уторак, 22. мај 2018.

Preminuo pisac Filip Rot



NJUJORK - Slavni američki pisac Filip Rot preminuo je noćas u 85. godini. On je umro od kongestivne srčane slabosti, saopštio je njegov agent Endrju Vejli. Od dobitnika Pulicera od noćas se na društvenim mrežama opraštaju njegovi čitaoci i poklonici. 

недеља, 28. јануар 2018.

Zoran Škiljević: Odlomak iz romana "Nojeva barka"



Puste i prazne ulice i gluvi trotoari, dečica zevaju po parkićima, kućni ljubimci šetaju svoje fanove... 
Grad se, dakle, još uvek vuče lenjo kao steona krava koja jedva daje znake života. 
– Čudan smo mi neki narod. Prosto da ne poveruje čovek da je ovo ona ista varoš koja je koliko onomad pucala od snage, nestašluka i šizofrenije – mumlao je Roberto sebi u bradu, dok je skupa sa svojom lepšom polovinom gustirao jutarnju kaficu. I ne pomišljajući kakva je cirkusijada na vidiku, čuči iza prvog ćoška i čeka na svojih pet minuta. 
Kao poručena, pokazaće se. 
Tog jutra za pamćenje, otključavši vrata svoje knjižare i kročivši unutra, svejedan poslovođa je zinuo od čuda i krstio se levom i desnom kao da je sišao s uma. Kako i ne bi, upravo je nabasao na knjige za koje pouzdano zna da ih je onomad sa dva ključa zabravio, složivši ih prethodno u utrobu barke, a evo ih sad ispred njegovih nogu, razbacanih po podu! Tamo, dakle, gde im sigurno nije mesto. Brže-bolje latio bi se onda ključeva i žalosno konstatovao da je barka prazna. Okej, prazna – prazna, ali ko je odatle povadio knjige? Nije sujeveran, ali ovo su sigurno đavolska posla, to je najlogičnije objašnjenje. 
Iskustvo govori da treba biti oprezan kada su nečiste sile u pitanju, pa ne donositi zaključke olako, zato je bolje da nikome ništa ne govore, naročito treba držati jezik za zubima pred koleginicama, jerbo ako ovo stigne do njih, ima čitav dan da budu predmet zajebancije. Vratio bi knjige brže-bolje na svoje mesto i zaključao barku, opet sa oba ključa za svaki slučaj, potom bi se pomolio pred ogledalcem, za svaki slučaj i na kraju pristavio lonče za kafu, one lude samo što nisu sigle. Vesceli dan proveo bi kao na žeravici; jutro bi jedva dočekao. Međutim, na njegov užas dočekao bi ga isti neveseo prizor, pa i narednog dana i onog sledećeg. Posle nedeljicu dana o tome je već brujao čitav grad. Ubrzo i čitav Emirat. 
Dok jednom ne omrkne, drugom ne svane. Možete li zamisliti Robertovu facu kada je na TV-u čuo za taj balaj. Blistao je bezmalo kao da je dobio premiju na lutriji, pošto će njegov roman konačno dobiti právi zaplet. 


субота, 20. јануар 2018.

Ivo Andrić: Nikada više ne planiram... (citat)


"Nikada više ne planiram. Ja samo živim ovaj život. Ponekad kako želim, ponekad kako moram. Sitnice mi boje život. Sitnice su sreća. Zato ja volim male stvari. I velike torbe. Svuda ih sa sobom nosim, jer sebi dugujem još po neku šetnju između očekivanog i neplaniranog."

петак, 05. јануар 2018.

Preminuo čuveni izraelski pisac Aharon Apelfeld


Čuveni izraelski romanopisac i dobitnik Nagrade Izrael za književnost Aharon Apelfeld umro je danas u 86. godini.
Rođen je u Bukovini, tada u Rumuniji a danas Ukrajini, u asimilovanoj jevrejskoj porodici koja je sebe smatrala evropskom, a ne naročito jevrejskom, navode izraelski mediji i dodaju da su mu, s druge strane baka i deda, bili... »

субота, 23. децембар 2017.

Ivan Glišić: ME, DUPLICATION ili OPROŠTAJ OD TEBE


Paf! Pukao balon mog života!
A vala jesam ga svim i svačim naduvavao.
Pun je načitanosti. Verovao sam da će izvikani pisci 
i filozofi rešiti
nagomilane probleme mog života. Nisu.
A kako bi, kad nisu uspeli da reše ni svoje. 
Jadna je onda ta moja načitanost,
I to njihovo pisanje. I ta njihova filozofija.

Paf! Pukao balon mog života!
A vala jesam ga svim i svačim naduvavao.
Pun je naslušanosti. 
Koga sve nisam slušao i kome sve nisam verovao. 
U stvari, niko ih nije slušao i niko im nije verovao
Osim mene. Čak ni oni nisu slušali sebe niti su sebi verovali, 
Jer su znali ono što ja nisam, da su ljudi loših namera i loših dela. 
Paf! Pukao balon mog života! 

A jesam ga svim i svačim naduvavao.
Pun je nagledanosti. Šta sve i koga sve nisam gledao. 
Kome i čemu sve nisam skidao kapu, vadio ruke iz džepova 
I najiskrenije im želeo dobro jutro, dobar dan i dobru noć.
Šta sam dočekao? Kad me vide zaobilaze me u krug 
Ili se prave da me ne vide, da ne bi oni sad meni 
Skinuli kapu, izvadili ruke iz džepova i meni poželeli dobro jutro, 
Dobar dan, dobro veče. Iz očiju im čitam rekli bi mi zlo ti jutro, 
Zao ti dan, zlo ti veče. Toliko su, ustvari, podli i zli,
Iako su nekad, iz samo njima znanog interesa, 
Glumili moje prijatelje. Ustvari, kad me vide
ne vide mene, nego sebe,
ja sam im poput ogledala,
vide sebe iz prošlosti koju žele da zaborave,
kad su bili musavi i slinavi,
nepismeni ili polupismeni, Niko i Ništa,
pa sad, kad su umislili da su Neko i Nešto,
jadni i čemerni foteljaši i nazovi akademski građani, 
koji kriju od sebe i od celog sveta svoje pravo poreklo,
svoje pravo ime i prezime, žele 
da slome to ogledalo, to jest mene,
prave i jedine istine o njima.

Paf! Pukao balon mog života!
A jesam ga svim i svačim naduvavao. 
Samo nikako ili ponajmanje Tobom, 
Jedinom osobom vrednom mog čitanja, 
Mog slušanja, mog gledanja. 
A da sam to na vreme shvatio, gde bi i tebi i meni bio kraj!
Ovako, kad sam bezvrednim stvarima i bezvrednim ljudima dao 
Svoj život, tebi dajem ovu moju pesmu, 
u znak mog najdubljeg i najiskrenijeg izvinjenja tebi.
U znak najdublje i najiskrenije ljubavi prema tebi.
I čuvaj se, pazi čemu i kome daješ sebe
i svoje dragoceno vreme,
da jednoga dana i ti ne kažeš:
Paf! Pukao balon mog života!
A VALA JESAM GA SVIM I SVAČIM NADUVAVAO!

недеља, 10. децембар 2017.

Rumi - Kada Sam S Tobom




Kada sam s tobom
ostajemo budni cele noći,
Kada nisi sa mnom
ne mogu da zaspim.

I Bogu hvala na ovim nesanicama,
i na svoj razlici medju njima.

недеља, 29. октобар 2017.

In memoriam: Nebojša Devetak (1955–2017)


staknuti srpski pesnik Nebojša Devetak (1955, Mala Gradusa, na Baniji) preminuo je 25. oktobra Vrbasu u 63. godini života.
Devetak je svoju pesničku povest počeo 1970. godine u Sisku, a prvu knjigu je objavio 1984. Otada pa do prerane smrti pišući najviše poeziju, pisao je i prozu i književnu kritiku, objavio je deset pesničkih knjiga.