Marko Antić · POSLEDNJI OBROK PRE RASPADA

Na jednom od pređašnjih poslova
Kolega iz magacina mi je prepričavao poslednje dane
Fabrike štofa.

Pušili su duvan tu negde okolo jer posla nije bilo
Brinuli za svoju budućnost
I začuli komešanje iz okolnih, starih, sirotinjskih zgrada.
Štofarske kolonije.
Neka starica je preminula
Ne zna se ko ju je sahranio
O trošku opštine, možda.
Nije ostavila naslednike i komšije su ulazile i uzimale
Njeno skromno pokućstvo.
Kome se šta svidi, ili bi se grabili.

Kolega je ušao sa ortakom i zatekli su stari „smederevac“
Sve ostalo je bilo razvučeno.
Jedan od njih se dosetio da u frižideru ima ćurku
Startovao je motor „keca“, odvezao se do kuće
I doneo ćurku.
Nekako su založili šporet
Ispekli i pojeli ćurku.

U tom apsurdu, to im je jedino bilo logično.
Potom je fabrika otišla u stečaj.
Nadolazio je haos, zatim tranzicija pa najcrnji kapitalizam.
U fabrikama širom sveta ljude su polako odmenjivale mašine
A ljudi bi se razboljevali
I postajali roboti.