Umro pesnik Ljubomir Ćorilić

  |  Telegraf.rs

Preminuo јe Ljubomir Ćorilić, pesnik, književni kritičar i antologičar, čiјe јe stvaralaštvo deceniјama bilo deo kulturnog života Loznice, Јadra i Podrinja.

Ove godine obeležio јe osamdeset godina života i šest deceniјa književnog rada. Rođen na Vidovdan 1946. godine u Ploči kod Loznice, zavičaј јe nosio u svoјim stihovima i ostao mu privržen tokom čitavog života. Pisao јe za decu i odrasle, bavio se književnom kritikom, priređivao antologiјe i monografiјe, radio kao novinar i urednik. Njegove pesme prevođene su na više јezika, a književni rad potvrđen broјnim priznanjima. Među njegovim delima su „Po zemlji Srbiјi” i

Otvori na telegraf.rs

Radovan Hiršl - MANIJAK I ŽENA KENTAUR (izdavač: LOM)

 

Preminuo Ivan Ivanović – pisac koji je ceo život nosio Toplicu u sebi (1936-2026)

 

Preminuo je Ivan Ivanović (1936–2026), jedan od najautentičnijih srpskih književnika druge polovine 20. i početka 21. veka, pisac čiji je životni i književni put neraskidivo vezan za Toplicu.

Ivanovićevo stvaralaštvo je tokom više decenija bilo vezano za Toplicu, njenu književnost, istoriju i ljude. Iako je najveći deo života proveo u Beogradu, Toplica je ostala jedno od najvažnijih mesta njegovog književnog i intelektualnog interesovanja. Ivanović je rođen u Nišu 1936. godine, ali je poreklom iz Toplice. Detinjstvo je proveo u Žitnom Potoku, gde je završio osnovnu školu, dok je gimnaziju završio u Prokuplju. Diplomirao je svetsku književnost na

............

 

Otvori na toplicapress.org.rs

Ivan Glišić - OPROŠTAJ OD BRATA

Tiho je jutro na prozoru tvome,

A tebe više nama u okviru praznom,

dok vetar donosi miris prošlih dana.

Setim se tvojih reči, tvog osmeha,

i srcu mom suze tiho padaju.

Bio si snaga kad mi je bilo teško,

ruka tvoja me vodila kroz oluje.

Sada idem sam putem bez tebe,

i osećam prazninu što je veća od sveta.

Sećanja plešu pred mojim očima,

tvoj smeh uvek zvoni u mislima mojim.

Brate moj, oprosti kad ti nisam praštao

za tvoju neshvatljivu naivnost prema drugima,

ne shvatajući da mnogi nisu ljudi

nego pohotne zveri,

i za moju nemoć da te zadržim, ali znaj,

tvoje mesto u mom srcu zauvek ostaje.

I dok se rastajemo, suze nisu kraj,

one su most između prošlosti i večnosti.

Odlaziš brate moj, ali ljubav ostaje jača

 

Snježani Banović izašao je roman

 

tekst - Miljenko Jergović

Snježani Banović izašao je roman. Premda prvi, njezin roman nadovezuje se na prethodne dvije njezine knjige, znanstvene, kulturno-povijesne, o Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu. Na neki način i kroz pojedine likove i teme, "Gromova djeca" raspjevavanje su njezinih prethodnih knjiga. Ali o tome će tek biti riječi. Knjigu sam pročitao u rukopisu, strepeći nad radom drage i bliske osobe. Potom sam je pročitao na dušak i s užitkom, kao knjigu. To što sam je čitao drugi put u kratkom vremenu mnogo govori. I o meni, i o knjizi, a bogme i o Snježani. Baš me zanima što će Gorčin reći.
Večeras vam na čitanje nudimo jedan kraći odlomak Snježanine "Gromove djece", u kojem jedan je od meni naročito dragih Gromovih monologa. Fotografija snimljena je na Snježaninoj ulici, pokraj "Zlatne školjke", negdje u zaleđu Gromova svijeta. Osim o kazalištu i o jednoj kazališnoj školi, "Gromova djeca" roman su o Zagrebu. Jedan od, zapravo, malobrojnih.
Fragment "Crni reflektor" iz romana Snježane Banović možete naći na poveznici u komentaru.
Foto AB

Od novinarskih redakcija do književne karijere koja je obeležila region - ko je bila Vedrana Rudan?

  |  Autor: Euronews Srbija, FoNet

Vedrana Rudan, jedna od najprepoznatljivijih i najprovokativnijih književnih i novinarskih glasova sa prostora bivše Jugoslavije, preminula je danas u 77. godini, posle duge i teške bolesti.

Književnica, novinarka i kolumnistkinja, koja je bez zadrške pisala o ženama, nasilju, porodici, starenju i politici iza sebe je ostavila opus koji je decenijama izazivao i oduševljenje i polemike. Vest o njenoj smrti objavljena je na njenoj Fejsbuk stranici. Rudan je rođena je 29. oktobra 1949. godine u Opatiji, a bila je jedna od najčitanijih i najkontroverznijih savremenih hrvatskih književnica, poznata po direktnom i provokativnom stilu i oštroj kritici

Otvori na euronews.rs

Sajam knjiga bez knjiga: Zašto vodeći srpski izdavači odbijaju da učestvuju

 Vodeći srpski izdavači odbijaju da učestvuju na 69. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga prvenstveno zbog odluke Skupštine grada Beograda da ih potpuno isključi iz novog Odbora Sajma knjiga, čime su izgubili pravo da ravnopravno odlučuju o uslovima i organizaciji manifestacije

Odluku o neučestvovanju donele su najveće izdavačke kuće okupljene oko Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS), među kojima su Laguna, Delfi, Kreativni centar, Čarobna knjiga, Dereta, Pčelica, Partenon, Finesa, IPC Media i Kontrast, čime se ova najposećenija kulturna manifestacija u Srbiji suočava sa najvećom krizom u svojoj sedamdesetogodišnjoj istoriji

Izdavači iz Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), koje predvode Clio, Arhipelag i Geopoetika, bojkotovali su Sajam i prethodne godine, a sada im se pridružio i ostatak jezgra srpskog izdavaštva. [1, 2]

Sukob je kulminirao kada je Skupština grada Beograda formirala novi Odbor Sajma knjiga bez ijednog predstavnika izdavača. Gradska sekretarka za kulturu, Jelena Medaković, izjavila je za medije da ne postoji zakonska obaveza da izdavači budu deo Odbora. UIKS je uputio više dopisa tražeći hitno uključenje u Odbor kako bi imali pravo glasa, ali su ti zahtevi ignorisani. Organizatori su im ponudili učešće isključivo u statusu posmatrača, što su izdavači odbili. [1, 2, 3]

Izdavači već duže vreme ističu da uslovi pod kojima izlažu postaju ekonomski neodrživi. Konstantan porast troškova zakupa prostora, tehničke organizacije i pratećih sajamskih usluga prebačen je na teret izdavačkih kuća, koje praktično same finansiraju održavanje Sajma, dok im se istovremeno uskraćuje mogućnost da utiču na poslovne odluke. [1, 2, 3, 4]

Kriza je duboke korene povukla iz prethodne godine, kada su se zbog spornog termina Sajma iz Odbora povukli ugledni kulturni radnici poput Dušana Kovačevića i Vladislava Bajca. Delu izdavača je tada smetalo što je termin obuhvatio 1. novembar (godišnjicu tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu), zbog čega su tražili promenu datuma ili obustavu zvaničnog programa na taj dan. Kada su pojedini izdavači iz empatije samostalno zatvorili štandove 1. novembra, Beogradski sajam je odgovorio pretnjama finansijskim sankcijama i kaznama, što je dodatno narušilo odnose. [1, 2]  

Izdavači su želeli da budu punopravni članovi Odbora i zbog pokretanja ključnih pitanja u vezi sa planiranim preseljenjem Beogradskog sajma u Surčin u okviru EXPO 2027 kompleksa. Izdavačka zajednica smatra da je promena lokacije izuzetno opasan rizik po sudbinu i posećenost ove manifestacije, ali organizatori odbijaju da ih tretiraju kao konstruktivne saradnike u rešavanju ovog problema. [1, 2]

Iako zvanični rok za prijavu izlagača ističe 20. avgusta, a organizatori formalno i dalje najavljuju manifestaciju od 23. do 31. oktobra sa Tunisom kao zemljom počasnim gostom, odsustvo najvećih izdavačkih kuća znači da će Sajam, ukoliko se održi, biti sveden na puku formu bez stvarnog sadržaja i ponude knjiga. [1, 2]  

Marko Vidojković u užem izboru za Disturbing the Peace Award 2026

  Danas online

Srpski pisac i kolumnista Danasa Marko Vidojković ušao je u uži izbor za ovogodišnju međunarodnu nagradu Disturbing the Peace Award, koju Centar Vaclav Havel dodeljuje piscima koji su zbog svog književnog i javnog delovanja bili izloženi progonu zbog odbrane ljudskih prava, demokratije i slobode izražavanja.

Kako je saopštio Centar Vaclav Havel, ovogodišnji finalisti su Ali Asadolahi (Iran), Gui Minhai (Kina/Švedska), Dawit Isak (Eritreja/Švedska), Maryam Shojaei (Iran/Kanada), Pham Doan Trang (Vijetnam) i Marko Vidojković (Srbija). U obrazloženju nominacije za Vidojkovića navodi se da je autor brojnih romana, kolumnista i javni intelektualac čiji su radovi prevođeni na više jezika, kao i da je zbog otvorene kritike vlasti i zalaganja za demokratske vrednosti bio

Otvori na danas.rs

Preminuo pesnik Radoš Marković

 

Stvaralaštvo Radoša Markovića zastupljeno je u više zbornika i antologija

Radoš Marković, pesnik i istaknuti kulturni pregalac iz Gornjeg Milanovca, preminuo je jutros, posle duge i teške bolesti, u 78. godini života.

Svojim književnim radom i dugogodišnjim angažovanjem ostavio je dubok i neizbrisiv trag u kulturnom životu grada pod Rudnikom, kao i poštovanje svih koji su imali priliku da sa njim sarađuju. Stvaralaštvo Radoša Markovića zastupljeno je u više zbornika i antologija, a posebno se izdvajaju pesme objavljene u zbirci "Darodav duše". 

 

Tokom višedecenijskog plodotvornog rada dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja na književnim smotrama i konkursima. Bio je

Otvori na blic.rs

Pisac Vladimir Arsenijević pretučen u centru Beograda

 

Pisac i programski direktor festivala “Krokodil” Vladimir Arsenijević pretučen je danas, ispod Brankovog mosta u Beogradu.

Kako je naveo na društvenim mrežama, izlazeći iz taksija sa namerom da počisti prostor na kojem je danas planirana komemoracija žrtvama Srebrenice, grupa huligana ga je brutalno napala, udarala u glavu, šutirala. 

 

Grupa od 20 do 30 napadača oduzela mu je i telefon. Pretili su mu i unosili se u lice. Udruženje “Krokodil” planiralo je da organizuje skup povodom obeležavanja genocida u Srebrenici. Tom

Otvori na mojnovisad.com