Tiho je jutro na prozoru tvome,
A tebe više nama u okviru praznom,
dok vetar donosi miris prošlih dana.
Setim se tvojih reči, tvog osmeha,
i srcu mom suze tiho padaju.
Bio si snaga kad mi je bilo teško,
ruka tvoja me vodila kroz oluje.
Sada idem sam putem bez tebe,
i osećam prazninu što je veća od sveta.
Sećanja plešu pred mojim očima,
tvoj smeh uvek zvoni u mislima mojim.
Brate moj, oprosti kad ti nisam praštao
za tvoju neshvatljivu naivnost prema drugima,
ne shvatajući da mnogi nisu ljudi
nego pohotne zveri,
i za moju nemoć da te zadržim, ali znaj,
tvoje mesto u mom srcu zauvek ostaje.
I dok se rastajemo, suze nisu kraj,
one su most između prošlosti i večnosti.
Odlaziš brate moj, ali ljubav ostaje jača
Нема коментара:
Постави коментар