Zlati Kocić uručena Nagrada "Odzivi Filipu Višnjiću", društva "Prvi srpski ustanak", za patriotsku poeziju

 

NAGRADA za patriotsku poeziju "Odzivi Filipu Višnjiću" u nedelju je uručena Zlati Kocić (1950) na svečanosti u SKZ.

Odluku o ovom priznanju, koje tradicionalno dodeljuje Zadužbinsko društvo "Prvi srpski ustanak" u Orašcu, doneo je žiri u sastavu Matija Bećković (predsednik), Milosav Pešić, Dragan Lakićević, Vladimir Jagličić i Ivan Zlatković. U obrazloženju se navodi da se nagrada dodeljuje za topao, prefinjen i sugestivan lirski izraz savremenog rodoljublja, koje kosmičkom simbolikom i maternjom melodijom ovaploćuje mitske, folklorne i zavičajne slike. Hvatajući oslonac i

Otvori na novosti.rs

Odlazak pesnika: Preminuo Mirko Žarić

 

PESNIK, novinar i dramaturg Mirko Žarić (1949-2021), koji je svojim delom obeležio kulturni život Kosova i Metohije, ali i cele Srbije, preminuo je 21. februara.

Rođen je u Kosovskoj Mitrovici. Radio je kao novinar pozorišni i filmski kritičar prištinskog "Jedinstva", a tokom devedesetih bio je upravnik Pokrajinskog narodnog pozorišta i umetnički direktor i dramaturg u Srpskoj drami ovog teatra. Posle bombardovanja SRJ, preseljava se u Beograd, gde je radio kao urednik u izdavačkoj delatnosti "Jedinstva" i u redakciji "Književnih novina". Objavio je zbirke pesama "Noć, tragovi na papiru", "Smrtni greh, prilozi", "Dokumenti

Otvori na novosti.rs

Uelbek do Tokija: Srećan rođendan, mladi druže

 RTS

Danas Mišel Uelbek slavi ili, naravno, ne slavi šezdeset peti rođendan. Možda i šezdeset treći. Dugo je pribegavao toj zvrčki: datum stavi da je 26. februar, to u redu, ali oko godine rođenja istrajava na varijaciji: ili je '56, ili '58. godište, pa sad ti gledaj u pasulj da provališ. S astrološkog i vaskolikog ćiribu-ćiriba aspekta - mudar potez.

„Uelbek dolazi u BG. Biće gost Krokodila od 7. do 9. juna", napisao mi je Ivan Bevc u SMS-u od prvog ili drugog februara Leta Gospodnjeg 2019, ne mogu tačno da se setim da li je taj sudbonosni dan bio prvi ili drugi u mesecu kad se mačke, navodno, jebu više nego obično. Odgovorio sam mu: „Odlično. Drago mi je zbog toga. Slagao bih te, ipak, kad bih rekao da jedva čekam da ga upoznam." Ne želim da upoznam tog čoveka, istina je. Kad volite nekoga ne zbog toga što on

Otvori na rts.rs

Geca Kon ponovo u Ulici kneza Mihaila

Posle renoviranja zvanično ponovo otvorena najstarija knjižara u Srbiji U Beogradu je sanas, posle renoviranja, zvanično otvorena najstarija knjižara u Srbiji „Geca Kon“, koja ove godine slavi 120. rođendan i nosi ime svog pravog vlasnika i osnivača, inače jednog od najvećih predratnih izdavača, knižara i mecene srpske književnosti.

Iako je posle uređenja najpoznatija beogradska knjižara za publiku otvorena u ponedeljak, danas je slavolukom od knjiga na ulaznim vratima „za one koji osvajaju znanjem“ i konferencijom za novinare i javno ozvaničeno da je prešla iz izdavačke kuće Prosveta u sistem knjižara JP Službeni glasnik, na osnovu ugovora sklopljenog između ova dva izdavača 20. novemba prošle godine. – Nismo želeli da ovo bude moderna, nego prava knjižara kakvu bi u ovim vremenima vodio i

Otvori na danas.rs

 

Enes Halilović: Danas je novac zamaglio sve ostalo

 

Radni naslov je bio “Sunčevo jaje”, zato što je jaje simbol koji se proteže kroz roman. Odlučio sam se za „Ljudi bez grobova“ jer oslikava sudbinu mojih likova; neki su u masovnoj grobnici, neki su bez groba...

Saznaj vise >>

Laku noć, Pustolove

 

Prijatelji, kolege i saradnici o piscu, reditelju i uredniku Vladimiru Andriću (1944-2021) 

„I u sobi na belom jastuku i u šumi pokraj starog panja svi pod obraz il’ šapu, il’ ruku, došlo vreme da se lepo sanja. Laku noć, laku noć…“

Stihovi sa odjavne špice kultne dečje emisije „Laku noć, deco“ urezani su u pamćenje svih generacija koje su odrastale s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina. Iako su bile namenjene najmlađim gledaocima, priče o prijateljstvu Lava, Zeca, Lisice, Mačka, Medveda (lutkama kojima su prepoznatljive glasove davali Dragan Laković, Đuza Stojiljković, Danica Maksimović, Tatjana Lukjanova) emitovane pred početak drugog Dnevnika na Radio-televiziji Beograd, s

Otvori na danas.rs

Romanu "Ostaci sveta" pripala 33. nagrada "Večernjih novosti" za knjigu godine

 

TRIDESET treće glasanje za nagradu "Meša Selimović" za knjigu godine završeno je u četvrtak, tek potvrdom apsolutnog trijumfa pisca Igora Marojevića, čiji je roman "Ostaci sveta" ("Dereta") zaslužio čak 27 glasova kritičara, članova Velikog žirija "Večernjih novosti", ostavljajući sve ostale daleko iza sebe.

U romanu "Ostaci sveta" Marojević, kroz glasove različitih pripovedača, donosi svu patnju nekih od najtežih zločina koji sežu od Španskog građanskog rata preko strahota Jasenovca do Kravica, Srebrenice i bombardovanja Srbije 1999, razotkrivajući pred čitaocem "vek logora" kroz potresne pripovesti pojedinaca, uz nepatetičan, gotovo dokumentaristički intoniran pristup. U uslovima režiranim pandemijskim merama, u prostorijama "Novosti", Dragan Bogutović je u četvrtak

Otvori na novosti.rs

Marojevićev „Šnit“ objavljen u Španiji

 

Krajem prošle godine, izdavačka kuća „Trampa“ iz Barselone objavila je roman Igora Marojevića „Šnit“, što je treća njegova knjiga prevedena na španski jezik.

Knjigu je preveo Trebor Eskargot. Nedavno se, osim u Barseloni, delo koje na kastiljanskom nosi naslov „Corte“, pojavilo u svim bolje snabdevenim knjižarama u Španiji, a dostupno je i brojnim latinoameričkim čitaocima. Na luksuznoj rustičnoj korici sa suvim žigom našla se i banderola sa mišljenjem o knjizi španskog pisca srednje generacije Roberta Đuana Kantavelje i argentinskog autora Matijasa Nespola, čiji je najpoznatiji roman „Sedam načina da se ubije mačka“

Otvori na danas.rs

Vremeplov: Rođen Lukijan Mušicki

 Tanjug

- Na današnji dan 1777. godine rođen je srpski književnik Lukijan Mušicki, monah, pesnik, pomalo i filozof, srpski vladika. Studirao je prava u Pešti. 

Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti, uvideo je njegove kvalitete i protežirao ga je u dužem periodu. Bio je profesor bogoslovije, izvesno vreme nastojatelj manastira Šišatovac. Njegova poezija nadahnuta rodoljubljem i prosvetiteljskim idejama imala je veliki uticaj na savremenike. Uklonjen je sa mesta upravnika Šišatovca između ostalog

Najčitaniji pisac, a žrtva politike

Nisam jednom, već dva puta oštećen za nagradu Narodne biblioteke.

Iako sam oba puta imao najčitaniju knjigu u Srbiji, kaže za Nova.rs pisac Dragan Velikić. Kada je 2017. godine Narodna biblioteka trebalo da dodeli tradicionalnu nagradu za “Najbolju najčitaniju knjigu” ona je, iznenada, “stavljena na led”. A nagradu je trebalo da primi pisac Dragan Velikić, s obzirom naa to da je njegova knjiga “Islednik” bila najčitanija u Srbiji tokom 2016. godine. Ali, samo nekoliko dana uoči očekivane dodele nagrada je ukinuta… – Nisam jednom,

Otvori na nova.rs

 

Ljubomir Simović: Srbija slavi Sretenjski, a ne živi ni po današnjem ustavu

 

Pesnik, pisac, akademik, povodom Dana državnosti o ustavima, Kosovu, spomeniku Stefanu Nemanji... Srbija slavi Sretenjski ustav, a ne živi ni po danas važećem ustavu i zakonima. Pogledajte kako Ustav definiše te kompetencije predsednika Republike, i uporedite to sa predsednikovom praksom da ignoriše institucije i da u svemu vodi glavnu reč – kaže u razgovoru za Danas Ljubomir Simović, pesnik, pisac i akademik.

Razgovor je vođen uoči datuma koji bi trebalo da bude najveći, najznačajniji državni praznik ove zemlje. Sretenjski ustav, koji se obeležava ovim praznikom, bio je nešto najmodernije ne samo u srpskim nego i u evropskim okvirima za ondašnje vreme. Takav, naravno, u tom trenutku nije mogao opstati. Ipak, mi ga obeležavamo kao da njegovo trajanje i tradiciju zaista baštinimo. U odgovoru na to koliko je Srbija i danas daleko od jednog takvog, modernog, najvišeg

Otvori na danas.rs

IN MEMORIAM: Milivoje Jozić (1932-2021)

Povodom nedavne smrti beogradskog aforističara Milivoja Jozića donosimo neke od njegovih aforizama...

Karl uve knausgor: Ton beline

 Karl Uve Knausgor

Sneg DOK je kiša deo kontinuiranog pokreta u kojem se kišne kapi sakupljaju u barama, jezercima, potocima, slapovima, morima, okeanima ili u podzemnim šupljinama, da bi u nekoj tački isparile i vratile se u vazduh, sneg označava privremeni prekid tog pokreta.

Sneg je kiša koja je privremeno prestala da cirkuliše, koja je na nekoliko meseci uskladištena svuda naokolo, kao opozvana. Transformacija kiše u sneg je radikalna, pošto se odlike kapi toliko razlikuju u ta dva modusa, i mada mi je uzrok te transformacije dobro poznat, jer znam da je ona samo stvar temperature i da u njoj nema nikakve volje, ipak mi je teško da je razumem. Ne mogu da pojmim tu apsolutnost, to definitivno razgraničenje, da je nešto tečno s jedne

Otvori na novosti.rs

Obeležava se šezdeset godina od tragične smrti velikog srpskog pesnika Branka Miljkovića (1934- 1961)

 

ŠEST decenija je minulo otkako je, tog dvanaestog februarskog dana, svanula najtužnija zora na periferiji Zagreba - otkrivajući telo našeg Branka Miljkovića, obešeno na to prokleto drvo na način iz kog će izniknuti, razviti se i razrasti bezbrojne teorije i tumačenja, stvarajući misteriju od smrti princa poezije.

Šezdeset godina ne prestajemo da se pitamo, da postavljamo sebi i ono mnogo važnije pitanje: šta li bi nam tek taj bezvremeni poeta ostavio za sobom da nas nije napustio u cvetu mladosti? Jednako dugo, ne prestajemo ni da čitamo, o njemu, iz pera onih umnih ili tek onih intrigama sklonih, a pre svega da stalno iznova iščitavamo Brankove večne stihove. Da o njima mislimo, da se o njima pitamo, da ih osećamo, patimo - i da ih volimo....

 

Otvori na novosti.rs

Na današnji dan preminula Desanka Maksimović

 

Na današnji dan 1993. godine u Beogradu, preminula je srpska pesnikinja, pripovedač, romansijer i pisac za decu Desanka Maksimović

Ova pesnikinja povremeno se bavila prevođenjem poezije sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika, a objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, te pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme objavila je 1920. godine u časopisu "Misao", a njena poezija je ljubavna, rodoljubiva, mladalačka, ozbiljna i osećajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su "Predosećanje", "Strepnja", "Prolećna pesma",

Otvori na alo.rs

Na današnji dan, 12. februar

 Beta

 

1804 - Umro je filozof Imanuel Kant (Immanuel) začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene ("Kritika čistog uma", "Kritika praktičnog uma", "Kritika rasudne snage", "Opšta istorija prirode i teorije neba").

Milovan Vitezović ponovo u trci za akademika! Pisac novo ime na spisku od 58 kandidata!

 

Književnik Milovan Vitezović do kraja godine bi mogao da postane član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU)! Izbori za nove članove Akademije su toku, a književnik i dramaturg je, kako saznaje Kurir, jedno od najozbiljnijih koje se našlo na listi novih i potencijalnih akademika.

Procedura ovogodišnjih izbora u članstvo SANU predstavljena je nedavno javnosti na konferenciji za mediji i ukupno je stiglo 58 prijava, a najviše predloga, čak 15, dobilo je novoformirano Odeljenje umetnosti. Milovan Vitezović je rođen 11. septembra 1944. godine u mestu Vitezovići kod Kosjerića. Napisao je više od 60 knjiga, koje su objavljene u oko 250 izdanja. Njegovi romani "Lajanje na zvezde", "Šešir profesora Koste Vujića" i mnogi drugi doživeli su desetine

Otvori na kurir.rs

Intervju Vedrana Rudan: Srbija je svetu održala lekciju iz patriotizma!

 

NEMA medija u Srbiji i Hrvatskoj koji nisu ovih dana objavili vest da se hrvatska književnica Vedrana Rudan vakcinisala protiv virusa korona u Beogradu.

A uz vest uvek idu i komentari, nekada dobronamerni, ponekad zlobni. Tako se u Srbiji moglo čuti pitanje "zašto je Rudanova vakcinu uzela nama", a u Hrvatskoj - "zašto je uopšte otišla kod njih". Odgovore smo potražili od jedne od najpopularnijih književnica na ovim prostorima, koja govori, za "Novosti", kako je uopšte došlo do toga da se ona i njen suprug vakcinišu u Beogradu i šta će poručiti Srbima kada dođe po drugu dozu. - Tema ustaše, partizani, četnici

Otvori na novosti.rs

Preminuo aforističar Milivoje Jozić

 

Vremeplov: Umro Vuk Stefanović Karadžić

 Tanjug

 Na današnji dan 1864. godine umro je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika. Opismenio se u rodnom selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i zatim u manastiru Tronoša. Tokom Prvog srpskog ustanka bio je pisar kod ustaničkog vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom pravopisu

Dante u audio - knjizi: Put kroz “Božanstvenu komediju” na srpskom jeziku

 

POVODOM obeležavanja 700 godina od smrti Dantea Aligijerija (Firenca, 1265 - Ravena, 1321), Italijanski institut za kulturu u Beogradu predstavlja onlajn audio-knjigu "Od mračne šume do Raja: put kroz Božanstvenu komediju Dantea Aligijerija na trideset i tri jezika".

Reč je o audio izdanju posvećenu jednom od najznačajnijih književnih dela svih vremena. Na srpskom jeziku priređen je snimak čitanja odabranih odlomaka u izvođenju dvoje značajnih srpskih glumaca: Dragana Vujića Vujketa ( koji se istovremeno našao i u ulozi reditelja) i Jelene Gavrilović. U programu u četvrtak (11.februara), uz dvoje umetnika učestvuje i Roberto Ćinkota, director Italijanskog institute za kulturu Inače, Dragan Vujić Vujke i Jelena Gavrilović

Otvori na novosti.rs

Kritičari biraju knjigu godine (1) : Zanosi mladosti u sećanju

Večernje novosti

OD danas na stranicama našeg lista objavljujemo izbore 60 članova Velikog žirija.

DUŠKO BABIĆ (Beograd): 

1. "REKA SA ČETIRI UŠĆA", Siniša Kovačević (Ave Serbia) Beograd, 2020. 

Kovačevićev roman je priča o današnjoj Srbiji, u kojem je data snažna, široka slika društva potonulog u kriminal i beščašće. Široka znanja i imaginativna snaga autora, te bogat, iznijansiran jezik, udahnjuju ovoj knjizi opštija i dalekosežnija značenja od onih koje podrazumeva žanr političkog romana. Pesnička knjiga M. Aleksića predstavlja kaleidoskop.........

 

Otvori na novosti.rs

Matica srpska dodelila naše najstarije priznanje za pesništvo

 

ZMAJEVU nagradu Matice srpske, ovogodišnju, a ukupno 67. po redu, ravnopravno dele pesnici Radomir Uljarević za knjigu pesama "Pepeo" (Kosmos izdavaštvo) i Saša Radojčić, autor zbirke "To mora da sam takođe ja" ("Arhipelag").

Na vest o još jednom u nizu priznanja za svoju poeziju, podgorički pesnik Radomir Uljarević (1954) naglašava, za "Novosti", da svaka nagrada produžava život poeziji koja ne posustaje ni u 21. veku jer je "nose" posvećenici. - Zmajeva nagrada je iznad svih drugih zbog Zmaja, Matice i dugog niza dosadašnjih laureata - rekao nam je Uljarević. Pesnika iz Sombora Sašu Radojčića (1963) vest je obradovala dvostruko jer nagrada koja mu je dodeljena nosi ime čuvenog srpskog

Otvori na novosti.rs