Vodeći srpski izdavači odbijaju da učestvuju na 69. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga prvenstveno zbog odluke Skupštine grada Beograda da ih potpuno isključi iz novog Odbora Sajma knjiga, čime su izgubili pravo da ravnopravno odlučuju o uslovima i organizaciji manifestacije
Odluku o neučestvovanju donele su najveće izdavačke kuće okupljene oko Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS), među kojima su Laguna, Delfi, Kreativni centar, Čarobna knjiga, Dereta, Pčelica, Partenon, Finesa, IPC Media i Kontrast, čime se ova najposećenija kulturna manifestacija u Srbiji suočava sa najvećom krizom u svojoj sedamdesetogodišnjoj istoriji
Izdavači iz Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), koje predvode Clio, Arhipelag i Geopoetika, bojkotovali su Sajam i prethodne godine, a sada im se pridružio i ostatak jezgra srpskog izdavaštva. [1, 2]
Sukob je kulminirao kada je Skupština grada Beograda formirala novi Odbor Sajma knjiga bez ijednog predstavnika izdavača. Gradska sekretarka za kulturu, Jelena Medaković, izjavila je za medije da ne postoji zakonska obaveza da izdavači budu deo Odbora. UIKS je uputio više dopisa tražeći hitno uključenje u Odbor kako bi imali pravo glasa, ali su ti zahtevi ignorisani. Organizatori su im ponudili učešće isključivo u statusu posmatrača, što su izdavači odbili. [1, 2, 3]
Izdavači već duže vreme ističu da uslovi pod kojima izlažu postaju ekonomski neodrživi. Konstantan porast troškova zakupa prostora, tehničke organizacije i pratećih sajamskih usluga prebačen je na teret izdavačkih kuća, koje praktično same finansiraju održavanje Sajma, dok im se istovremeno uskraćuje mogućnost da utiču na poslovne odluke. [1, 2, 3, 4]
Kriza je duboke korene povukla iz prethodne godine, kada su se zbog spornog termina Sajma iz Odbora povukli ugledni kulturni radnici poput Dušana Kovačevića i Vladislava Bajca. Delu izdavača je tada smetalo što je termin obuhvatio 1. novembar (godišnjicu tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu), zbog čega su tražili promenu datuma ili obustavu zvaničnog programa na taj dan. Kada su pojedini izdavači iz empatije samostalno zatvorili štandove 1. novembra, Beogradski sajam je odgovorio pretnjama finansijskim sankcijama i kaznama, što je dodatno narušilo odnose. [1, 2]
Izdavači su želeli da budu punopravni članovi Odbora i zbog pokretanja ključnih pitanja u vezi sa planiranim preseljenjem Beogradskog sajma u Surčin u okviru EXPO 2027 kompleksa. Izdavačka zajednica smatra da je promena lokacije izuzetno opasan rizik po sudbinu i posećenost ove manifestacije, ali organizatori odbijaju da ih tretiraju kao konstruktivne saradnike u rešavanju ovog problema. [1, 2]
Iako zvanični rok za prijavu izlagača ističe 20. avgusta, a organizatori formalno i dalje najavljuju manifestaciju od 23. do 31. oktobra sa Tunisom kao zemljom počasnim gostom, odsustvo najvećih izdavačkih kuća znači da će Sajam, ukoliko se održi, biti sveden na puku formu bez stvarnog sadržaja i ponude knjiga. [1, 2]
