Mini intervju sa Ivanom Glišićem: ZAŠTO NE VOLIM PROMOCIJE?!

(Sa Ivanom Glišićem razgovarao Zoran Ilić)

– Ivane, recite nam nešto više o vašim iskustvima sa književnim promocijama?

- Ja sam, Zorane, imao samo četiri promocije.

– Krenimo, onda, sa prvom!

- Godine 1974. zavičajne pesme „Svadbarenje“ je opremio i ilustrovao Milić od Mačve, a recenziju je napisao Mika Antić. I slikar Milić od Mačve doveo Miku Antića, Vaska Popu i Zorana Radmilovića da kazuju o knjizi u Klubu zavičajnih studenata Šapca.

I, zamisli, otkažu promociju po direktivi komiteta jer svi smo mi bili takozvani "crni talas" u umetnosti. Pa, smo otišli u Beograd i imali promociju kod Zorana Radmilovića.
Nažalost, nismo imali foto aparat da se uslikamo.

– Kako je bilo na drugoj Vašoj književnoj promociji i gde je održana?

- Druga je bila 1993. godine. Za roman ‘Ura, ura, matura’, objavljen kod Slobodana Mašića, dobijem ja diplomu „Politikinog Zabavnika“, i ovde, u Šapcu, Prosvetina knjižara upriliči mi promociju. Došli Peca Popović, Slobodan Mašić, Raša Popov. I ponovo mi iz Komiteta izbace sve rokere i pankere iz sale, a došli mladi iz svih okolnih mesta, pa je bilo jadno.

Ali moje kolege iz Radija i TV Šapca kažu klincima da se ne razilaze, već naprave promociju u desku TV, čak zakolju prasence i počaste mlade rokere i punkse.

I tu nas niko nije dirao!

– Na redu treća promocija?

– Da, nekoliko dana kasnije. I ona je bila za  roman „Ura ura matura“, ali u Beogradu, u Prosvetinoj knjižari u Knez Mihailovoj ulici.

Ista ekipa na okupu. Bilo je oko sedamsto mladih iz cele Srbije, pa se u knjižaru ulazilo po pedesetak, te je promocija trajala od pet popodneh do jedanaset sati uveče.

Šef knjižare posle reče klincima da su bili divni i da nisu ukrali ni jednu knjigu sa polica i rafova, kao kada je promocija slavnih pisaca, kad dođe elita i sve pokrade.

– Promocija No. 4?

- Za knjigu ‘Ključ od sebe’ o Isidori Sekulić dobio sam 2003., nagradu NIP ‘Plavi jahač’ i Isidorine zadužbine u osnivanju, koja je, nažalost, još u osnivanju.

Dali mi praznu Isidorinu svesku, pergament listovi, u zelenom somotu, i sa Isidorinim ugraviranim medaljonom na prednjoj korici.

I imao sam književno veče u Konaku kneginje Ljubice, u Beogradu..

– Zaključak na kraju?

- Ne volim promocije jer se tu ne ceni knjiga nego ko je od slavnih ličnosti sa estrade ili iz vlasti došao, koliko je bilo novinara, tv ekipa, koliko se jelo i pilo, i šta su doneli posetioci piscu, viski, džin, cveće, etc.

Tako da ne volim promocije, pa me zato i nema po medijima i novinama, ali nema veze. Klinci, mladi punksi i rokeri, me znaju, pa kada je ekskurzija dođu mi u posetu, I to mi je velika čast.