BILJANA JOVANOVIĆ (28-01-1953---11-03-1996)

 

Radomir Uljarević: Etika je nešto kao relikt prošlosti

 

Autor zbirke pesama "Pepeo", govori za Danas o pisanju poezije, njenoj moći i snazi, ali i o suočavanju sa zlom i negovanju kulture sećanja Nova zbirka pesama Radomira Uljarevića „Pepeo“ koju je objavilo Kosmos izdavaštvo morala je da bude predstavljena onlajn.

Govoreći o knjizi Gojko Božović je istakao da „pesme Radomira Uljarevića pamte i svedoče, iznose pred nas i opominju u gotovo profetskom tonu“. „Ova poezija je etički zainteresovana i kritički izoštrena. Polazeći od zla u istoriju, a sežući do zla u svakodnevici i u savremenosti, među činjenicama političke i socijalne stvarnosti, autor se oglašava kao pesnik koji duboko veruje u etičku dimenziju pesništva“, kaže Božović. Prema mišljenju Saše Radojčića, pesnik je

Otvori na danas.rs

Vremeplov: Rođen Mika Antić

  Tanjug

- Na današnji dan 1932. rođen je srpski pisac, novinar i filmski radnik Miroslav Antić, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji je u pesme uneo kolorit jezika njegovih Banaćana. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga, a radio je i na filmovima "Sveti pesak", "Doručak s đavolom". Dela: zbirke pesama "Ispričano za proleća", "Plavo nebo", "Roždestvo tvoje", "Psovke nežnosti", "Garavi sokak", "Koncert za 1001 bubanj", "Kikinda", pesme za decu "Plavi čuperak", "Poslednja

Otvori na rtv.rs

Ivo Andrić o životu, smrti i strahu

izvor -Danas  |  Piše: Nemanja Kuč

 Na današnji dan 1975. umro je jugoslovenski književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost Pisac koji se postarao da srpska književnost dostigne evropske okvire, rođen je u Docu 1892. godine. Po profesiji diplomata, po osećanju pisac, a po političkom ubeđenju istinski Jugosloven koji toj ideji ostaje odan do smrti 1975. godine.

Nakon završenog četvrtog razreda odlazi na školovanje u Sarajevo, a zatim u Zagreb. U Sarajevu postaje član „Srpsko-hrvatskog đačkog saveza“, i zastupa ideje predratne nacionalističke omladine. Godine 1911. u časopisu Bosanska vila izlazi prvi Andrićev tekst. On u gimnazijskim danima čita pored Getea i Hajnea, i Strindberga, Ibzena i Hamsuna, naravno na nemačkom. Tih godina se javljaju prvi zdravstveni problemi. Andrić na predlog lekara napušta studije u Beču i

...

Otvori na danas.rs

 

Vremeplov: Rođen Vladislav Petković Dis

 Tanjug

 1880 - Rođen je srpski pisac Vladislav Petković Dis, jedan od najtalentovanijih pesnika srpske književnosti.

 Posle završene gimnazije bio je učitelj u selu Prliti, potom carinski činovnik u Beogradu. Sa piscem Simom Pandurovićem, jednim od osnivača srpske moderne, uređivao je časopis "Književna nedelja". Prvi svetski rat odveo ga je u tuđinu, a utopio se u moru kod grčkog ostrva Krf 1917. pošto je brod na kojem se nalazio torpedovala nemačka podmornica.

 

Novosadski književni par tragično nastradao

 

In memoriam Ileana Ursu Nenadić i Milan Nenadić 

Bračni par Ileana Ursu Nenadić i Milan Nenadić tragično su nastradali u nedelju, 7. marta u Petrovaradinu. Uzrok nesreće je curenje gasa u njihovoj porodičnoj kući u Petrovaradinu. Oboje su bili poznati književnici koji su bili višestruko nagrađivani za svoje stvaralaštvo.

Ileana Ursu Nenadić rođena je 1954. godine u Zrenjaninu. Bila je pesnikinja i prevodilac. Prvu zbirku poezije “Pansion u biblioteci” objavila je u Novom Sadu 1978. godine, a tokom više od 40 godina stvaralaštva, objavila je desetak zbirki poezije, brojne antologije i zajedničke zbirke koje su bile i dvojezične, a svoj veliki doprinos dala je i kao prevodilac. Prevela je stihove mnogih naših pesnika i pesnikinja na rumunski jezik, a na srpski jezik je, što.........

 

Otvori na danas.rs

Vremeplov: Umro Jovan Sterija Popović

 Tanjug

- Na današnji dan 1856. godine umro je srpski pisac Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf. Posle završenih studija prava u Kežmarku u Slovačkoj (tada Gornja Ugarska), radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u tadašnju Kneževinu Srbiju i postao profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu. Kao načelnik Ministarstva prosvete Srbije obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog...

Preminuo Boško Stanojčić Ruđinčanin

 

Vrnjačka Banja – Posle kraće bolesti preminuo je Boško Stanojčić Ruđinčanin, pesnik i poznati stvaralac u oblasti kulture u njegovoj Vrnjačkoj Banji.

Ruđinčanin je rođen 1942. godine. Autor je više knjiga a njaviše pesničkih zbirki. Bio je glavni urednik ,,Vrnjačkih novina” i višegodišnji direktor vrnjačkog kulturnog centra, pa je u to vreme doprineo kvalitetu programa radija Vrnjačke Banje i velikoj popularnosti ove radio-stanice. Zatim je, učestvovao u pokretanju Festivala filmskog scenarija, jedine manifestacije posvećene ovoj vrsti filmskog stvaralaštva. Pokretač je i pretvaranja poznate banjske vile

Otvori na politika.rs

Vremeplov: Umro Simo Matavulj

Tanjug

 Na današnji dan 1908. godine umro je srpski pisac Simo Matavulj, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma. Pisao je bogatim i sočnim jezikom pripovetke iz života rodne Dalmacije kao i Beograda u kojem je docnije živeo. Imao je veliki dar posmatranja kao i sposobnost živopisnog slikanja i ljudi i njihovog okruženja. Prevodio je francuske pisce Mopasana, Zolu, Molijera. Dela: romani "Bakonja fra Brne", "Uskok", zbirke pripovedaka "Iz primorskog....

Od Starca Milije preko Mihiza do danas - čudan čovek Banović Strahinja

 

Čudan čovek Borislav Mihajlović Mihiz imao je neobičan i redak talenat za razgovor s drugim ljudima. Saslušao je Starca Miliju, a onda je njegovu pesmu rasklopio na delove, ne da ga škartira u lukrativnom procesu promene svesti domicilnog (srpskog) naroda, već da od tih delova sklopi novo/drugo remek-delo istog naziva. I tako smo dobili jednu modernu konzervaciju Banović Strahinje, jedan apdejt - sada nije moguće razmišljati o Banović Strahinji, a da se istovremeno ne razmišlja i o junaku Starca Milije i o

Priča o Banović Strahinji koju je Vuku ispevao Starac Milija, svima je dobro poznata: U predvečerje Kosovskog boja, Banović Strahinja odlazi u posetu svom tastu, Jug Bogdanu. Za to vreme u njegov posed, malenu Banjsku, provaljuje turski odmetnik Vlah Alija. Pali mu dvore i otima ženu. Saznavši to, Banović Strahinja traži pomoć od Jugovića da spasi ženu. Međutim, Jug Bogdan odbija da pošalje svoje sinove sa Strahinjom, zato što se plaši za njihov život. On govori

Otvori na rts.rs