Knjiga "Olga Božičković: Mali ekran na tekućoj traci" prati prve tri decenije razvoja TV Beograd

foto Promo |  V.V.S.

POVODOM 65 godina Televizije Beograd izašla je knjiga "Olga Božičković: Mali ekran na tekućoj traci" koju je priredio Marko Misirača,u izdanju RTS Izdavaštva i Udruženja dramskih pisaca Srbije, a biće predstavljena u četvrtak, 30.novembra, u zgradi Radio Beograda.

 Reč je o jedinstvenom svedičanstvu o nastanku Televizije Beograd i prati gotovo tri decenije njenog razvoja. U programu učestvuju Renata Ulmanski, Zdravko Šotra, Svetislav Jovanov, Branislava Džunov, Ivan Velisavljević, Zoran Stefanović, Biljana Bošnjak Draganović i autor. Između korica su skupljene hronike i kritike Olge Božičković, (pisane od 1959. do 1985. godine) koje predstavlja dvostruko svedočanstvo: o razvoju jednog medija, ali i o razvoju i

Otvori na novosti.rs

„Zastrašujući raj” Čarlsa Simića

 

Knjiga „Zastrašujući raj” donosi sećanja Čarlsa Simića, velikog američkog pesnika i esejiste srpskog porekla, na detinjstvo u okupiranom Beogradu, na posleratni Beograd u kome je odrastao, na odlazak u Sjedinjene Američke Države i prve godine „američkog života”, potom na služenje vojske u američkim jedinicama u Nemačkoj i Francuskoj ranih šezdesetih, kao i na ulazak u poeziju i potom na uzbudljivu i jedinstvenu pesničku karijeru. Knjiga je objavljena u prevodu

Otvori na politika.rs

Desanka Maksimović - VESELA JESEN // poezija

-------------------

Irski pisac Pol Linč dobitnik Bukerove nagrade

 

LONDON – Irski pisac Pol Linč osvojio je Bukerovu nagradu za 2023. za roman „Prorokova pesma”.

Linč je nagradu za svoj peti roman primio večeras na ceremoniji u Londonu. „Prorokova pesma” je priča o borbi jedne žene da zaštiti svoju poodicu u trenutku kada zamišljena irska vlada skreće ka tiraniji. Roman nastoji da prikaže nemire u zapadnim demokratijama i njihovu ravnodušnost prema katastrofama, kao što je rat u Siriji, prenosi Rojters. Linč je rekao da želi da čitaoci razumeju totalitarizam pojačavanjem distopije. „Želeo sam da produbim čitaočevo uranjanje

Otvori na politika.rs

Upravo pročitah da je knjige objavljene pod imenom Ana Miloš u stvari napisao neki Miloš K. Ilić

 

tekst - Jadranka Milenkovic // Facebook

Upravo pročitah da je knjige objavljene pod imenom Ana Miloš u stvari napisao neki Miloš K. Ilić. Internet (to jest mala književna zajednica) će naravno sad da plane, i svako će imati mišljenje o tom fenomenu. Izbegavam da pišem o stvarima koje su aktuelne, jer mislim da to obično znači da čovek nema o čemu pametnijem da misli i da nije fokusiran na svoja posla, svoja lična istraživanja, svoje lično stvaralaštvo. Dakle, evo me gde pobijam sebe i protivrečim svojim principima.
Hoću samo da kažem da čovek nije uradio ništa novo, i da takvi fenomeni postoje oduvek, pa su i žene pisale pod muškim pseudonimima, neki su pisci pisali pod mnoštvom pseudonima, a Romen Gari je pišući kao Emil Ažar dobio čak i dvostrukog Gonkura i takođe imao nekog rođaka glumca koji je Ažara igrao u javnosti. Tek posle njegove smrti je objavljeno da je Ažar ista osoba kao i Gari.
Imamo u regionu pesnike zavidne popularnosti o kojima se ne zna ništa (kao Sven Adam Ewin), a mislim da se i Elena Ferante dugo nije pokazivala u javnosti (ako se uopšte i sad pokazuje; ne znam, jer ne pratim, jer me ne zanima).
Zašto bi se onda ovaj slučaj smatrao jedinstvenim i zašto bi se uopšte smatrao bitnim? Šta ako je sve samo dobro smišljeni marketing jer će posle ovoga svi na sceni znati ko je Miloš K. Ilić?
I zašto se na ovoj sceni popularnost uglavnom stiče nekim skandalima i performansima?
Ja predlažem da se ne bavimo time, da preskočimo, i da radije malo više čitamo domaće pisce. Koju ste knjigu domaćeg pisca poslednju pročitali? Ja, evo, čitam Uglješu Šajtinca, odlična knjiga. Čekaju me još mnoge. Police su mi pune dobrih knjiga domaćih autora. Pisaću vam o njima, i ti moji tekstovi neće počinjati rečju: skandal. Skandale ostavljam medijima koji vole skandale, koji se bogate na skandalima a koji ne prenose ništa o stvarno kvalitetnoj književnosti, ne podstiču kulturu ni plemenita osećanja, ne utiču na obrazovanje i želju za istim, i, sve u svemu - čine veliku štetu već uniženoj domaćoj kulturnoj sceni.

Predstavljen novi 11. tom sabranih dela Stevana Raičkovića, u izdanju Srpske književne zadruge

  |  D. Bogutović

NOVI 11. tom, pridodat sabranim delima Stevana Raičkovića (1928-2007), pod naslovom "Jedan mogući život", koji je priredio pesnik Miroslav Maksimović, objavljen je i predstavljen u Srpskoj književnoj zadruzi.

Jovana Dišić , Miroslav Maksimović i Miloš Raičković, Foto V. Danilov Promociji su prisustvovali sin velikog pesnika Miloš Raičković, kompozitor, njegova supruga Mivako, njihova deca Adam i Ana. U knjizi su Raičkovićev autopoetski tekst, pesnička knjiga "Fascikla 1990/2000" za koju je 2004. dobio nagradu "Meša Selimović", koju dodeljuju "Večernje novosti", kao i "Fascikla, poslednja". U tom nedovršenom rukopisu su pisma Miloša Crnjanskog koji je bio njegova velika,

Otvori na novosti.rs

PESNICI IZ NAŠEG OKRUŽENJA // 23-11-2023

 

Оливера Драгишић: Спрега историје и књижевности

 

Оливера Драгишић:

Спрега историје и књижевности

(Југославија, Бугарска, Румунија, комунизам и Stela)

Четвртак, 23. новембар у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Оливера Драгишић, научна сарадница са Института за новију историју Србије, причаће нам, уз малу помоћ пријатеља, о спрези историје и књижевности, о Stelli polare  – интернет магазину (https://stellapolarebooks.com) посвећеном историји, књижевности и филму, као и о својој новој књизи Комунистичко освајање власти на Балкану: 1944-1947: Румунија. Бугарска. Југославијa.

Разговарају:

Оливера Драгишић

Горан Милорадовић

Данијела Јовановић

50 godina kultnog časopisa “Gradac“

 |  Morava info

ČAČAK – U Galeriji Gradske biblioteke “Vladislav Petković Dis“ u petak, 24. novembra od 19 sati, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Časopis ‘Gradac’ ‒ pedeset godina postojanja“, autora Tijane Bežanić i urednika “Gradca“ Branka Kukića.

U Galeriji Biblioteke će se povodom ovog jubileja, značajnog ne samo za književno-umetničku scenu Čačka, nego i cele Srbije i nekadašnje Jugoslavije, obratiti Jasmina Vrbavac, Slobodan Šijan, Svetislav Basara, Goran Petrović, Branko Kukić i Milosav Saki Marinović. Kroz reprezentativnu izložbu časopisa, plakata velikog formata, fotografija, rukopisa i drugih grafičkih elemenata biće prikazano pet decenija razvoja i života časopisa. Izložba se realizuje u

Otvori na moravainfo.rs

 

Milisavu Saviću svečano uručena Nagrada „Podrum Radovanović“ za životno delo

   Radmila Radosavljević

Milisavu Saviću, jednom od najnagrađivanijih pisaca na ovom prostoru, danas je svečano uručeno još jedno prestižno priznanje, bijenalna Nagrada „Podrum Radovanović“ koja se dodeljuje književnom klasiku za životno delo, a pripala mu je jednoglasnom odlukom žirija u kojem su bili Dušan Kovačević, Vida Ognjenović i Živorad Đorđević.

 

 Ceremoniji u čuvenoj vinariji u Krnjevu, pored članova žirija, prisustvovali su i reditelji Lordan Zafranović, Božidar Đurović, Slobodan......

 

Otvori na danas.rs

Vandalizovan spomenik s likom Branka Ćopića ispred kancelarije udruženja KROKODIL

  |  N1

Književno udruženje KROKODIL saopštilo je da je spomenik s likom Branka Ćopića koji je postavljen ispred njihovih kancelarija vandalizovan.

Dodaju i da su napadi na Krokodil sve učestaliji, prenosi N1. Kako su saopštili oni su jutros po dolasku na posao na stepeništu između Karađorđeve i Fruškogorske ulice primetili uništen dvodimenzionalni spomenik s likom Branka Ćopića, koji su zajedno s autorom ovog dela, ilustratorom Dušanom Petričićem, inaugurisali u februaru 2022. godine. „U subotu tačno u 23:36 iz pravca Karađorđeve ulice na Malom stepeništu pojavila se grupa mladih muškaraca. Prividno ničim

Otvori na danas.rs

Preminuo Pero Kvesić

   |  Autor: Jelena Koprivica

Književnik, scenarista i novinar Pero Kvesić preminuo je u Zagrebu u 74. godini.

Hrvatski književnik umro je nakon teške bolesti, javio je Index.hr. Pero Kvesić rodio se u Zagrebu 1950. godine. Od pete do 14. godine živeo je u Bjelovaru, da bi onda u rodnom gradu diplomirao filozofiju i sociologiju na Filozofskom fakultetu. Počinje da radi još tokom studija, i to kao urednik u „Omladinskom tjedniku“, „Studentskom listu“ i „Tjednom listu omladine“, a bio je i u ekipi koja je pokrenula omladinski klub „Jabuka“. Nakon dužeg boravka u Americi bio

Otvori na nova.rs

Tribina "Književni razgovori

 Tribina "Književni razgovori" - biblioteka "Milutin Bojić", ogranak Hadžipopovac, Ulica Primorska 22.
Utorak, 7. novembar 2023. godine u 18 časova.

Predstavljanje književnog stvaralaštva Dušana Varićaka.
Govore: voditelj Tribine Valentina Novković i Dušan Varićak.

U susret knjizi Raspevani Beograd

 |  A.Ć.

Teoretičarka kulture i medija Irena Šentevska večeras o 19 sati u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda održaće predavanje kojim najavljuje izlazak svoje knjige „Raspevani Beograd: urbani identitet i muzički video“ , koje objavljuje izdavačka kuća Klio.

Knjiga razmatra na koji način Beograd u tri tranzicione decenije (1980–2010) konstruiše svoj urbani identitet kroz polemike o popularnoj muzici i kroz medijsku formu muzičkog videa. Kako se muzički video razvijao u Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji; da li je NNM (novokomponovana narodna muzika) seoski ili gradski medijski fenomen; ko su „seljaci”, „džiberi” i „papci” i kakav im je muzički ukus; kako definisati turbo-folk na najmanje 36 načina; šta je „jaranizacija” i

Otvori na danas.rs