Zoran Škiljević: Odlomak iz romana "Nojeva barka"

Puste i prazne ulice i gluvi trotoari, dečica zevaju po parkićima, kućni ljubimci šetaju svoje fanove... 

Grad se, dakle, još uvek vuče lenjo kao steona krava koja jedva daje znake života. 

– Čudan smo mi neki narod. Prosto da ne poveruje čovek da je ovo ona ista varoš koja je koliko onomad pucala od snage, nestašluka i šizofrenije – mumlao je Roberto sebi u bradu, dok je skupa sa svojom lepšom polovinom gustirao jutarnju kaficu. I ne pomišljajući kakva je cirkusijada na vidiku, čuči iza prvog ćoška i čeka na svojih pet minuta. 

Kao poručena, pokazaće se. 

Tog jutra za pamćenje, otključavši vrata svoje knjižare i kročivši unutra, svejedan poslovođa je zinuo od čuda i krstio se levom i desnom kao da je sišao s uma. Kako i ne bi, upravo je nabasao na knjige za koje pouzdano zna da ih je onomad sa dva ključa zabravio, složivši ih prethodno u utrobu barke, a evo ih sad ispred njegovih nogu, razbacanih po podu! Tamo, dakle, gde im sigurno nije mesto. Brže-bolje latio bi se onda ključeva i žalosno konstatovao da je barka prazna. Okej, prazna – prazna, ali ko je odatle povadio knjige? Nije sujeveran, ali ovo su sigurno đavolska posla, to je najlogičnije objašnjenje. 

Iskustvo govori da treba biti oprezan kada su nečiste sile u pitanju, pa ne donositi zaključke olako, zato je bolje da nikome ništa ne govore, naročito treba držati jezik za zubima pred koleginicama, jerbo ako ovo stigne do njih, ima čitav dan da budu predmet zajebancije. Vratio bi knjige brže-bolje na svoje mesto i zaključao barku, opet sa oba ključa za svaki slučaj, potom bi se pomolio pred ogledalcem, za svaki slučaj i na kraju pristavio lonče za kafu, one lude samo što nisu sigle. Vesceli dan proveo bi kao na žeravici; jutro bi jedva dočekao. Međutim, na njegov užas dočekao bi ga isti neveseo prizor, pa i narednog dana i onog sledećeg. Posle nedeljicu dana o tome je već brujao čitav grad. Ubrzo i čitav Emirat. 

Dok jednom ne omrkne, drugom ne svane. Možete li zamisliti Robertovu facu kada je na TV-u čuo za taj balaj. Blistao je bezmalo kao da je dobio premiju na lutriji, pošto će njegov roman konačno dobiti právi zaplet.