NIN-ov laureat Darko Tuševljaković predstavlja roman „Karota“ u SKCNS-u

  |  Danas Online

Promocija knjige „Karota” Darka Tuševljakovića, dobitnika NIN-ove nagrade za roman godine održaće se u sredu, 25. februara 2026. u 19 časova u Klubu Studentskog kulturnog centra Novi Sad (Vladimira Perića Valtera 5).

Na promociji će, pored autora, govoriti Zoran Penevski, pisac i urednik ovog romana, a razgovor će voditi Jovan Gvero iz SKCNS-a. Darko Tuševljaković je rođen 1978. u Zenici, BiH. Prvu priču objavio 2002. godine u regionalnoj antologiji priređenoj u saradnji s Uneskom i od tada objavljuje kraću i dužu prozu u raznim časopisima i antologijama u zemlji i regionu. Godine 2004. dobio je nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolju novelu. Dosad je objavio tri zbirke priča:

Otvori na danas.rs

Predstavljena knjiga „Karota“ Darka Tuševljakovića, dobitnika NIN-ove nagrade

 

LESKOVAC -- Darko Tuševljaković predstavio je svoj roman „Karota“, za koji je dobio NIN-ovu nagradu za najbolji roman u 2025. godini, kao i nagradu „Beskrajni plavi krug“.

Do sada je objavio pet romana i tri zbirke priča, a za svoj rad je više puta i nagrađivan. Dela su mu dosad prevedena na osam evropskih jezika. Živi u Beogradu i radi kao urednik i prevodilac. Što se romana „Karota“ tiče, u obrazloženju NIN-ovog žirija piše da je ovaj roman zaslužio nagradu jer je, između ostalog, jednu veliku traumu pretvorio u pitanje dostojno Sfinge, ukrštajući istorijske dileme sa složenim psihoanalitičkim poniranjima. Ispripovedana između

Otvori na jugpress.com

Novi roman Miljenka Jergovića

 

Izdavačka kuća Booka u januaru je objavila „1983.“, novi roman Miljenka Jergovića, jednog od najprevođenijih i nagrađivanih savremenih autora s prostora bivše Jugoslavije.

U knjizi „1983.“ Jergović rekonstruiše duh Sarajeva osamdesetih kroz trideset i tri fragmenta koji se sklapaju u intimni portret jedne godine. To je godina pred Zimske olimpijske igre u Sarajevu, u kojoj je Šibenki bilo pokradeno prvenstvo, Danilo Kiš je objavio „Enciklopediju mrtvih“, a Bajaga svoj prvi album, a sedamnaestogodišnji Jergović luta gradskim ulicama, obilazi knjižare i klubove, opsesivno čita novine i sluša pank i rok. To je vreme obeleženo

Otvori na kurir.rs

Branko Miljković - Pustite me...

 

Nesreća potkopava naše temelje i donosi ranjivost

 

Rat je svakako jedna od najvećih nesreća koje je čovek osmislio i onaj ko ga je na neki način doživeo može samo biti srećan što je izvukao živu glavu, što ne znači da tu, uslovno rečeno, pobedu treba da slavi

Nedavno je Darko Tuševljaković (1978, Zenica) dobio Ninovu nagradu kritike za najbolji roman u 2025. godini, za roman „Karota”, u izdanju „Lagune”. U obrazloženju žirija rečeno je da je to priznanje prirodni nastavak u razvoju ovog autora, koji je do sada ovenčan Nagradom Evropske unije za književnost, za roman „Jaz”, i Andrićevom nagradom, za zbirku pripovedaka „Hangar za snove”. Tuševljaković je detinjstvo proveo u Makarskoj kod Splita, kao i u Zadru, gde je išao

Otvori na politika.rs

Preminuo književnik i akademik Miro Vuksanović

  Beta

Književnik i akademik Miro Vuksanović preminuo je u Novom Sadu u 82. godini, saopštila je danas Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) čiji je bio član.

"Pored bogatog književnog opusa, njegov nemerljiv doprinos srpskoj kulturi ogleda se i u plodnom uredničkom radu i pokretanju značajnih edicija. Takođe, pružio je veliki doprinos razvoju bibliotekarstva u Srbiji. Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i srpsku književnost i kulturu", navodi se u saopštenju. Njegov plodonosan književni rad iznedrio je, kako je navela SANU, retko bogat opus u srpskoj književnosti, u kojem se izdvajaju

Otvori na 021.rs

Radmila Lazić : Očito je da vlast ne drži ni do poezije ni do Miljkovića

 Aleksandra Ćuk

 

„Ne, niko me od članova žirija nije zvao, izuzev predsednika žirija“, kaže za Danas pesnikinja Radmila Lazić, koja je odbila da najprestižniju pesničku nagradu „Branko Miljković“ primi iz ruku gradonačelnika Niša Dragoslava Pavlovića, na svečanosti koja je trebalo da bude održana juče u podne u Gradskoj kući, ali je u međuvremenu otkazana. 

 

Razloge zbog kojih se laureatkinja odlučila na ovaj potez navela je u saopštenju, ističući da tim činom želi da iskaže........

 

Otvori na danas.rs

Roman ,,Bekos“ Enesa Halilovića dobitnik nagrade ,,Beogradski pobednik“

 

Nagradu ,,Beogradski pobednik“ za najbolji roman objavljen u 2025. godini dobio je ,,Bekos“ Enesa Halilovića, u izdanju Lagune, odlučio je danas žiri.

Članovi žirija su na konferenciji za novinare u Biblioteci grada Beograda naveli da su danas na završnoj sednici još jednom razmotrili sedam naslova u najužem izboru, da bi se na kraju izdvojili Halilovićev i roman ,,Ulm“ Bojana Vasića. Za ,,Bekos“ su glasali Predrag Petrović, Vesna Trijić, Slađana Ilić i Nataša Anđelković, dok je Petar Pijanović svoj glas dao romanu ,,Ulm“, istakao je žiri. Kako je navedeno, ,,u neobičnom prepletu ispovednog i

Otvori na rs.sputniknews.com

Polemičko varničenje uoči dodele 72. NIN-ove nagrade

 

Uoči dodele

72. NIN-ove nagrade u januaru 2026. godine, književnu scenu Srbije obeležile su polemike koje su postale gotovo neizostavan prateći folklor ovog priznanja. Glavne tačke sporenja u književnim krugovima i medijima uključivale su:

• Sastav žirija i ideološke podele: Kao i prethodnih godina, kritičari su se fokusirali na estetičke i ideološke preference članova žirija. Često su se čuli prigovori da žiri favorizuje određene narativne modele (poput autofikcije ili društveno-angažovane književnosti) na račun klasičnijih formi romana.
• Hiperprodukcija i kvalitet: Sa preko 200 naslova u širem izboru, povela se debata o tome da li kvantitet guši kvalitet. Pojedini kritičari su isticali da se "trka za NIN-a" pretvorila u marketinški alat izdavača, dok su neki autori javno povlačili svoje knjige iz konkurencije, osporavajući kredibilitet procesa selekcije.
• "Stara garda" protiv novih glasova: Polemika se vodila i oko toga da li nagrada treba da potvrdi status već afirmisanih pisaca ili da hrabro promoviše mlađe, eksperimentalne autore koji često donose radikalno drugačije teme i stilove.
• Regionalni kontekst: Pitanje granica srpske književnosti i uključivanja autora iz dijaspore ili regiona koji pišu na srpskom jeziku ponovo je izazvalo oprečna mišljenja o tome ko ima pravo da konkuriše za najprestižnije domaće priznanje.

Uprkos "varničenjima" i pokušajima osporavanja, 72. dodela je potvrdila da NIN-ova nagrada ostaje centralni događaj u srpskoj kulturi, sposoban da izazove najširu javnu diskusiju o statusu savremene književnosti.

Poznato kojih šest romana su u najužem izboru za NIN-ovu nagradu

  |  FoNet

Za roman godine, nagradu koju NIN ove godine dodeljuje 72. put, od 195 pristiglih naslova žiri je najuži izbor sveo na šest romana, saopštila je danas redakcija tog nedeljnika.

Žiri u sastavu Aleksandar Jerkov – predsednik, Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković odabrao je šest romana, a poređani su po redosledu kojim su stizali u redakciju: 

 

- „Karota“ Darka Tuševljakovića u izdanju „lagune

-  „Balada o ubici i ubici i ubici“ Dalibora Pejića (Geopoetika),

- „Frau Beta“ Laure Barne (HERAedu),

-  „Besmrtne ludosti gospođe Kubat“, Milana Tripkovića (Akademska knjiga, Novi Sad), 

-  „Razgovori s Vješticom“, Vladimira

 

Otvori na danas.rs