ЈЕЛИЦА ДАНКОВИЋ (1937-2023) - СВЕ МОЈЕ ГОДИНЕ

 

Мирисне мараме вијоре се

Испред свих мојих година

И дан нам је провидан, плаветан,

Све је другачије

Само је патња иста.

Она се обнавља и зри са годинама.

Молски тонови трепере

Једнако сада са јаворовим лишћем

Кад музика се чује

И песма птица и дању и ноћу;

Тад рузмарин ниче на мом прагу

И трешње зру са вишњама,

Руже мирисне на моме рамену

На мојим уснама

И суза једна бисерна

Болно је усред лета канула

Испред свих мојих година.

Сутра се одмотава нови дан

Опет плаветан, провидан

И грч спутава мој корак на трен

Кад киша влажила је суву земљу.

И бора једна нестала

у осмеху који траје

Испред свих мојих година,

Кад сребре се власи

На крају да бол свој потрошим

Од пелена до невена,

Кад дани су дужи, а ноћи су краће

Кад Руже падају са неба

Тад вијоре се моје мирисне мараме.

PREDSTAVLJANJE KNJIGE ŽDRAL // video

 

Knjiga Velje Pavlovića

 

Knjiga izabranih kolumni „Treba vremena da postaneš mlad” novinara Velimira Velje Pavlović (1953 – 2022) objavljena je u izdanju kuće Lom iz Beograda. „Dobri duh Beograda”, „svetionik kulture koji daleko baca svetlo sa vrha Beograđanke”, rođen je, živeo i umro u Beogradu.

Više od 40 godina bio je u novinarstvu. Od 1978. radio je u Studiju B, gde je postao urednik kulturnog programa. Od 1992. vodio je emisiju „Nivo 23”. Razgovori s eminentnim gostima vođeni tokom burnih devedesetih i kasnije, pune tri decenije, dragoceno su svedočanstvo vremena i skoro da nema domaćeg značajnog stvaraoca u kulturi koji nije prošao kroz ovu emisiju. Nakon toga je radio vrlo zapažene serijale „Duhovnici” i „Nezaštićeni svedok”. U jednom od intervju

Otvori na politika.rs

 

UKS, Beograd - utorak, 30-05-2023 u 19 h - PREDSTAVLJANJE KNJIGE ŽDRAL

 

„Aperkat” o odrastanju na Dorćolu

„Aperkat” Maje Iskre je roman o odrastanju jedne devojčice u Beogradu, na donjem Dorćolu, koji je nedavno objavila izdavačka kuća „Lom” iz Beograda. – Odnos sa ocem i surovom sredinom pravi od nje neku vrstu savremene Amazonke.

Ovo je priča ne samo o njoj, već o svim mladima koji su odrastali tokom devedesetih, kada su udarci bili sastavni deo stasavanja. Pljuštalo je sa svih strana: od vršnjačkog nasilja sa ulica, preko televizijskih ekrana, pa sve do okrutnih roditelja i svirepih prosvetnih radnika. Maja Iskra žustro razgrće zastore otkrivajući nam boje sa lica svojih junaka, dece kao i odraslih, rešena da ovom sivilu od vremena doda kap krvi i pusti mu glas, navela je u recenziji

Otvori na politika.rs

 

NENAD GLIŠIĆ - POEZIJA

 

U godini jubileja Disovog proleća neće biti Disove nagrade: „Novčana sredstva za nagradu biće vraćena u budžet“

  |  Una Miletić

Bogdan Trifunović, direktor Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ u Čačku, kaže za Danas da Disova nagrada ove godine neće biti dodeljena zbog obeležavanja jubileja – 60.

Disovog proleća i otvaranja Muzeja poezije u tradicionalnom terminu dodeljivanja Disove nagrade, na kraju manifestacije. Naime, nedodeljivanje nagrade koja nosi ime jednog od naših najznačajnijih pesnika izazvalo je buru u delu javnosti, pogotovo ako se ima na umu da je Čačak ove godine prva srpska prestonica kulture. Još veća zabrinutost izražena je zbog propadanja kuće Vladislava Petkovića Disa, koja se nalazi u selu Zablaće nadomak Čačka, gde se godinama

Otvori na danas.rs

Isak Baševis Singer - GIMPEL LUDA, knjiga priča // Kupindo

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1980
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Isak Baševis Singer(autor) 
Izdavač: BIGZ 

preveo s engleskog Andrija Grosberger 130 str. ; 18 cm e4

Kupite ovu knjigu na KUPINDO!

- LINK:

https://www.kupindo.com/Pripovetke/55576095_GIMPEL-LUDA-Isak-Basevis-Singer

Tematsko veče 23.5.2023.

 

Predstavljanje pesničke zbirke "Ona zna da je još uvek čekam" autora Sime Vasića

 

UKS - 16-05-2023 u 18 h

 

Predstavljena knjiga Slavenke Drakulić: Roman o Milevi Ajnštajn, koja je toliko bila dostojanstvena i hrabra, daje glas svakoj ženi

 |  R. Radosavljević

 

Jedna od najvažnijih predstavnica nekadašnje jugoslovenske književne scene, publicistkinja, novinarka i u dugom nizu decenija jedna od najprevođenijih hrvatskih spisateljica, Slavenka Drakulić, posle pauze od nekoliko godina ponovo je bila pred brojnim beogradskim poštovaocima, sa knjigom „Mileva Ajnštajn: Teorija tuge“ u izdanju Lagune, koja je večeras promovisana u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi Studentskog kulturnog centra. 

 

O romanu koji nas uvodi u...............

 

Otvori na danas.rs

Arhipelag objavio roman „Tereza“ Katarine Marinčič

  |  R. R.

 

U antologijskoj ediciji 100 slovenskih romana, kuća Arhipelag objavila je knjigu „Tereza“ poznate slovenačke književnice Katarine Maričić, u prevodu Ane Ristović, dok je pogovor za srpsko izdanje ovog romana napisala Katarina Pantović. „Tereza“ je kompleksna porodična i ljubavna priča neodvojiva od društvenog konteksta, koja prati nekoliko generacija u okviru istog doma, zapisala je Pantović. Građansku porodicu Petera Barde, koji se suočava s potresnim događajima:.......

 

Otvori na danas.rs

Vladimir Arsenijević: „Prošlost nam diše za vratom“

  |  Aleksandra Ćuk

Vladimir Arsenijević mislio je da će finale tetralogije Cloaca Maxima, koja je započeta kultnim romanom „U potpalubllju“, završiti knjigom pod naslovom „Brdo“, da će Pripovedač okončati svoju priču posmatrajući događaje u prošlosti sa distance u kojoj su sve naše mržnje završene.

Nažalost, nije tako. Roman se zove „Duhovi“, govori, kako sam Arsenijević kaže, „o prošlosti koja nam i dalje diše za vratom“, koja odavno upozorava… A onda nas je prošle sedmice zadesila nesreća o kojoj ne prestajemo da mislimo sve ove dane… – Naravno, knjiga „Duhovi“ je napisana pre nego što se ova tragedija dogodila, a sada je sve samo koincidiralo sa predstojećim promotivnim aktivnostima čisto da dokaže da će se sva naša najopasnija predviđanja zagarantovano

Otvori na danas.rs

Žaneta Đukić Perišić: Biti pisac danas nije ni nalik vemenu kada su pisci glasno progovarali, bili proroci i probuđeni deo naroda čiji se glas čuo

Radmila Radosavljević

„Reklo bi se, odista, da doba renesanse i preobražaja pre počinje pričom o veličanstvenoj ljubavi Eloize i Abelara, nego arhitekturom Bruneleskija ili Bramantea, Donatelovim skulpturama ili slikarstvom Mazača i Pjera dela Frančeske.

Novo poglavlje u istoriji čovečanstva, dakle, započeto je mišlju o ljubavi… I kada o ljubavi pisma pišu majstori reči koji su obeležili povest čitave jedne velike oblasti ljudskog delovanja – više nije reč samo o jednostavnom i jednoslojnom izražavanju osećanja. Mi se susrećemo sa autentičim umetničkim činom, jer neponovljiva artikulacija ljubavnog osećanja izmiče prostoti opštih mesta“, zapisala je Žaneta Đukić Perišić u predgovoru antologije „Najlepša ljubavna

Otvori na danas.rs

Podržite „Šteficu Cvek“ i Pobunjene čitateljke: Izbor knjiga koje obrađuju feminističke i kvir teme

  |  Autor Mona Cukić

Regionalna inicijativa Pobunjene čitateljke po drugi put organizuje književni izbor "Štefica Cvek" za knjige koje obrađuju feminističke i kvir teme, objavljene u toku 2022. godine na BHSC i makedonskom jeziku.

U toku je crowdfunding kampanja za osnivanje novčanog fonda. Ovaj izbor nazvan je prema liku iz romana „Štefica Cvek u raljama života“ Dubravke Ugrešić, ne samo zato što je Ugrešić bila prva žena dobitnica NIN-ove nagrade, već i zato što je roman stekao status klasika jugoslovenske književnosti i neizostavno je feminističko štivo regionalne književnosti. „Štefica Cvek u raljama života“ izvrsno analizira kako (pop)kultura i književnost sa stereotipnim pogledom na

Otvori na nova.rs

Majski metež: Kako pocepati stvarnost

 

„A zapravo vam se tek sada sve zamutilo. Tek sad ništa ne vidite. Ovaj papir…“ špicobradi čiča je ponovo mahnuo novčanicom, „ovaj papir ne izoštrava ono što vidite. Ne, taj papir vas obmanjuje, svodeći sve na sebe. Oružje je Nečastivog. Njegova stvarnost je Sotonina stvarnost. Taj papir je vaš gospodar. I više od gospodara, to je vaš život.“

Špicobradi govornik je zastao da prisutnima pruži priliku da potvrde ili opovrgnu njegove reči. Niko je nije iskoristio.

„Pristajemo li na tu stvarnost?“

Ponovo stanka, da naglasi ono što sledi.

„Ja ne pristajem. Pogodite šta ću uraditi s tom stvarnošću. Pogodite šta ću uraditi s vašim životima.“

Špicobradi je podigao novčanicu. Uhvatio ju je po sredini palcem i kažiprstom leve i desne ruke. Sve je zamrlo u iščekivanju.

„Pocepaću ih. Eto šta ću učiniti.“

Učinio je to, jednim odlučnim potezom.

Prisutni su se, u neverici, ukočili pred počinjenim svetogrđem. Hoće li viša sila zgromiti ovog drznika?--

Više na:

http://www.razvigor.rs/kako-pocepati-stvarnost/