“Kaži mi ko sam“ Tatjane Mandić Rigonat

  |  A.Ć.

Promocija pesničke knjige “Kaži mi ko sam“ (Lom,2022) beogradske rediteljke Tatjane Mandić Rigonat održaće se  26. aprila od 18 časova u UK Parobrod.

Ovo je intimistička, ispovedna poezija koja demaskira ženu rediteljku u pozorištu i iznosi načine ličnih osvajanja slobode. Osim autorke, o “Kaži mi ko sam“ govoriće Dimitrije Kokanov, dramaturg i dramski pisac iz Beograda, uz moderaciju Katarine Lazić, urednice književnog programa u Parobrodu. Tokom iste večeri, glumica Katarina Marković pročitaće osvrt Vladimira Kopicla, novosadskog pesnika, kritičara i antologičara o poeziji Tanje Mandić Rigonat. Prema rečima

Otvori na danas.rs

Nagrada Biljana Jovanović ravnopravno Bori Ćosiću i Srđanu Vučiniću

|  Danas Online

Nagrada “Biljana Jovanović” za 2023. godinu ravnopravno je dodeljena knjigama “Ruski vrtlar” Bore Ćosića i “Srećni dani” Srđana Vučinića, saopštilo je 23. aprila Srpsko književno društvo (SKD), koje dodeljuje to priznanje radi afirmacije književnih vrednosti koje su deo autentičnog književnog govora Biljane Jovanović – modernog i urbanog senzibiliteta i duha pobune protiv malograđanskog morala, konvencija i normi, tabua i zabrana svih vrsta, društvenih i

Otvori na danas.rs

 

Nakon 50 godina iseljena biblioteka „Fontana“ na Novom Beogradu

  |  Autor: Beta

Granski sindikat kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost" saopštio je da je biblioteka "Fontana" danas, nakon 50 godina, iseljena iz trgovačko-kulturnog centra pod istim nazivom na Novom Beogradu.

Sindikat je u saopštenju naveo da je naredba da se knjižni fond spakuje, a nameštaj razmontira „došla preko noći“, čime su, kako je ocenjeno, zaposleni stavljeni pred svršen čin. 

 

„Nezvanično se čulo da je sve obavljeno telefonom, kao naredba gradske vlasti, baš sada kada gradska vlast funkcioniše preko Privremenog organa. Kako vidimo da je bivši gradonačelnik jako aktivan, opravdano je posumnjati da iza svega stoji on“, dodaje se u saopštenju. „Nezavisnost“ navodi

Otvori na rs.n1info.com

МУДРОСЛОВЉЕ (осма књига)

16. априла 2024.(уторак) у 19 сати, у Удружењу књижевника Србије, Миша Лазар ће  представити МУДРОСЛОВЉЕ (осма књига) ! 

Говориће: ОЛИВЕРА ШЕСТАКОВ и ВАСА РАДОВАНОВИЋ, а на гитари подржати и КИРИЛ ДИМИТРОВ! 

У овом смутном времену, ко жели нову духовну спознају кроз мудре мисли и поуке, биће на правом месту! На младима свет остаје, а на мудрости опстаје! Добродошли!

Nova knjiga priča Ljubice Arsić

 

Ljubica Arsić, jedna od najznačajnijih savremenih srpskih spisateljica, autor je zbirke kratkih priča „Ti i ja smo bili par”, u izdanju Lagune.

Nova zbirka autorke koja u svojim delima preispituje mnoge neuralgične teme današnjeg sveta, položaj žene, pitanja vlasti nad svojom sudbinom, složene i raznorodne odnose žene i muškarca i slično, sadrži 14 priča razvrstanih u tri ciklusa formirana po tematskoj srodnosti. U njima ova književnica ispituje topose čežnje i erosa, poigravajući se sa savremenim tabuima i proveravajući njihovu snagu, a pritom se vešto poigrava književnim postupcima i unosi u svoju prozu....

...

 

Otvori na politika.rs

Promocija knjige „Kofer misli“ u Knjaževsko-srpskom teatru

 |  Jovanka Nikolić

KRAGUJEVAC - „Kofer misli“, književni prvenac autorke Dragane Martinović, biće predstavljen u subotu, 13. aprila, u 18 časova u Knjaževsko-srpskom teatru.

Autroka će podeliti sa sugrađanima viđenje knjige, a samim tim i pogled na život i sve ono što ga čini lepim. O perspektivi njenog preispitivanja granica, istini i slobodi, kao i univerzalnim životnim pitanjima, debatovaće i recezent Nikola Gamilec i književnica Ljubica Žikić.

 

 Ovaj događaj upotpuniće Elena Ramljak, violinistkinja i Bogdan Milošević, pijanista izvođenjem kompozicija klasične muzike. 

 

Otvori na glassumadije.rs

 

Pisac Đorđe Matić dobitnik nagrade „Momo Kapor“ za roman „Niotkuda s ljubavlju“

 |  Autor: Beta

Književna nagrada "Momo Kapor" uručena je piscu Đorđu Matiću za delo "Niotkuda s ljubavlju".

Žiri koji čine pisci Muharem Bazdulj i Vule Žurić i novinarka Radmila Stanković jednoglasno je odlučio da dobitnik ovogodišnje nagrade za književnost bude Đorđe Matić.Matić je, pošto mu je uručena nagrada u Skupštini grada u Beogradu, kazao da je prethodno na njegovom mestu bilo mnogo slavnih laureata, ali da nije bilo srećnijeg i radosnijeg od njega. „Ja do sada ni pohvalu za pismeni rad u školi nisam dobio. Mislim da je ova nagrada mene čekala, kao i ja nju

Otvori na rs.n1info.com

 

Umro Rajko Lukač, književnik, dramski pisac i prevodilac

 

Rajko Lukač, književnik, pesnik, pripovedač, dramski pisac, pisac knjiga za decu, prevodilac i član Srpskog književnog društva, preminuo je juče, u 72. godini, saopšteno je iz Srpskog književnog društva.

Lukač je rođen je 3. marta 1952. godine u Međeđi kod Bosanske Dubice. Školovao se u Međeđi, Starom Petrovom Selu i Bosanskoj Dubici. Posle prve godine na Filozofskom fakultetu u Zadru, studije je nastavio na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao na grupi za srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti. Od 1971. godine živi u Beogradu, gde se profesurom bavio nekoliko meseci, a najduže – deceniju i po – bio novinar, potom saradnik u marketingu,

Otvori na blic.rs

U PRIPREMI JE NOVI BROJ BEOGRADSKOG KRUGA KREDOM

 

Beograd, april 2024. - Redakcija  Beogradskog kruga kredom, poziva autore da šalju svoje priloge  za novi broj lista.

E-mail za priloge jeste sledeći - bgkrugkredom@gmail.com 

dok je rok za prijem literarnih radova (poezija, priče, odlomci iz romana... prikazi knjiga...) 5. maj 2024. g.

Zašto je zaboravljen Slobodan Selenić?

  |  Piše Vladan Bajčeta

Nekada najčitaniji pisac u zemlji, bestseler autor, Selenić danas prebiva u gotovo potpunoj sjenci zaborava i književne istorije i čitalačke publike

Sedmog juna protekle godine navršilo se devet decenija od rođenja Slobodana Selenića, jednog od najvećih pisaca srpske književnosti dvadesetog vijeka. Slobodan Selenić rođen je u Pakracu, ali je čitav život i radni vijek proveo u Beogradu. Roditelji su mu bili ugledni gimnazijski profesori u međuratnoj prestonici; a njegova majka Vera je, po starinskom običaju, početkom maja otišla „kod svojih” da se tamo porodi. Tako najbeogradskiji srpski pisac ipak nije došao na

Otvori na velikeprice.com

Promocija novog broja BEOGRADSKOG KRUGA KREDOM će se održati 2. aprila u Galeriji 73 sa početkom u 18.30 h

 

Beograd, mart 2024 - Promocija 23. broja Beogradskog  kruga kredom će se održati  u utorak, 02. aprila 2024. g.  u Galeriji "73, a  sa početkom u 18:30 časova.

FB event:

https://www.facebook.com/events/1178443006472282

Ivo Andrić: Nikada više ne planiram... (citat)

IVO ANDRIĆ:

"Nikada više ne planiram. Ja samo živim ovaj život. Ponekad kako želim, ponekad kako moram. Sitnice mi boje život. Sitnice su sreća. Zato ja volim male stvari. I velike torbe. Svuda ih sa sobom nosim, jer sebi dugujem još po neku šetnju između očekivanog i neplaniranog."

Preminuo Abdulah Sidran

 

Bosanskohercegovački pesnik, pisac i scenarista Abdulah Sidran preminuo je u 80. godini.

Sidran je uređivao omladinske listove i časopise, predavačke tribine. Do aprila 1992. bio je zaposlen na RTV Sarajevo, kao "vodeći dramaturg". Šezdesetih godina prošlog veka objavljivao je pesme i prozu, u generaciji mladih književnika koju često nazivaju 'šezdesetosmaškom'. Za svoje knjige poezije nagrađivan je književnim i društvenim priznanjima (Šestoaprilska nagrada grada Sarajeva, Godišnja nagrada Udruženja književnika BiH, Godišnja nagrada Izdavačkog

Otvori na rs.sputniknews.com

Milos Nastić · Pesma iz zbirka "Crne figure"

 

Emiru Kusturici nagrada Borisav Stanković za 2023. Godinu: Ovogodišnja 58. Borina nedelja počinje 24. marta u Vranju

 

Žiri Borine nedelje, u sastavu prof. dr Slađana Jaćimović, Aleksandar Laković i prof. dr Milo Lompar (predsednik) odlučio je da nagradu Borisav Stanković za 2023. godinu dodeli Emiru Kusturici.

Žiri Borine nedelje je prema rečima urednika Književne zajednice Miroslava Cere Mihailovića odluku doneo 14. marta u Beogradu. 

 

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA "Pisac nekoliko proznih dela, romana i pripovedaka, Emir Kusturica oblikuje više reprezentativnih književnih toposa: detinjstvo, dečaštvo i mladost; sećanje; fantastika; problem umetnika u svetu. Njegov književni postupak počiva na dva tipa motivacije: realističkoj i fantastičkoj. 

 

Njegov način pripovedanja podrazumeva............

 

Otvori na kurir.rs

Erazmo Roterdamski: Šta je drugo ceo ljudski život nego vrsta komedije ... // Pohvala ludosti

„Šta je drugo ceo ljudski život nego neka vrsta komedije u kojoj ljudi igraju svaki pod svojom maskom i svaki svoju ulogu, dok ih reditelj ne odvede s pozornice? A on često jednom istom glumcu daje različite uloge, tako da onaj ko je maločas predstavljao kralja u skerletu, odjednom postaje rob u prnjama. Sve je na svetu prividno, pa se ni komedija života ne izvodi drukčije.“

Nenad Jovanović dobitnik Disove nagrade

 

Laureat 61. Disovog proleća je pesnik Nenad Jovanović, odlučio je ovogodišnji žiri za dodelu „Disove nagrade”, saopšteno je iz Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” u Čačku. Na elektronskoj sednici održanoj 28. februara, žiri u sastavu Dragan Bošković (predsednik), Gojko Božović i Jelena Mladenović, jednoglasno je doneo odluku da se Disova nagrada za 2024. godinu dodeli Nenadu Jovanoviću, pesniku u najdubljem značenju tog pojma. U obrazloženju žirija se

Otvori na politika.rs

Ласло Блашковић нови главни уредник Књижевног магазина

 

На конкурсу за главног и одговорног уредника Књижевног магазина учествовали су:

Игор Маројевић (са редакцијом у саставу Драгослав Дедовић и Василије Милновић)
и
Ласло Блашковић (са редакцијом у саставу Милена Ђорђијевић и Ивана Танасијевић)

На основу Члана 20 Статута Српског књижевног друштва, Управни одбор је, већином гласова, на седници одржаној 14. 03. 2024. године, у просторијама друштва, одлучио да за главног и одговорног уредника Књижевног магазина изабере:

Ласла Блашковића

Мандат главног и одговорног уредника траје четири године, и почиње 15. марта 2024. године.
Редакција ће радити у саставу: Милена Ђорђијевић, Ивана Танасијевић и Ласло Блашковић (главни и одговорни уредник).

Српско књижевно друштво
Београд
14. 03. 2024.

Održana promocija romana „Pesma o tri sveta” Vladimira Pištala

 

Promocija romana „Pesma o tri sveta” Vladimira Pištala održana je u knjižari Delfi SKC u Beogradu.

Osim autora, o romanu u novom zajedničkom izdanju kuća „Agora” i „Laguna”, govorili su Nenad Šaponja, književnik i urednik knjige, Selimir Radulović, pisac i član žirija Nagrade „Dr Špiro Matijević”, kao i Zdenka Milanović, direktor marketinga Narodnog pozorišta u Beogradu. Moderator promocije bila je Tanja Vučković iz izdavačke kuće „Laguna”. Pisac Pištalo je za novi roman dobio nagrade „Beskrajni plavi krug” i „Dr Špiro Matijević”, a bio je i u užem izboru za

Otvori na politika.rs

Prolećni književni konkurs // do: 30. aprila 2024.

 

„Vila Fazanka“ Bojana Krivokapića nominovana za Evropsku nagradu za književnost

  |  K. D.

U konkurenciji su knjige iz 13 zemalja. Osim Srbije, kandidati/kinje su sa: Malte, iz Tunisa, Latvije, Nemačke, Portugala, Islanda, Mađarske, Albanije, Holandije, Danske, Slovenije, Bugarske.

 

 Roman „Vila Fazanka“ (Arete, 2023) kandidovao je Srpski PEN centar, a žiri su činili: Dragan Babić, Srđan Tešin i Zoran Paunović, predsednik. 

 

Ime dobitnika/ce Evropske nagrade za književnost (EUPL 2024) biće poznato 4. aprila na Sajmu knjiga u Briselu. 

 

Otvori na danas.rs

Novosadski sajam knjiga od 18. do 25. marta

|  Beta

Ovogodišnji Novosadski sajam knjiga biće održan od 18. do 25. marta u Hali 1 Novosadskog sajma, saopšteno je danas.

Posetioci će tokom sajma imati priliku za susret i razgovor sa brojnim piscima, između ostalih i sa Bojanom Ljubenovićem i Mariom Liguorijem, a u sredu 20. marta i sa ovogodišnjim dobitnikom NIN-ove nagrade za delo „Poslije zabave“ Stevom Grabovcem, prenosi Beta. Kako je najavljeno, u Hali 1 Novosadskog sajma, posetioce će dočekati oko 60 izlagača iz zemlje i regiona, uz premijerna izdanja, brojne promocije, atraktivni program i značajni popusti. „Dela će biti

Otvori na danas.rs

 

СКЦ петак, 8. март: промоција књиге Ведране Рудан

петак, 8. март у 18.00 велика сала
Ведрана Рудан: Црнци у Фиренци
промоција књиге
учествују: Јасмина Радојичић, уредница, Татјана Њежић, новинарка и публицисткиња; Тања
Вучковић, модераторка; Ведрана Рудан, ауторка.

Приказујући ријечку породицу која се тешко носи са стварношћу, и не опраштајући ниједном
њеном члану мане и слабости, Ведрана Рудан испричала је причу која дубоко узнемирује, без
обзира на то што је често праћена смехом. Сви ликови у роману сами износе своју верзију
личне и породичне драме: отац је изашао из рата с дијагнозом ПТСП-а; мајка ради као кућна
помоћница у Италији; кћерка је трудна и размишља о абортусу; син се вратио из САД-а, где је
оставио жену и дете јер не може без хрватског заласка сунца; нона је огорчена јер је уверена
да би сви најрадије да је нема…

Preminuo Dragi Bugarčić

 

Dragi Bugarčić, istaknuti pripovedač i romansijer, član Srpskog književnog društva, preminuo je 2. marta 2024. godine.

Rođen je 20. oktobra 1948. u Vršcu. „Na mnoga besmislena pitanja, među kojima je i uobičajeno zbog čega pišem, ne umem da odgovorim. Ne znam zašto pišem. Ili mogu da dam pogrešan odgovor: pišem da bih opisao stepeništa kojima sam se penjao i silazio u životu, poput reke ponornice koja uvire u zemlju da bi iz nje izvirala. Stepenici po kojima se korača i po kojima klize, teku senke, ne samo ljudske. U Vršcu postoji izlomljeno terasasto stepenište na padini Brega

Otvori na politika.rs

Odabrana četiri romana u najuži izbor za nagradu „Momo Kapor”

 

Romani „Poslije zabave” Steve Grabovca, „Pakrac” Vladana Matijevića, „Niotkuda s ljubavlju” Đorđa Matića i „Pesma o tri sveta” Vladimira Pištala u najužem su izboru za nagradu „Momo Kapor”, saopštili su danas organizatori.

Nagrada za književnost biće tradicionalno dodeljena 8. aprila na rođendan književnika i slikara Kapora (1937-2010), a o dobitniku će sredinom marta odlučiti žiri u kome su Radmila Stanković, Muharem Bazdulj i Vule Žurić, saopštila je Zadužbina „Momčilo Momo Kapor”, prenosi Tanjug. „Cilj Zadužbine je da podrži književnike koji su danas pojava kakva je bio Kapor, tako da će žiri pažljivo odabrati sedmog laureata, koji će se naći među eminentnim književnicima koji su

Otvori na politika.rs

Aleksandar Jugović objavio novi roman “Slava živima“

   Beta

ČAČAK – “Vulkan izdavaštvo“ objavilo je novi roman Aleksandra Jugovića “Slava živima“, koji potvrđuje zbog čega njegov spisateljski rad već godinama spada u sam vrh savremene srpske književnosti.

Slava živima govori o prećutanoj, skrivenoj istoriji Beograda s početka Drugog svetskog rata, ali i današnjici u kojoj taj rat ni nakon osam decenija još nije okončan. Jugovićev roman oštro je i etički nepotkupljivo suočavanje sa prošlošću i sadašnjošću, delo koje nam predočava koliko je opasno i tragično gajiti zablude iz kojih, po pravilu, samo izniču nove. Među ovim stranicama istorije naše prestonice nalaze se ljudi sa svojim vrlinama i manama, strahovima,

Otvori na moravainfo.rs

Selimir Radulović dobitnik nagrade “Janko Šafarik”: Narodna biblioteka Srbije obeležila 192. rođendan

 |  J. T.

Srpska književnost sva, a ponajviše savremena, opstajava zahvaljujući bibliotekama.

Knjige su skupe, mali su tiraži, a najveći broj čitalaca do knjige dolazi u bibliotekama, posebno mladi. Zato je glavni zadatak što više ulagati u biblioteke i povećati budžete za otkup knjiga – poručio je pisac Milisav Savić u počasnoj besedi povodom 192. rođendana Narodne biblioteke Srbije, u kojoj je podsetio i kako su Janko Šafarik i njegovi sledbenici pre gotovo dva veka tragali po Srbiji za starim dragocenim knjigama. Dan NBS obeležen je svečanim programom u

Otvori na danas.rs

Ivo Andrić: "Ostati ravnodušan prema knjizi..." // citat

"Ostati ravnodušan prema knjizi

znači lakomisleno..."

4.3.2024. U 18:30h.GALERIJA 73. POŽEŠKA 83a Banovo brdo

 

Predstavljanje knjige „Kragujevac – otvoreni grad koji se voli” autora Miodraga Stojilovića

 |  Sandra Solujić

U četvrtak 22. februara sa početklom u 18.00 h u Beogradu, Udruženje Kragujevčana i prijatelja Kragujevca, organizuje predstavljanje knjige „Kragujevac – otvoreni grad koji se voli” autora Miodraga Stojilović, novinara, pisca i publiciste.

Moderator – dr Mališa Stanojević, učestvuju: Mirjana Milenković, direktorka Ustanove kulture „Koraci“, izdavač, Venko Andonovski, urednik, Zoran Matović, recenzent, Nenad Karamijalković, pisac pogovora i autor. Ovom knjigom M. Stojilović vodi vrhuncu svoju posvećenost Kragujevcu, obnavljanju sećanja na vredne događaje i ljude koji su ispisali njegovu istoriju i afirmaciji našeg grada u zemlji i svetu. Knjiga „Kragujevac – otvoreni grad koji se voli” na specifičan

Otvori na glassumadije.rs

 

Kafkin prostor snova: Izložba o stogodišnjici smrti jednog od najznačajnijih pisaca moderne književnosti u muzeju Villa Stuck

  |  Zoran Andrić

Izložba koja je organizovana povodom stogodišnjice smrti Franca Kafke (1883-1924), koja će pasti u junu ove godine, održana je u muzeju Villa Stuck.

Na izložbi, otvorenoj u oktobru prošle godine, bila su izložena brojna dela internacionalnih umetnika koja se neposredno ili posredno odnose na književni opus ovog izuzetno značajnog pisca. Kafkino delo je uticalo ne samo na generacije književnika, već je produktivno zračilo i u ostalim oblastima umetnosti, postavši deo kolektivnog pamćenja. Ono što se moglo na ovoj izložbi videti su umetnička dela 20. i 21. veka koja se eksplicitno ili implicitno odnose na Kafkin

Otvori na danas.rs

Stevu Grabovcu svečano uručena NIN-ova nagrada za roman godine

|  Radmila Radosavljević

Jubilarna NIN-ova nagrada za roman godine danas je svečano uručena 70. laureatu, banjalučkom piscu Stevu Grabovcu za roman „Poslije zabave“ (izdavač kuća „Imprimatur), kome je ovo visoko priznanje dodeljeno većinom glasova žirija.

Ceremonija u Sali Kolarečeve zadužbine, osmišljena da bude glamurozna i da kroz prigodan vremeplov podseti na značaj nagrade koja se, uprkos svim godinama koje su nam „pojeli skakavci“ i turbulencijama koje je doživljavala i danas smatra jednom od najvažnijih u regionu, ipak je ostala u senci politike i odlaska dosadašnjih novinara i urednika NIN-a, što je, kako su izjavili i neki sagovornici Danasa, stvorilo prilično tužnu atmosferu. Oblak nad ovim događajem

Otvori na danas.rs

 

O ROMANU ZEMLJA PLEŠE

 

Darko Habazin, književnik

 Jugoslav, glavni lik romana, jeste metafora vremena prošlih. Kroz formu postavljenih pitanja i odgovora koje daje osvetljavaju se godine uspona i raspada druge, socijalističke Jugoslavije (osovina Tito – Kardelj – Milošević - Tuđman).

Na stranicama romana saznajemo da Jugoslav živi na Novom Beogradu i da mu je otac, kao vojno lice, časno služeći JNA dogurao do čina kapetana. Raspad zemlje poput mnogih nije mogao preboleti. Stan i soba u kojoj živi prepuna je gramofonskih ploča, knjiga i muzičkih časopisa. Znatiželjnicima se predočava ne samo tekst Svečane pesme, koja se prvobitno zvala Novoj Jugoslaviji. Predočen je partizanski i karijerni put velikog Nikole Hercigonje. Potonja autorka pesme (Mira Alečković) nije dala da se tekst izmeni. Po Svečanoj pesmi je ostala upamćena i kod ne jugonostalgičara.

Zoran Ilić, drug i vršnjak Jugoslava, vikipedijski, sažeto, flash back - ovima osvetljava drugu Jugoslaviju. Neobičnom strukturom iskustveno ukazuje i na ono što nije bilo toliko dobro.

Čitave generacije vaspitivane da ono što je dole ostaje dole, naknadno su morale da se prilagode novostvarnosti. Iako oni koji su bili dole sada o Srbijici o svemu odlučuju. Samo srednjaci (ni pesimisti – niti optimisti) nekako opstaju.

Kakva god zemlja bila u kojoj živiš i uprkos tome što o ničemu ne odlučuješ, samo možeš da plešeš.

Za naziv romana namerno je izabrana pesma iz plejade ukletih slovenačkih pesnika, Zemlja pleše, koju je u godinama propadanja Jugoslavije uspešno izvodila rock grupa Videoseks s pevačicom Anjom Rupel. O ukletim pesnicima i onda se malo znalo. Zaintrigiranost postoji da se uroni u to ukleto, u taj dokaz, jer se za libertinstvo i svojost i u blještavijim vremenima plaćala najskuplja cena.

Život se i u neodlučivanju produžava jer osmišljenost, pregore, istraživanja, zapisivanja i čitanja biraš i određuješ sam. Taj mikro svet i to stvaralaštvo ni kralj ni predsednik, niti partizan i četnik, ne može da ti oduzme.

Reč je i o omažu ,gradu, s leve strane reke. Mihailo Pantić o Novom Beogradu, drugačije piše. Zoranove rečenice su britke i jasne. Promišljenost je namerno lišena bilo kakve sentimentalnosti.

Ovaj je roman još jedan od dokaza da slučajnosti nema. Namernosti Jugoslava, Zorana i mene su sledeće:

- očevi su nam bili vojna lica

- deo života provedosmo u Paviljonima i oko Paviljona. Bliže Fontani. Bliske su nam i sve tri obližnje osnovne škole. Marko Orešković, Žikica Jovanović Španac i Vladimir Ilič Lenjin.

-izdvojiću još i Devetu beogradsku gimnaziju; (Zoranovih dvadeset dana nastavnikovanja i mojih učeničkih tri polugođa).

Zato me i ne čudi što ja sakolegijalno zborim o ovom fragmentarnom i efektnom kratkom romanu. Slojeva dakako da ima više. Istoriografski a toponimski je itekako zanimljiv. Toliko je toga pokrenuto na ovim stranicama da bi za sve one kojima je još Jugoslavija bitna, mogao biti upriličen okrugli sto. Naravno da će sećanja na nju vremenom još više izbledeti ali dokle god i jednog takvog istraživača – putnika ili surfera internetom bude, roman nije pisan uzalud. Zaloga jeste za istraživanje naraštajima koji dolaze.

Zoran je kao i Jugoslav čitav život u rock muzici. Mnogo je uradio intervjua i za njegov fanzin časopis „Infinitum“. Stalno prisuti na Arsenal – festu u Kragujevcu i na PROZAONLINE obaveštava čitaoce i pratioce o kulturnim programa prestonice.

Iako ime rodnog grada, pisac ne spominje, smatram da će se kragujevčani nakon objavljenog romana, zemljakom, još više ponositi. Meni je roman prijao.

Preporučujem ga za čitanje – v r e d i ! ! !

Lani Bastašić povučen poziv na austrijski književni festival zbog stava o ratu u Gazi, ona odgovorila da je njeno “političko i ljudsko mišljenje da decu ne treba bombardovati”

 |  N1 BiH

Organizatori književnog festivala u Austriji povukli su svoj poziv nagrađivanoj književnici Lani Bastašić da gostuje na događaju, objavila je ona na Instagramu.

Bastašić je ranije ovog meseca raskinula ugovor sa svojim nemačkim izdavačem u znak protesta protiv “ćutanja o humanitarnoj krizi u Gazi”. Bastašić je primila e-mail od organizatora u kojem je navedeno da oni pomno prate diskusiju oko njene odluke da napusti izdavačku kuću „S. Fischer“. “Koliko god cenili vaše knjige, u datim okolnostima, nažalost moramo povući svoj poziv. Vaš boravak u Literaturhaus NO i učešće na Književnom festivalu u Salcburgu neminovno bi

Otvori na danas.rs

Промоција романа "Земља плешe" // četvrtak, 01-02-2024 u 18 h

 

Промоција романа Земља плешe Зорана Илића биће одржана у четвртак 1. фебруара у Удружењу Kрагујевчана и пријатеља Kрагујевца, Булевар Деспота Стефана 12/8, Београд са почетком у 18 часова.
Поред аутора, о књизи ће говорити: Пеца Марш и Дарко Хабазин.
Музика: Драган Тошић
Модератор: Гордана Гоца Радовић

Адреса – Булевар Деспота Стефана 12/8, Београд

NIN - U odluci žirija...

 

In Memoriam NIN-ovoj nagradi: Hrvatski nedeljnik „Novosti“ prognozira smrt naše najuglednije književne nagrade

 |  Autor: Nova.rs

NIN-ova nagrada za roman godine u svojoj je povijesti bila najvažnija onda kada je otvarala prozore ovdašnjih malenih, učahurenih nacionalnih kultura.

Takva povijest – po svemu sudeći – proglašenjem pobjednika danas se neopozivo završava. Piše Boris Postnikov (hrvatski nedeljnik „Novosti“) Danas u 12 časova, jubilarnu 70. NIN-ovu nagradu dobit će jedan od pet romana: „Pesma o tri sveta“ Vladimira Pištala, „Poslije zabave“ Steve Grabovca, „Pakrac“ Vladana Matijevića, „Autosekcija“ Srđana Srdića ili „U zemlji Franje Josifa“ Ljubomira Koraćevića. Tjedan kasnije, nagrada će biti uručena jednom od petorice autora: što

Otvori na nova.rs

Život i smrt pesnika Branka Miljkovića ostaće misterija

Foto: V.V.S.   |  D.B.M.

PRE 90 godina, na današnji dan rođen je pesnik Branko Miljković, čije stihove volimo, čitamo i govorimo i danas. Osim njegovog stvaralaštva, već decenijama živi i interesovanje o njegovom privatnom životu i smrti.

- Brankov život je bio kratak, živeo je samo 27 godina, ali je za to vreme postigao mnogo - rekao je pisac Dejan Stojiljković. - Njegova misteriozna smrt u Zagrebu 12. februara 1961. samo je utvrdila njegovu poziciju u književnosti i na neki čudan način, učinila ga besmrtnim. Činjenica da se i dan-danas ne zna šta se tačno dogodilo, dodatno stvara oreol te "ukletosti" oko njega. Branko je bio tipičan južnjak, Nišlija, Zaplanjac, po majci je bio

Otvori na novosti.rs

Gojko Božović o Goranu Petroviću: Otišao je pisac uzbudljivog stila, probrane i prefinjene rečenice, najčistije, najživopisnije i najrazigranije mašte

 |  R. Radosavljević

Goran Petrović, jedan od naših najvažnijih, najprevođenijih, najnagrađivanijih i najčitanijih pisaca, akademik SANU, član Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra, preminuo je danas u Beogradu, posle kraće i teške bolesti, u 63. godini, a njegov odlazak rastužio je čitavu kulturnu javnost.

Kako za Danas ističe pisac, književni kritičar i izdavač Gojko Božović, smrt Gorana Petrovića je prerana i nepravedna.

 

 – U najvećoj snazi, usred najvećih književnih planova, odlazi pisac uzbudljivog stila, probrane i prefinjene rečenice, najčistije, najživopisnije i najrazigranije mašte. Tek je objavio prve dve knjige svog najavljenog višetomnog „romana delte“. U ovom trenutku verovatno niko ne zna šta je još od zamišljenih knjiga napisano i ostalo u književnoj

Otvori na danas.rs

Meša Selimović: I LUPI MI ŠAMAR, onaj najjači... (citat)

 

"I lupi mi šamar, onaj najjači, kad počnem da kukam nad životom i kad počnem da žalim sebe. Pokaži mi prstom ono što imam, pokaži mi one koji to nemaju. Ne tražim ništa, samo me podseti da dišem i podseti me da ima i onih koji ne dišu više."

Četvrtak 25. januar u 20.00 Klub Magistrala “Dragan Ve Ignjatović” STEVO GRABOVAC i Marija Nenezić

 

Četvrtak 25. januar u 20.00
Klub Magistrala “Dragan Ve Ignjatović”
STEVO GRABOVAC i Marija Nenezić

POSLIJE ZABAVE – Roman o zločinu, o ocu, o porodici, o prijateljstvu, o odrastanju. Temom dvojništva uokviruju se tematski različiti segmenti koji knjigu čine presekom jednog života. Dekonstruišući sećanja, niz uspomena (ili privida), koje spasavaju, ali i ogoljuju svest do njene nemoćnosti, roman počinje Bolanjovim rečima: „I onda počinje oluja govana“.

Četvrtak 25. januar u 19.00 - Klub Magistrala “Dragan Ve Ignjatović”

 

Četvrtak 25. januar u 19.00
Klub Magistrala “Dragan Ve Ignjatović”
VLADAN MATIJEVIĆ i Ana Stišović Milovanović

PAKRAC – Ratni veteran svaki dan je na beogradskoj pijaci Đeram, s narkomanima, sitnim kriminalacima, dilerima droge i deviza, prekupcima i raznim drugim nevoljnicima. Njegov unutrašnji monolog je upućen prijatelju s pakračkog ratišta; a u prolazu stalno čuje najstaršnije vesti iz crne hronike.

Ivo Andrić - ZAŠTO ČOVEK... (citat)

 

Roman DASKE Uroša Dimitrijevića, u izdanju Doma kulture “Studentski grad”,

 

Roman DASKE Uroša Dimitrijevića, u izdanju Doma kulture “Studentski grad”,
odabran za najuži izbor od pet najboljih knjiga u 2023. iz oblasti književnosti za decu i mlade u svim žanrovima, u konkurenciji za nagradu "Dušan Radović" Biblioteke grada Beograda. 

Александар Тишма – С ТОБОМ БЕЗ ТЕБЕ

 

Празан је дан
када те не видим
а пун је срама и кајања
кад дођеш
али ниси сама.

Тада не умем да те гледам
и чини ми се да сам равнодушан
према твојој плавој крести
и влажној наготи очију
према копчама твоје хаљине
које те отварају као шкољку
од врата до неспокојног стегна.

Закључујем да говориш превише
да се превише крећеш – окрећеш
без потребе – чему?
кад знам да после тога нећеш
ни са ким поћи у загрљај
који те оправдава.

Пуштам те да ме напушташ
пуштам те далеко – далеко од себе
низ пучину улице
где се твој ход вијори
као пламен или као катарка.

Просто станем
мирно заостанем
и кад скренеш с правца мог погледа
не осврћем се за тобом више
него за оном тамо женом у жутој сукњи
која земљи ногама маше.

Ја се само стидим и кајем
што сам провео дан тако погрешан
и слушам смрт како броји преступе наше.

Petak 26. januar u 20.00 Klub Magistrala “Dragan Ve Ignjatović” BOJAN КRIVOKAPIĆ i Vladimir Gvozden

 

Petak 26. januar u 20.00
Klub Magistrala “Dragan Ve Ignjatović”
BOJAN КRIVOKAPIĆ i Vladimir Gvozden

VILA FAZANKA – Roman o ravnici , iz koje glasovi prošlih vremena i prošlih stanara stuštenih kuća ne dopuštaju zaboravu da ih prekrije. Prelivanje ravničarskog u primorski ambijent, u romanu koji govori i o svetu u kome je moguće da gubici vode do spokoja.

Tabašević se povukao iz trke za nagradu, ne želi da o kvalitetu njegove knjige sudi Milica Vučković

 |  Autor: nova.rs

Vladimir Tabašević povukao se iz trke za nagradu "Zlatni suncokret", poznatiju kao "Vitalova nagrada".

Tabaševićev roman "Noćne reči" našao se u užem izboru za ovu nagradu, uz još 19 dela. Međutim, pisac je zamolio da se njegov roman (izdanje Lagune) izuzme iz daljeg razmatranja za "Vitalovu nagradu". Ovo priznanje dodeljuje se za najbolje književno ostvarenje na srpskom u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, a ovogodišnji žiri radi u sastavu Milica Vučković, Dragan Jovanović Danilov i Vladimir Gvozden

Otvori na rs.n1info.com

Tišma je živeo da bi pisao: Počinje obeležavanje stogodišnjice rođenja jednog od naših najprevođenijih književnika

Foto: Fondacija Aleksandar Tišma |  V. Crnjanski Spasojević

NA sutrašnji dan pre tačno 100 godina rođen je Aleksandar Tišma, jedan od najznačajnijih književnika dvadesetog veka na ovim prostorima. Romansijer, pesnik, pripovedač, dramski pisac i prevodilac sa nemačkog i mađarskog, autor čija su dela prevođena na dvadeset jezika i na čije delove "Knjige o Blamu" su se pozivali mnogi evropski autori, pišući o zlokobnoj novosadskoj "Raciji" 1942. i Holokaustu, rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu.

 Srećnim spletom okolnosti preživeo je krvavu novosadsku raciju i sklonio se u Peštu, ali je nakon nemačke okupacije Mađarske, poslat u radni logor, u Transilvaniji. Bio je dugogodišnji urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik "Letopisa Matice srpske". Dobitnik je brojnih nagrada, pa i ordena Legije časti Francuske. Bio je redovni član SANU, VANU i član Akademije umetnosti u Berlinu. Preminuo je 15.

Otvori na novosti.rs

 

Корадо Алваро - Najgori oblik očaja...

„Završno sa ovim sazivom, NIN-ove nagrade više nema“: Članovi žirija i nekadašnji dobitnici

|  Autor: Danas

Ovogodišnja 70. po redu, dakle jubilarna, NIN-ova nagrada biće proglašena i uručena 29. januara i 5. februara uz kolegijum ovog nedeljnika koji je juče kolektivno dao otkaz i žirijem u novom sastavu objavljenim maja prošle godine.

Upitana o tome šta će nakon toga biti sa NIN-ovom nagradom, jedna od članica žirija Žarka Svirčev kaže za Danas da odluku kolegijuma NIN-a posmatra nezavisno od svog članstva u žiriju za ovo priznanje a da o novim perspektivama valja ozbiljno promisliti. „Poštujem odluku kolegijuma NIN-a. Njihovu odluku u ovom trenutku pre svega posmatram nezavisno od svog članstva u žiriju jer zajedno sarađujemo do 8. februara, kada redakcija prestaje da radi u dosadašnjem

Otvori na nova.rs

 

Objavljen širi izbor za NIN-ovu nagradu

  |  Autor: N1 Beograd

Objavljen je širi izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine.

Tamara Mitrović, Violeta Stojmenović, Milena Đorđijević, Žarka Svirčev i Goran Кorunović, članovi NIN-ovog žirija kritike, načinili su prvu selekciju. Od ukupno 188 romana primljenih na konkurs, odabrano je 38 koji ulaze u širi izbor. U NIN-u, 11. januara, biće objavljen uži izbor, s kratkim prikazima romana. Najuži krug i razgovore s finalistima biće objavljen sedam dana posle toga, a članovi žirija – Tamara Mitrović, Violeta Stojmenović, Žarka Svirčev, Milena

Otvori na rs.n1info.com

Novosadski pisac Danijel Apro: „Svako ludilo ima svoje mesto u književnosti“

 |  A. L.atas

Danijel Apro novosadski pisac, novinar, istraživač i putnik izdao je svoj novi roman pod nazivom „Trči Jorgovanka trči“.

Kako kaže za Danas, „Jorgovanka“ je njegovo malo bekstvo od korporativnog, medijskog ili bilo kog drugog jednoobraznog diskursa. Njegova sloboda. Ovaj zaljubljenik u daleke zemlje Azije, pivo, fudbal, Vojvodinu, pank i biciklizam, u novoj knjizi krenuo je u obrnutom smeru od naviknutog u svetu umetnosti. Od filma je napravio knjigu.

 Autor je romana „TelepApatija“ i „Gari“ i prozne zbirke „Reborneo“. Nagrađivan na Nušićijadi za priču „Igra sfernih oblika“ i

Otvori na danas.rs