Upravo pročitah da je knjige objavljene pod imenom Ana Miloš u stvari napisao neki Miloš K. Ilić

 

tekst - Jadranka Milenkovic // Facebook

Upravo pročitah da je knjige objavljene pod imenom Ana Miloš u stvari napisao neki Miloš K. Ilić. Internet (to jest mala književna zajednica) će naravno sad da plane, i svako će imati mišljenje o tom fenomenu. Izbegavam da pišem o stvarima koje su aktuelne, jer mislim da to obično znači da čovek nema o čemu pametnijem da misli i da nije fokusiran na svoja posla, svoja lična istraživanja, svoje lično stvaralaštvo. Dakle, evo me gde pobijam sebe i protivrečim svojim principima.
Hoću samo da kažem da čovek nije uradio ništa novo, i da takvi fenomeni postoje oduvek, pa su i žene pisale pod muškim pseudonimima, neki su pisci pisali pod mnoštvom pseudonima, a Romen Gari je pišući kao Emil Ažar dobio čak i dvostrukog Gonkura i takođe imao nekog rođaka glumca koji je Ažara igrao u javnosti. Tek posle njegove smrti je objavljeno da je Ažar ista osoba kao i Gari.
Imamo u regionu pesnike zavidne popularnosti o kojima se ne zna ništa (kao Sven Adam Ewin), a mislim da se i Elena Ferante dugo nije pokazivala u javnosti (ako se uopšte i sad pokazuje; ne znam, jer ne pratim, jer me ne zanima).
Zašto bi se onda ovaj slučaj smatrao jedinstvenim i zašto bi se uopšte smatrao bitnim? Šta ako je sve samo dobro smišljeni marketing jer će posle ovoga svi na sceni znati ko je Miloš K. Ilić?
I zašto se na ovoj sceni popularnost uglavnom stiče nekim skandalima i performansima?
Ja predlažem da se ne bavimo time, da preskočimo, i da radije malo više čitamo domaće pisce. Koju ste knjigu domaćeg pisca poslednju pročitali? Ja, evo, čitam Uglješu Šajtinca, odlična knjiga. Čekaju me još mnoge. Police su mi pune dobrih knjiga domaćih autora. Pisaću vam o njima, i ti moji tekstovi neće počinjati rečju: skandal. Skandale ostavljam medijima koji vole skandale, koji se bogate na skandalima a koji ne prenose ništa o stvarno kvalitetnoj književnosti, ne podstiču kulturu ni plemenita osećanja, ne utiču na obrazovanje i želju za istim, i, sve u svemu - čine veliku štetu već uniženoj domaćoj kulturnoj sceni.