ĐULIĆI UVEOCI
VII
Sunce s' rodi, pa zaviri
U ponore mojih grudi;
Užasne se, pa me mane,
Pođe dalje putem svojim.
Ja ostanem s jadom mojim
U užasno vel’kom svetu
Sam;
Sunce s' diže, spušta, zađe, —
To se zove dan.
Sve se tiša, sve se miri,
— Svet je kanda sad još širi —
A beskrajnost u crnini
Želi negde da odane,
Pa na moju dušu pane,
Tu preblede, kao da je
Crna rani moć, —
Gledi na me, ostavlja me, —
To se zove noć.
Нема коментара:
Постави коментар