Održana promocija monografije o Dušku Radoviću

  |  Danas Online

Malo ko sa ovih prostora je toliko cenjen i toliko se citira kao Duško Radović, a povodom stogodišnjice njegovog rođenja, koja se obeležava danas, upriličena je promocija kapitalne monografije „100 godina Duška Radovića„.

U malom pozorištu „Duško Radović“ simbolično je predstavljena monografija koja pokušava da podseti sve one koji su Duškov glas slušali uživo na radiju na neka stara vremena, a približi njegov lik i delo nekim novim generacijama koje nisu ni svesne koliko često čuju njegove citate. Ovo izdanje Mascoma priredila je Zorica Hadžić u saradnji sa Milošem Radovićem, sinom Duška Radovića, a u njemu se nalaze neobjavljeni tekstovi, lična prepiska, crteži, razglednice i još

Otvori na danas.rs

Ko uništava male ulične biblioteke U Vranju? Mali drveni hramovi kulture konstantno na meti vandala

Foto: J.S.  |  J. S.

PRE više od dve godine na centralnim gradskim ulicama postavljene su jedinstvene ulične biblioteke. Simpatične kućice od drveta služile su da se knjige ostave, ili uzmu za čitanje, pa vrate.

 Autentičnih imena po najznačajnijim delima najuvenijeg pisca iz Vranja Bore Stankovića, ulične biblitele „Koštana“, Nečista krv“, „Stari dani“ i „Božji ljudi“ često su se našle na meti vandala, ali članovi udrženja građana Borino evropsko Vranje (BEV) kažu da neće odustati. - U početku su nam mnogi ljudi govorili da to neće opstati, te da će za mesec dana kućice biti uništene. Ispostavilo se da nije baš tako. Tačno je da su mnogo puta bile na meti

Otvori na novosti.rs

 

Preminuo Rajko Petrov Nogo

  |  Telegraf.rs

Dobitnik je 23 nagrade, a do kraja 2007. godine objavio je 52 knjige

Rajko Petrov Nogo, srpski pesnik, esejista i književni kritičar preminuo je jutros u 77. godini, javljaju Novosti. Rođen je u Boriji, opština Kalinovik, 13. maja 1945. godine. Rajko je rođen od oca Petra i majke Stane, u Zagorju, u staroj Hercegovini. Starinom je od Raševića (gde pripada i Marko Miljanov) iz plemena Kuči u Crnoj Gori. Srednje ime Petrov uzeo je po ocu, a prezime Nogo je uzeto od jednog nadimka Raševića. Iz rodnih Borija je kao dečak došao u

Otvori na telegraf.rs

Vremeplov: Umro srpski pisac i slikar Đura Jakšić

  |  Tanjug

 - 1878 - Umro je srpski pisac i slikar Đura Jakšić, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Velikom Bečkereku (sada Zrenjanin), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj u više mesta tadašnje Srbije i predavao crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini. Strastan, plahovite mašte i veoma emotivan, buntovan i

Otvori na rtv.rs

Preminuo književnik Milovan Danojlić

 

PARIZ- Posle kraće bolesti srpski književnik i pesnik, član SANU, Milovan Mića Danojlić, preminuo je danas u Francuskoj potvrdili su Tanjugu u porodici književnika.

Milovan Danojlić rođen je 3. jula 1937. godine u Ivanovcima kraj Ljiga. Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a niže razrede gimnazije pohađao je u malom mestu, sedam kilometara udaljenom od njegove kuće, do koga je svakodnevno dolazio pešice. 

 

Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine pod nazivom „Kako spavaju tramvaji”. Svoje pesme uglavnom je namenjivao deci, ali i njihovim roditeljima, a posebno se ističe poema „Dečji zakonik” u kojoj Milovan ističe obavezu

Otvori na politika.rs

Preminuo Radomir V. Ivanović, esejista i kritičar

Foto M. Labudović |  D. Bt.

ISTAKNUTI i veoma plodni književni tumač, univerzitetski profesor i književni kritičar Radomir V. Ivanović preminuo je iznenada u svom domu u Beogradu u 87. godini.

 Iza sebe je ostavio više od 60 knjiga na srpskom i dvanaest dela na makedonskom jeziku. Bio je član Makedonske akademije nauka i umetnosti, Crnogorske akademije nauka i umetnosti, Udruženja književnika Srbije, stalni saradnik Matice srpske. 

Rođen u selu Smonica kod Đakovice, osnovnu školu završio je u Podgorici a gimnaziju i studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. 

Doktorsku disertaciju odbranio je na Filološkom fakultetu u

Otvori na novosti.rs

Predstavljen roman "Kad su ljudi došli po knjigu" nobelovke Olge Tokarčuk

 Olga Tokarčuk, Foto Anđela Milena Mišić |  D. Bt.

NOVO izdanje romana "Kad su ljudi pošli po knjigu" kojim je 1993. poljska književnica Olga Tokarčuk (1962), dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2018. kročila na literarnu scenu, predstavljeno je juče u knjižari "Geca Kon".

U sjajnom prevodu Milice Markić, radnja romana, koga je objavio "Službeni glasnik" smeštena je u 17. vek, u vreme kada Evropu potresaju velike promene i moralne krize. Grupa nesvakidašnjih putnika, prosvećenih ljudi, pasioniranih proučavalaca filozofije i kabale, astronomije i hrišćanske mistike, predvođena markizom, negde na francusko-španskoj granici kreće put Pirineja 1684. godine. 

Oni tragaju za istinom sadržanom u knjizi

Otvori na novosti.rs

Pronađite deo knjige Latinke Perović koji vam nedostaje: Naredna četiri ponedeljka uz list Danas na svim kioscima

  |  Danas Online

Prethodna tri meseca svakog ponedeljka uz list Danas poklanjali smo delove knjige Latinke Perović „Dominantna i neželjena elita“, koja je bila podeljena u 12 nastavaka.

Svi oni koji su propustili neki od delova moći će da ih potraže na kioscima naredna četiri ponedeljka. U ponedeljak 28. novembra sve čitaoce Danasa na kioscima će čekati na poklon jedan od prva tri dela „Dobrica Ćosić 1. deo“, „Dobrica Ćosić 2. deo“ ili „Zoran Đinđić 1. deo“. Sedam dana kasnije, 5. decembra, uz novine će moći da se bira „Zoran Đinđić 2. deo“, „Marko Nikezić 1. deo“ ili „Marko Nikezić 2. deo“. Naredna tri nastavka biće u ponudi u ponedeljak 12.

Otvori na danas.rs

Vremeplov: Rođen Volter

  |  Tanjug

Na današnji dan 1694. godine rođen je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Mari Arue Volter, jedan od najslobodoumnijih duhova 18. veka, saradnik znamenite "Enciklopedije". Bio je veliki protivnik klerikalizma, ali ne i ateista. Dugo je živeo u izgnanstvu, izvesno vreme i na dvoru pruskog kralja Fridriha II Velikog, a potom u Ferneju u Švajcarskoj, otuda su ga savremenici nazivali "fernejski patrijarh". 

Dela: filozofski romani "Kandid", "Zadig", "Mikromegas", epopeje "Anrijada", "Devica.......................

Otvori na rtv.rs

Vremeplov: Umro Joakim Vujić

  |  Tanjug

 - Na današnji dan 1847. godine umro je srpski književnik Joakim Vujić, otac modernog srpskog pozorišta.

 Bavio se prevodilaštvom, glumom, pisao je putopise, bio je neka vrsta svetskog putnika. Školovao se u rodnoj Baji, Kaloči i Segedinu, licej i prava učio je u Požunu (Bratislava), poznavao je niz stranih jezika.

 Prva "teatralna predstavlenija" priredio je u Pešti, Baji i Segedinu između 1813. i 1815. a u Zemunu 1823. 

U tadašnjoj Kneževini Srbiji je s prekidima boravio od 1833. do smrti i u........

Otvori na rtv.rs

Matica srpska priredila naučni skup povodom 100 godina od rođenja velikog srpskog pesnika

  Foto: N. Karlić|  J. SIMIĆ

STOTU godišnjicu rođenja Vaska Pope (Grebenac, 1922 - Beograd, 1991) velikog srpskog ali svetskog pesnika Vaska Pope čije knjige su prevedene na petnaest jezika, Matica srpska u Novom Sadu obeležila je danas naučnim skupom "Poetski svetovi Vaska Pope."

 Skup na kojem je o književnim dometima poete koji je svojom književnošću menjao i pesnički i čitalački senzibilitet, govorilo trideset eminentnih učesnika, ujedno je i Matičin omaž Popi. U našoj najdugovečnijoj instituciji knjige i kulture ostavio je dubok trag - 1956. godine u ediciji Matice objavljena je Popina knjiga "Nepočin polje", potom mu je uručena Zmajeva nagrada, od 1979. do 1983. bio je Matičin potpredsednik, a imao je i značajan uticaj

Otvori na novosti.rs

Dušan Opačić - Na ogradi svojih poraza

 

Iz štampe je izašla četvrta po redu zbirka poezije beogradskog pesnika Dušana Opačića. Knjiga pesama - Na ogradi svojih poraza - je svojevrstan pogled u prošlost, sadašnjost i budućnost. Pogled u ruglo čovekove margine i socijalnu bedu koja nas okružuje.

 
Recezent Opačićeve zbirke pesama je rok novinar i publicista Duško Antonić dok je autor korica umetnički fotograf Momčilo Uzunović.

„ Pažljivo i promišljeno slažući te sumorne slike iz života, iako mu se tek kao ventil, kao zrak sunca koji u podrum probije kroz neku rupu u zidu, tu i tamo stidljivo provuče ljubav, pesnik ne pribegava jeftinim trikovima, ne nudeći nam spas „u porodici“ ili „toplini doma“, ostavljajući nam da već sami, svako za sebe, ako možemo, nađemo te oaze i skloništa, dok nam je ovo o čemu govori svima zajedničko i univerzalno. U tom smislu, izravno ili diskretno, opet u sklopu  sveopšteg užasa, provlače se i neke aktuelne teme o životnoj sredini, koje će me u jednom trenutku čak podsetiti na čuveni „Epitaf“ grupe King Crimson („Ako to uradimo, možemo samo sedeti i plakati“) napisan pre pedeset i kusur godina, koji govori o sveopštem sunovratu čovečanstva.  Gledajući kroz tu prizmu i „Let pijanog galeba“ i „Zarobljenici hipnozom budućnosti“ i „Smrznuti golub u potkrovlju“ i mnogi drugi Opačićevi stihovi apsolutno se uklapaju u te kataklizmične projekcije.
   A kako se boriti protiv sveopšte depresije i pesimistične budućnosti – naravno da ni kod Dušana nema univerzalnog odgovora. On je svoje područje borbe našao u poeziji. A mi?"

(Odlomak iz recenzije Duška Antonića)

Radio Beograd 2 otvara novi konkurs za nagradu „Nikola Milošević“

 

Radio Beograd 2 raspisuje Konkurs za nagradu „Nikola Milošević“, za najbolju knjigu iz oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije.

U obzir dolaze knjige domaćih autora koje su štampane 2022. godine. Knjige dostaviti, u četiri primerka, do 23. decembra 2022. godine, Sekretarijatu Radio Beograda 2 (lokal sa portirnice 3170), od 9 do 15 sati radnim danima, ili poslati poštom na adresu: Radio Beograd 2, Hilandarska 2, 11000 Beograd, sa napomenom: Konkurs za nagradu „NIKOLA MILOŠEVIĆ“. Telefon za informacije: 011 655 3170.

Otvori na rts.rs

Roman o sokolu Handkeu: U Novom Sadu sinoć predstavljena nova knjiga Emira Kusturice "Vidiš li da ne vidim"

  |  J. Simić // Foto N. Karlić

I MEĐU ljudima ima sokolova, jedan od njih je Peter Handke - napisao je Emir Kusturica u svom romanu "Vidiš li da ne vidim" (u ediciji Srpske književne zadruge), koji je sinoć predstavljen u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Govoreći o glavnom junaku svoje knjige, austrijskom piscu i nobelovcu Handkeu, Kusturica je rekao da je on zapravo mitski junak i idelan model za kreiranje romana jer je reč o čoveku koji je svojim polemičkim duhom i ulogom u našem životu više čovek koji proizvodi sporove, nego što je harmonični umetnik. - Ideja o Handkeu i njegovoj Nobelovoj nagradi skrivena je u njegovoj hrabrosti i ja uvek ponavljam - da se nije priklonio Srbima, nikada je ne bi

Otvori na novosti.rs

MKC ČUDNA ŠUMA... 02-11-2022.