Fenomen najpopularnijeg srpskog romana 21. veka

  |  Piše Branko Rosić

Đorđe Lebović je roman “Semper idem” počeo da piše početkom devedesetih godina kada se nad Jugoslavijom nadvilo novo zlo i rat. On će se 1992. preseliti u Izrael a vratiće se u Srbiju s padom režima Slobodana Miloševića. "Knjige ne bi bilo da se opet nisam našao u vrtlogu velikog Zla koje sam dobro upoznao pedeset godina ranije"...

Kada se zlo nasloni na nešto lepo, bezbrižno, idilično… ono deluje još groznije i opasnije. Tako se i u romanu “Semper idem” Đorđa Lebovića njegovo manje-više bezbrižno odrastanje prekida dolaskom nacizma i rata u kome će njegova bliža i dalja jevrejska rodbina biti poubijana. Jedno odrastanje u ambijentu i uslovima gornje srednje klase i šetnja kroz životne prilike biva zamenjena šetnjom kroz barake Aušvica. Jedno čekanje na prvi dejt u idiličnom drvoredu pred

Otvori na velikeprice.com

Umro književnik Miodrag Mijo Raičević

  |  RTS

Danas je u Beogradu, u 71. godini, preminuo književnik Miodrag Mijo Raičević, u književnosti poznat i pod pseudonimom T.H. Raič. 

Raičević je rođen 1955. u Titogradu. Kao pesnik, prozni pisac i urednik bio je aktivan na našoj književnoj sceni od polovine osamdesetih godina prošlog veka, piše RTS. 

Objavio je knjige pesama: Osjećajne pjesme i jedna konjska (1984); Čarape u travi (1987); Debele devojke (1990); Gore glavu visibabo (1993); Muzini vetrovi (1995); Dlan&lopata (2009); O stvarima koje je Homer propustio (2022). 

Pod pseudonimom T. H. Raič objavio je romane: Opet silovana

Otvori na kurir.rs

Hrvatska književnica Vedrana Rudan već decenijama ne štedi nikoga.

 

Hrvatska književnica Vedrana Rudan već decenijama ne štedi nikoga.

Njene kolumne i intervjui pokazuju da ima kristalno jasan stav o svim temama, a region je prepoznao njenu hrabrost da izgovori ono što mnogi misle, a ne usuđuju se da kažu naglas. Upravo zbog te otvorenosti, mnogi je smatraju regionalnom zvezdom koja ne podilazi nikome i ničijim pritiscima. Njene reči posebno odjekuju kada je reč o Jugoslaviji i njenoj prošlosti. Na promociji zbirke kolumni „Život bez krpelja“ u prepunom Delfi kafeu u SKC pre nekoliko godina, Rudan

Otvori na kurir.rs

Meša Selimović: I LUPI MI ŠAMAR, onaj najjači... (citat)

 

"I lupi mi šamar, onaj najjači, kad počnem da kukam nad životom i kad počnem da žalim sebe. Pokaži mi prstom ono što imam, pokaži mi one koji to nemaju. Ne tražim ništa, samo me podseti da dišem i podseti me da ima i onih koji ne dišu više."

Književno veče posvećeno stvaralaštvu Jadranke Milenković

  |  Morava info

ČAČAK – Književno veče Jadranke Milenković biće održano u ponedeljak, 8. decembra, u Maloj sali Kulturnog centra, sa početkom u 19.30 časova.

Program je posvećen književnom stvaralaštvu ove autorke iz Niša. Jadranka Milenković do sada je objavila devet knjiga u okviru kojih neguje različite književne forme – od poezije i kratke priče, do romana i eseja. Tokom večeri biće reči i o njenom angažmanu izvan književnih naslova. Posebno se ističe stvaranje kluba “Prejaka reč“, koji je pokrenula sa svojom decom, a koji okuplja mlade ljubitelje književnosti, filozofije i umetnosti. Njena dela su višestruko

Otvori na moravainfo.rs

Marjanović predstavio delo "Zajedno"

 

U izdanju "Prometeja" objavljen je peti roman proslavljenog kantautora i književnika Srđana Marjanovića.

Delo "Zajedno" posvetio je zajedničkim muzičkim prijateljima iz čitavog regiona, ili onoga što se ranije zvalo Jugoslavijom. Zajedno s kantautorom Branom Likićem snimio je i istoimenu muzičku numeru. Likić je osnivač međunarodnog festivala kantautorske muzike - Kantarion. Ovaj festival je upravo mesto gde započinje radnja. - Kroz "Zajedno" provlače se strah i mržnja, ona najgora, ružna, međunacionalna, bol i ljubav, koja nedostaje njegovim junacima. Za tu ljubav

Otvori na kurir.rs

Preminuo britanski dramski pisac i scenarista Tom Stopard

 

Tom Stopard, britanski dramski pisac i scenarista češkog porekla premunuo je u 88. godini, prenosi Gardijan.

Pisao je za film, radio, pozorište i televiziju, a istaknutost je stekao dramama. Njegov rad je pokrivao teme ljudskih prava, cenzure i političkih sloboda, često zalazeći u dublje filozofske osnove društva. Stopard je bio dramski pisac Narodnog pozorišta i jedan od najmeđunarodnije izvođenih dramskih pisaca svoje generacije. Kraljica Elizabeta II ga je 1997. godine proglasila vitezom za doprinos pozorištu. Njegova najpoznatija drama je „Arkadija“, a od filmova

Otvori na danas.rs

Aleksandar Stanković u Beogradu predstavio knjigu "F 32" koja donosi nadu

  |  Telegraf.rs/Tanjug

Aleksandar Stanković: Knjigu sam napisao kako bi ljudima dao nadu

Knjiga "F 32” autora Aleksandra Stankovića predstavljena je u knjižari Delfi u Studentskom kulturnom centru. Kako je objasnio autor, reč je o nastavku njegove prve knjige "Iz svoje kože”, koja govori o dugogodišnjoj borbi protiv kliničke depresije. Pre početka promocije, Stanković je izjavio za Tanjug da naslov knjige "F 32” predstavlja medicinsku šifru za depresiju i dodao da novo izdanje govori o reakcijama ljudi na njegovo javno progovaranje o bolesti.

 "Pišem o

Otvori na telegraf.rs

Konkurs za NIN-ovu nagradu u toku: Pristiglo više od 100 romana

 

U konkurenciji za ovogodišnju NIN-ovu nagradu za roman godine već se nalazi više od stotinu naslova domaćih autora.

Od raspisivanja konkursa, koji tradicionalno označava početak trke za najznačajnije književno priznanje u zemlji, u redakciju svakodnevno pristižu nova izdanja, što potvrđuje vitalnost savremene srpske proze i trajni prestiž nagrade koja već više decenijama oblikuje tokove domaće književnosti. Konkurs je otvoren do 15. decembra za romane koji su objavljeni tokom prve dve nedelje poslednjeg meseca u godini, uz uslov da se žiriju najavi objava romana najkasnije do 1.

Otvori na nin.rs

Veteranji: Porodični cirkus

 

Aglaja Veteranji, autorka romana Polica s poslednjim dahovima (izdavač: Partizanska knjiga; prevod: Aleksandra Bajazetov), rođena je 1962. u Bukureštu. Odrasla je u porodici cirkuskih artista koji su iz Čaušeskuove Rumunije pobegli u Švajcarsku. Osnivačica književne grupe Die Wortpumpe i suosnivačica pozorišne grupe Die Engelmachine, dobila je 1998. grant fondacije Literariche Colloquium iz Berlina, a 2002. nagradu Chamisso-Foederpreis. 

Iste godine, život je okončala samoubistvom.