NE puštaj svakoga blizu sebe... (citat)

Prvi put izložen rukopis „Malog princa“

  Beta-AFP

U Parizu je otvorena izložba na kojoj je prvi put u Francuskoj predstavljen rukopis kultnog dela „Mali princ“ pisca i avijatičara Antoana de Sent-Egziperija.

Izložba „U susret Malom princu“, koja će trajati do 26. juna u Muzeju primenjene umetnosti, biće puna dokumenata koje je rukom napisao Sent-Egziperi. „Mali princ“ je napisan 1942. godine, dok je pisac živeo u SAD. Sent-Egziperi je napustio SAD godinu dana kasnije, a rukopis je predao prijateljici, novinarki Silviji Hamilton. Ona je 1968. godine rukopis prodala njujorškom muzeju „Morgan Library & Museum“. Ta kulturna ustanova pozajmila je rukopis sa originalnim

Otvori na danas.rs

Predstavljanje romana „Osmeh optuženika” Srđana Jovića u SKC-u

 

Večeras, u četvrtak, 17. februara u 19 sati u Kontakt galeriji SKC-a biće predstavljen roman „Osmeh optuženika” autora Srđana Jovića.

Gospodin Lazar Savić, ugledni kragujevački profesor, vodio je sasvim uobičajeni, reklo bi se, bezbrižno monoton život u svom rodnom gradu. Međutim, svoje samačke dane profesor Savić upotpunjavao je neophodnim dozama adrenalina oje su nudili poroci. Jedan od njih na kraju mu je promenio život. Kobna partija pokera naterala ga je da pristane na saradnju sa ljudima i organizacijom o kojima nije znao ništa… Ovo je zaplet romana Osmeh optuženika, autora Srđana Jovića

Otvori na glassumadije.rs

Umro književnik Stevan Tontić

 

Stevan Tontić, srpski pesnik, esejista i prevodilac, preminuo je u 76. godini, potvrđeno je portalu Nova.rs.

Srpski književnik preminuo je posle kratke bolesti. Stevan Tontić rođen je 30. decembra 1946. godine u Grdanovcima kod Sanskog Mosta. Pre rata na prostoru bivše Jugoslavije radio je kao urednik, a posle višegodišnjeg egzila u Nemačkoj (1993–2001, pretežno u Berlinu), vratio se u Sarajevo, gde se posvetio književnosti. Ali, od maja 2014. nastanio se u Novom Sadu. Tontić je bio pesnik, prozaista, esejista, antologičar i prevodilac s nemačkog. Objavio je za života

Otvori na nova.rs

Neprolazni stihovi Desanke Maksimović: Ko nije patio i plakao nije voleo

 

Kada ustreba snage, znam, nada mnom zvezde su i nebesa modra.

Stihovi su jedne od najvećih srpskih pesnikinja Desanke Maksimović koja je preminula na današnji dan 1993. godine. Desanka Maksimović je rođena u Rabrovici kod Valjeva, 16. maja 1898. godine. Objavila je oko 50 knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Putovala je širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja među najvećim piscima i pesnicima kao što su Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Gustav Krklec,

Otvori na nova.rs

Pre 29 godina umrla je Desanka Maksimović

 B92, Yugopapir

Na današnji dan, 1993. godine, preminula je Desanka Maksimović, srpska pesnikinja čije stihove i danas volimo. "Predosećanje", "Strepnja", "Prolećna pesma", "Opomena", "Na buri", "Tražim pomilovanje" i "Pokošena livada", samo su neke od njenih nezaboravnih pesama...

Rođena 1898. godine, bila je članica Srpske akademije nauka i umetnosti, a objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, te pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Poezija Desanke Maksimović odlikuje se toplinom, senzibilnošću, neposrednošću, muzikalnošću i rodoljubljem, a povremeno se bavila prevođenjem poezije sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika. Završila je beogradski Filozofski fakultet i bila profesorka u

 

Otvori na b92.net

Drago Kekanović prvi dobitnik književne nagrade „Beogradski pobednik”

Danas Online

 

Nagrada „Beogradski pobednik” za najbolji roman 2021. pripala je Dragu Kekanoviću za delo „Privrženost“ (izdavač je Srpsko kulturno društvo Prosvjeta), saopštio je predsednik žirija dr Predrag Petrović juče u Svečanoj sali Skupštine grada, a ovom prilikom se, u istom danu, osim proglašenja dobitnika odigrala i ceremonija uručenja priznanja. Za nagradu koju dodeljuje Biblioteka grada Beograda pristiglo je 162 romana, a u najužem izboru, pored nagrađene knjige bili

Otvori na danas.rs

 

Zapisi iz zemlje iza božjih leđa

 Vesti

Roman “Zemlja iza božjih leđa” znamenitog holandskog novinara i pisca Boba Spulstra, koji se proslavio pod pseudonimom A. Den Dolard, nakon šezdeset godina ponovo se našao u knjižarskim izlozima na srpskom jeziku. Umesto starog prevoda s engleskog, koji je 1962. godine uradila Mila Drašković, supruga Branka Draškovića, poznatog crnogorskog i jugoslovenskog novinara i diplomate, bliskog prijatelja D. Dolarda, knjigu je sada direktno s holandskog prevela Jelica Novaković Lopušina. Neustrašivi inženjer Glas

Osim već znane romansirane priče o čuvenom mostu na Tari i inženjeru Lazaru Jaukoviću koji ga je po naređenju Vrhovnog štaba jugoslovenskih partizanskih snaga srušio, odnosno onesposobio za saobraćaj 6. maja 1942. godine, što će tri meseca kasnije glavom platiti – četnici i Italijani su ga streljali na samom mostu – J. Novaković Lopušina u opširnom, studioznom pogovoru osvetljava vrlo zanimljivu ličnost autora i njegovu vezanost za Jugoslaviju i ove balkanske

Otvori na vesti-online.com

Vremeplov: Rođen Veljko Petrović

Tanjug

Na današnji dan 1884. godine rođen je srpski pisac Veljko Petrović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Najčešći motiv njegove književnosti je srpska Vojvodina sa njenim specifičnim ambijentom i ljudskim karakterima. Studije Prava je završio u Pešti. U Prvom balkanskom ratu bio je ratni dopisnik, a u Prvom svetskom ratu dobrovoljac u srpskoj vojsci, potom načelnik u Ministarstvu prosvete, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog

Otvori na rtv.rs

 

Knjiga „Antifašistkinje Subotice: skojevke, partizanke i afežeovke“ Margarete Bašaragin: Borba žena za ostvarivanje svojih prava

 

Promocija knjige „Antifašistkinje Subotice: skojevke, partizanke i afežeovke“, autorke dr Margarete Bašaragin, održana je večeras u Gradskoj biblioteci u Subotici.

Knjiga tematizuje mirovno i antifašističko delovanje Subotičanki i njihovu borbu za prava žena u prvoj polovini 20. veka u višejezičnom, višekulturnom i višekonfesionalnom gradu. Autorka knjige i predsednica subotičke podružnice Udruženja „Ženske studije i istraživanja“ iz Novog Sada, Margareta Bašaragin, kaže da postoji jedno međugeneracijsko povezivanje između žena koje su delovale za ženska prava, u okviru ženskog feminističkog pokreta pre, zatim, tokom i nakon

Otvori na danas.rs