Branku Anđiću nagrada „Ljubomir P. Nenadović”

 

Vredno priznanje za najbolji putopis na srpskom jeziku dodeljeno za knjigu „Na mapi utopije”

Valjevo - Dobitnik Nagrade „Ljubomir P. Nenadović” za najbolji putopis na srpskom jeziku u sezoni 2022/2023. jeste Branko Anđić, novinar, pisac, prevodilac, za delo „Na mapi utopije” u izdanju beogradske „Lagune”. U ime žirija koji čine prof. dr Radivoje Mikić, prof. dr Mihailo Pantić i Vladimir Šekularac, odluku je u utorak u Valjevu saopštila Violeta Milošević, direktorka Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović”, koja već deceniju dodeljuje ovo značajno priznanje.

Otvori na politika.rs

Pablo Neruda: Sto soneta o ljubavi: XVII

 

 Ne volim te kao da si ruža od soli, topaz
ili strela karanfila koji pronose oganj:
volim te kao što se vole neke mračne stvari,
potajno, između senke i duše.

Volim te kao biljku koja ne cveta ali nosi
u sebi svetlo skrivenih cvetova,
zahvaljujući tvojoj ljubavi gusti miris,
koji se uzdigao iz zemlje, mračno u mom telu živi.

Volim te ne znajući kako, ni kada, ni odakle,
volim te izravno bez problema i gordosti,
tako te volim jer ne znam voleti drukčije,
nego na taj način na koji nisam i nisi,
blizu, da ti je ruka na mojim grudima moja,
blizu, da ti se oči sklapaju sa mojim snom.

Stihovi Pabla Nerude na filmu

 

Utorak, 12. septembar 2023. u 19h
SKC Filmforum, Kralja Milana 48, Beograd
Ciklus: Izvođenje poezije na filmu 21
Tema: Stihovi Pabla Nerude
Predavanje i razgovor sa analizom vizuelnih primera
Predavači: Tijana Savatić i Stevan Vuković

Lajkovačka biblioteka dobila ime Radovana Belog Markovića

 

septembra 2023. LAJKOVAC-

 

 Odbornici Skupštine opštine Lajkovac su usvojili odluku da se Gradska biblioteka Lajkovac ubuduće zove Biblioteka „Radovan Beli Marković“. Kako je saopštenom, iako se inicijativa pojavila ubrzo posle smrti poznatog srpskog književnika i najpoznatijeg Lajkovčanina, formalno-pravna procedura potrajala je nešto duže, između ostalog i zbog promene Zakona o kulturi. Poznati srpski književnik i najpoznatiji Lajkovčanin preminuo je

Otvori na patak.co.rs

Počinje 32. međunarodna Književna kolonija Sićevo

 

Ovogodišnje tradicionalno okupljanje književnika u Sićevu počinje u utorak 12. septembra, po trideset drugi put, a Svečanost povodom otvaranja međunarodne Književne kolonije Sićevo i uručenja Nagrade Ramonda serbika kreće u 19 sati.

Besplatan prevoz iz Niša polazi sa parkinga ispred Doma vojske Srbije u 18 časova, a vraća se iste večeri do Niša u periodu između 21 i 21:30č. Učesnici Trideset druge Književne kolonije Sićevo: Zoran Živković (Beograd), Đorđe Matić (Zagreb), Danica Vukićević (Beograd), Laura Barna (Beograd), Branko Rosić (Beograd), Bojan Džodan (Beograd), Vojislav Pantić (Beograd), Aleksandar Petrović (Beograd), Nikola Marković (Niš) Nagrada Ramonda serbika za višegodišnje

Otvori na naissus.info

Miodrag Majić, sudija koji je postao književnik: Rijaliti-turbo-folk opsena postala je naša osnovna odrednica

  |  Dragan Stošić

Jedna od stvari koje nam odmah po rođenju nametnu je to da moramo na vreme zauzeti sopstveno mesto i ostati tu po mogućstvu do kraja života.

To je dominantna kultura koja pogoduje stvaranju armija fah-idiota. Ako ste novinar, onda društvo od vas zahteva da budete samo novinar. „Nemaš ti šta da tražiš u muzici ili dizajnu“. Isto je i sa drugim profesijama. Zanimanja postaju naše etikete – nalepnica arhitekte, sudije, lekara… I mi i društvo se osećamo nelagodno kad, umesto one koju smo zadužili, pokušamo da probamo neku drugu, da probamo nešto drugo. A to je samo još jedna podvala sistema koji žele da

Otvori na danas.rs

Program "Sećanje na Davida": Održan komemorativni skup posvećen Albahariju

  |  Telegraf.rs/Tanjug

O životu preminulog pisca su govorili: Predrag Marković, Gojko Tešić, Vasa Pavković, Mihajlo Pantić, Gojko Božović, Nikola Petaković i Nenad Milošević

Program "Sećanje na Davida" kao komemorativni skup povodom smrti srpskog književnika Davida Albaharija, održan je večeras u Srpskom književnom društvu u Beogradu.

 Nakon duge bolesti, Albahari je preminuo u Beogradu 30. jula u 76. godini. O životu preminulog pisca su govorili: Predrag Marković, Gojko Tešić, Vasa Pavković, Mihajlo Pantić, Gojko Božović, Nikola Petaković i Nenad Milošević. David Albahari (Peć, 1948 - Beograd, 2023) bio je srpski književnik, urednik,

Otvori na telegraf.rs

Uručena nagrada „Danko Popović” Draganu Hamoviću

 

Aranđelovac – Književna nagrada „Danko Popović” za najbolju knjigu proze, koju Narodni muzej dodeljuje 12. put, svečano je uručena ovogodišnjem laureatu Draganu Hamoviću (1970, Kraljevo) za delo „Rod oraha” u izdanju beogradske Srpske književne zadruge (jubilarno, 114.

Kolo, 2022). Prema njegovim rečima, ovo priznanje ga je prijatno iznenadilo, a vest je primio sa velikom zahvalnošću. – Mislim da smo u književnom smislu, Danko Popović i ja nekakav rod. Popović je bio duboko posvećen razgranatoj priči šumadijskog tla, a moj roman koji je nastao kao proširena varijanta i tema iz moje poezije, takođe je vezan za ovo naše tlo, na kojem sam odrastao i koje me je oblikovalo nešto južnije, na ušću Ibra i Zapadne Morave. Mene su

Otvori na politika.rs

"Radičević" Jeleni Lengold: Prvi put ovu međunarodnu nagradu dobila književnica iz Srbije

foto - Dalibor Danilović  |  J. S.

KNjIŽEVNICA Jelena Lengold laureat je prestižne Međunarodne nagrade „Branko Radičević “ u Sremskim Karlovacima.Jednoglasnom odlukom žirija ove manofestacije u sastavu: Nenad Grujičić predsednik i članovi Andrea Beata Bicok i Radmilo V. Radovanović, ova naša književnica ujedno je i prvi je pisac iz Srbije čije stvaralaštvo je ovančano ovim međunarodnim priznanjem.

 Lengold se tako našla među istaknutim piscima iz sveta, dosadašnjim dobitnicima međunarodne nagrade “Branko Radičević“: Vjačeslav Kuprijanov (Švajcarska – Rusija), Filip Tanselen (Francuska), Naso Vajena (Grčka), Nikita Danilov (Rumunija), Kerol En Dafi (Velika Britanija), Valerij Latinjin (Rusija), Slavomir Gvozdenović (Rumunija), Babken Simonjan (Jermenija), Petar Milošević (Mađarska), Enes Kišević (Hrvatska), Olga Martinova (Rusija – Nemačka),

Otvori na novosti.rs

DRAGOSLAV HADŽI TANČIĆ - DISKURS