Preminuo mađarski pisac i Nobelovac Imre Kertes

Mađarski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost Imre Kertes preminuo je danas u 87. godini, saopštila je izdavačka kuća Magveto. Kertes je umro u svojoj kući u Budimpešti posle duge i teške bolesti, prenela je mađarska agencija MTI.

Nobelovu nagradu za književnost dobio je 2002. godine.

Preminuo satiričar Milan Beštić

Istaknuti satiričar Milan Beštić, član Udruženja književnika Srbije i Beogradskog aforističarskog kruga, preminuo je juče u Beogradu u 64. godini, saopštio je UKS.

Preminuo američki pisac Džim Harison, autor "Legende o jeseni"

Džim Harison, američki pisac poznat po istorijskoj sagi "Legenda o jeseni" (Legends of the Fall), preminuo je subotu u 78. godini u svom domu u Arizoni, saopštili su njegovi agenti.

Vratio knjigu u biblioteku posle 49 godina

Prikaz romana "Vrata podzemnih voda" (Presing - 2015)

Tekst je pročitan na predstavljanju romana "Vrata podzemnih voda" Zorana Škiljevića u biblioteci "Milutin Bojić" 26.02.2016. g.

Autor teksta: Zoran Ilić 

       
   Škiljevićev roman započinje citatom iz pesme Branimira Džonija Štulića:

 „Kucaj pre nego što uđeš // tajna su vrata podzemnih voda...“. 

 

Međutim na samom početku romana daleko smo od bilo kakvog podzemnog sveta već smo u društvu trojice bezbrižnih beogradskih srednjoškolaca kojima se čini da je sve lako kada si mlad. Tim pre što su leto, školski raspust... I njima je samo jedna stvar im na umu, a to je provod.  Ma šta to bilo: bioskopska predstava, žurke... Odlasci na gradske plaže Lido ili Adu Ciganliju, na bazen...

    Deo grada kroz koji nas pisac vodi jeste, pre svega, Zemun: Ugrinovačka ulica, Dunavski kej... Eto, konačno je postavljena scena na kojoj će trojica Škiljeviljevih junaka izvesti svoju životnu predstavu! Toj sceni možemo još da dodamo i hronološku dimenziju, a ona je početak devedesetih godina XX veka. Taj dragoceni podatak nam otkriva film Srđana Dragojevića „Mi nismo anđeli“ koji pomenuta trojica srednjoškolaca žele da odgledaju po svaku cenu. Jer njihovi su heroji junaci i junakinje tog filma: Nikola Kojo, Zoran Cvijanović, Branka Katić...
    Vrata podzemnih voda će odškrinuti devojka anđeoske lepote i anđeoskog  imena – Anđela. Ipak, njen ovozemaljski ekvivalent je Mišel Fajfer. Tako je bar vidi jedan od trojice pomenutih srednjoškolaca – Tihi, koji je ujedno i narator u Škiljevićevom romanu. Na stranicama koje slede imamo opise scena približavanja ta dva mlada bića, preplitanja njihovih životnih sudbina. Ponekad su te scene nategnute, na ivici sukoba, otkrivajući nam unutrašnje nemire te dve mlade osobe.
    Jedan od poslednjih u nizu likova koji se javljaju u Škiljevićevoj knjizi jeste „Anđelin matorac koga su ćorkirali“. Dakle, reč je o prevejanom negativcu. Naravno da taj negativac ima ime i prezime – Evgenije Cvancik, pa i zanimanje – računovođa.  I kao za sve negativce koje na kraju ruka pravde ipak stigne i ščepa ih za vrat, i za Evgenija Cvancika su rezervisane stranice „crne hronike“ u dnevnim novinama.
    U jednom trenutku sudbine „Anđelinog pokvarenog matorca“ i njenog mladog ljubavnika postaju neraskidivo povezane. Ljubavni trougao dobija svoj (ne)očekivani obrt, a to je smrt računovođe Cvancika za koju biva optužen mlađani i naivni Tihi. Tako da jedan od Anđelinih ljubavnika završava na groblju, a drugi u zatvoru.
    Konačno smo sišli u taj podzemni svet. Memljive ćelije i hodnici Zabele, robijaši, ubice, lopovi... Secikese... To će narednih četiri godina biti stvarnost našeg junaka. Jedinu utehu mu pružaju knjige koje uzima iz zatvorske bilioteke.
Sledeći datum koji jasno iskrsava na stranicama Škiljevićeve knjige jeste 4. novembar 1995. godine. Taj datum bi mogao da se nazove i dan izlaska Tihog iz podzemnog sveta.  A on se vraća u jedan izmenjeni svet u kome više niko nije isti i ništa više nije isto. I opet, slično kao i na početku, Škiljević i na kraju citira Branimira Džonija Štulića: „Cesta dugačka i ravna // ne vidiš joj kraja, // samo tragove na mome // licu.“, i tako okončava priču o Tihom i jednoj mladosti u Srbiji, Beogradu, na samom kraju dvadesetog veka.

TOMISLAV MARINKOVIĆ: OBIČAN ŽIVOT

„Naš živoš je običan,
pročitao sam u izgužvanim novinama
koje je neko ostavio na klupi."
Adam Zagajevski

Običan život, obični dani,

prostor ograđen kamenom

i vreme koje žuri da pređe u sećanje.

Opšta mesta što neprestano tinjaju,

a nikad istinski ne planu u srcima

nevoljnika.

Običan život - večernji umor,

uteha molitve i ustajanje u rano jutro.

Trčanje za stadom, branje jabuka,

ili uzimanje hrane s pijačne tezge.

Skrivanje istine da svet je za

svakog drugačiji,

a za sve savršeno lep.

Možda to, a možda i onaj trenutak

kad nas iznenadi sopstvena senka -

misao da odražavamo se

u obrisima nebitnog.

Kad nema nikog u blizini,

 a kao da čujemo da treba

 da ostanemo tu gde jesmo.

TOMISLAV MARINKOVIĆ, dobitnik Disove nagrade za 2016. godinu

Rođen je 1949. godine u Lipolistu u okolini Šapca. Na književnu scenu izašao je u 34 godini zbirkom pesama DVOJNIK (1983) .

 Slede knjige poezije: IZVESNO VREME, 1989. STIHOVI, 1991. SUMNjA U OGLEDALO, 1996, (Prosveta) ŠKOLA TRAJANjA, 2003, (Povelja Kraljevo), Nagrada „Branko Miljković“ SVET NA KOŽI, 2007, (Povelja Kraljevo) OBIČAN ŽIVOT, 2011, ( Kulturni centar Novi Sad), Nagrada „Vasko Popa“ i „Miroslav Antić“, PUTOVANjA KROZ BLIZINE (izbor), 2013.(Kulturni centar Novi Sad) NEVIDLjIVA MESTA, 2015. (Povelja Kraljevo) 

Za pesmu „Brojevi“ Tomislav Marinković dobio je nagradu „Zaplanjski Orfej“ na „Miljkovićevim poetskim svečanostima“ u Gadžinom Hanu. Član je Udruženja književnika Srbije od 1985. godine i Srpskog književnog društva od 2007. Prevođen je na ruski, japanski, španski i druge jezike, zastupljen je u antologijama savremene srpske poezije. 

Kao samostalni umetnik Tomislav Marinković živi u rodnom Lipolistu.

Gabrijel Garsija Markes, rođen na današnji dan...

Kad bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo marioneta,
i podario mi komadić života,
moguće je da ne bih kazao sve što mislim,
ali nesumljivo bih mislio sve što kažem.
Stvari bih cenio, ne po onome što vrede,
već po onome što znače.
Spavao bih manje, sanjao više,
shvatio sam da da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju
gubimo šezdeset sekundi svetlosti.
Hodao bih kad drugi zastanu,
budio se dok ostali spavaju.
Slušao bih kada drugi govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog podario komadić života, oblačio bih se jednostavno,
izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo telo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao srce ispisivao bih svoju mržnju na ledu,
i čekao da ugreje sunce.
Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu,
a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol njihovih bodlji i
strastveni poljubac njihovih latica…
Bože moj, kada bih imao jedan komadić života…
Ne bih pustio da prođe ni jedan dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,
a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.
Stare bih podučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom.
Toliko sam stvari naučio od vas ljudi…
Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine,
a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom,
po prvi put prst svog oca, da ga je uhvatio zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo
jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naučim od vas,
premda mi to neće biti od veće koristi,
jer kada me budu spakovali u onaj sanduk,
ja ću nažalost početi da umirem...

RUDOLFOVI KAPKEJKOVI - AKCIJSKA CENA

KNJIGA VAŠEG OMILJENOG TV ŠEFA

PO AKCIJSKOJ CENI OD SAMO 1499 DINARA

Ljubiteljima dobrog zalogaja pruža se prilika da uživaju u ovoj raskošnoj i bogato ilustrovanoj Rudolfovoj knjizi na srpskom jeziku u kojoj ovaj omiljeni kuvar otkriva svoje najatraktivnije recepte za kapkejkove, "najdemokratskiju od svih poslastica". Ovaj master šef živi i radi pod parolom "Šta želiš, to i ostvariš", a lakoća sa kojom sprovodi svoju životnu filozofiju inspirisaće i vas!

PORUČITE OVDE

BESPLATNA DOSTAVA!

Spomenik srpskom književniku Borislavu Pekiću postavljen juče na Cvetnom trgu