Iz štampe je izašla četvrta po redu zbirka poezije beogradskog pesnika Dušana Opačića. Knjiga pesama - Na ogradi svojih poraza - je svojevrstan pogled u prošlost, sadašnjost i budućnost. Pogled u ruglo čovekove margine i socijalnu bedu koja nas okružuje.
Recezent Opačićeve zbirke pesama je rok novinar i publicista Duško Antonić dok je autor korica umetnički fotograf Momčilo Uzunović.
„ Pažljivo i promišljeno slažući te sumorne slike iz života, iako mu se tek kao ventil, kao zrak sunca koji u podrum probije kroz neku rupu u zidu, tu i tamo stidljivo provuče ljubav, pesnik ne pribegava jeftinim trikovima, ne nudeći nam spas „u porodici“ ili „toplini doma“, ostavljajući nam da već sami, svako za sebe, ako možemo, nađemo te oaze i skloništa, dok nam je ovo o čemu govori svima zajedničko i univerzalno. U tom smislu, izravno ili diskretno, opet u sklopu sveopšteg užasa, provlače se i neke aktuelne teme o životnoj sredini, koje će me u jednom trenutku čak podsetiti na čuveni „Epitaf“ grupe King Crimson („Ako to uradimo, možemo samo sedeti i plakati“) napisan pre pedeset i kusur godina, koji govori o sveopštem sunovratu čovečanstva. Gledajući kroz tu prizmu i „Let pijanog galeba“ i „Zarobljenici hipnozom budućnosti“ i „Smrznuti golub u potkrovlju“ i mnogi drugi Opačićevi stihovi apsolutno se uklapaju u te kataklizmične projekcije.
A kako se boriti protiv sveopšte depresije i pesimistične budućnosti – naravno da ni kod Dušana nema univerzalnog odgovora. On je svoje područje borbe našao u poeziji. A mi?"
(Odlomak iz recenzije Duška Antonića)
Нема коментара:
Постави коментар