Зоран Антонијевић (1979), рођен је у Смедеревској Паланци, живи и ради у Младеновцу.
Објавио збирке песама: Снови облачара, Сабор сенки, Срце обавијено змијом, Црна кућа, Бела kућа, збирку хаику поезије Цвркут у магли, Живети се може само без људи. Поред поезије објављивао је и кратке приче и афоризме. На конкурсу часописа Акт, 2021. године освојио Прво место са кратком причом „Обешењаци“.
На Завичајним данима у Суботици освојио Прво место за песму Завичај усуда. Објављиван у Културном додатку дневног листа Политика, часописима – Буктиња, Бдење, Књижевне новине, Савременик, Метал хелм, Акт, The Mamba (Гана), Апокалипса (Словенија), Алтернатор (Хрватска), Choronzon (САД), Failed haiku (Енглеска), Bamboo hut (Енглеска), на сајтовима Афирматор,Стране,Човјек – часопис, Нигдине, Шраф, Феномени, Блудни стих и другим публикацијама и књижевним порталима у земљи и иностранству. Са Марком Марковићем (Azimetruum) и Рељом Шкрбићем (Voden) снимио је трип хоп песму „Мој брат спава (Lyrica)“ која се налази на свим музичким платформама. Наступао на многобројним песничким вечерима које у београдским клубовима организују „Поезин“ и „Spokenword.rs“. Са Огњеном Петровићем приредио зборнике – Прозор у двориште и Нова младеновачка поезија.
Оснивач едиције „Завичајни ноктурно“ у оквиру које је
приредио две књиге, уредник и приређивач зборника Деспотова ризница.
Имао је и самосталну фото изложбу,-Отисци стварности -организовану у
галерији Михаило Миловановић у Младеновцу у организацији Удружења Камени
ратник.
Нема коментара:
Постави коментар