Lani Bastašić povučen poziv na austrijski književni festival zbog stava o ratu u Gazi, ona odgovorila da je njeno “političko i ljudsko mišljenje da decu ne treba bombardovati”

 |  N1 BiH

Organizatori književnog festivala u Austriji povukli su svoj poziv nagrađivanoj književnici Lani Bastašić da gostuje na događaju, objavila je ona na Instagramu.

Bastašić je ranije ovog meseca raskinula ugovor sa svojim nemačkim izdavačem u znak protesta protiv “ćutanja o humanitarnoj krizi u Gazi”. Bastašić je primila e-mail od organizatora u kojem je navedeno da oni pomno prate diskusiju oko njene odluke da napusti izdavačku kuću „S. Fischer“. “Koliko god cenili vaše knjige, u datim okolnostima, nažalost moramo povući svoj poziv. Vaš boravak u Literaturhaus NO i učešće na Književnom festivalu u Salcburgu neminovno bi

Otvori na danas.rs

Промоција романа "Земља плешe" // četvrtak, 01-02-2024 u 18 h

 

Промоција романа Земља плешe Зорана Илића биће одржана у четвртак 1. фебруара у Удружењу Kрагујевчана и пријатеља Kрагујевца, Булевар Деспота Стефана 12/8, Београд са почетком у 18 часова.
Поред аутора, о књизи ће говорити: Пеца Марш и Дарко Хабазин.
Музика: Драган Тошић
Модератор: Гордана Гоца Радовић

Адреса – Булевар Деспота Стефана 12/8, Београд

NIN - U odluci žirija...

 

In Memoriam NIN-ovoj nagradi: Hrvatski nedeljnik „Novosti“ prognozira smrt naše najuglednije književne nagrade

 |  Autor: Nova.rs

NIN-ova nagrada za roman godine u svojoj je povijesti bila najvažnija onda kada je otvarala prozore ovdašnjih malenih, učahurenih nacionalnih kultura.

Takva povijest – po svemu sudeći – proglašenjem pobjednika danas se neopozivo završava. Piše Boris Postnikov (hrvatski nedeljnik „Novosti“) Danas u 12 časova, jubilarnu 70. NIN-ovu nagradu dobit će jedan od pet romana: „Pesma o tri sveta“ Vladimira Pištala, „Poslije zabave“ Steve Grabovca, „Pakrac“ Vladana Matijevića, „Autosekcija“ Srđana Srdića ili „U zemlji Franje Josifa“ Ljubomira Koraćevića. Tjedan kasnije, nagrada će biti uručena jednom od petorice autora: što

Otvori na nova.rs

Život i smrt pesnika Branka Miljkovića ostaće misterija

Foto: V.V.S.   |  D.B.M.

PRE 90 godina, na današnji dan rođen je pesnik Branko Miljković, čije stihove volimo, čitamo i govorimo i danas. Osim njegovog stvaralaštva, već decenijama živi i interesovanje o njegovom privatnom životu i smrti.

- Brankov život je bio kratak, živeo je samo 27 godina, ali je za to vreme postigao mnogo - rekao je pisac Dejan Stojiljković. - Njegova misteriozna smrt u Zagrebu 12. februara 1961. samo je utvrdila njegovu poziciju u književnosti i na neki čudan način, učinila ga besmrtnim. Činjenica da se i dan-danas ne zna šta se tačno dogodilo, dodatno stvara oreol te "ukletosti" oko njega. Branko je bio tipičan južnjak, Nišlija, Zaplanjac, po majci je bio

Otvori na novosti.rs

Gojko Božović o Goranu Petroviću: Otišao je pisac uzbudljivog stila, probrane i prefinjene rečenice, najčistije, najživopisnije i najrazigranije mašte

 |  R. Radosavljević

Goran Petrović, jedan od naših najvažnijih, najprevođenijih, najnagrađivanijih i najčitanijih pisaca, akademik SANU, član Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra, preminuo je danas u Beogradu, posle kraće i teške bolesti, u 63. godini, a njegov odlazak rastužio je čitavu kulturnu javnost.

Kako za Danas ističe pisac, književni kritičar i izdavač Gojko Božović, smrt Gorana Petrovića je prerana i nepravedna.

 

 – U najvećoj snazi, usred najvećih književnih planova, odlazi pisac uzbudljivog stila, probrane i prefinjene rečenice, najčistije, najživopisnije i najrazigranije mašte. Tek je objavio prve dve knjige svog najavljenog višetomnog „romana delte“. U ovom trenutku verovatno niko ne zna šta je još od zamišljenih knjiga napisano i ostalo u književnoj

Otvori na danas.rs

Četvrtak 25. januar u 20.00 Klub Magistrala “Dragan Ve Ignjatović” STEVO GRABOVAC i Marija Nenezić

 

Četvrtak 25. januar u 20.00
Klub Magistrala “Dragan Ve Ignjatović”
STEVO GRABOVAC i Marija Nenezić

POSLIJE ZABAVE – Roman o zločinu, o ocu, o porodici, o prijateljstvu, o odrastanju. Temom dvojništva uokviruju se tematski različiti segmenti koji knjigu čine presekom jednog života. Dekonstruišući sećanja, niz uspomena (ili privida), koje spasavaju, ali i ogoljuju svest do njene nemoćnosti, roman počinje Bolanjovim rečima: „I onda počinje oluja govana“.

Četvrtak 25. januar u 19.00 - Klub Magistrala “Dragan Ve Ignjatović”

 

Četvrtak 25. januar u 19.00
Klub Magistrala “Dragan Ve Ignjatović”
VLADAN MATIJEVIĆ i Ana Stišović Milovanović

PAKRAC – Ratni veteran svaki dan je na beogradskoj pijaci Đeram, s narkomanima, sitnim kriminalacima, dilerima droge i deviza, prekupcima i raznim drugim nevoljnicima. Njegov unutrašnji monolog je upućen prijatelju s pakračkog ratišta; a u prolazu stalno čuje najstaršnije vesti iz crne hronike.

Ivo Andrić - ZAŠTO ČOVEK... (citat)

 

Roman DASKE Uroša Dimitrijevića, u izdanju Doma kulture “Studentski grad”,

 

Roman DASKE Uroša Dimitrijevića, u izdanju Doma kulture “Studentski grad”,
odabran za najuži izbor od pet najboljih knjiga u 2023. iz oblasti književnosti za decu i mlade u svim žanrovima, u konkurenciji za nagradu "Dušan Radović" Biblioteke grada Beograda. 

Александар Тишма – С ТОБОМ БЕЗ ТЕБЕ

 

Празан је дан
када те не видим
а пун је срама и кајања
кад дођеш
али ниси сама.

Тада не умем да те гледам
и чини ми се да сам равнодушан
према твојој плавој крести
и влажној наготи очију
према копчама твоје хаљине
које те отварају као шкољку
од врата до неспокојног стегна.

Закључујем да говориш превише
да се превише крећеш – окрећеш
без потребе – чему?
кад знам да после тога нећеш
ни са ким поћи у загрљај
који те оправдава.

Пуштам те да ме напушташ
пуштам те далеко – далеко од себе
низ пучину улице
где се твој ход вијори
као пламен или као катарка.

Просто станем
мирно заостанем
и кад скренеш с правца мог погледа
не осврћем се за тобом више
него за оном тамо женом у жутој сукњи
која земљи ногама маше.

Ја се само стидим и кајем
што сам провео дан тако погрешан
и слушам смрт како броји преступе наше.

Petak 26. januar u 20.00 Klub Magistrala “Dragan Ve Ignjatović” BOJAN КRIVOKAPIĆ i Vladimir Gvozden

 

Petak 26. januar u 20.00
Klub Magistrala “Dragan Ve Ignjatović”
BOJAN КRIVOKAPIĆ i Vladimir Gvozden

VILA FAZANKA – Roman o ravnici , iz koje glasovi prošlih vremena i prošlih stanara stuštenih kuća ne dopuštaju zaboravu da ih prekrije. Prelivanje ravničarskog u primorski ambijent, u romanu koji govori i o svetu u kome je moguće da gubici vode do spokoja.

Tabašević se povukao iz trke za nagradu, ne želi da o kvalitetu njegove knjige sudi Milica Vučković

 |  Autor: nova.rs

Vladimir Tabašević povukao se iz trke za nagradu "Zlatni suncokret", poznatiju kao "Vitalova nagrada".

Tabaševićev roman "Noćne reči" našao se u užem izboru za ovu nagradu, uz još 19 dela. Međutim, pisac je zamolio da se njegov roman (izdanje Lagune) izuzme iz daljeg razmatranja za "Vitalovu nagradu". Ovo priznanje dodeljuje se za najbolje književno ostvarenje na srpskom u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, a ovogodišnji žiri radi u sastavu Milica Vučković, Dragan Jovanović Danilov i Vladimir Gvozden

Otvori na rs.n1info.com

Tišma je živeo da bi pisao: Počinje obeležavanje stogodišnjice rođenja jednog od naših najprevođenijih književnika

Foto: Fondacija Aleksandar Tišma |  V. Crnjanski Spasojević

NA sutrašnji dan pre tačno 100 godina rođen je Aleksandar Tišma, jedan od najznačajnijih književnika dvadesetog veka na ovim prostorima. Romansijer, pesnik, pripovedač, dramski pisac i prevodilac sa nemačkog i mađarskog, autor čija su dela prevođena na dvadeset jezika i na čije delove "Knjige o Blamu" su se pozivali mnogi evropski autori, pišući o zlokobnoj novosadskoj "Raciji" 1942. i Holokaustu, rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu.

 Srećnim spletom okolnosti preživeo je krvavu novosadsku raciju i sklonio se u Peštu, ali je nakon nemačke okupacije Mađarske, poslat u radni logor, u Transilvaniji. Bio je dugogodišnji urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik "Letopisa Matice srpske". Dobitnik je brojnih nagrada, pa i ordena Legije časti Francuske. Bio je redovni član SANU, VANU i član Akademije umetnosti u Berlinu. Preminuo je 15.

Otvori na novosti.rs

 

Корадо Алваро - Najgori oblik očaja...

„Završno sa ovim sazivom, NIN-ove nagrade više nema“: Članovi žirija i nekadašnji dobitnici

|  Autor: Danas

Ovogodišnja 70. po redu, dakle jubilarna, NIN-ova nagrada biće proglašena i uručena 29. januara i 5. februara uz kolegijum ovog nedeljnika koji je juče kolektivno dao otkaz i žirijem u novom sastavu objavljenim maja prošle godine.

Upitana o tome šta će nakon toga biti sa NIN-ovom nagradom, jedna od članica žirija Žarka Svirčev kaže za Danas da odluku kolegijuma NIN-a posmatra nezavisno od svog članstva u žiriju za ovo priznanje a da o novim perspektivama valja ozbiljno promisliti. „Poštujem odluku kolegijuma NIN-a. Njihovu odluku u ovom trenutku pre svega posmatram nezavisno od svog članstva u žiriju jer zajedno sarađujemo do 8. februara, kada redakcija prestaje da radi u dosadašnjem

Otvori na nova.rs

 

Objavljen širi izbor za NIN-ovu nagradu

  |  Autor: N1 Beograd

Objavljen je širi izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine.

Tamara Mitrović, Violeta Stojmenović, Milena Đorđijević, Žarka Svirčev i Goran Кorunović, članovi NIN-ovog žirija kritike, načinili su prvu selekciju. Od ukupno 188 romana primljenih na konkurs, odabrano je 38 koji ulaze u širi izbor. U NIN-u, 11. januara, biće objavljen uži izbor, s kratkim prikazima romana. Najuži krug i razgovore s finalistima biće objavljen sedam dana posle toga, a članovi žirija – Tamara Mitrović, Violeta Stojmenović, Žarka Svirčev, Milena

Otvori na rs.n1info.com

Novosadski pisac Danijel Apro: „Svako ludilo ima svoje mesto u književnosti“

 |  A. L.atas

Danijel Apro novosadski pisac, novinar, istraživač i putnik izdao je svoj novi roman pod nazivom „Trči Jorgovanka trči“.

Kako kaže za Danas, „Jorgovanka“ je njegovo malo bekstvo od korporativnog, medijskog ili bilo kog drugog jednoobraznog diskursa. Njegova sloboda. Ovaj zaljubljenik u daleke zemlje Azije, pivo, fudbal, Vojvodinu, pank i biciklizam, u novoj knjizi krenuo je u obrnutom smeru od naviknutog u svetu umetnosti. Od filma je napravio knjigu.

 Autor je romana „TelepApatija“ i „Gari“ i prozne zbirke „Reborneo“. Nagrađivan na Nušićijadi za priču „Igra sfernih oblika“ i

Otvori na danas.rs

 

Bekim Sejranović: Sandale // booka