tekst - Zoran Škiljević
izvor - FACEBOOK
Pre dva dana, u ponedeljak, mediji su objavili da je roman Danice Vukićević "Unutrašnje more" dobio NIN-ovu nagradu, i ja odmah sutradan požurim da kupim nagrađenu knjigu. Obigram desetak knjižara u centru Beograda, prodavci, a još više prodavačice, belo me gledaju kao da sam im tražio kamen sa meseca. I onda, šta ću, opsujem onako po srpski pa kažem: nisam pristalica teorija zavere ali ovde nisu čista posila. Ili je NIN-ov žiri pobrkao lončiće (da se ne lažemo, ne bi im bilo prvi put, ali ne mogu ništa da kažem pošto nisam pročitao knjigu, a kako da je pročitam kad nje nema pa mema kao da je u zemlju propala)? Ili se neko (moćan očigledno) poigrava s nama, ljubiteljima lepe reči, i iskušava nas – smejulji se negde i kaže: baš da vidim šta ćete da čitate kad sakrijemo od vas sve nove (u književnom smislu) vredne knjige? Trećeg nema. A od ova dva ne zna se šta je gore!
Нема коментара:
Постави коментар