IZVOR - FACEBOOK
Noćas sam pohodio svoju mladost, koja je
Slavila svoje punoletstvo. Nije me
prepoznala. Niti pitala ko sam, šta sam
i odlakle sam. Mladost kao mladost,
nije joj To ni bilo važno.
Nisam joj se ni ja predstavio,
da se ne bi na smrt prepala
Kad bih joj rekao da je to ona,
kakva će biti u budućnosti.
Mlada, bezbrižna, srećna i presrećna
bila je u svom siromaškom sobičku,
u kućici u dnu dvorišta, gde su ona
I njeni, to jest ja i moji roditelji, radnici,
živeli kao podstanari.
Roditelji nisu bili tu.
Da ne smetaju otišli su kod rođaka
Na spavanje. I da su bili tu, ne bi me ni oni
prepoznali, niti bi im bilo važno ko sam,
šta sam i odakle sam.
Navikli su da mi dolaze i stari i mladi
sa svih strana,
da slušaju rnr hitove
iz moje nadaleko čuvene kolekcije ploča.
Niti bih im se ja predstavio,
da sam to ja, njihov sin, iz budućnosti,
u kojoj su oni uveliko mrtvi.
I tako, moja mladost i ja raspalili smo
u proslavu punoletstva,
pristigli su i mnogi moji drugari,
sami ili s curama,
s poklonima I bez poklona.
Bili su tako mladi,
mnogo mlađi nego u mojim sećanjima.
Nisu me ni oni prepoznali,
ni pitali ko sam, šta sam, odakle sam.
Važno je da sam tu, s njima,
zbog rnr hitova iz šezdesetih
i proslave mog punoletstva.
Nisam se ni njima predstavio,
da sam iz Budućnosti,
u kojoj su svi oni uveliko matorci,
i da su mnogi od njih otišli
Bogu ili Vragu na istinu.
I tako, slušali smo rnr hitove iz šezdesetih,
iz moje kolekcije,
sa sada starog a tada novog gramofona,
u sobičku bez televizora, kompjutera
i mobilnog,
tada ih nije bilo niti se znalo
da će ih biti.
Pušili smo nekakvu krdžu,
pili pivo i
jeli sendviče koje je pripremila moja mati.
Uz moju mladost bila je i moja mlada cura.
Ni ona nije pitala ko sam,
šta sam, odlakle sam,
niti bih joj to rekao
da je ne prestravim pričom
da sam iz Budućnosti u kojoj je i ona,
sada moja supruga,
da smo zajedno preživeli i lepe stvari,
ali da je bilo i strahota nad strahotama.
I da sam ja, ovaj starac ispred
njen suprug koji sada slavi punoletstvo.
I da će i ona u Budućnosti iz koje sam došao
biti uveliko stara,
s mnogo godina iza
i sa sve manje ispred, i da se,
zbog katarakte, lumbaga i proširenih vena,
jedva kreće, čak i uz pomoć štapa.
Povremeno bi me pogledala
svojim krupnim zejtinastim očima,
i nasmešila bi mi se.
U podstanarskom kućerku mojih roditelja
nije bilo klozeta,
tada se nije znalo za wc šolje, lavaboe i kade.
Momci su pišali i rigali s praga,
uz crno brdo uglja.
a cure desetak metara dalje,
iza kućerka, u nužniku čučavcu.
Došao je i čas mog punoletstva.
Raspalilo se u čestitanje,
u grljenje i ljubljenje
i ponovo u duvku, cirk, igranje,
smeh i pevanje. I u vatačinu.
S vremena na vreme, uzvikom
’Čovek! Kako to gordo Zvuči!,
oglasio bi se Mile Filozof,
opčinjen ovim skupom
iskrenog drugarstva i iskrene ljubavi.
Nisam smeo da mu kažem
da će u budućnosti totalno odlepiti,
ići će ulicama i vikati:
’Čujete li vi mene?
Čovek! Kako to jadno zvuči! Iz
Izbori!
Ratovi!
Nuklearni, Hemijski, biološi!
A svi smo u prolazu.
Danas jesi, sutra nisi.
Kad si mlad, sadašnjost ti kao večnost.
Kad ostariš, i sadašnjost i prošlost
samo su tren, bez Budućnosti.
I nisam smeo da mu kažem
da će ga jedne noći, u Velikom Parku,
NN počinioci prebiti
na mrtvo ime i prezime.
Pred zoru, društvo se razišlo.
Ostala je moja mladost sa svojom curom,
Izvalili su se na ležaj,
zagrlili i vatarili
I u tom vatarenju, siti i napiti,
srećni i presrećni, zaspali,
nesvesni da nadolaze godine
kad će sve manje biti rahatluka
i mirnog sna.
Zaspao sam i ja.
U podne, probudio sam se u mojoj sadašnjici,
kraj radijatora
i mog sada starog gramofona.
Pala mi beretka,
pale naočare,
ispalo zubalo.
Moja draga spavala je gluva kao top
i hrkala kao da u snu reže drva.
A na gramofonu treštao je
anarho bend The Who
I pesma ’My generation’.
Mobilni je pištao,
stizale su mi rođendanske
čestitke
za moj ulazak u lepe godine,
u osmu deceniju,
od mog starog preživelog društva.
A u ruci su mi bile crno-bele fotke
mene iz moje mladosti
koja nije prohujala jedino u mom Foto albumu,
kog sam razgledao noćas,
kad sam, uz pivo i duvku pohodio
svoju mladost.
Toliko godina je prošlo
da bi se videlo koliko je bilo cool.
Нема коментара:
Постави коментар