„Balkanska odiseja“ istoričarke Mari-Žanin Čalić osvojila nagradu Lajpciškog sajma knjiga

  Aleksandar Maksimovic

„Balkanska odiseja“, nova knjiga profesorke istorije na Univerzitetu u Minhenu Mari-Žanin Čalić, osvojila je danas ovogodišnju nagradu Lajpciškog sajma knjiga u kategoriji stručne literature i esejistike, jednu od najvažnijih u Nemačkoj.

Knjiga prikazuje sudbine ljudi koji su potražili utočište u Kraljevini Jugoslaviji i drugde u Jugoistočnoj Evropi od 1933. do 1941. nastojeći da se spasu progona u nacističkoj Nemačkoj i Austriji. Istraživanje autorke je pokazalo da su ih balkanske zemlje primile otvorenije nego mnoge zapadne države. Žiri je u obrazloženju naveo da je knjiga profesorke Čalić „posvećeno napisana“ i da je tema „pomno istražena“. „Želja mi je bila da pokažem nepoznatu i iznenađujuću

Otvori na danas.rs

Novi roman Miljenka Jergovića

 

Izdavačka kuća Booka u januaru je objavila „1983.“, novi roman Miljenka Jergovića, jednog od najprevođenijih i nagrađivanih savremenih autora s prostora bivše Jugoslavije.

U knjizi „1983.“ Jergović rekonstruiše duh Sarajeva osamdesetih kroz trideset i tri fragmenta koji se sklapaju u intimni portret jedne godine. To je godina pred Zimske olimpijske igre u Sarajevu, u kojoj je Šibenki bilo pokradeno prvenstvo, Danilo Kiš je objavio „Enciklopediju mrtvih“, a Bajaga svoj prvi album, a sedamnaestogodišnji Jergović luta gradskim ulicama, obilazi knjižare i klubove, opsesivno čita novine i sluša pank i rok. To je vreme obeleženo

Otvori na kurir.rs

Održana promocija knjige „Od osvajanja slobode do ličnog pečata”

 

Knjiga autorke Snežane Toševe predstavljena je večeras u Muzeju nauke i tehnike

Knjiga „Od osvajanja slobode do ličnog pečata – žene arhitekti u zbirkama Muzeja nauke i tehnike“ autorke Snežane Toševe predstavljena je večeras u Muzeju nauke i tehnike (MNT). Toševa je istakla da je najveća vrednost knjige raznovrsna i originalna arhivska građa na kojoj je zasnovana publikacija. „Prvi deo knjige čini građa koju su prikupile Divna Đurić-Zamolo i Nadežda Bogojović, dok je drugi deo materijal koji je prikupljen u MNT zahvaljujući poklonima i

Otvori na politika.rs

Danilo Kiš, jedan od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih pisaca, rođen je na današnji dan, 22. februara 1935. godine.

 

Danilo Kiš, jedan od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih pisaca, rođen je na današnji dan, 22. februara 1935. godine.

Jedan od najznačajnijih pisaca naše književnosti, Danilo Kiš, često je govorio da se verovatno nikada ne bi posvetio pisanju da nije prošao kroz teška iskustva iz detinjstva, koja su ga zauvek obeležila i usmerila ka književnosti. U galeriji pogledajte fotografije Danila Kiša: Rođen je u Subotici u februaru 1935. godine, u porodici složenog porekla i bogate istorije. Majka mu je bila Crnogorka iz ratničke loze, o kojoj se prepričavala porodična legenda da je jedna

Otvori na kurir.rs

NIN-ov laureat Darko Tuševljaković predstavlja roman „Karota“ u SKCNS-u

  |  Danas Online

Promocija knjige „Karota” Darka Tuševljakovića, dobitnika NIN-ove nagrade za roman godine održaće se u sredu, 25. februara 2026. u 19 časova u Klubu Studentskog kulturnog centra Novi Sad (Vladimira Perića Valtera 5).

Na promociji će, pored autora, govoriti Zoran Penevski, pisac i urednik ovog romana, a razgovor će voditi Jovan Gvero iz SKCNS-a. Darko Tuševljaković je rođen 1978. u Zenici, BiH. Prvu priču objavio 2002. godine u regionalnoj antologiji priređenoj u saradnji s Uneskom i od tada objavljuje kraću i dužu prozu u raznim časopisima i antologijama u zemlji i regionu. Godine 2004. dobio je nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolju novelu. Dosad je objavio tri zbirke priča:

Otvori na danas.rs

DANILO KIŠ - "Kada budu svi roktali..."

 

Predstavljena knjiga „Karota“ Darka Tuševljakovića, dobitnika NIN-ove nagrade

 

LESKOVAC -- Darko Tuševljaković predstavio je svoj roman „Karota“, za koji je dobio NIN-ovu nagradu za najbolji roman u 2025. godini, kao i nagradu „Beskrajni plavi krug“.

Do sada je objavio pet romana i tri zbirke priča, a za svoj rad je više puta i nagrađivan. Dela su mu dosad prevedena na osam evropskih jezika. Živi u Beogradu i radi kao urednik i prevodilac. Što se romana „Karota“ tiče, u obrazloženju NIN-ovog žirija piše da je ovaj roman zaslužio nagradu jer je, između ostalog, jednu veliku traumu pretvorio u pitanje dostojno Sfinge, ukrštajući istorijske dileme sa složenim psihoanalitičkim poniranjima. Ispripovedana između

Otvori na jugpress.com

Branko Miljković - Pustite me...

 

Nesreća potkopava naše temelje i donosi ranjivost

 

Rat je svakako jedna od najvećih nesreća koje je čovek osmislio i onaj ko ga je na neki način doživeo može samo biti srećan što je izvukao živu glavu, što ne znači da tu, uslovno rečeno, pobedu treba da slavi

Nedavno je Darko Tuševljaković (1978, Zenica) dobio Ninovu nagradu kritike za najbolji roman u 2025. godini, za roman „Karota”, u izdanju „Lagune”. U obrazloženju žirija rečeno je da je to priznanje prirodni nastavak u razvoju ovog autora, koji je do sada ovenčan Nagradom Evropske unije za književnost, za roman „Jaz”, i Andrićevom nagradom, za zbirku pripovedaka „Hangar za snove”. Tuševljaković je detinjstvo proveo u Makarskoj kod Splita, kao i u Zadru, gde je išao

Otvori na politika.rs

Preminuo književnik i akademik Miro Vuksanović

  Beta

Književnik i akademik Miro Vuksanović preminuo je u Novom Sadu u 82. godini, saopštila je danas Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) čiji je bio član.

"Pored bogatog književnog opusa, njegov nemerljiv doprinos srpskoj kulturi ogleda se i u plodnom uredničkom radu i pokretanju značajnih edicija. Takođe, pružio je veliki doprinos razvoju bibliotekarstva u Srbiji. Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i srpsku književnost i kulturu", navodi se u saopštenju. Njegov plodonosan književni rad iznedrio je, kako je navela SANU, retko bogat opus u srpskoj književnosti, u kojem se izdvajaju

Otvori na 021.rs

Radmila Lazić : Očito je da vlast ne drži ni do poezije ni do Miljkovića

 Aleksandra Ćuk

 

„Ne, niko me od članova žirija nije zvao, izuzev predsednika žirija“, kaže za Danas pesnikinja Radmila Lazić, koja je odbila da najprestižniju pesničku nagradu „Branko Miljković“ primi iz ruku gradonačelnika Niša Dragoslava Pavlovića, na svečanosti koja je trebalo da bude održana juče u podne u Gradskoj kući, ali je u međuvremenu otkazana. 

 

Razloge zbog kojih se laureatkinja odlučila na ovaj potez navela je u saopštenju, ističući da tim činom želi da iskaže........

 

Otvori na danas.rs

Roman ,,Bekos“ Enesa Halilovića dobitnik nagrade ,,Beogradski pobednik“

 

Nagradu ,,Beogradski pobednik“ za najbolji roman objavljen u 2025. godini dobio je ,,Bekos“ Enesa Halilovića, u izdanju Lagune, odlučio je danas žiri.

Članovi žirija su na konferenciji za novinare u Biblioteci grada Beograda naveli da su danas na završnoj sednici još jednom razmotrili sedam naslova u najužem izboru, da bi se na kraju izdvojili Halilovićev i roman ,,Ulm“ Bojana Vasića. Za ,,Bekos“ su glasali Predrag Petrović, Vesna Trijić, Slađana Ilić i Nataša Anđelković, dok je Petar Pijanović svoj glas dao romanu ,,Ulm“, istakao je žiri. Kako je navedeno, ,,u neobičnom prepletu ispovednog i

Otvori na rs.sputniknews.com

Polemičko varničenje uoči dodele 72. NIN-ove nagrade

 

Uoči dodele

72. NIN-ove nagrade u januaru 2026. godine, književnu scenu Srbije obeležile su polemike koje su postale gotovo neizostavan prateći folklor ovog priznanja. Glavne tačke sporenja u književnim krugovima i medijima uključivale su:

• Sastav žirija i ideološke podele: Kao i prethodnih godina, kritičari su se fokusirali na estetičke i ideološke preference članova žirija. Često su se čuli prigovori da žiri favorizuje određene narativne modele (poput autofikcije ili društveno-angažovane književnosti) na račun klasičnijih formi romana.
• Hiperprodukcija i kvalitet: Sa preko 200 naslova u širem izboru, povela se debata o tome da li kvantitet guši kvalitet. Pojedini kritičari su isticali da se "trka za NIN-a" pretvorila u marketinški alat izdavača, dok su neki autori javno povlačili svoje knjige iz konkurencije, osporavajući kredibilitet procesa selekcije.
• "Stara garda" protiv novih glasova: Polemika se vodila i oko toga da li nagrada treba da potvrdi status već afirmisanih pisaca ili da hrabro promoviše mlađe, eksperimentalne autore koji često donose radikalno drugačije teme i stilove.
• Regionalni kontekst: Pitanje granica srpske književnosti i uključivanja autora iz dijaspore ili regiona koji pišu na srpskom jeziku ponovo je izazvalo oprečna mišljenja o tome ko ima pravo da konkuriše za najprestižnije domaće priznanje.

Uprkos "varničenjima" i pokušajima osporavanja, 72. dodela je potvrdila da NIN-ova nagrada ostaje centralni događaj u srpskoj kulturi, sposoban da izazove najširu javnu diskusiju o statusu savremene književnosti.

Poznato kojih šest romana su u najužem izboru za NIN-ovu nagradu

  |  FoNet

Za roman godine, nagradu koju NIN ove godine dodeljuje 72. put, od 195 pristiglih naslova žiri je najuži izbor sveo na šest romana, saopštila je danas redakcija tog nedeljnika.

Žiri u sastavu Aleksandar Jerkov – predsednik, Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković odabrao je šest romana, a poređani su po redosledu kojim su stizali u redakciju: 

 

- „Karota“ Darka Tuševljakovića u izdanju „lagune

-  „Balada o ubici i ubici i ubici“ Dalibora Pejića (Geopoetika),

- „Frau Beta“ Laure Barne (HERAedu),

-  „Besmrtne ludosti gospođe Kubat“, Milana Tripkovića (Akademska knjiga, Novi Sad), 

-  „Razgovori s Vješticom“, Vladimira

 

Otvori na danas.rs

Beogradski pobednik: U najužem izboru 7 romana

   Danas Online

Žiri Nagrade „Beogradski pobednik“ za najbolji roman objavljen u 2025. godini, u sastavu Predrag Petrović (predsednik), Vesna Trijić, Slađana Ilić, Petar Pijanović i Nataša Anđelković, na sastanku održanom 16. januara 2026. u Biblioteci grada Beograda odabrao je sledećih sedam romana u najuži izbor: Laura Barna, Frau Beta, Heraedu Bojan Vasić, Ulm, Veseli četvrtak Vladimir Vujović, Razgovori s Vješticom, Sumatra Bojan Savić Ostojić, Lusi, Laguna Marko Todorović,

Otvori na danas.rs

„Zato što to nije pošteno“: Reakcije na odluke NIN-ovog žirija

  |  Aleksandra Ćuk

Napomena NIN-ovog žirija da su u užem izboru za nagradu svesno izostavljeni raniji laureati izazvala je oštre reakcije u književnoj javnosti, uz ocene da se takvom praksom potkopava ideja književnog vrednovanja i sam smisao užeg izbora.

NIN-ov žiri u sastavu Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković odabrao je u uži izbor za NIN-ovu nagradu trinaest romana, ističući, između ostalog, u svom saopštenju da su posebnu pažnju obratili na ranije dobitnike NIN-ove nagrade. Na ovu, ničim izazvanu, opasku žirija za NIN-ovu nagradu, koji je inače jednoglasno za uži izbor izabrao 13 romana, reagovala je književnica Mirjana Đurđević. „Samo bih da

Otvori na danas.rs

Džordž Orvel – 1984 (fragment)

"Rađali su se, rasli na ulici, počinjali da rade u dvanaestoj godini, prolazili kroz kratak period procvala tepote i seksualne želje, sklapali brakove u dvadesetoj, postajali sredovečni u tridesetoj, u šezdesetoj najčešće umirali. Naporan fizički rad, briga o kući i deci, sitne svađe sa susedima, filmovi, fudbal, pivo i, više od svega, kocka, sačinjavali su njihov duhovni horizont. Nije bilo teško držati ih pod kontrolom."

Džordž Orvel - 1984.

Fenomen najpopularnijeg srpskog romana 21. veka

  |  Piše Branko Rosić

Đorđe Lebović je roman “Semper idem” počeo da piše početkom devedesetih godina kada se nad Jugoslavijom nadvilo novo zlo i rat. On će se 1992. preseliti u Izrael a vratiće se u Srbiju s padom režima Slobodana Miloševića. "Knjige ne bi bilo da se opet nisam našao u vrtlogu velikog Zla koje sam dobro upoznao pedeset godina ranije"...

Kada se zlo nasloni na nešto lepo, bezbrižno, idilično… ono deluje još groznije i opasnije. Tako se i u romanu “Semper idem” Đorđa Lebovića njegovo manje-više bezbrižno odrastanje prekida dolaskom nacizma i rata u kome će njegova bliža i dalja jevrejska rodbina biti poubijana. Jedno odrastanje u ambijentu i uslovima gornje srednje klase i šetnja kroz životne prilike biva zamenjena šetnjom kroz barake Aušvica. Jedno čekanje na prvi dejt u idiličnom drvoredu pred

Otvori na velikeprice.com

Preminuo švajcarski pisac Erik fon Deniken, poznat po teoriji o vanzemaljcima

 

FoNet

Švajcarski pisac Erik fon Deniken, koji je doprineo popularizaciji ideje da su Zemlju u dalekoj prošlosti posetili vanzemaljci kako bi pomogli da se postave temelji ljudske civilizacije, umro je u 91. godini, objavili su švajcarski mediji.

Autor bestselera Erih fon Deniken izgradio je unosnu karijeru na svom argumentu, osporenom od naučnika i arheologa, da čovečanstvo duguje veliki deo svog razvoja intervenciji vanzemaljaca. Knjiga „Kočije bogova?“, objavljena 1968. godine, prodata je u milionima primeraka sa tezom da su napredni vanzemaljci više puta posećivali Zemlju, ostavljajući svoj trag u obliku ruševina Inka i Egipta, pećinskih crteža i drugih fizičkih spomenika. „Trebalo je hrabrosti da se

Otvori na danas.rs