Duško Radović

Dobro je imati oca i majku, ali je još bolje imati ćaleta i kevu. Svi očevi i majke masiraju svoju decu i iživljavaju se na njima, ali se samo sa ćaletom i kevom može iskreno razgovarati o tome.

Izašla je iz štampe, pred kraj 2016 godine, nova knjiga Aleksandra Pirožkova- drama: " Šah, dama i kralj merdevina"

DAMA, LOVAC I KRALj MERDEVINA
(Kraljev gambit)
-tragikomična farsa-

Fascinantno je koliko Aleksandar Pirožkov, već u svojoj prvoj drami „Šah, dama i kralj merdevina“, uspeva da iskaže osećaj za pozorišno, i da sa toliko veštine stvori tragikomične dramske situacije. On to postiže pre svega „ofovima“ glavnog junaka Aljoše, ali i drugih učesnika tipičnog bračnog trougla.

„Ofovi“ su svojevrsna mentalna paralelna montaža, kojom jedan od učesnika komentariše postupke drugih.

Na početku drame se čini da glavnom liku Aljoši nedostaje ona, za život neophodna, sioranovska skepsa i osećaj za realnost, da nije u stanju da sagleda svet u njegovoj gruboj zbilji i amoralnosti. Na kraju ćemo ipak shvatiti da je cilj Pirožkova od početka bio vešto skriven. Naime, njegov Aljoša i te kako dobro zna šta se dešava oko njega, svestan je da je „svet iskočio iz zgloba“, ali prihvata da učestvuje u tragiko-mičnom tangu utroje, tvrdoglavo se držeći hrišćanske linije Dostojevskog (Aljoša, knez Miškin), nadvijajući se humorom nad apsurdom situacije.

Kami u „Mitu o Sizifu“ kaže da nema sudbine koja se ne može nadvladati prezirom. Kod Pirožkova stvari stoje malo drugačije: on kaže da nema sudbine koja se ne može nadmašiti humorom. I jedan i drugi stav su sasvim tačni, stvar je senzibiliteta koje ćemo gledište odabrati. Ili, možda, i jedno i drugo.

Dragan Stanišić

Vladislav Bajac “Hronika sumnje” (Geopoetika)

„Naravno da je situacija bila iznuđena i ne po njenoj volji, ali to nimalo nije ublažilo problem i naknadni bol zbog istine da se može napustiti čovek koji se više ne voli zarad onog u koga se zaljubljuje. Ali, paket-aranžman koji je podrazumevao odvajanje od svoje dece, da bi se prihvatila tuđa, poslat ekspres-poštom sa poznate adrese od njihove njoj nepoznate majke, nije bio san koji bi iko priželjkivao. No, preporučena pošiljka je bila od one sorte „tri u jedan“ sa ponudom – uzmi ili ostavi. Uzela je. Poštarina je bila enormno visoka, ispostavilo se.“