„Nulta egzistencija“ Pavla Ugrinova – dnevnik jednog veka i raspada Jugoslavije

 

Povodom 100 godina od rođenja književnika, dramaturga, reditelja i akademika Pavla Ugrinova pred čitaocima je i treći tom njegovog dnevnika „Nulta egzistencija“ koji obuhvata period od 1990. do 2006. godine. Time je zaokruženo jedinstveno svedočenje o drugoj polovini 20. veka i pogled na šest decenija umetničkog puta.

Pavle Ugrinov pisao je dnevnik iz dana u dan, od 1946. godine kada je započeo studije u Beogradu, do pred sam kraj života. Duboko emotivno upijao je svakodnevicu, detaljno i razložno svedočio o društvu i kulturi. Od zabeleški o posleratnom razvoju, zatim i velikim promenama i krizi jugoslovenstva, do onih o raspadu Jugoslavije, ratovima, hiperinflaciji, demokratskim promenama, sve do početka 21. veka. „Došao je u Beograd i kao partizan, i kao čovek koji je kao

Otvori na rts.rs

PREDSTAVLJEN završni tom dnevnika „Nulta egzistencija“ Pavla Ugrinova

 PREDSTAVLJEN završni tom dnevnika „Nulta egzistencija“ Pavla Ugrinova (sreda, 29. april u 12h, Biblioteka grada Beograda)
Foto -- Zoran Ilić, Prozaonline

Preminuo pesnik Goran Babić

 N1

Goran Babić, jugoslovenski književnik, dramaturg, scenarista, novinar i konceptualni umetnik, preminuo je u 82. godini.

Hrvatski portali prenose da je Babić preminuo u Beogradu. Informaciju o njegovoj smrti, kako prenose hrvatski mediji, preneo je profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović, prenosi N1.

 

 „Gorana Babića poznajem od 1983. Čitao sam s radošću njegove pesme i eseje, vrlo sam ga poštovao kao polemičara i društvenog analitičara. Nadasve kao intelektualca u egzilu, prijatelja Srba u Hrvatskoj i Srba iz Hrvatske (koji su ga / smo ga doživljavali kao svojeg),

Otvori na danas.rs

Knjiga o bolu odrastanja

 

Čovek više nauči od promašenih ljudi, nego od antičkih filozofa, Sioranova je misao, primenjiva i na ovu pripovest, rekao je Petar V. Arbutina o romanu Saše Buđevca „Posle đavo jaše sam”

Roman Saše Buđevca „Posle đavo jaše sam”, u izdanju „Službenog glasnika”, predstavljen je u beogradskoj u Kafe-knjižari „Glasnik”, a pored autora u razgovoru su učestvovali Nevena Živić, autorka pravopisnih vodiča, pesnikinja i lektorka u „Službenom glasniku”, i Petar V. Arbutina, književni kritičar i urednik knjige. 

 

Prema rečima Arbutine, ova knjiga dočarava odrastanje u Nišu, uz ostatke starog reda, u kojem su tetke i bake i dalje pravile slatka i džemove, i u

Otvori na politika.rs

Ljubivoju Ršumoviću uručena nagrada „Dositej Obradović“ za životno delo

  RTS

Svetski dan knjige i autorskih prava – 23. april obeležava se u više od stotinu zemalja, a i kod nas.

Pisci, izdavači, bibliotekari, studenti i đaci proslavljaju ga raznovrsnim programima. U Narodnoj biblioteci Srbije na svečanoj akademiji „Dositeju u čast“, Ljubivoju Ršumoviću uručena je nagrada za životno delo „Dositej Obradović“. „Sledeći prosvetiteljske ideale Dositeja Obradovića, Ljubivoje Ršumović svojim radom spojio je umetnost, etiku i pedagogiju“, naveo je žiri, dodajući da njegovo stvaralaštvo odlikuju jezička inventivnost, duhovitost i posvećenost

Otvori na danas.rs

60. Borina nedelja u Vranju

 

U Vranju je počela jubilarna 60. "Borina nedelja", književna manifestacija Bori Stankoviću u čast, koji je rođen u tom gradu pre 150 godina. Tokom šest književnih večeri govoriće se o novim, aktuelnim delima i piscima i jedinstvenom Borinom stvaralaštvu. Pokrovitelji manifestacije su Grad i Ministarstvo kulture.

Književnica Ljubica Arsić u besedi o Stankoviću navodi: 

 

"Čim odškrinemo kapiju i zakoračimo u književno dvorište Bore Stankovića sve što u njemu vidimo nije bezbedno pred sudbinom piščevih junaka koje on prati u stopu, osluškuje svaki udisaj, predviđa misao."

 

 Besede i eseji posvećeni Borisavu Stankoviću tradicija su decenijama. Tako počinje i završava se jedna od najdugovečnijih književnih manifestacija u Srbiji. Bora i njegovo delo inspiracija su mnogim savremenim

Otvori na rts.rs

Čajanka u 7 kod Bojića - 26. mart u 19 h

 

Radmila Vojvodić: Prošao je Božo balkanskom megapalankom samo njemu znanim putem, razbarušen i svoj, nježan i brundav

  |  Radmila Radosavljević

„Levičar, pilot – lovac, španski borac, Crnogorac, Jugosloven, Nikšićanin, Dubrovčanin, Beograđanin i partizanovac“, opisao je sebe Božo Koprivica.

Pisac koji je veličanstveno spajao književnost, poeziju, pozorište, film, fudbal, gradove, sećanja, umetničke velikane, prijatelje, ljude koje je sretao, preminuo je prvog dana proleća, 20. marta, u bolnici Vojno medicinske akademije u Beogradu. Od velikog virtuoza ovdašnje kulture s posebnim emocijama opraštaju se njegove kolege, saradnici i prijatelji u zemlji njegovog porekla, Crnoj Gori, i Beogradu, gde je živeo od studentskih dana, dajući našem gradu

Otvori na danas.rs

Novi roman Miljenka Jergovića

 

Izdavačka kuća Booka u januaru je objavila „1983.“, novi roman Miljenka Jergovića, jednog od najprevođenijih i nagrađivanih savremenih autora s prostora bivše Jugoslavije.

U knjizi „1983.“ Jergović rekonstruiše duh Sarajeva osamdesetih kroz trideset i tri fragmenta koji se sklapaju u intimni portret jedne godine. To je godina pred Zimske olimpijske igre u Sarajevu, u kojoj je Šibenki bilo pokradeno prvenstvo, Danilo Kiš je objavio „Enciklopediju mrtvih“, a Bajaga svoj prvi album, a sedamnaestogodišnji Jergović luta gradskim ulicama, obilazi knjižare i klubove, opsesivno čita novine i sluša pank i rok. To je vreme obeleženo

Otvori na kurir.rs

„Balkanska odiseja“ istoričarke Mari-Žanin Čalić osvojila nagradu Lajpciškog sajma knjiga

  Aleksandar Maksimovic

„Balkanska odiseja“, nova knjiga profesorke istorije na Univerzitetu u Minhenu Mari-Žanin Čalić, osvojila je danas ovogodišnju nagradu Lajpciškog sajma knjiga u kategoriji stručne literature i esejistike, jednu od najvažnijih u Nemačkoj.

Knjiga prikazuje sudbine ljudi koji su potražili utočište u Kraljevini Jugoslaviji i drugde u Jugoistočnoj Evropi od 1933. do 1941. nastojeći da se spasu progona u nacističkoj Nemačkoj i Austriji. Istraživanje autorke je pokazalo da su ih balkanske zemlje primile otvorenije nego mnoge zapadne države. Žiri je u obrazloženju naveo da je knjiga profesorke Čalić „posvećeno napisana“ i da je tema „pomno istražena“. „Želja mi je bila da pokažem nepoznatu i iznenađujuću

Otvori na danas.rs