Rastko Petrović: Dan šesti

„Dan šesti ostaje kao najbolja knjiga (...) kao jedini, najautentičniji tekst o našoj Albaniji.(...) Posle Rastka, ne znam ko bi se usudio, iz naše generacije, da piše, jer Rastko je i pesnička vizija i dokument“ , napisao je Dušan Matić.  Danas, kada nas sto godina deli od događaja koji su u njemu opisani, na Dan šesti bi se mogle primeniti reči koje je sam Rastko napisao povodom jednog drugog romana o Prvom svetskom ratu, Dnevnika o Čarnojeviću Miloša Crnjanskog. Dan šesti je, bez sumnje, „još uvek savremena knjiga“.

Prvi deo romana je objavljen u nastavcima u beogradskom časopisu Delo, od marta 1955. do juna 1956. i ostao gotovo nezapažen. Dan šesti je u celini objavljen 1961. godine kao četvrta knjiga Rastkovih izabranih dela.

Danko Stojić: Prisećanje sredovečnih (Književne novine, 2015)

DANKO STOJIĆ - PRISEĆANJE SREDOVEČNIH (KNJIŽEVNE NOVINE, BEOGRAD)

DANKO STOJIĆ:
"KOJEm književnom rodu pripada aktuelna prozna knjiga ZORANA ILIĆA..."

Nova edicija prevedene proze Književne radionice Rašić

Izdavačka kuća Književna radionica Rašić pokreće ediciju prevedene proze, u sklopu koje će srpskim čitaocima predstaviti neke od izuzetno značajnih autora čija dela do sada uopšte nisu bila prevedena, ili nisu prevođena u dovoljnoj meri. Ediciju će otvoriti zbirke priča Dejvida Bruksa i Morisa Džija.
Dejvid Bruks (1953) je australijski pesnik, pripovedač, romanopisac i esejista. Radio je kao profesor australijske književnosti na Univerzitetu u Sidneju, a danas je kourednik literarnog časopisa Southerly, najstarijeg ove vrste u Australiji. Književna radionica Rašić predstaviće izbor priča Dejvida Bruksa za koji su se njeni urednici opredelili u saradnji s autorom.
Moris Dži (1931) važi za jednog od najuticajnijih živih novozelandskih autora. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja. Poznat pre svega kao romansijer, Dži je pisac nekolicine antologijskih kratkih priča koje će se pojaviti objedinjene u izdanju Književne radionice Rašić. Proza Morisa Džija do sada nije bila prevođena na srpski jezik.

„Besposličari“ – gogoljevski roman o nama

Pred čitaocima je novi roman Dejana Simonovića, pod naslovom „Besposličari“.

„Besposličari“ su gogoljevski, košmarno-komični, izokrenuti roman o nama.

To je roman o poslogubiteljskom udesu i poslotražiteljskom zanatu. O Zavodu za besposličare, Klubu poslotražitelja, Radosnom odlasku.

Roman o goropadnim bankama i još goropadnijim kamatama. O neodoljivim bankarskim proizvodima. Golubijem gnezdu, na primer.

Roman o ključevima bačenim u slivnik i htenju da se odigne pokrov sveta.

Roman o predsedniku koji proriče budućnost i premijeru koji deli utehu. O ministrima i ministarkama. I njihovim izmeštenim poslovima.

Ni narodni poslanici nisu zaboravljeni.

To je roman o radoznalim bilbordima, roman o šamarici i policajki, o pokretu bankolomaca i sekti grafitista.

I drugim besposlicama i besposličarima.

„Besposličari“ su uvrnut roman o našim još uvrnutijim životima.


Autor je učinio svoje. Na vas je red. Samo slobodno, ne ustežite se.

O autoru

Dejan Simonović

Rođen 1960. u Vranju. Živi i radi u Beogradu.

Objavljene knjige:

Krojač iz Ulma (roman), Pegaz, 1987;

Neodoljiva draž poziva (sotija), Filip Višnjić, 1992;

Zaklon (roman), elektronsko izdanje autora 2010.

Prikaza (roman), Albatros plus, 2011.

Besposličari (roman), Književno društvo Hiperboreja, 2015.

U književnoj periodici objavljuje priče i eseje.

Ima izvođene radio drame: Osvit, Žrtva, Plaćenici.

Urednik u Književnom magazinu i urednik tribinskog programa Srpskog književnog društva.

web: www.dejansimonovic.blogspot.com

youtube: www.youtube.com/channel/UCXye16YcFxXL1wA1Cwy47oA

e-mail: dejan.simonovic@gmail.com