Ivan Glišić: ME, DUPLICATION ili OPROŠTAJ OD TEBE

Paf! Pukao balon mog života!
A vala jesam ga svim i svačim naduvavao.
Pun je načitanosti. Verovao sam da će izvikani pisci 
i filozofi rešiti
nagomilane probleme mog života. Nisu.
A kako bi, kad nisu uspeli da reše ni svoje. 
Jadna je onda ta moja načitanost,
I to njihovo pisanje. I ta njihova filozofija.

Paf! Pukao balon mog života!
A vala jesam ga svim i svačim naduvavao.
Pun je naslušanosti. 
Koga sve nisam slušao i kome sve nisam verovao. 
U stvari, niko ih nije slušao i niko im nije verovao
Osim mene. Čak ni oni nisu slušali sebe niti su sebi verovali, 
Jer su znali ono što ja nisam, da su ljudi loših namera i loših dela. 
Paf! Pukao balon mog života! 

A jesam ga svim i svačim naduvavao.
Pun je nagledanosti. Šta sve i koga sve nisam gledao. 
Kome i čemu sve nisam skidao kapu, vadio ruke iz džepova 
I najiskrenije im želeo dobro jutro, dobar dan i dobru noć.
Šta sam dočekao? Kad me vide zaobilaze me u krug 
Ili se prave da me ne vide, da ne bi oni sad meni 
Skinuli kapu, izvadili ruke iz džepova i meni poželeli dobro jutro, 
Dobar dan, dobro veče. Iz očiju im čitam rekli bi mi zlo ti jutro, 
Zao ti dan, zlo ti veče. Toliko su, ustvari, podli i zli,
Iako su nekad, iz samo njima znanog interesa, 
Glumili moje prijatelje. Ustvari, kad me vide
ne vide mene, nego sebe,
ja sam im poput ogledala,
vide sebe iz prošlosti koju žele da zaborave,
kad su bili musavi i slinavi,
nepismeni ili polupismeni, Niko i Ništa,
pa sad, kad su umislili da su Neko i Nešto,
jadni i čemerni foteljaši i nazovi akademski građani, 
koji kriju od sebe i od celog sveta svoje pravo poreklo,
svoje pravo ime i prezime, žele 
da slome to ogledalo, to jest mene,
prave i jedine istine o njima.

Paf! Pukao balon mog života!
A jesam ga svim i svačim naduvavao. 
Samo nikako ili ponajmanje Tobom, 
Jedinom osobom vrednom mog čitanja, 
Mog slušanja, mog gledanja. 
A da sam to na vreme shvatio, gde bi i tebi i meni bio kraj!
Ovako, kad sam bezvrednim stvarima i bezvrednim ljudima dao 
Svoj život, tebi dajem ovu moju pesmu, 
u znak mog najdubljeg i najiskrenijeg izvinjenja tebi.
U znak najdublje i najiskrenije ljubavi prema tebi.
I čuvaj se, pazi čemu i kome daješ sebe
i svoje dragoceno vreme,
da jednoga dana i ti ne kažeš:
Paf! Pukao balon mog života!
A VALA JESAM GA SVIM I SVAČIM NADUVAVAO!