Danilo Kiš: citat

„Dobar čitalac – koji je, prema mišljenju Borhesa, ređi od dobrog pisca – može shvatiti ili osetiti lako da onaj ko govori, autor, poseduje emociju. Ono što vi zovete emocijom, i što bih ja, takođe, mogao nazvati emocijom ili začaranošću, ponekada je između redova, između rečenica, više nego u samim rečima. Nije mogućno, i ja na tome insistiram, nije mogućno nikome preneti ono što se nema.” -

Danilo Kiš

ZBOGOM ANDERGRAUND: SAŠA MARKOVIĆ MIKROB

   

ZBOGOM ANDERGRAUND: SAŠA MARKOVIĆ MIKROB

Umetnički Bedeker Beograda devedesetih

Zbogom andergraund je specifičan vodič kroz umetnički, muzički, politički i socijalni ambijent Beograda devedesetih (i šire), iz ugla Saše Markovića Mikroba i njemu bliskih ljudi.

OVO JE PRIČA O MIKROBU I NAMA

„Mikrob je biće tipično za savremenu istočnu Evropu, može da jede koliko god mu date, a kada ga primorate na glad, može preživeti više meseci gladujući da bi, potom, pristao na bilo kakav politički sistem, na bilo kakvu svinjariju“

(Z. L. Božović, Likovna umetnost ’80-ih i ’90-ih u Beogradu - razgovori, Beograd, 2001, 38-45. (april-jun 2000))

Poslednje dve decenije umetničkog, društvenog i političkog života u Srbiji, bile su veoma burne. Retko koji umetnik je uspevao da precizno, vizionarski, beleži i komentariše promene i njene aktere. Saša Marković Mikrob je jedinstvena pojava, ne samo kod nas, već u daleko širim okvirima, koja je to umela. Živeći svoju umetnost i prezentujući je u različitim formama (performans, izložbe, ulične akcije, radio talasi, video radovi, muzički spotovi, tekstovi, grafičko uređivanje i rešenja za korice štampanih izdanja, oslikavanje muzičkih cd izdanja, predavanja o istoriji rock and rolla...), Marković je na samosvojan način aktivno komentarisao društvenu situaciju, pojave i ličnosti u Srbiji poslednjih dvadesetak godina.

Publikacija je nastala uz svesrdnu pomoć prijatelja i poštovalaca rada Saše Markovića koji su pisali tekstove, prevodili, ustupali dokumentaciju i fotografije radova u ličnom posedu, dostavljali biografske podatke, obrađivali materijal za štampu, učestvovali u finalnom dizajnu...

Tekstovi: Darka Radosavljević Vasiljević, Saša Marković, Aleksandar Todorović - Bekan, Duška Čavić - Žozi, Nebojša Kandić, Dragan Ilić, Antonije Pušić, Stephen Howard - Mixup, Marija Ivanić, Pavle Ćosić, Ivan Tobić, Aleksandar Belčević, Slobodan Jovanović, Miloš Tomić, Stevan Novaković, Daniel Kovač, Velimir Ćurguz Kazimir, Milan Petrović - Tica, Radovan Nastić - Bensedin, Aleksandra Sekulić - Caca, Dragan Protić - Prota, Đorđe Ilić, Luka Stanisavljević, Mićun Ristić, Uroš Đurić, Jelena Vesić....

Izdavač: Remont – nezavisna umetnička asocijacija

Urednik: Darka Radosavljević Vasiljević

Format: 30x23 cm

Obim: 224 strane, 144 u koloru, preko 250 fotografija

Srpski/engleski

PRODAJNA MESTA:

REMONT (Maršala Birjuzova 7, Beograd)…. Po SPECIJALNOJ CENI, 40% POPUSTA
Knjiga se može poručiti i platiti pouzećem po ceni 1.500 din + troškovi dostave
Knjigu šaljemo brzom poštom najviše 3 radna dana po vašem zatevu. Nephodni podaci: ime prezime, adresa i broj telefona.
Naručivanje na mail remont@remont.net ili na telefone 011 32 23 406; 069 32 23 533.

KNJIŽARE

Cena u knjižarama: 2160.00 din
Beograd: Beopolis, Delfi (SKC), Dereta (Knez Mihailova), Dereta (Banovo Brdo), Srpska književna zadruga, Apropo, Zlatno runo, Napro, Plavi krug, Aleksandar Belić, Zepter (Knez Mihailova), Madlenianum (Zemun)
Novi Sad: Delfi, Bulevar Books, Solaris
Subotica: Limbus
Zrenjanin: Agora

Zaječar: Kaligraf
Kraljevo: Prozor, KC Ribnica
Čačak:Reči

OSTALA PRODAJNA MESTA

Beograd: Kc GRAD, Kulturni centar REX,
Zemun: ZMUC
Novi Sad: Šok zadruga
Ljubljana, Slovenija: Galerija PHOTON

Poklon čitaocima magazina NIN: Knjiga Bogdana Tirnanića

Uz NIN od 26. septembra za čitaoce u Srbiji poklon "Ivica trotoara" - zbirka najboljih kolumni legende srpskog novinarstva Bogdana Tirnanića. 

Istaknuti srpski novinar, esejista, publicista i filmski kritičar Bogdan Tirnanić u toku dugogodišnje karijere, pisao je za neke od najčitanijih listova širom Jugoslavije.

  Dobitnik je brojnih stručnih priznanja i nagrada među kojima se izdvaja priznanje Udruženja novinara Srbije "Laza Kostić" za najboljeg komentatora.
 Posebnu vezu imao je s nedeljnikom NIN, gde je kao novinar, urednik kulture i glavni urednik proveo pune dve decenije. Kolumne sabrane u zbirku "Ivica trotoara" su nastale u periodu od 2003. do 2008. godine, a čitaju se kao da su nastale danas…

Fragmenti o Sioranu

Sin rumunskog svećenika, Cioran je rođen 1911. u Rasinariju, na granici Austro-Ugarskog carstva

(...)

U dvadesetoj je godini mladi Cioran posjećivao bordele i knjižnice. Njegovi su omiljeni autori Shakespeare, Dostojevski, Čehov. Fasciniran je ekstremima. U filozofiji želi biti Schopenhauer ili ništa. Svoju prvu knjigu Na rubovima očaja piše u stanju nalik deliriju. Zaklinje se sam sebi da neće napisati više ni retka; već se gnuša književne komedije. 

(...)

Njegove hronične nesanice nalik su pozivu da napusti svijet, čiju je prazninu odveć dobro saznao. Kad govori majci o očaju koji ga obuzima i ludilu koje mu prijeti, ona odgovara: ''Da sam znala, abortirala bih''.

Uskoro izlazi nova obimna Selindžerova biografija

Jedna od najvećih misterija americke književnosti - šta je Dž. D. Selindžer radio poslednjih 50 godina svog života, mogla bi biti razvejana novom biografijom autora "Lovca u raži".

Dejvid Šilds i Šejn Salerno u "Selindžeru" navode da bi izmedju 2015. i 2020. trebalo da izadje niz njegovih posthumnih dela. Biografija pisca koji se 1960. skoro potpuno povukao iz javnosti trebalo bi da izadje 3. septembra, a tri dana kasnije treba da bude prikazan i Salernov dokumentarac o ovom piscu.
Jedna od knjiga je usredsredjena na junaka "Lovca u raži" Holdena Kolfilda i njegovu porodicu, dok se neke bave ratnim godinama pisca i njegovim zanimanjem za istočnjačke religije. U novom materijalu će biti i priča o porodici Glas iz "Freni i Zui".
U proteklih 50 godina bilo je opširnih i protivrečnih spekulacija šta Selindžer radi u samonametnutnoj izolaciji. Dobro je poznato da je Selindžer pisao - prijatelji, susedi i članovi njegove porodice rekli su da je pisao i u poslednjim godinama pre smrti 2010. Sam Selindžer je u intervjuu Njujork tajmsu 1974. rekao da svaki dan piše, ali za samog sebe.
Ipak, nema saglasnosti šta je pisao niti konkretnih podataka šta je Selindžer čuvao u svom šefu u kući u Nju Hempširu.

Mario Vargas Ljosa: citat

Čitanje je pretvaralo san u život i život u san, i meni, tada još dječaku, približavalo književni univerzum. Majka mi je pričala da su prve stvari koje sam napisao bile nastavci priča koje sam čitao jer mi je bilo žao da se završe ili sam želio da im izmijenim kraj. I možda sam upravo to radio cijelog života, a da nisam ni znao: produžavao u vremenu, dok sam rastao, sazrijevao i stario, priče koje su moje djetinjstvo ispunile uzbuđenjem i avanturama

* Mario Vargas Ljosa-govor na dobijanju Nobela *

U "Blicu" 10. avgusta:Najlepše pesme Alekse Šantića

Remek delo pripovedača i pesnika Alekse Šantića “Pesme” Blic će podeliti svojim čitaocima uz print izdanje 10. avgusta.

Stihovi pripovedača, pesnika, diplomate koji je rođen u Mostaru, predstavljaju neprocenjivu umetničku riznicu i sigurno će naći mesto u svakoj kućnoj biblioteci.
Umesto karijere uspešnog trgovca, za koju se spremao na studijama u Trstu Šantić se opredelio za litelralno stvaralaštvo.
Uvek je govorio da su njegovi uzori Vojislav Ilić i Jovan Jovanović Zmaj, ali i Hajnrih Hajne.
Šantićev pesnički opus sadrži emocionalni bol, rodoljublje, ljubavnu čežnju, ali veliko poštovanje prema svom narodu.
Šantićeva poezija pokazuje pesnika snažne emocije, elegičnog tona i melodičnog izraza, koji je ostvario niz pesama duboke inspiracije i doživljenog tona.
Ljubavna poezija Alekse Šantića razvila se pod jakim uticajem bošnjačke ljubavne pesme, sevdalinke, tako da otud dolazi i ambijent njegovih ljubavnih pesama, koji je smešten u bašte pune behara, hamama, šadrvana. 

Ženski likovi koji se pojavljuju u Šantićevim pesmama okićeni su đerdanima i izazovne su, ali ipak skrivene lepote.
Takva je i njegova najpoznatija pesma „Emina“, koja je ušla u narod i peva se kao sevdalinka.

(izvor --- BLIC)

Uz "Blic" 3. avgusta poklon knjiga: Pesme Branka Radičevića

Ukoliko volite poeziju 3. avgusta ćete imati dobar razlog da dođete do vašeg primerka “Blica” na kioscima. Uz dnevne novine poklanjamo vam knjigu pesama Branka Radičevića.

Branko Radičević je rođen u Slavonskom Brodu 1824. godine. Preminuo je u Beču 1853. Bio je srpski romantičarski pesnik, a uz Đuru Jakšića i najveći poklonik Vukove reforme pravopisa i uvođenja narodnog jezika u književnost.

Radičević je rođen u Slavonskom Brodu 28. marta 1824. u porodici Todora i Ruže Radičević. Rođeno ime mu je Aleksije, ali ga je on kasnije, kada je počeo da izdaje pesme, promenio u Branko. Brankov otac Todor je bio činovnik, ali činovnik koji se bavio književnošću. Todor Raičević je sa nemačkog preveo Šilerovog Viljema Tela.

Porodica Radičević se 1830. godine preselila u Zemun, gde je Branko završio pet razreda srpske i nemačke osnovne škole. U gimnaziju u Sremskim Karlovcima se upisao 1836. Karlovci i Stražilovo su imali velik uticaj na Brankova kasnija dela, od kojih su najpoznatija Đački rastanak, u kojoj izražava svoju želju da tu bude i sahranjen.

Nakon završenih šest razreda u Sremskim Karlovcima, sedmi i osmi razred je završio u Temišvaru, gde mu je otac bio premešten 1841. godine.

Na studije odlazi u Beč 1843. godine, ali nakon tri godine odustaje od školovanja. Bio je veliki poštovalac Vuka Karadžića i njegovih saradnik.

Poeziju je počeo da piše još u srednjoj školi, a prvu knjigu je objavio u Beču 1847. godine, na čistom narodnom jeziku u duhu modernog romatičarskog pesništva. To mu donosi veliku popularnost u Srbiji.

Zbog revolucije napušta Beč i boravi u Sremu. Iz Beograda ga je vlast proterala, jer su strahovali da će njegovo prisustvo izazvati nemire među velikoškolskom omladinom.

U to vreme oboljeva od tuberkulouze. U Beč se vraća 1849. godine i upisuje studije medicine, ali se uporedo bavi i književnošću.

Preminuo je 1. jula 1853. godine na rukama Ane Karadžić, Vukove ćerke.

Dela Branka Radičevića sa izrazito lirskim motivima i raspoloženjem, promeniće vam pogled na užurbanu svakodnevnicu. Uživajte u poeziji.

(izvor --- BLIC)

Nova knjiga u izdanju Narodne biblioteke Srbije: dr Miroslav Perišić, „Diplomatija i kultura“

Beograd, 25. jul 2013. – Narodna biblioteka Srbije, u saradnji sa Institutom za noviju istoriju Srbije, objavila je studiju dr Miroslava Perišića pod naslovom ,,Diplomatija i kultura``.
Ova knjiga predstavlja prikaz odnosa između jugoslovenske kulture i diplomatije u periodu nakon Drugog svetskog rata i prodora jugoslovenske kulture u zapadnoevropske zemlje u pedesetim godinama dvadesetog veka. Za Jugoslaviju kultura je bila najbolji način da se predstavi zapadnim zemljama sa svojim vrednostima kao i da zapadni kulturni uticaji dođu u dodir sa jugoslovenskim društvom. Putem kulturne razmene i značajnog prisustva juogoslovenskih umetnika u zemljama zapadne Evrope, Jugoslavija je viđena kao daleko humanije socijalističko društvo za razliku od Sovjetskog saveza. Knjiga govori o pitanjima istoka i zapada i sinergiji razvoja kulturne scene u Jugoslaviji i odnosu zemalja zapadnog bloka prema našem društvu.
   
Dr Miroslav Perišić rođen je 4. decembra 1959. godine na Ubu. Magistrirao je i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu na Odeljenju za istoriju. Naučni je saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije i direktor Arhiva Srbije. Član je Odbora za istoriju Srba u 19. veku Srpske akademije nauka i umetnosti.

METAK LUTALICA

Zahvaljujući Bookingovoj ediciji "Prva knjiga", pred nama je reprint prvog izdanja prve knjige Matije Bećkovića iz 1963. godine. Zbirkom pesama "Metak lutalica" vas vodimo na nostalgično putovanje kroz poeziju ovog velikana naše pisane reči, omogućavajući vam ponovni susret sa nekim od njegovih prvih pesama, grupisanim u četiri tematske celine: Dežurno uvo sveta, Muke po Matiji, Propaganda poezije, Ona koju volim... Nadamo se da ćete uživati u ovom poetskom vremeplovu!

PORUČITE OVDE!!!