Мирисне мараме вијоре се
Испред свих мојих година
И дан нам је провидан, плаветан,
Све је другачије
Само је патња иста.
Она се обнавља и зри са годинама.
Молски тонови трепере
Једнако сада са јаворовим лишћем
Кад музика се чује
И песма птица и дању и ноћу;
Тад рузмарин ниче на мом прагу
И трешње зру са вишњама,
Руже мирисне на моме рамену
На мојим уснама
И суза једна бисерна
Болно је усред лета канула
Испред свих мојих година.
Сутра се одмотава нови дан
Опет плаветан, провидан
И грч спутава мој корак на трен
Кад киша влажила је суву земљу.
И бора једна нестала
у осмеху који траје
Испред свих мојих година,
Кад сребре се власи
На крају да бол свој потрошим
Од пелена до невена,
Кад дани су дужи, а ноћи су краће
Кад Руже падају са неба
Тад вијоре се моје мирисне мараме.
Нема коментара:
Постави коментар