Umro Branimir Šćepanović, autor romana “Usta puna zemlje”

 

Tanjug 

 

Poznati jugoslovenski i srpski pisac Branimir Šćepanović preminuo je danas u 84. godini u Domu za stare na Bežanijskoj kosi, objavio je na društvenim mrežama pisac i izdavač Zoran Živković.

 

Brana Šcepanović bio je jedan od najprevđenijih srpskih i jugoslovenskih pisaca. Njegov roman “Usta puna zemlje” u Srbiji je odavno prevazišao tiraž od 100.000 primeraka, dok je na francuskom doživeo čak 23 izdanja. Novela “Smrt gospodina Goluže” ušla je u više svetskih antologija, a 2008. godine u izdanju Nolita objavljena su i njegova Izabrana dela. Šcepanovićeve pripovetke objavljene su francuskom, grčkom, mađarskom, slovenačkom i bugarskom, a pojedinačno u

Otvori na nova.rs

Dani Miloša Crnjanskog

 

Manifestacija „Dani Miloša Crnjanskog” biće održana danas i sutra u organizaciji Matice srpske i Banatskog kulturnog centra.

Danas od 16 časova, u Svečanoj sali Matice srpske biće održano „Pesničko uzdarje Milošu Crnjanskom”, a učestvovaće: Miloš Markov, Uroš Pavlov, Stefan Basarić, Branislav Čurčov, Dušan Karabasil, Milena Kulić, Nemanja Nešić (kantautor), Gordana Lasković. Biće omogućen i prenos na jutjub kanalu Matice srpske. Sutra, od deset časova, u Svečanoj sali Matice srpske biće održan okrugli sto „Putopisi Miloša Crnjanskog”, a učestvovaće: Vladimir Gvozden, Dragan Prole,

Otvori na politika.rs

Miloš Crnjanski dobio stalnu muzejsku postavku u Italiji

 

Miloš Crnjanski voleo je Italiju, čuven je njegov putopis "Ljubav u Toskani". Četvrtog novembra ta zemlja mu je odala počast stalnom muzejskom postavkom u gradiću San Vito al Taljamento, malom mestu u regionu Furlanija – Julijska krajina. Ni datum, ni mesto nisu slučajni.

Romanopisac, prevodilac, publicista, autor pozorišnih komada i pesnik, njegove "Seobe" za srpsku književnost predstavljaju što i "Rat i mir" Dostojevskog za Ruse. Miloš Crnjanski jeste sve to, ali mu ipak u Srbiji zvanično institucije nikada nisu posvetile prostor kao uspomenu i počast. U podrumu Narodne biblioteke Srbije pohranjen je legat Crnjanskog, zaveštan testamentom njegove udovice Vide, dok je na prvom spratu čitaonice, u jednom uglu, izloženo nekoliko

Otvori na rts.rs

U posthumnoj knjizi glavna akterka afere Monika otkriva Klintonove - dva najkorumpiranija političara na svetu

 

KLINTONOVI su veliki jadnici!

Tvrdi ovo u knjizi "Korpa puna jadnika" Linda Trip, glavni pokretač "afere Luinski", zbog koje je pokrenut opoziv tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona. 

 

Ovo "zaveštanje" Tripove pojaviće se u Americi 8. decembra, osam meseci pošto je autorka u 70. godina preminula od raka pankresa. U trenutku kada je demokratska administracija na pragu povratka u Belu kuću, Tripova, u delovima knjige koje prenose zapadni mediji, tvrdi da je bivši predsednik SAD trebalo da bude..........

 

Otvori na novosti.rs

Odlazak vrhunskog prevodioca, pesnika i esejiste Kolje Mićevića

 

BANjALUKA je za mene san i sada kada ne živim tu, ali je bila san i kada sam živeo u njoj, govorio je Kolja Mićević (1941 - 2020).

Usnio je poznati pesnik, esejista i vrsni prevodilac pre dve večeri u svom rodnom gradu i ostao u tom snu zauvek. Briljantni poliglota preminuo je od posledica korone u UKC RS u Banjaluci, gde je ležao poslednje dve sedmice. Mićević je bio ugledni stanovnik Pariza koji je na francuskom jeziku oživeo Danteovu "Božanstvenu komediju". Od prevodilaštva stvarao je umetnost. Stefan Malarme, Federiko Garsija Lorka, Pol Valeri, Šarl Bodler, Fransoa Vijon, Viktor Igo, samo

Otvori na novosti.rs

Meni je poezija radostan predah od stvarnosti

 

Danas se sve sablasno ljulja“, glasi jedan stih Mladena Leskovca, koji je Boško Petrović uzeo za moto jedne svoje pripovetke

Kada postane preteško nametnuto breme vremena, može da bude dovoljno i okretanje uzorima, onima koji su prošli isto, i još sto puta gore. Tada čovek stekne mir, ili pre pomirenost koja proishodi ne iz fatalizma, već iz logičkog razmišljanja. Takvoj misli okreće nas prof. Dr Slavko Gordić, pisac, profesor emeritus Univerziteta u Novom Sadu, književni kritičar i esejista, navodeći ideje i analizirajući dela naših i svetskih klasika i savremenih autora. „Kašanin je

Otvori na politika.rs

Enes Halilović: Sudbina me gonila da ispričam ovu priču

 

Današnji čovek preciznije pamti istoriju sporta nego istoriju zločina, to je jedan od zaključaka koji proizilazi nakon čitanja mog romana, kaže za Nova.rs pisac Enes Halilović.

Skoro tri decenije nosio se Enes Halilović sa pričom, zasnovanom na istinitom događaju, zapisanom u njegovom nedavno objavljenom romanu “Ljudi bez grobova” (Laguna). Čuo je za nju čak i pre nego što je objavio prvu knjigu, zbirku pesama “Srednje slovo” (1995). Objavio je od tada i zbirke “Bludni parip” (2000), “Listovi na vodi” (2007), “Pesme iz bolesti i zdravlja” (2011), “Zidovi” (2014) i “Bangladeš” (2019), zbirke priča “Potomci odbijenih prosaca” (2004),

Otvori na nova.rs

Emir Kusturica piše novu knjigu

Slavni jugoslovensko-srpski filmski reditelj Emir Kusturica, koji je svojim velikim stvaralaštvom osvojio svet, okitio se najvećim priznanjima i doneo neizmeran ugled našoj kulturi - piše novu knjigu. Kusturica je dosad objavio tri knjige. Treća, objavljena pre tri godine, zbirka polemičkih tekstova, komentara i pesama - u izdanju "Vukotić media", izazvala je veliko interesovanje čitalačke publike. 

U rukopisu je - nova knjiga. Najprovokativnija, najizazovnija -....

 

Otvori na blic.rs

Protiv diktata prikazivanja identiteta

Knjiga "Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet. Evropa - SAD - Srbija", autorke Ivane Kronje, predstavljena u Dvorani Kulturnog centra Multidisciplinarno teorijsko istraživanje i pregled istorije svetskog i srpskog eksperimentalnog i avangardnog filma, kao i kulturološko i rodno čitanje filmske umetnosti primenjeno na filmski eksperiment, sažeto je predstavljeno u monografskom delu „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet. Evropa – SAD – Srbija“,

O knjizi su govorili istoričarka umetnosti Irina Subotić, kritičar i teoretičar medija i filma Tomislav Gavrić, multimedijalni umetnik Miodrag Krkobabić, kao i urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije Miroljub Stojanović. Prema rečima Irine Subotić, u pitanju je ravnopravna istorija svetskih događanja na filmu, kako evropskom tako i američkom, ali sa posebnim značajem za našu kulturu, jer je delo izvanredan udžbenik za sve mlade koji žele da se upoznaju.....

 

Otvori na danas.rs

 

Ljubomir Simović: Prećutkivanje knjiga gore od zabrana

 

Autor:Nova

U novije vreme, za neutralisanje knjiga i njihovog uticaja upotrebljava se nešto manje bučno i spektakularno, ali mnogo efikasnije od zabrana i hapšenja: ignorisanje i ćutanje, rekao je akademik Ljubomir Simović na dodeli nagrade "Prsten despota Stefana Lazarevića" književnog kluba "Bagdala". Besedu jednog od najvećih savremenih srpskih pisaca izrečenu pri uručenju priznanja u Kruševcu prenosimo u u celosti. Piše: akademik Ljubomir Simović Danas, kad Književni klub

Otvori na nova.rs

Njegoš: Vladika, filozof, pesnik i vladar

207 godina od rođenja duhovnog i svetovnog vladara Crne Gore Petar II Petrović Njegoš rođen je na današnji dan, 13. novembra 1813. godine u selu Njeguši u blizini Cetinja.

Bio je srpski pravoslavni vladika, kao i poglavar Crne Gore. Jedan je od najvećih pesnika i filozofa sa ovih prostora. Njegovo najpoznatije delo jeste poema „Gorski vijenac“, ali tu su i druga važna dela poput „Luča mikrokozma“, „Lažni car Šćepan Mali“… Njegoš je u Crnoj Gori uveo redovne poreze i mnoštvo novih zakona, a oformio je i vojsku. Bio je pristalica ujedinjenja i oslobođenja srpskog naroda koji je bio u stalnim sukobima s Osmanskim carstvom. Njegove

Otvori na danas.rs

 

In memoriam, odlazak tihog podvižnika: Profesor Ivo Tartalja (1930-2020)

 

ČINI se da osnovnu perspektivu iz koje možemo posmatrati naučnu delatnost profesora Ive Tartalje ništa ne oblikuje bolje od ovih reči njemu tako dragog Eriha Auerbaha, iz ogleda "Filologija svetske književnosti": "Istraživanje stvarnosti sveta zasnovano na naučnim metodama čini sadržaj našeg života; ono je, da tako kažemo, naš mit; jer mi ne posedujemo neki drugi mit koji bi bio od opšteg značaja.

U sklopu stvarnosti sveta istorija je ono što nas se najneposrednije dotiče, što nas najdublje zanima i najviše doprinosi stvaranju naše svesti o nama samima. Jer ona je jedini predmet u kojem i sa kojim ljudi sasvim neposredno stupaju pred nas. Pod predmetom istorije ovde se ne shvata samo ono što je prošlo, nego neprestano kretanje i događanje uopšte, s tim što je u to uključena i odgovarajuća sadašnjost". A da je, kojim slučajem, Auerbah bio u prilici da vidi

Otvori na novosti.rs

Akademiku i pesniku Milosavu Tešiću uručena nagrada Zlatni ključ Smedereva

PRVI put bez publike, u skladu sa vremenom u kome živimo, održan je 51. Međunarodni festival poezije "Smederevska pesnička jesen" na kojem je akademiku Milosavu Tešiću dodeljena prestižna nagrada "Zlatni ključ Smedereva".

Zahvaljujući na priznanju, slavodobitnik je rekao: - Ovu međunarodnu književnu nagradu shvatam i kao nagradu srpskoj književnosti, pri čemu posebno naglašavam precizno određen termin srpska književnost. Zašto to činim? - U poslednje vreme se ta književnost, koja ima svoje ime i prezime, svoje mesto rođenja, svoju viševekovnu tradiciju i visoke estetičke domete, svodi, u cilju njenog potpunog obezličenja, pod pojmove regionalna književnost ili regionalne

Otvori na novosti.rs

 

Vojislav Despotov: Ne zaboravi me nikad u kadi // PESMA

  IZ KNJIGE -  DEVET BOJA BANATA // IZDAVAČ - AGORA

Milan B. Popovic - UBUDUĆE...

 

Profesor Ivo Tartalja preminuo u 91. godini

 Autor:Nova

Čuveni profesor Beogradskog univerziteta Ivo Tartalja preminuo je u 91. godini, saopšteno je iz Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, čiji je profesor bio počasni član osnivač. “Profesor Ivo Tartalja (1930 – 2020) bio je strog i pravičan, ali uvek pun razumevanja za studente, pa je postao simbol celog jednog vremena, simbol ‘stare profesure’, kada se tražilo mnogo od studenata, ali su im profesori mnogo i pružali. Ostavio je dubok trag ne

Otvori na nova.rs

 

Vremeplov: Rođen Vuk Karadžić

 Tanjug

 

 Na današnji dan 1787. godine rođen je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika. Opismenio se u rodnom selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i zatim u manastiru Tronoša. Tokom Prvog srpskog ustanka bio je pisar kod ustaničkog vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom

Milan B. Popovic - MLADOST I RADOST

DKB Hronologija - 03 - 11 - 2020 // polet BEOGRAD

 

**** link: ***

http://lastavica.blog.rs/blog/lastavica/knjizevnost/2020/11/04/lepa-strana-zivota

NAGRADA BIBLIOTEKE IZ GORNJEG MILANOVCA