Umro književnik Adam Puslojić

   FoNet

Književnik i prevodilac Adam Puslojić (79) umro je danas, saopštilo je Udruženje književnika Srbije (UKS).

U saopštelju Upravnog odbora UKS čiji je Puslojić član bio decenijama, navedelo je da je rođen 11. marta 1943. u selu Kobišnica, kod Negotina. Puslojić je prevodio s rumunskog i ruskog jezika, a najviše rumunskog pesnika Nikitu Staneskua. U Nacionalnom muzeju rumunske književnosti 2021. mu je dodeljena nagrada „Mihaj Eminesku“ za poeziju i prevod. Bio je počasni član Rumunske akademije od 1995. godine. Mesto i vreme sahrane Adama Puslojića, kao i komemoracije, biće

Otvori na danas.rs

Vremeplov: Rođen Dobrica Ćosić

 |  Tanjug

 - Na današnji dan 1921. godine rođen je srpski pisac Dobrica Ćosić, član SANU, prvi predsednik SRJ, učesnik NOP-a od 1941. Iz političkog života izopšten je u maju 1968. zbog otvaranja pitanja teškog položaja Srba na Kosovu i Metohiji. Predsednik SRJ je od 15. juna 1992. a Savezna skupština izjasnila se protiv njega 2. juna 1993. uz obrazloženje da je prekršio Ustav. Kao literata postao je poznat romanom "Koreni" svojevrsnim psihološkim prikazom srpskog sela u vreme poznih Obrenovića. U romanu

Otvori na rtv.rs

Koja je knjiga bila najčitanija u vranjskoj biblioteci u 2022. godini?

   V.Ristić

Prema podacima koje je saopštila bibliotekarka JU „Bora Stanković“ Aleksandra Antić najčitanija knjiga u 2022. godini bila je roman „Medvedgrad“ autora Frederika Bakmana, dok je od domaćih autora najtraženiji bio roman „Deca zla“ Miodraga Majića. 

– Čitaoci su se interesovali i za klasike poput „Ubiti pticu rugalicu“ autorke Harper Li. Mlađi čitaoci su znatiželjno čitali roman o avanturama devojčice Isidore Mun, autorke Harijet Mankaster, kao i „Lesi se vrača kući“

Otvori na danas.rs

U svom domu u Lisabonu iznenada preminuo srpski pisac i prevodilac Dejan Tiago Stanković (1965-2022)

 Foto: P. Milošević |  D. MATOVIĆ

PISAC i prevodilac Dejan Tiago Stanković (1965-2022) iznenada je juče preminuo u svom domu u Lisabonu, gde je i živeo decenijama. Vrsan prevodilac nobelovaca Žozea Saramaga na srpski i Ive Andrića na portugalski jezik, autor je nekoliko veoma popularnih knjiga. Uvek je imao šta da kaže o svetu oko sebe i nije se uzdržavao da iznese svoje stavove ma kakvi oni bili.

Debitantsku knjigu priča "Odakle sam bila, više nisam" ("Geopoetika") Dejan Tiago Stanković pretočio je u roman koji je pre nekoliko meseci objavila "Laguna". Njegovi romani "Estoril" i "Zamalek" dugo su bili među najčitanijim knjigama kod nas. "Estoril" je, čak, u Portugaliji ušao u školsku lektiru, a ovenčan je nagradama "Branko Ćopić" i Debut Crown, koju mu je dodelilo britansko udruženje pisaca istorijskih knjiga. Za roman "Zamalek", o

Otvori na novosti.rs

Vremeplov: Rođen Svetolik Ranković

 |  Tanjug

- Na današnji dan 1863. godine rođen je srpski pisac Svetolik Ranković. Po obrazovanju bio je teolog. Pripovedao je o seoskom životu, a junaci njegovih dela uglavnom su ljudi duboko razočarani u život. Najčešće je prikazivao tamne strane raspadanja patrijarhalnog sveta. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. 

Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s................

Otvori na rtv.rs

Promocija romana “Nebo, tako duboko” u petak u vranjskom teatru

 |  M. D. Južne vesti

Roman Nebo, tako duboko, za koji je autorka Vesna Kapor dobila nagradu “Meša Selimović” svoju promociju imaće u petak, 16. decembra, od 20 sati u kamernoj sali Pozorišta “Bora Stanković”.

Ana Grozdenović u predgovoru za roman piše da nekoliko glasova - aktera grca tkivo novele - romana Vesne Kapor, u izrazima bola zbog gubitka mlade devojke - ćerke, emotivne ikone svih, pogotovo porodičnih vrednosti. U toj polifonoj tužbalici i potresnoj hronici žalosti dominira bol majke: imaginarne i dokumentarne reči i misli, kojima naša autorka od proze čini plač, a plač je jedan od oblika stare poezije. U drevnom plaču, i drevna tuga dobila je obrise i efekte

Otvori na juznevesti.com

Beogradski krug kredom: broj 21 // PROMOCIJA časopisa - 13-12-2022

 FB event:

Promocija 6.12.u 18h

 

Održana promocija monografije o Dušku Radoviću

  |  Danas Online

Malo ko sa ovih prostora je toliko cenjen i toliko se citira kao Duško Radović, a povodom stogodišnjice njegovog rođenja, koja se obeležava danas, upriličena je promocija kapitalne monografije „100 godina Duška Radovića„.

U malom pozorištu „Duško Radović“ simbolično je predstavljena monografija koja pokušava da podseti sve one koji su Duškov glas slušali uživo na radiju na neka stara vremena, a približi njegov lik i delo nekim novim generacijama koje nisu ni svesne koliko često čuju njegove citate. Ovo izdanje Mascoma priredila je Zorica Hadžić u saradnji sa Milošem Radovićem, sinom Duška Radovića, a u njemu se nalaze neobjavljeni tekstovi, lična prepiska, crteži, razglednice i još

Otvori na danas.rs

Ko uništava male ulične biblioteke U Vranju? Mali drveni hramovi kulture konstantno na meti vandala

Foto: J.S.  |  J. S.

PRE više od dve godine na centralnim gradskim ulicama postavljene su jedinstvene ulične biblioteke. Simpatične kućice od drveta služile su da se knjige ostave, ili uzmu za čitanje, pa vrate.

 Autentičnih imena po najznačajnijim delima najuvenijeg pisca iz Vranja Bore Stankovića, ulične biblitele „Koštana“, Nečista krv“, „Stari dani“ i „Božji ljudi“ često su se našle na meti vandala, ali članovi udrženja građana Borino evropsko Vranje (BEV) kažu da neće odustati. - U početku su nam mnogi ljudi govorili da to neće opstati, te da će za mesec dana kućice biti uništene. Ispostavilo se da nije baš tako. Tačno je da su mnogo puta bile na meti

Otvori na novosti.rs

 

Preminuo Rajko Petrov Nogo

  |  Telegraf.rs

Dobitnik je 23 nagrade, a do kraja 2007. godine objavio je 52 knjige

Rajko Petrov Nogo, srpski pesnik, esejista i književni kritičar preminuo je jutros u 77. godini, javljaju Novosti. Rođen je u Boriji, opština Kalinovik, 13. maja 1945. godine. Rajko je rođen od oca Petra i majke Stane, u Zagorju, u staroj Hercegovini. Starinom je od Raševića (gde pripada i Marko Miljanov) iz plemena Kuči u Crnoj Gori. Srednje ime Petrov uzeo je po ocu, a prezime Nogo je uzeto od jednog nadimka Raševića. Iz rodnih Borija je kao dečak došao u

Otvori na telegraf.rs

Vremeplov: Umro srpski pisac i slikar Đura Jakšić

  |  Tanjug

 - 1878 - Umro je srpski pisac i slikar Đura Jakšić, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Velikom Bečkereku (sada Zrenjanin), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj u više mesta tadašnje Srbije i predavao crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini. Strastan, plahovite mašte i veoma emotivan, buntovan i

Otvori na rtv.rs

Preminuo književnik Milovan Danojlić

 

PARIZ- Posle kraće bolesti srpski književnik i pesnik, član SANU, Milovan Mića Danojlić, preminuo je danas u Francuskoj potvrdili su Tanjugu u porodici književnika.

Milovan Danojlić rođen je 3. jula 1937. godine u Ivanovcima kraj Ljiga. Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a niže razrede gimnazije pohađao je u malom mestu, sedam kilometara udaljenom od njegove kuće, do koga je svakodnevno dolazio pešice. 

 

Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine pod nazivom „Kako spavaju tramvaji”. Svoje pesme uglavnom je namenjivao deci, ali i njihovim roditeljima, a posebno se ističe poema „Dečji zakonik” u kojoj Milovan ističe obavezu

Otvori na politika.rs

Preminuo Radomir V. Ivanović, esejista i kritičar

Foto M. Labudović |  D. Bt.

ISTAKNUTI i veoma plodni književni tumač, univerzitetski profesor i književni kritičar Radomir V. Ivanović preminuo je iznenada u svom domu u Beogradu u 87. godini.

 Iza sebe je ostavio više od 60 knjiga na srpskom i dvanaest dela na makedonskom jeziku. Bio je član Makedonske akademije nauka i umetnosti, Crnogorske akademije nauka i umetnosti, Udruženja književnika Srbije, stalni saradnik Matice srpske. 

Rođen u selu Smonica kod Đakovice, osnovnu školu završio je u Podgorici a gimnaziju i studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. 

Doktorsku disertaciju odbranio je na Filološkom fakultetu u

Otvori na novosti.rs

Predstavljen roman "Kad su ljudi došli po knjigu" nobelovke Olge Tokarčuk

 Olga Tokarčuk, Foto Anđela Milena Mišić |  D. Bt.

NOVO izdanje romana "Kad su ljudi pošli po knjigu" kojim je 1993. poljska književnica Olga Tokarčuk (1962), dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2018. kročila na literarnu scenu, predstavljeno je juče u knjižari "Geca Kon".

U sjajnom prevodu Milice Markić, radnja romana, koga je objavio "Službeni glasnik" smeštena je u 17. vek, u vreme kada Evropu potresaju velike promene i moralne krize. Grupa nesvakidašnjih putnika, prosvećenih ljudi, pasioniranih proučavalaca filozofije i kabale, astronomije i hrišćanske mistike, predvođena markizom, negde na francusko-španskoj granici kreće put Pirineja 1684. godine. 

Oni tragaju za istinom sadržanom u knjizi

Otvori na novosti.rs

Pronađite deo knjige Latinke Perović koji vam nedostaje: Naredna četiri ponedeljka uz list Danas na svim kioscima

  |  Danas Online

Prethodna tri meseca svakog ponedeljka uz list Danas poklanjali smo delove knjige Latinke Perović „Dominantna i neželjena elita“, koja je bila podeljena u 12 nastavaka.

Svi oni koji su propustili neki od delova moći će da ih potraže na kioscima naredna četiri ponedeljka. U ponedeljak 28. novembra sve čitaoce Danasa na kioscima će čekati na poklon jedan od prva tri dela „Dobrica Ćosić 1. deo“, „Dobrica Ćosić 2. deo“ ili „Zoran Đinđić 1. deo“. Sedam dana kasnije, 5. decembra, uz novine će moći da se bira „Zoran Đinđić 2. deo“, „Marko Nikezić 1. deo“ ili „Marko Nikezić 2. deo“. Naredna tri nastavka biće u ponudi u ponedeljak 12.

Otvori na danas.rs

Vremeplov: Rođen Volter

  |  Tanjug

Na današnji dan 1694. godine rođen je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Mari Arue Volter, jedan od najslobodoumnijih duhova 18. veka, saradnik znamenite "Enciklopedije". Bio je veliki protivnik klerikalizma, ali ne i ateista. Dugo je živeo u izgnanstvu, izvesno vreme i na dvoru pruskog kralja Fridriha II Velikog, a potom u Ferneju u Švajcarskoj, otuda su ga savremenici nazivali "fernejski patrijarh". 

Dela: filozofski romani "Kandid", "Zadig", "Mikromegas", epopeje "Anrijada", "Devica.......................

Otvori na rtv.rs

Vremeplov: Umro Joakim Vujić

  |  Tanjug

 - Na današnji dan 1847. godine umro je srpski književnik Joakim Vujić, otac modernog srpskog pozorišta.

 Bavio se prevodilaštvom, glumom, pisao je putopise, bio je neka vrsta svetskog putnika. Školovao se u rodnoj Baji, Kaloči i Segedinu, licej i prava učio je u Požunu (Bratislava), poznavao je niz stranih jezika.

 Prva "teatralna predstavlenija" priredio je u Pešti, Baji i Segedinu između 1813. i 1815. a u Zemunu 1823. 

U tadašnjoj Kneževini Srbiji je s prekidima boravio od 1833. do smrti i u........

Otvori na rtv.rs

Matica srpska priredila naučni skup povodom 100 godina od rođenja velikog srpskog pesnika

  Foto: N. Karlić|  J. SIMIĆ

STOTU godišnjicu rođenja Vaska Pope (Grebenac, 1922 - Beograd, 1991) velikog srpskog ali svetskog pesnika Vaska Pope čije knjige su prevedene na petnaest jezika, Matica srpska u Novom Sadu obeležila je danas naučnim skupom "Poetski svetovi Vaska Pope."

 Skup na kojem je o književnim dometima poete koji je svojom književnošću menjao i pesnički i čitalački senzibilitet, govorilo trideset eminentnih učesnika, ujedno je i Matičin omaž Popi. U našoj najdugovečnijoj instituciji knjige i kulture ostavio je dubok trag - 1956. godine u ediciji Matice objavljena je Popina knjiga "Nepočin polje", potom mu je uručena Zmajeva nagrada, od 1979. do 1983. bio je Matičin potpredsednik, a imao je i značajan uticaj

Otvori na novosti.rs

Dušan Opačić - Na ogradi svojih poraza

 

Iz štampe je izašla četvrta po redu zbirka poezije beogradskog pesnika Dušana Opačića. Knjiga pesama - Na ogradi svojih poraza - je svojevrstan pogled u prošlost, sadašnjost i budućnost. Pogled u ruglo čovekove margine i socijalnu bedu koja nas okružuje.

 
Recezent Opačićeve zbirke pesama je rok novinar i publicista Duško Antonić dok je autor korica umetnički fotograf Momčilo Uzunović.

„ Pažljivo i promišljeno slažući te sumorne slike iz života, iako mu se tek kao ventil, kao zrak sunca koji u podrum probije kroz neku rupu u zidu, tu i tamo stidljivo provuče ljubav, pesnik ne pribegava jeftinim trikovima, ne nudeći nam spas „u porodici“ ili „toplini doma“, ostavljajući nam da već sami, svako za sebe, ako možemo, nađemo te oaze i skloništa, dok nam je ovo o čemu govori svima zajedničko i univerzalno. U tom smislu, izravno ili diskretno, opet u sklopu  sveopšteg užasa, provlače se i neke aktuelne teme o životnoj sredini, koje će me u jednom trenutku čak podsetiti na čuveni „Epitaf“ grupe King Crimson („Ako to uradimo, možemo samo sedeti i plakati“) napisan pre pedeset i kusur godina, koji govori o sveopštem sunovratu čovečanstva.  Gledajući kroz tu prizmu i „Let pijanog galeba“ i „Zarobljenici hipnozom budućnosti“ i „Smrznuti golub u potkrovlju“ i mnogi drugi Opačićevi stihovi apsolutno se uklapaju u te kataklizmične projekcije.
   A kako se boriti protiv sveopšte depresije i pesimistične budućnosti – naravno da ni kod Dušana nema univerzalnog odgovora. On je svoje područje borbe našao u poeziji. A mi?"

(Odlomak iz recenzije Duška Antonića)

Radio Beograd 2 otvara novi konkurs za nagradu „Nikola Milošević“

 

Radio Beograd 2 raspisuje Konkurs za nagradu „Nikola Milošević“, za najbolju knjigu iz oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije.

U obzir dolaze knjige domaćih autora koje su štampane 2022. godine. Knjige dostaviti, u četiri primerka, do 23. decembra 2022. godine, Sekretarijatu Radio Beograda 2 (lokal sa portirnice 3170), od 9 do 15 sati radnim danima, ili poslati poštom na adresu: Radio Beograd 2, Hilandarska 2, 11000 Beograd, sa napomenom: Konkurs za nagradu „NIKOLA MILOŠEVIĆ“. Telefon za informacije: 011 655 3170.

Otvori na rts.rs

Roman o sokolu Handkeu: U Novom Sadu sinoć predstavljena nova knjiga Emira Kusturice "Vidiš li da ne vidim"

  |  J. Simić // Foto N. Karlić

I MEĐU ljudima ima sokolova, jedan od njih je Peter Handke - napisao je Emir Kusturica u svom romanu "Vidiš li da ne vidim" (u ediciji Srpske književne zadruge), koji je sinoć predstavljen u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Govoreći o glavnom junaku svoje knjige, austrijskom piscu i nobelovcu Handkeu, Kusturica je rekao da je on zapravo mitski junak i idelan model za kreiranje romana jer je reč o čoveku koji je svojim polemičkim duhom i ulogom u našem životu više čovek koji proizvodi sporove, nego što je harmonični umetnik. - Ideja o Handkeu i njegovoj Nobelovoj nagradi skrivena je u njegovoj hrabrosti i ja uvek ponavljam - da se nije priklonio Srbima, nikada je ne bi

Otvori na novosti.rs

MKC ČUDNA ŠUMA... 02-11-2022.

 

Rediteljka Tanja Mandić Rigonat uoči promocije svoje knjige pesama „Kaži mi ko sam“: Pisala sam da bih preletela pozorišni zid

  |  Aleksandra Ćuk

Pozorišna rediteljka Tanja Mandić Rigonat predstaviće svoju novu, treću po redu zbirku pesama „Kaži mi ko sam“ na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga u subotu od 18 sati na štandu izdavačke kuće LOM.

Pesme su nastale u kratkom vremenskom periodu. Napisala je njih 60. U knjizi je 49. Govore o najrazličitijim pitanjima i nastale su iz stanja, koje dobro prepoznaje, kad upadne u „crnu rupu ničeg kreativnog“, dok traju neizvesnost i čekanje do režije sledeće predstave. Želi da to bude komad „Ko je ubio mog oca“ po romanu Edvarda Luja. Kaže i da pesme nisu zamena za pozorište – „One su samo drugi oblik izraza istog bića“… I ranije ste pisali pesme „Misterija srećnog

Otvori na danas.rs

Danas na Sajmu knjiga

 

12.00 – štand „Kreativni centar” –

 autorka Vesna Aleksić potpisuje svoj novi roman „Dugo mačje leto”, kao i ostale svoje knjige

 13.00 – sala „Dušan Radović” – 

Mitska bića i književnost za decu, učestvuju: Ivana Nešić, Ivana Mijić Nemet, Dragoljub Perić, moderator Vladimir Vukomanović Rastegorac. 

14.00 – sala „Dušan Radović” –

 Upoznaj svog pisca: Vesna Aleksić, razgovor vodi Gordana Glavinić

 15.00 – sala Ivo Andrić – 

PIŠEM, DAKLE POSTOJIM: Radoslav Petković,..........

 

Otvori na politika.rs

Čitanje je put kojim se ređe ide, ali se daleko stiže: Ljubica Arsić, Gojko Božović i Vladislava Gordić Petković o svetkovini knjige posle dvogodišnje pauze...

 

Ovogodišnji 65. Sajam knjiga, gde je zemlja-gost Rumunija počeo je danas i do 30. oktobra, pod motom „Povratak napisanih“, posle dvogodišnje pauze okupiće ljubitelje književnosti, pisce, čitaoce, izdavače....

Poznata književnica Ljubica Arsić kaže da joj se protekle dve godine pod kovidom čine kao zgusnuto vreme sabijeno u nekoliko nedelja neprekidnog dežurstva nad svojim zdravljem i zdravljem drugih ljudi, tako da se velika pauza u kojoj nije bilo Sajma čini neznatna posle koje se sve nastavlja po starom. Profit i reputacija - Pored čitalaca koji imaju priliku da šetaju duž literarnih pašnjaka ispunjenih knjigama, Sajam je najviše nedostajao piscima, jer je on prilika

Otvori na blic.rs

Vremeplov: Rođen Dimitrije Ruvarac

   |  Tanjug

 Na današnji dan 1842. godine rođen je srpski sveštenik i istoričar Dimitrije Ruvarac, član Srpske kraljevske akademije. Bio je bibliotekar patrijaršijske biblioteke u Sremskim Karlovcima. Proučavao je političku, crkveno-političku i književnu istoriju. Veoma plodan autor, bavio se i publicistikom. Dela: "Postanak i razvitak srpske crkveno-narodne avtonomije", "Srpska mitropolija karlovačka oko polovine XVIII veka", "Istorija arhiepiskopsko-mitropolitsko- patrijarške biblioteke u Sremskim....

Otvori na rtv.rs

Preminula pesnikinja Mirjana Novokmet

 

Мирјана Новокмет рођена је у Београду 1958. године, а основну школу, гимназију, студентске дане и радни век професорке ликовне културе провела је на Врачару, где је проживела пола века. Онда је почела да мења место боравишта, отискујући се повремено у свет.

Студирала је на више факултета, завршила једанаест семестара на Правном, а затим се посветила уметности и дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Имала је десет самосталних изложби и члан је УЛУС-а. Њен буран унутрашњи живот преламао се кроз уметност, па је кроз књижевно стваралаштво открила нова надахнућа. Објавила је девет књига поезије, од којих је њена прва књига „Изазов непознатог“ награђена у рукопису на Мајским сусретима Сцене Црњански, као и седам романа и две књиге песама за децу. Више пута су њене књиге предлагане за Награду града Београда, а објављивала је песме и прозу у више антологија и часописа. Од 2000. године члан је Удружења књижевника Србије. Један је од оснивача Друштва књижевника Београда и идејног решења за грб овог друштва. Њена чланска књижица има редни број 1, а једно време је била прва секретарка ДKБ, док јепредседник био Срђан Симеуновић Сендан. Заједно су водили програм у Библиотеци „Милутин Бојић“ у Београду и песничке манифестације у Скадарлији. Даје свој књижевни допринос и у другим књижевним клубовима. У речима и бојама открила је израз за своја осећања и пут ка лепоти и хармонији, пут ка љубави.

Напустила нас је 22.10.2022. Вечна јој слава и хвала!

Dušan Kovačević otvorio Sajam knjiga u Beogradu: Knjiga je melem za razum i dušu

 

Dramaturg i akademik Dušan Kovačević večeras je svečano otvorio 65. Međunarodni beogradski sajam knjiga, koji će pod sloganom "Povratak napisanih" trajati do 30. oktobra na Beogradskom sajmu.

- Knjiga je lekovita, leči mnoge bolesti. Od davnina je poznata kao melem za razum i dušu. Zato je toliko ljudi u obilasku ove naše sajamske biblioteke - rekao je Kovačević u besedi na otvaranju. Podsetivši da počinje "manifestacija u slavu knjige", Kovačević je istakao da sa zadovoljstvom pozdravlja ovogodišnjeg počasnog gosta Rumuniju, ''sa kojom smo oduvek imali dobre susedske i rodbinske veze". Prema njegovim rečima, posle dve godine odlaganja Sajma knjige zbog

Otvori na blic.rs

Posle dve godine pauze sajam knjiga

Nakon dve godine prinudne pauze, danas će biti otvoren 65.Beogradski sajam knjiga, najpoznatija, i najposećenija sajamska manifestacija posvećena knjizi kod nas. Predstaviće se oko 400 izlagača iz zemlje i inostranstva, a zemlja počasni gost je Rumunija. Zlatna nedelja kupovine konačno može da počne. Mnogi tvrde da će knjige ipak vremenom morati da ustuknu pred digitalnim tehnologijama. Radost sveže odštampanih knjiga maštovitih korica ne odlazi još u zabarav, baš kao i pitanje "Šta čitaš ovih dana?''. Festival u slavu

Otvori na kurir.rs

 

Roman Boška Krstića „Kaštel Beringer“: Knjiga koja nikoga neće ostaviti „ravne pameti“

 |  R. R.

Roman Boška Krstića „Kaštel Beringer“ upravo je objavljen je u izdanju Arhipelaga, u proznoj ediciji Zlatno runo. „Kaštel Beringer“ je uzbudljiv i zanosan roman u kome se nostalgično i iscrpno opisuje Bačka sa istorijom njenih mena, s njenim privatnim i javnim istorijama, kaštelima i salašima, rekama i gradovima.

To je nesvakidašnja slika salašarskog carstva u kome se kroz istoriju živi i u koje se s velikim nadama neprestano dolazi, a samo središte tog sveta jeste kaštel Beringer u čijoj se pozadini nalazi Subotica. 

 

Pripovedajući o mestima kojih više nema ili su se nepovratno promenila, o ljudima koji su minuli, o događajima koji su zaboravljeni ili je sećanje na njih nesigurno, Krstić daje melanholičnu evokaciju vremena koje je prošlo i vremena koje izmiče. ..............

 

Otvori na danas.rs

 

Vremeplov: Preminuo Borisav Stanković

 

|  Tanjug

Na današnji dan 1927. preminuo je srpski pisac Borisav Stanković, poeta ljudskih strasti, prolaznosti života i ljudske tragike, dubok analitičar društvenih procesa i psiholoških tipova. Opisivao je rodno Vranje i degeneraciju starih trgovačkih porodica, patrijarhalnu atmosferu rodnog grada i potčinjenost pojedinca svemoćnom sudu čaršije. Sjajan poznavalac ljudske psihe, naročito je rado slikao likove izraženih čulnih osobina kojima gospodare strast i dert.

Otvori na rtv.rs

Antologija savremene rumunske priče, izdavački poduhvat Arhipelaga

  |  R. R.

U ediciji Čitanje Evrope, u izdanju Arhipelaga, upravo je objavljena Antologija savremene rumunske priče, koju je priredila i s rumunskog jezika prevela Oana Hergenreter.

Predstavljajući priče vodećih rumunskih pripovedača, dobitnika najznačajnijih rumunskih književnih nagrada, od koji su neki prevedeni na većinu evropskih jezika, Antologija savremene rumunske priče je reprezentativan presek najvažnijih tema, postupaka i autorskih ostvarenja u savremenoj rumunskoj pripovetci. Ova knjiga je najambicioznije predstavljanje savremene rumunske pripovetke u savremenoj srpskoj kulturi. U Antologiji savremene rumunske priče nalaze se priče

Otvori na danas.rs

Nabavite svoj primerak romana ,,Dok svetac bdi'' (Laguna)

 

Sudbine Paunovića i Vasiljevića, dve familije koje generacijama žive kao prve komšije, neraskidivo su isprepletane. Njihovi jedinci Milenko i Sreten rastu jedan uz drugog, deleći dobro i zlo, dok naposletku ne izmešaju i krv pobratimivši se. Naizgled čvrsto i neraskidivo prijateljstvo u jednom trenutku biva zauvek narušeno.

Proslava Svetog Nikole tradicionalno okuplja goste u kući Paunovića, ali iznenada otvara zabranjene teme i dira u nezaceljene i bolne rane.

Ima li načina da se višedecenijski sukob nekako premosti? Kakva zla kob toliko dugo utiče na sudbine svih članova obe porodice? Možda će upravo proslava slave i jedna neočekivana poseta doneti konačan rasplet i pomoći umornoj duši najstarijeg Paunovića da konačno pronađe mir.

U dva dana, koliko traje radnja ovog romana, stalo je čitavo stoleće. Bolne uspomene, neotkrivene tajne, spletke koje su dovele do tragičnih ishoda, sve će se sliti u jedan iskričavi trenutak.

Dušan Kovačević i Mirča Dinesku otvaraju Sajam knjiga

 

Beogradski sajam knjiga otvoriće 23. oktobra dramaturg Dušna Kovačević i pisac Mirča Dinesku, kao predstavnik zemlje gosta Rumunije, najavili su danas organizatori. „Posle dve godine sedenja i dva odlaganja sajma zbog pandemije dočekali smo da možemo sa sigurnošću da kažemo da će u nedelju biti početak jednog od najznačajnijih kulturnih događaja u našoj zemlji”, rekao je Kovačević na konferenciji za novinare.

Otvori na politika.rs

Konstrakta: Najveća impresija iz knjige mi je to kako je Rosić završio revoluciju u jednoj stranici

  |  Una Miletić

– Za sve ono za šta se nisam odmetnuo u životu, odmetnuo sam se u knjigama – kazao je Branko Rosić diplomirani mašinski inženjer, nekadašnji panker, novinar, pisac i nosilac medalje Britanske imperije večeras na promociji svoje treće knjige „Dolazak matadora“ u Bioskopu Balkan.

Rosić je dodao da se prisetio filma „Reservoir Dogs“ dok je dolazio na promociju, toga kako se nađu ljudi koji se jesu i nisu videli pre toga, i krenu u pljačku. – Mi smo krenuli u pljačku dobrog raspoloženja – rekao je Rosić. Promocija je propraćena upravo takvom atmosferom, a muziku je puštao DJ Brka. – Sve mogu za Rosu da uradim, ali ipak ne mogu iz sebe da izađem, tako da sam ovaj roman čitala kao istoričarka – kazala je Dubravka Stojanović, istoričarka. Ona je

Otvori na danas.rs

Kulturni događaji u Beogradu // 19-10-2022.

 Slađana Belko

18-10-2022.

 

U pripremi je novi, 21. Broj književnog časopisa BEOGRADSKI KRUG KREDOM

 

Više o samom  časopisu informišete se na sledećem...

LINKU

ANI ERNO, FRANCUSKA KNjIŽEVNICA, dobitnica Nobela za književnost

 

Annie Ernaux, „Jedna žena“, 

prijevod Marko Gregorić, 

Kulturtreger i Multimedijalni institut, Zagreb, 2021.

„Sve je čuvala, kožicu na mlijeku, stari kruh od kojeg je pravila kolače, pepeo ogrjeva za pranje rublja, toplinu peći za sušenje šljiva ili krpa, vodu od jutarnjeg umivanja za pranje ruku tijekom dana. Znala je sve što treba učiniti da bi se izvuklo najviše iz siromaštva. To umijeće, stoljećima prenošeno s majke na kćer, prestaje sa mnom, koja sam samo njegov arhivar.“

Kulturni događaji u Beogradu // 11-10-2022.

 

MIŠA LAZAR: AFORISTIKUM

 

Преминуо је члан СКД Борислав Радосављевић

Преминуо је члан СКД Борислав Радосављевић.

 

Рођен је 1937. године у селу Јовцу. Основну школу завршио је у родном селу, гимназију у Ћуприји. Фебруара 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за Светску књижевност.

 

Радио је као новинар, главни уредник и директор јагодинског листа Нови пут.

 

Прву  књигу, роман Време кад смо женили Павла, објавио је 1971. године. Та књига, како су касније писале новине, донела му је „књижевну славу и сасвим некњижевну главобољу”. Доспео је на црну листу ондашњег режима и приморан је да напусти новинарство. Забрањено му је да објављује књиге. Касније су стеге попустиле, па је успевао да објављује, али су му врата ондашњих великих издавача остала затворена. Тако је демократске промене и долазак тржишних принципа и у издаваштво дочекао као мало познат писац чије књиге не обећавају профит, иако занимање оних малобројних читалаца који су имали прилике да их читају није никада престајало.

 

Објавио:

 

Време кад смо женили Павла (роман), 1971.

Доња мала (роман), 1981.

Раногрешници (роман), 1989.

Српски белег (приче), 1991.

Анђелко & другови (роман), 1993.

Ериксонови далеко (роман), 1997.

Злочин власти (чланци и полемике), 1997.

Трагање за вођом (оглед из историје разума), 2002.

Славолук (роман), 2005.

Моћ да се каже (дневник писца 1969 – 2000), 2008.

Из књижевне провинције (прикази, рецензије, беседе)

Белешке о веселишту (позоришне критике)

Кавкаски заробљеник (превод Пушкинове поеме), 2008.

Удворица (роман), 2015.

Да ли је Србија шугава (ТВ коментари), 2016.

Драма о одласку (роман), 2018.

Излет с пуковником (роман), 2020.

 

(Електронска издања свих књига доступна су на сајту borad.tk)

 

Zabranjene knjige: 7 književnih remek-dela koja su se našla na udaru cenzora

 

Bilo da se radi o skandaloznoj priči o seksu, neprihvatljivoj političkoj tematici ili blasfemiji, mnogi ljudi su pronašli razloge da zabrane neke od najboljih i najpoznatijih romana u istoriji.

Sudski sporovi su vođeni, knjige su spaljene, a fetve su izdate. Otkrijte fascinantne istorije 7 poznatih knjiga koje su zabranjene u zemljama širom sveta, od SAD do bivšeg SSSR-a. 

 

Oldus Haksli – Vrli novi svet (1932) 

Ova antiutopijska priča o društvu koje je previše naviklo na veštački komfor izgrađen na eksploataciji, bila je previše neukusna za cenzore nehrabrog starog sveta.

 Irska je zabranila Vrli novi svet zbog onoga što su videli kao komentare protiv

Otvori na citymagazine.danas.rs

Promocija knjige aforizama Aleksandra Antića 𝘔𝘰𝘳𝘢 𝘮𝘢𝘭𝘰 // 10-10-2022 u 19 h

 

 

A. ANTIĆ:

U ponedeljak, 10.10.2022, sa početkom u 19 h otvoriću Pandorinu kutiju satire, tj. svoj prvi aforističarski umetnički uradak „Mora malo (Dijalektička obljuba stresora iz svakodnevnog života)“. Možda je najpravednije da moj prvenac započne svoj dugi razvojni put, od nesigurnog Bambija na ledu do stasitog, samouverenog kapitalca, baš u mom rodnom Ništavilovu, mestu u kom apsurd i diše i miriše i koje je najvećim delim i poslužilo kao inspiracija za ovu knjigu. A ovom satiričnom riznicom pre svega, i iznad svega, bojićemo sivilo koje je svuda oko nas, pa neretko i u nama. Zato, ako vas mrzi da se akate po gradu i tražite disperziju, slobodno svratite (povedite mame, tate, sestre, braću, tetke pašenoge...) i uživajte u novim spektrima koji se sa ovih stranica izlivaju. Ako vam biseri kojima se budemo bacali ponekad malo zastanu u grlu, pa se zagrcnete, možete naručiti neko piće da to lepo proterate. U svakom slučaju, ako već, kao i svi, morate ponekad da zaplačete, bolje da to bude od smeha, zar ne? Za brižljivu konstrukciju četvrte dimenzije, koju ćemo posle, nadam se, zajedničkim silama razbijati (dakle, ne lokal, ne staklo, ne čaše, nikako nikako...nego samo dimenziju), zaduženi su Apokrifni Aleksandar, tj. moja malenkost, i Vispreni Velja (Velibor Petković). Kome je preostalo od socijale, penzije, plate ili računa u seks-šopu, može da kupi knjigu po ceni od 500 din. Dobro mi došli!

PS. 

Vakcinisani mogu da me pljuju otvoreno, nevakcinisani samo u sebi

Annie Ernaux dobitnica Nobela za književnost

  |  Izvor: Agencije

U svom pisanju Ernaux dosljedno i iz različitih uglova ispituje život obilježen jakim razlikama u pogledu spola, jezika i klase.

Francuska književnica Annie Ernaux dobitnica je ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost, objavila je u četvrtak Švedska akademija, javlja Hi Ernaux je dobila Nobelovu nagradu za književnost 2022. “za hrabrost i kliničku oštrinu s kojom otkriva korijene, otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sjećanja”. Annie Ernaux je francuska spisateljica i profesorica književnosti. Njen književni rad, uglavnom autobiografski, održava bliske veze sa sociologijom. Klasik

Otvori na balkans.aljazeera.net

Literarni konkurs „Mudrosti starih za iskustva mladih“

 

Udruženje „RAZVOJ UE“ raspisuje literarni konkurs na temu „Mudrosti starih za iskustva mladih“.

Konkurs traje od 5. do 25. oktobra 2022. godine. Na konkurs se mogu prijaviti učenici od I do IV razreda osnovnih škola sa teritorije Grada Užica i Gradske opštine Sevojno. Cilj konkursa koji se simbolično raspisuje tokom trajanja Dečje nedelje i u mesecu oktobru, koji se obeležava kao mesec solidarnosti sa starim osobama, je da kod učenika podstakne razmišljanje i stvaralaštvo na temu položaja starih u neposrednom okruženju i uopšte u društvu. Ovo je i način da se

Otvori na uziceoglasnatabla.com

Srbin u trci za nobela!

 

Nobelova nagrada za književnost pripala je prošle godine Abdulrazaku Gurnahu, a Švedska akademija u četvrtak će saopštiti ime novog dobitnika.

Kladionice i književni portali najveće šanse daju imenima poput Mišela Uelbeka ("Pokoravanje", "Serotonin", "Elementarne čestice", "Platforma" i "Mogućnost ostrva") i britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija, koji je prošlog meseca po ko zna koji put bio meta atentata zbog svog čuvenog dela "Satanski stihovi" iz 1988. godine. Dobre šanse daju se i kenijskom piscu Ngugiju va Tiongu (čiji se roman "Ne plači, dete" smatra prvim delom u istoriji

Otvori na kurir.rs

Дејан Симоновић: СОТОНА У СОЛИТЕРУ // Српско књижевно друштво

 

Уторак, 4. октобар у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7

Разговарају:
Дејан Симоновић
Мирјана Митровић

Да ли ме је ико поштедео недоумице и тескобе?Ништа лакше него рећи не брини. И ништа теже него учинити бригу излишном. Разлога за бригу је увек на претек.

Igoru Marojeviću Andrićeva nagrada za “Slikopisanje”

  |  A. Ć.

Dobitnik Andrićeve nagrade za najbolju pripovetku,objavljene na srpskom jeziku između 1. januara i 31. decembra prethodne godine je Igor Marojević za “Slikopisanje” iz knjige “Sve za lepotu” (Beograd: Dereta 2021) saopšteno je iz Zadužbine Ive Andrića.

Odluku o tome jednoglasno je doneo žiri Nagrade kojim je predsedavao Branko Vraneš zajedno sa članovima Minom Đurić i Markom Avramovićem. Kako se navodi u obrazloženju Nagrade ”Igor Marojević je u pripoveci „Slikopisanje” uspeo da na književno iznijansiran način progovori o kontroverznim figurama sa prostora bivše Jugoslavije i predoči originalnu viziju apsurdnosti i farsičnosti istorije, koja ima univerzalno značenje. Marojevićeva pripovetka izdvaja se po svojoj

Otvori na danas.rs

Buntovništvo i sloboda čoveka

 

Večeras u 18.00 časova u Francuskoj 7, mestu važnom za umetničke slobode u Srbiji, podsetićemo se na velikog pisca – Borislava Pekića.

Čoveka koji je živeo baš onako kako je pisao: slobodno, kritično i buntovno. Od 1945. kada je kao kolporter „Demokratije” bio prebijan od mladih skojevaca na Terazijama do početka višestranačja – kada je takođe dobio batine od policije zbog iste te demokratije. Oni koji dođu na predstavljanje knjige „Borislav Pekić: život buntovnika” istoričara dr Srđana Cvetkovića čuće priču o intelektualcu u punom smislu te reči čija se dela i život dopunjuju. Osim autora, o

Otvori na politika.rs