Vremeplov: Rođen Vojislav Ilić

 |  Tanjug

 - Na današnji dan 1860. godine, rođen je srpski pisac Vojislav Ilić, osnivač moderne srpske lirike i tvorac verističkog izraza u srpskoj poeziji. Njegova lirika označila je raskid sa romantičarskom poezijom i obeležena je misaonim skepticizmom. Pisao je elegične, setne pesme u kojima preovlađuju motivi prošlosti i samoće: "Zimska idila", "Jesen", "Ja ništa više ne verujem", "Tamara", "Istok". Radio je kao korektor Državne štamparije u Beogradu, pisar ministarstva unutrašnjih poslova, učitelj u

Otvori na rtv.rs

 

Poezija Persija Biš Šelija na filmu

  |  K. D.

U okviru ciklusa Izvođenje poezije na filmu, večeras od 19 sati u studentskom kulturnom centru biće održano predavanje na temu Stihovi Persija Biš Šelija.

Razgovor sa analizom vizuelnih primera vode Tijana Savatić i Stevan Vuković. Persi Biš Šeli nije se zalagao za oružanu revoluciju, već za individualno praktikovanje ateizma, vegetarijanstva i slobodne ljubavi, i u tome je i bio dosledan u svakodnevnom životu. Nije čudno, stoga, da se u mnogo više filmova tretira njegov život, nego njegova književna dela. Pa ipak, i u filmovima bigrafskog tipa, poput „Gotika“ Kena Rasela iz 1986, „Veslanja po vetru“ Gonzala Suareza

Otvori na danas.rs

TOMAS MAN, "Smrt u Veneciji" (odlomak)

"Njegov je talenat bio jednako daleko od banalnog kao i od ekscentričnog, njegovo je delo bilo stvoreno da zadobije veru široke publike, i zadivljeno, zahteva puno učešće probirača. I tako, obvezan već kao mladić sa svih strana na ispunjenja - i to na izvanredna - on nikada nije poznavao dokolicu, nikada bezbrižni nemar mladosti. Kad se jednom, oko svoje trideset pete godine, razboleo u Beču, jedan fini posmatrač rekao je za nj u društvu: 'Vidite, Ašenbah je oduvek živeo ovako'- i on čvrsto steže prste svoje leve ruke u pesnicu - ; 'nikada ovako' - i on otpusti nehatno preko naslona stolice otvorenu šaku. To je bilo tačno; a hrabrost njegove moralne volje bila je upravo u tome što njegova priroda nije bila nimalo jaka i otporna po sklopu, i samo pozvana, a ne i rođena za stalnu napregnutost.

Briga lekara isključila je bila dečka iz škole, i uputila ga na domaću nastavu. Odrastao posamce, bez drugarstva, ipak je rano morao uvideti da pripada jednom pokolenju u kome nije retka darovitost, ali je retka fizička podloga, toliko nužna za njeno ispunjenje, -jednome pokolenju koje obično rano daje svoje najbolje delo, kod kojega moć stvaranja retko dočeka poznije godine. No njegova najmilija reč bila je "Izdržati", - u svome romanu o Fridrihu on nije video drugo do apotezu te zapovedne reči koja mu se činila skup sve vrline koja trpeći dela... I on je zbilja vatreno želeo da ostari, jer je od vajkada smatrao da se samo ono umetničko delanje može nazvati zapravo velikim, obimnim, i uistinu časnim, kome je sudbina dodelila da razvije karakterističnu plodnost na svim stepenima čovečnosti."

80 godina od prvog izdanja „Malog princa“: U čemu je tajna popularnosti ove knjige?

 |  Dojče vele

Još se jasno sećam kada se moja majka jedne večeri pojavila u mojoj dečijoj sobi s „Malim princem“. „Kakva sjajna knjiga“, pomislila sam, primetivši koliko ju je pažljivo i s poštovanjem otvorila.

Crteži dečačića zlatne, čupave kose i zelenog odela privukli su moju pažnju. Ipak priča… ona me uznemirila! Strašno, tako mala planeta je kao zatvor! I ta čudna, zlobna ruža – zašto mu se toliko sviđa? I zašto se sprijatelji s lisicom i onda je opet ostavi? Dok je moja majka polako čitala kratka poglavlja, nisam se usudila da kažem koliko mi je priča bila neprijatna. Dok ga je pop kultura slavila proizvodima kao što su šoljice, slagalice, majice i filmske

Otvori na danas.rs

DKB - AUTORSKO VEČE DUŠANA ŽIVANČEVIĆA

 

Vremeplov: Umrla Isidora Sekulić

  |  Tanjug

- Na današnji dan 1958. godine umrla je srpska književnica Isidora Sekulić, izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanan posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, član Srpske kraljevske akademije. Kada je 1958. umrla jedan književni kritičar je ocenio da je umro "literarno najkulturniji čovek našeg tla od Ćirila i Metodija do juče, do danas, možda do prekosutra". Završila je Viši pedagogijum u Budimpešti. Bila je nastavnica i upravnica.......................

Otvori na rtv.rs

Snežana Petrović dobitnica nagrade „Momo Kapor”

 

Ovogodišnja nagrada „Momo Kapor” za likovnu umetnost pripala je slikarki Snežani Petrović iz Novog Sada, saopštili su iz Zadužbine „Momo Kapor”.

Zadužbina „Momo Kapor” dvanaestu godinu zaredom dodeljuje nagrade za književnost i ostvarenja u likovnoj umetnosti, a Snežana Petrović šesta je dobitnica nagrade za likovnu umetnost. Žiri u sastavu Dejan Đorić, likovni kritičar (predsednik žirija), Dragan J. Danilov, književnik i likovni kritičar i galeristkinja Sanja Bjelanović Janković jednoglasno je doneo odluku da je ovogodišnja dobitnica nagrade slikarka čija dela pripadaju umetničkom žanru figurativnog

Otvori na politika.rs

U Narodnoj biblioteci Srbije biće predstavljena knjiga Vase Pavkovića

Foto:  privatna arhiva |  D.B.M.

PROMOCIJA knjige "Daleki, daleki susret" Vase Pavkovića održaće se u petak, 7. aprila u Narodnoj biblioteci Srbije. O knjizi, čiji su glavni junaci odlučne žene i slabi i kolebljivi muškarci govoriće autor i Milena Đorđijević.

 Priče govore o ženama koje menjaju svoje sudbine, odlaze na druge kontinente, razvode se i biraju nove puteve i muškarcima koji ne mogu ili ne žele da se izvuku iz životne kolotečine, nego egzistiraju na samoj ivici. Sukob generacija i njihovo nerazumevanje bitne su teme "Dalekog, dalekog susreta". Sudbine junaka ispisane su u urbanim pričama o davnom, siromašnom i idiličnom dobu detinjstva i odrastanja, ali nove priče Vase Pavkovića bave se i

Otvori na novosti.rs

 

Produžen 15. međunarodni književni konkurs Zlatnog pera „Osmehom mi dođi“

 

Dragi autori, naš novi  konkurs je otvoren do 30. aprila 2023. godine.
Književni klub “Zlatno pero” Knjaževac nakon uspešno završenog 14. konkursa organizuje 15. po redu Međunarodni književni konkurs pod nazivom "Osmehom mi dođi" za najlepše radove, a tema je slobodna. Šaljite pesme, pisma, anagrame, priče, haiku, haigu, odlomke, ilustracije, aforizme.
Za najbolje ćemo, kao i do sad, pripremiti posebna priznanja, a za sve ostale knjige, diplome i članske kartice našeg kluba. Svi autori koji žele zbornik sa svojim radovima uplaćuju, a cena zavisi od broja i dužine radova. Radovi mogu biti pisani ćirilicom i latinicom, a nakon štampe će dobiti knjige na kućnu adresu uz plaćenu poštarinu za sve bivše YU republike.
Radove i sva pitanja šaljite isključivo elektronskom poštom, tj. mejlom zlatnopero14@yahoo.com
Želimo vam puno dobre inspiracije!

U Beogradu održana manifestacija posvećena devetoj umetnosti okupila autore, izdavače i kritičare

  |  Marina Mirković

SAMIT "Književnost i strip", četvorodnevna manifestacija koja će i tokomovog vikenda okupiti sve one posvećene devetoj umetnosti, strip autore, izdavače, kritičare i teoretičare, poštovaoce i ljubitelje stripa, sa idejom da se uspostavi teorijski diskurs u dijalogu umetnosti reči i devete umetnosti - organizovana je u saradnji sa Francuskim institutom za kulturu u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka i Institutu za književnost i umetnost.

ZAPROKUL Više od pedeset najznačajnijih predstavnika strip scene u Srbiji učestvovalo je na panelima i pokrenulo mnoge značajne teme, sa ciljem da se učini finalni korak u institucionalizaciji i kanonizaciji stripa kao umetnosti i najzad formira zvanična strip scena, produkcija i izdavaštvo u Srbiji. - Art samit KiS - književnost i strip, je za nas strip autore i kulturne aktiviste koji već decenijama stvaramo i borimo se za bolju poziciju ove - devete umetnosti u

Otvori na novosti.rs