Aутор Владимир Илић, Марко Стојановић
Водитељ: Тијана Бежанић
Велика сала Библиотеке
Књига
„Микец и друге ђачке приче“ (радни поднаслов: Ђачки споменар старог
Чачка) која ускоро излази из штампе представља прво обимније дело о
догодовштинама „из клупе и мога краја“, намењено деци и омладини, и
„свим младима од 7 до 77 година“, још од „Магарећих година“ Бранка
Ћопића (1960).
Чачанин
Владимир Илић, представљајући имагинарне („магично реалне“) доживљаје
ђака школе „Др Драгиша Мишовић“ и дружине која је расла код кафане
„Младост“, на углу некадашњих улица „Слободана Пенезића“ и „Рада
Азањца“, враћа градски дух старе калдрме у таквој мери да се, без
претеривања, може рећи да је „Микец“ једна од најтоплијих прича о Чачку,
икада испричаних.
Одредница
„у то време“ која се често, као зефир, провлачи кроз многе од укупно 45
кратких прича, обједињених у један велики орнамент, односи се, по свему
судећи, на период од неких десетак година, 1970-80. Али, у овом
колоплету догађаја, пре свега из учионице и са фудбала, препознаће се
многе генерације, а млађи читаоци ће моћи да виде шта је то што је
свевременско – специфични чачански (шумадијски, српски) дух.
Фондација Конрас, издавач, овако је објаснила своје опредељење да објави „Микеца“:
„Присећајући
се ђачких дана, аутор је исписао носталгичну, али не и патетичну,
историју Чачка. Приповедањем о школским друговима, наставницима,
локалним уличним херојима, играма, журкама, домишљањима и анегдотама
сведочи , пре свега, о духу и шарму какви су владали у многим српским
градовима тога времена...У најкраћој, али бриљантно испричаној причи
„Непогода“, рецимо, описују се и мистериозне појаве, на веома духовит и
нушићевски и(ли) твеновски начин...“
Градска библиотека "Владислав Петковић Дис"
Синђелићева 24, 32000 Чачак
Нема коментара:
Постави коментар