Preminuo pesnik i učesnik studentskih protesta Predrag Bogdanović Ci

Blic

Predrag Bogdanović Ci, pesnik, novinar, književnik, kulturni delatnik, učesnik studentskih protesta, politički disident, dugogodišnji sekretar Udruženja književnika Srbije, preminuo je 22. aprila u zemunskoj bolnici, posle kraće bolesti izavane korona virusom, saopštili su iz Udruženja književnika Srbije.

Predrag Bogdanović Ci rođen je u Bijeljini 25. 7. 1944. godine, a njegov otac Bogdan Bogdanović bio je poznati glumac u Narodnom pozorištu u Sremskoj Mitrovici, Srpskom narodnom pozorištu Novi Sad i Narodnom pozorištu Sombor. Predrag je apsolvirao Opštu književnost sa teorijom književnosti i Istoriju umetnosti na Univerzitetu u Beogradu. U Studentskom gradu, 2. juna 1968. godine, kao prvi govornik, pozvao je studente da svoje nezadovoljstvo iskažu u Skupštini. -

Otvori na blic.rs

VELIKA tuga u Zagrebu: Preminula književnica Dunja Hebrang

   Novosti online

Hebrang je rođena u Otočcu 1943. godine, u porodici Andrije i Olge Hebrang.

 

U Zagrebu je diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu i završila postdiplomski studij na Ekonomskom fakultetu. Radila je u propagandi Radiotelevizije Zagreb, a jesme i eseje objavljivala je, među ostalim, u listovima i časopisima Studentski list, Forum, Republika, Mogućnosti, Istra, Most, Odjek, Književne novine, Polja, Gesta, Zadarska revija, Kulturni život, Nova revija, Naša knjiga, Izraz, Dubrovnik, Školske novine, Hrvatsko slovo, Književna revija i...

 

Otvori na novosti.rs

U Parizu preminuo poznati francuski novinar i publicista srpskog porekla Kosta Hristić

 Večernje novosti

NJegovo zdravstveno stanje dodatno se poslednjih dana pogoršalo koronom od koje je u međuvremenu oboleo. - Bio je dugo bolestan, a od januara se sve zakomplikovalo.

Bio je prošle nedelje u bolnici na kontroli, kada su ustanovili da je imao i kovid. Stanje mu se iznenada pogoršalo, a od četvrtka je bio u komi. Situacija se tokom vikenda stabilizovala, imali smo nadu, ali, nažalost, nije izdržao. Preminuo je u noći između utorka i srede - prenela je "Novostima" njegova kćerka Milana. Hristić je bio ugledni novinar, urednik u "Mondu", gde je uređivao sudsku hroniku, da bi, zatim, radio i kao urednik spoljnopolitičke rubrike u

Otvori na novosti.rs

26 - 04 -1910

 

Olga Lalić-Krowicka

 

24.04.1773 datum je smrti Danijel Defoa, autora Robinson Krusoa,

 

24.04.1773 datum je smrti Danijel Defoa, autora Robinson Krusoa, ali i trgovca, građevinca, vlasnika ciglane, novinara, političara, špijuna, satiričara, koji je zbog svojih satiričnih tekstova često boravio u zatvoru, oca sedmoro dece... Stekao je svetsku slavu sa romanima.

Promocija: Saga o feniksovoj smrti roman i Menuet s nepoznatim prijateljima - zbirka pesama - autora Olivera Jankovića.

 

U četvrtak 22. aprila sa početkom u 18 časova održava se promocija: Saga o feniksovoj smrti roman i Menuet s nepoznatim prijateljima - zbirka pesama - autora Olivera Jankovića.

 
 O knjigama govore - Dragica Užareva teoretičar književnosti i književni kritičar, Božidar Pešev književnik. Muzička pratnja - Zoran SveJovanović kompozitor i kantautor. Dobro došli! Dubljanska 10, Vračar - Sveslovensko književno društvo. Maske su obavezne i poštovanje kovid mera na otvorenom.

Čuvena izdavačka kuća "Prosveta" posle 77 godina postojanja na korak do gašenja

 

SVE je bliži i izvesniji dan kada će "Prosveta" podeliti sudbinu "Nolita", BIGZ-a i "Rada", koji su netragom nestali sa izdavačke scene.

Koliko je nekada najmoćnija izdavačka kuća u SFRJ i jedna od najvećih na Balkanu, osnovana 1944, na ivici provalije, svedoči da je za poslednjih godinu i po objavljeno samo 12 knjiga, nema više nijednog zaposlenog, čak nijednog urednika. Ostali su generalni direktor Branislav Vukasović i računovođa, koji je angažovan po ugovoru, a redovne prinadležnosti dobijaju i dvoje članova Odbora direktora, Miloš Stojilković i Igor Kabiljagić. Nada za oživljavanje "Prosvete",

Otvori na novosti.rs

Nagrada „Desanka Maksimović“ pesniku Saši Radojičiću

 

Nagradu "Desanka Maksimović" za ukupan doprinos srpskoj poeziji, koju dodeljuje istoimena Zadužbina iz Beograda, za 2021. osvojio je pesnik, kritičar i prevodilac Saša Radojčić, saopštila je direkcija te nagrade.

Stručni žiri u sastavu: Tanja Kragujević, Vladimir Kopicl, Slobodan Zubanović, Sonja Veselinović i Svetlana Šeatović (predsednik), doneo je jednoglasnu odluku o pobedniku. Nagrada „Desanka Maksimović“ dodeljuje se za ukupan doprinos srpskoj poeziji, a Saša Radojčić je „autentičnim pesničkim opusom uspešno sintetizovao filozofska znanja, sveopštu eruduciju i jednostavnost pesničkog izraza“, navodi se u obrazloženju žirija i dodaje da autor predstavlja liniju srpske

Otvori na nova.rs

Sonji Veselinović Nagrada „Biljana Jovanović“

 

Sonja Veselinović dobitnica je Nagrade "Biljana Jovanović" za pesničku zbirku "Proklizavanje" u izdanju Narodna biblioteke "Stefan Prvovenčani" iz Kraljeva, saopštilo je Srpsko književno društvo.

Odluka je doneta većinom glasova žirija, a u najužem izboru našla su se i dela Katarine Mitrović „Nemaju sve kuće dvorište“ (PPM Enklava) i Enesa Halilovića „Ljudi bez grobova“ (Laguna). Žiri za dodelu Nagrade „Biljana Jovanović“ ove godine je radio u sastavu Milica Ćuković, Katarina Pantović, Vesna Trijić, Ana Stišović Milovanović i Snežana Božić (predsednica). U obrazloženju žirija navodi se da zbirku pesama „Proklizavanje“ Sonje Veselinović odlikuju rafiniranost...........

 

Otvori na ---> nova.rs

Preminuo novinar, satiričar i pisac Timošenko Milosavljević

 

In memoriam 

Novinar, satiričar i dramski pisac Timošenko Milosavljević preminuo je sinoć u 73. godini u kovid bolnici Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu.

Timošenko Milosavljević je rođen 1948. godine u Prokuplju. Bio je između ostalog dugogodišnji novinar, kolumnista i glavni i odgovorni urednik niškog dnevnika Narodne novine. Radio je i kao dopisnik časopisa Jež i jedno vreme je uređivao stranice za humor beogradskih Omladinskih novina. Autor je romana “Frajer na žici” i “Pomor stoke”, “Zemljani radovi”. Objavio je više knjiga humorističke i satirične proze, među kojima su “Mojovanje”, “Kraj Balkana”, “Ljubavni zov

Otvori na danas.rs

In memoriam: Voja Marjanović (1934-2021), istaknuti kritičar u oblasti literature za decu, ostavio bogat književni opus

Večernje novosti   |  Dr Milutin Đuričković

NA Preobraženje daleke 1934. godine na Ubu rođen je Voja Marjanović, jedan od naših najvećih proučavalaca i književnih kritičara u oblasti literature za decu i mlade.

Detinjstvo i ratne godine proveo je na relaciji između Beograda i rodnog Uba, gde je učio školu u porti gradske crkve. Posle rata njegova porodica pretrpela je nepravednu nacionalizaciju od strane komunista, koji su njegovim uzornim roditeljima i ugostiteljima oduzeli imovinu. Posle završene gimnazije upisuje studije jugoslovenske književnosti u Beogradu i diplomira 1960. godine. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu (1978) sa temom "Pripovedački svet

Otvori na novosti.rs

 

ernest hemingvej - DOSTOJEVSKI JE STVOREN TAKO...

 

Имануел Кант JE PISAO DA JE MORALNA DUŽNOST...

 

Marojeviću Nagrada grada Beograda za „Ostatke sveta“

Nagrada grada Beograda za književno i prevodno stvaralaštvo za 2020. godinu "Despot Stefan Lazarević" pripala je piscu Igoru Marojeviću za knjigu "Ostaci sveta" u izdanju "Derete", saopšteno je iz ove izdavačke kuće.

Odluku o laureatu Nagrade grada Beograda za književnost „Despot Stefan Lazarević“ doneo je jednoglasno žiri, koji su činili Milovan Vitezović, Jasmina Ninkov, Muharem Bazdulj i Aleksandar Gatalica. Obrazlažući svoju odluku žiri je naveo da još od Tišmine „Upotrebe čoveka“ nije bilo štiva na srpskom jeziku koje sa tolikom snagom i literarnom sugestivnošću, istovremeno „koristeći pravi Tišmin hladni i kao skalpel precizni jezik“, u svojoj najdubljoj osnovi govori o

Otvori na nova.rs

 

Zašto tako malo znamo o Biljani Jovanović?

 

"Krhka, buntovna, erotična, inteligentna, hrabra i pravdoljubiva".

Tako Biljanu Jovanović opisuje glumica Vanja Ejdus, koja ju je igrala u predstavi u Narodnom pozorištu. 

"U književnosti i životu išla je ispred svog vremena", kaže poznata pesnikinja Radmila Lazić, njena bliska prijateljica. 

"Ne živimo u društvu u kom se ceni ta vrsta hrabrosti", oc

enjuje mlada pesnikinja Sonja Veselinović, dobitnica nagrade "Biljana Jovanović". Sve tri saglasne su u tome da se o Biljani Jovanović, spisateljici koja je pomerila granice (ženske)...

 

Otvori na nova.rs

In memoriam Dara Sekulić (1931-2021)

U Sarajevu u 91. godini preminula je Dara Sekulić, jedna od najvećih savremenih srpskih pesnikinja.

Poznavaoci kulturnih prilika u Vlasotincu 90-ih godina prošlog veka sećaju se da je poznata pesnikinja Dara Sekulić živela 5 godina u ovoj varoši.

 

Već danas, sa vremenske distance od dvadesetak godina, možemo reći da suživot pesnikinje i gradića nije samo puka istorijska činjenica, već plodotvorna saradnja koja je nezobilazna u biografiji Dare Sekulić. 

 

U Vlasotincu je objavila pesničku zbirku „Reč se igra“, koja je 2002. godine ovenčana nagradom Pečat varoši...............

 

Otvori na jugmedia.info

 

Profesor sa leskovačke kaldrme objavio 200. knjigu

 

Dragomir S. Radovanović je rado viđen u svakom društvu, a posebnu inspiraciju nalazi u kafanama

Leskovac – Na rođendan autora, 7. aprila, izašla je iz štampe dvestota knjiga prof. dr Dragomira S. Radovanovića, najplodnijeg leskovačkog književnika pod zanimljivim naslov „Mreže paukova” u izdanju Srpske duhovne akademije u Paraćinu, Udruženja književnika Srbije – Podružnice UKS za Pomoravski okrug, Jagodina.

 Povodom objavljivanje 200. knjige, prof. dr Živan Stojković kaže da je „vest za neverovanje, divljenje, oduševljenje i zbunjenost. 

 

Otvori na politika.rs

Preminuo Milovan Miković - pisac, urednik i publicista

  Subotica.com

Milovan Miković, istaknuti subotički pisac, urednik i publicista preminuo je u petak u 73. godini. Pisao je pesme, pripovetke, novelu, prozu, kritike, romane, eseje, studije i rasprave. Komemoracija i sahrana će biti održani u ponedeljak.

Miković je rođen 1947. godine u Subotici, gde je završio osnovnu i srednju školu. Bio je jedan od osnivača Radio Subotice (1968), gde je prvo bio spiker-novinar, potom novinar, a onda i glavni i odgovorni urednik programa, sve do 1983. godine, kada se zaposlio u "Subotičkim novinama", gde je radio kao urednik književnog časopisa "Rukovet" i "Nakladnište". U nastavku karijere bio je urednik, a zatim i dugogodišnji direktor "Subotičkih novina". Nakon što je otišao iz

Otvori na subotica.com

Preminuo književnik Vladimir Jagličić

 RTK KRAGUJEVAC

Dana 7. aprila 2021. godine, u 60-toj godini, preminuo je književnik, prevodilac i književni kritičar Vladimir Jagličić.

U svojoj profesionalnoj karijeri radio je kao sekretar Osnovne škole „Đura Jakšić“, zamenik glavnog urednika časopisa „Pogledi“, novinar-reporter lista „Nezavisna svetlost“. 

U periodu od 2004. do 2011. godine bio je direktor Spomen-parka „Kragujevački oktobar“ gde je dao značajan doprinos uspešnom radu Ustanove i očuvanju svih tradicionalnih manfestacija. 

Takođe je pokrenuo i kulturno-umetničku manifestaciju „Bdenje“, koja se od 2006. godine održava noć uoči svakog....

 

Otvori na rtk.co.rs

 

Dan kada su stradale knjige

 Ministarka Gojković i Vladimir Pištalo položili su cveće na Kosančićevom vencu u znak sećanja na stradanje Narodne biblioteke 1941. godine

Povodom Dana sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu ministarka kulture i informisanja Maja Gojković i v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo položili su juče cveće na lokalitetu na Kosančićevom vencu, preneo je Tanjug. 

U obraćanju okupljenima Maja Gojković je istakla da 6. april nije samo dan kada je i u Srbiji (1941) počeo Drugi svetski rat i kada je nemilosrdno bombardovana prestonica Kraljevine Jugoslavije već i...

 

Otvori na politika.rs

Basara: Četiri dodatne nagrade NIN vredela pometnja nastala zbog toga što je „Kontraendorfin“ nagrađen

  Piše: FoNet

Debata "Odjek nagrade NIN" održana u Ustanovi kulture "Parobrod"

 Četiri dodatne nagrade NIN je vredela pometnja koja je nastala zbog toga što je „Kontraendorfin“ nagrađen i time su neke stvari po tom „seljačkom i čaršijskom mišljenju verifikovane“, izjavio je večeras književnik Svetislav Basara na debati „Odjek nagrade NIN“, održanoj u Ustanovi kulture „Parobrod“.

On je istakao da je ta pometnja dovela do toga da se neki marginalni književni junaci oglase i da u emisiji kod Milomira Marića kažu da je to koještarija. Govoreći o reakciji javnosti zbog toga što se u romanu pojavljuje Desanka Maksimović, Basara je rekao da se po tome vidi „kako se prave afere“ i da iz takvog povoda „kreću ratovi na isti psihološki mehanizam moralne panike i stvaranja osećaja ugroženosti“. ...

Otvori na danas.rs

Vremeplov: Umrla Isidora Sekulić

 

 - Na današnji dan 1958. godine umrla je srpska književnica Isidora Sekulić, izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanan posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, član Srpske kraljevske akademije. 

Kada je 1958. umrla jedan književni kritičar je ocenio da je umro "literarno najkulturniji čovek našeg tla od Ćirila i Metodija do juče, do danas, možda do prekosutra". Završila je Viši pedagogijum u Budimpešti. Bila je nastavnica i upravnica

Otvori na rtv.rs

IN MEMORIAM: Zoran Cvijetićanin – Cvile (1956-2021)

Glas Zaječar

Danas je u Zaječaru preminuo naš kolega, novinar Zoran Cvijetićanin – Cvile.

Završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu, a novinarsku karijeru započeo u Radio Đerdapu u Kladovu i Radio Krajini u Negotinu. Dugo godina bio je dopisnik Večernjih novosti iz Timočke krajine, a zatim je došao na mesto urednika časopisa “Razvitak”. 

Osim novinarstvom, bavio se i poezijom inspirisan klokotrizmom – književnim pravcem nastalim tokom sedamdesetih godina XX veka. Objavio je tri knjige. Bio je član Udruženja književnika Srbije.

Otvori na...LINK

 

Promocija knjige "Alternativna istorija Srbije" na Salonu knjige i grafike u Pirotu

Pirot Plus Online

Na Salonu knjige i grafike ove godine planirane su tri promocije knjiga.

Večeras je održana prva i tom prilikom predstavljena je knjiga “Alternativna istorija Srbije”, koju su napisali Predrag J. Marković i Čedomir Antić. U ovoj knjizi autori su pokušali da daju alternativne tokove ključnih događaja srpske istorije. Neposredno pre početka promocije najpre smo Predraga Markovića pitali šta bi bilo da su Srbi pobedili u ratovima devedesetih, kako bi se onda razvijali događaji? Marković kaže da je Nato bombardovanje uvod u američki poraz,

Otvori na plusonline.rs

 

DŽON LENON - "ŽIVOT JE ONO..." // CITAT

 

Moralna uspravnost i odmerenost u svemu

Interkontinentalni Klajn u svemu je bio mera među ekstremima, upravo mera iznad ekstrema

U Flemingovom romanu „Iz Rusije s ljubavlju”, glavni junak, Džems Bond, kaže svojoj ruskoj partnerki: „Nobody’s kulturny enough for you.” (Niko nije dovoljno kulturan za tebe.) Ovo „kulturny” (kulturan) pozajmljenica je iz ruskog u engleskom. I zaista, za razliku od pragmatički orijentisanih Anglosaksonaca, Sloveni će znatno češće reći da je neko kulturan ili nekulturan i tome pripisati znatniju težinu. Kulturan čovek je i jezički kulturan: svoj jezik koristi po

Otvori na politika.rs

 

VITOMIR VITO NIKOLIĆ - DRUMOVI ĆE POŽELJET' LUDAKA

 Drumovi će poželjet' ludaka,
al' ludaka više biti neće,
vjekovima za njima će plakat'
ojađeno nebo i drveće.
Na gradove udariće trava
i zavesti svoju strahovladu,
svi cvjetovi ostaće bez glava,
da bi bili sa travom u skladu.
Neće biti toga ko će smjeti,
da posumnja u sve, k'o do sada,
poput teške omorine ljeti,
svijetom će vladati dosada.
I ljudi će poći u povratak,
opčinjeni minulim stoljećem...
Drumovi će poželjet' ludaka,
al' ludaka više biti neće...

Odlazak "lekara jezika", ovako je govorio Ivan Klajn

Niko od onih koji odlučuju u ovom društvu nije zainteresovan za jezičku kulturu, reči su legendarnog Ivana Klajna (1937–2021).

Srpska akademija nauka i umetnosti je izdala saopštenje u kome kaže da "sa velikom žalošću obaveštava javnost da je 31. marta 2021. godine, u Beogradu, u 85. godini, preminuo redovni član Odeljenja jezika i književnosti SANU Ivan Klajn (Beograd, 31. januar 1937), jedan od naših najistaknutijih lingvista i filologa." - Jezičkom kulturom ne upravlja nauka, normativna lingvistika, nego je diktiraju mediji, pre svega jezik medija koji odražava jezik ulice i, u krajnjoj

Otvori na blic.rs

 

Небојша Стојоски - Удахни /poezija