Pablo Neruda: Sto soneta o ljubavi: XVII

 

 Ne volim te kao da si ruža od soli, topaz
ili strela karanfila koji pronose oganj:
volim te kao što se vole neke mračne stvari,
potajno, između senke i duše.

Volim te kao biljku koja ne cveta ali nosi
u sebi svetlo skrivenih cvetova,
zahvaljujući tvojoj ljubavi gusti miris,
koji se uzdigao iz zemlje, mračno u mom telu živi.

Volim te ne znajući kako, ni kada, ni odakle,
volim te izravno bez problema i gordosti,
tako te volim jer ne znam voleti drukčije,
nego na taj način na koji nisam i nisi,
blizu, da ti je ruka na mojim grudima moja,
blizu, da ti se oči sklapaju sa mojim snom.