SANU: Odlazak Albaharija veliki je gubitak za kulturu ali i celo društvo

  |  Autor: Jelena Koprivica

Bogatim opusom, koji odlikuje izrazita inovativnost na stilskom planu, David Albahari stekao je status kultnog pisca jugoslovenske i srpske književnosti, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti nakon odlaska književnika i člana SANU. – Sa velikom žalošću obaveštavamo javnost da je 30. jula u 75. godini preminuo član Srpske akademije nauka i umetnosti David Albahari, jedan od naših najznačajnijih savremenih pisaca – navodi se u saopštenju SANU. Iz Srpske

Otvori na nova.rs

Preminuo David Albahari

|  Fonet

Pisac i prevodilac David Albahari preminuo je danas, posle duže bolesti, u Urgentnom centru u Beogradu u 75.godini, saopštila je porodica.

David Albahari rođen 1948.godine u Peći, prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, objavio je 1973. u izdanju Matice srpske iz Novog Sada. Isti izdavač objavio je njegov prvi roman, Sudija Dimitrijevic (1978). Objavio je još romane Cink, 1988; Kratka knjiga, 1993; Snežni čovek, 1995; Mamac, 1996; Mrak, 1997, 2008; Gec i Majer, 1998; Svetski putnik, 2001; Pijavice, 2006; Ludvig, 2007; Brat, 2008; Ćerka, 2010; Kontrolni punkt, 2011, Životinjsko carstvo, 2013; zbirke

Otvori na danas.rs

 

Margaret Atvud, Džonatan Frenzen i još 10.000 pisaca uputilo otvoreno pismo: Ako iskorišćavate naš rad za AI, bar pitajte i platite nas

 |  Autor: Danas

Oko deset hiljada književnika među kojima je Margaret Atvud uputilo je otvoreno pismo u kome se traži da kompanije koje koriste veštačku inteligenciju ne koriste njihove radove bez njihovog prethodnog odobrenja.

U pitanju je peticija koju su, između ostalih, potpisali Margaret Atvud, Filip Pulman, Den Braun, Džonatan Frenzen i mnogi drugi i koja se tiče dozvole i dela zarade. Članovi Udruženja autora (Authors Guild), najvećeg američkog udruženja pisaca, ovo pismo poslali su kompanijama OpenAi, Alphabet, Meta, Stability Ai i IBM. Autori žele da budu pošteno plaćeni kada veštačka inteligencija koristi njihova dela za stvaranje nečeg novog, ali i da oni pre toga budu pitani

Otvori na nova.rs

Bekim Sejranović (1972-2022)

 

Novi broj časopisa "Buktinja" posvećen Adamu Puslojiću: O Timočkom Homeru pišu njegove kolege

Foto: I. Marinković  |  D.B.M.

IZAŠAO je novi dvobroj časopisa za književnost, umetnost i kulturu "Buktinja", koji uređuje i objavljuje Krajinski književni klub iz Negotina, koji je posvećen nedavno preminulom književniku i prevodiocu Adamu Puslojiću.

Puslojić je životom i delom, bivao vezan svih ovih decenija za Timočku, odnosno Negotinsku Krajinu, Negotin i časopis "Buktinja". O Timočkom Homeru, kako ga je nazvao Tomislav Mijović, pišu: Vlasta Mladenović, Višeslav Živanović, Radomir Andrić, Boris Lazić, Florijan Silišteanu, Miodrag Zlatković, Aca Kožokić, Rade Šupić. Tu su, takođe, i izabrane, poslednje pesme koje je Puslojić napisao, kao i njegove gfotografije iz privatne arhive.

Otvori na novosti.rs

Veče onostrano angažovane poezije Zetska 2 // Zetska Ulica, Beograd

 

Predstavljanje knjiga poezije, u izdanju Udruženja nezavisnih pisaca Srbije, Ivane Milankov, Miloša Nastića, Aleksandra Novakovića, sa naglaskom na refleksivnim ili metafizičkim aspektima. Pored autora govore Ivan Despotović i Živojin Ivković.

MIKA ANTIĆ - Puteva ima trista da se ode iz... detinjstva!

 Puteva ima trista

da se ode iz detinjstva... A samo retki...

Goran Petrović na „Trgu pesnika“

 

Na budvanskom „Trgu pesnika“ koji je i ove godine okosnica „Grad teatra“ koji beleži 37 godinu postojanja, večeras ( 21 sati) nastavlja se književni program festivala gostovanjem pisca Gorana Petrovića, koji će predstaviti svoje romane „Papir“ i „Ikonostas“.

Moderator večeri je prof. dr Aleksandar Jerkov, teoretičar i istoričar književnosti. Petrovićevi romani i zbirke priča objavljeni su u preko 130 izdanja, od čega 60 izdanja u prevodu na francuski, ruski, španski, nemački, italijanski, bugarski, slovenački, poljski, ukrajinski, makedonski, engleski, holandski, arapski i persijski jezik. Tiražni Goran Petrović dobitnik je više književnih priznanja. Pored književne stipendije Fonda Borislava Pekića, važnije nagrade

Otvori na politika.rs

Nepodnošljiva lakoća pisanja

 

Proslavio se romanom „Šala”, koji mu je doneo svetsku slavu, ali čija ga je politička provokativnost odvela u egzil – emigrirao je 1975. u Francusku, nakon što je u svojoj domovini, Čehoslovačkoj, bio izopšten

Preminuo je Milan Kundera, francuski pisac češkog porekla, čiji stil i teme, kako je izvestila agencija Rojters, lebde između svakodnevnog života i uzvišenog sveta ideja. U vreme kad se reči poput „slavan” i slične olako upotrebljavaju, uz ime Milana Kundere reč „slavan” se podrazumeva, jer je bio i ostaće upravo to zahvaljujući svom delu, pogotovo romanima, ljubiteljima književnosti dobro poznatim. Pisac koji je preminuo u 95. godini bio je izuzetno čitan u bivšoj

Otvori na politika.rs

Protest Udruženja profesionalnih izdavača Srbije: Ministarstvo kulture unazadilo Otkup knjiga, procedura postala oruđe zamagljene korupcije

 |  R. R.

Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) izražava nezadovoljstvo zbog kašnjenja u objavljivanju rezultata Otkupa knjiga iz 2022. godine za javne biblioteke, zbog kršenja procedure u kojoj je Otkup sproveden i zbog neprihvatljivih rezultata Otkupa, kaže se u saopštenju upućenom javnosti.

UPIS smatra da posledice zbog kašnjenja u objavljivanju rezultata Otkupa trpe i biblioteke i izdavači, a najpre čitaoci koji koriste usluge javnih biblioteka i do kojih knjige stižu sa zakašnjenjem od godinu dana. UPIS protestuje zbog toga što je Ministarstvo kulture promenilo model Otkupa usred procedure Otkupa. Iako je UPIS, samostalno ili zajedno s drugim izdavačima i njihovim asocijacijama, u proteklom periodu a poslednji put početkom ove godine na sastanku u

Otvori na danas.rs

Jovica Aćin laureat nagrade „Moma Dimić” za 2023. godinu

 |  Danas online

Književna nagrada „Moma Dimić” za 2023. godinu svečano je uručena Jovici Aćinu na tradicionalnoj manifestaciji Dani Milovana Vidakovića, u porti crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Nemenikuću.

Aćinu je nagradu za knjigu pripovedaka „Banja” uručio predsednik Gradske opštine Sopot Živorad Milosavljević, a odluku žirija je saopštio prof. dr Mihajlo Pantić. Kako se u obrazloženju žirija navodi, „pripovetke su napisane na način naročitog pripovedanja znanja koje se ukršta sa nesvakidašnjom maštovitošću, spremnom da u narativnom činu predstavi realni svet, ali i da prekorači njegove granice. Aćin je pripovedač koji zahvaljujući svom jezičkom i oblikovnom umeću

Otvori na danas.rs

 

Preminuo Milan Kundera u 94. godini

  |  Autor: N1 Beograd

 

Čuveni češki pisac Milan Kundera preminuo je u 94. godini, javila je Češka radio-televizija. Kundera je od 1975. godine, kada je emigrirao iz Češke, živeo u Francuskoj. Njegova najpoznatija dela su romani „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ i „Šala“.

Otvori na rs.n1info.com

Četiri književnice iz regiona, Rumena Bužarovska, Senka Marić, Ivana Bodrožić i Lana Bastašić, osvajaju Španiju

 |  Vladimir Matkovic

„Balkanska književnost se menja glasovima Rumene Bužarovske, Senke Marić, Ivane Bodrožić i Lane Bastašić“.

Ovaj nadnaslov otvara tekst koji je objavljen na strani kulture madridskog Paisa u ponedeljak. Tekst pod naslovom „Generacija autorki stiže u Španiju sa Balkana“. Autor teksta je Migel Roan, urednik internet portala balcanismos.com koji u Španiji predstavlja polaznu tačku za sve što se odnosi na umetnost, kulturu, gastronomiju i putovanja na Balkan. Značaj objavljivanja ovog teksta u kulturnoj rubrici „Paisa“ je tim veći što je reč o jednoj od najjačih kulturnih

Otvori na danas.rs

NIKOLA VUJČIĆ - pesma KAJANJE (2022)

 Jednom sam učestvovao u razgovoru

Koji se vodio ćutanjem

Reči su se provlačile ispod...

NA DANAŠNjI DAN PREMINUO MEŠA SELIMOVIĆ: Nesreća i ljubav urezani u romane

 

Jedan od naših najvećih pisaca, Meša Selimović, rođen je u istaknutoj muslimanskoj porodici 26. aprila 1910. godine u Tuzli, gde je završio osnovnu i srednju školu. Njegov otac, Alija Selimović, izjašnjavao se kao Srbin muslimanske vere, nije bio strogo religiozan, samo bi poštovao najveće muslimanske praznike. Izrazito krut, sinu nije pružio toplinu i razumevanje koje mu je bilo potrebno, piše u Mešinim memoarima.

Selimović je imao težak život, prepun ličnih tragedija i nesreća. Otac mu je rano umro, a Meša je Drugi svetski rat dočekao, kako je sam pisao, "izgubljen i depresivan stvorenim stanjem u Jugoslaviji i svetu". Zbog saradnje sa NOP-om, Mešu, njegovu sestru i srednjeg brata 1942. godine uhapsile su ustaše. 

 

- Sve troje smo vezani u lance (bili smo vezani 42 dana) i stavljeni u samice policijskog zatvora - pisao je. 

 

Nakon četiri meseca pušten je iz zatvora.........

Otvori na dnevnik.rs

Đorđe Matić u Budvi sa romanom "Niotkuda s ljubavlju"

 

Na Trgu pjesnika u budvanskom Starom gradu, gostovanjem Đorđa Matića u petak uveče počeo je književni program 37. festivala Grad teatar.

Matić je predstavio svoj prvi roman pod naslovom “Niotkuda s ljubavlju”, dok je moderator večeri bio Nebojša Grujičić, novinar i publicista. Dobrodošlicu na književni program svim prisutnima poželela je Svetlana Ivanović, urednica festivalskog programa koja ja kazala da je programska koncepcija ovogodišnjeg književnog programa vođena, pre svega, poštovanjem estetskih kriterijuma tj. činjenice da kada govorimo o književnosti, govorimo o jezičkom umetničkom delu. A

Otvori na blic.rs

Vladislava Vojnović, autorka monografije „Daj babo glavu“ o filmu „Kako je propao rokenrol“: „Izgledalo kao da smo konačno dotakli estetiku velikog sveta“

  |  Aleksandra Ćuk

Monografija „Daj, babo, glavu“ o kultnom filmu „Kako je propao rokenrol“ biće promovisana na jesen, saznaje Danas.

Knjigu potpisuje Vladislava Vojnović, scenaristkinja, filmska kritičarka i spisateljica, a objavljuje izdavačka kuća Popbuks, nastala iz nekadašnjeg veb magazina Popboks. O tome kako se rodila ideja za ovu monografiju, ko je iz ekipe filma „Kako je propao rokenrol“ podelio svoja sećanja i detalje o procesu njegovog stvaranja, govori autorka knjige koja je u jednom trenutku bila urednica filmske rubrike veb magazina Popboks. – Tako sam došla u kontakt sa Predragom

Otvori na danas.rs

Miša Lazar - aforizam

 

Nagrada za najbolju neobjavljenu dramu: Raspisan konkurs "Slobodan Stojanović"

 |  M.A.K.

NARODNA biblioteka "Ilija M. Petrović" iz Požarevaca raspisala je nagradni konkurs "Slobodan Stojanović" za najbolju neobjavljenu dramu.

 O dobitniku nagrade odlučivaće stručni žiri, a nagrada obuhvata objavljivanje drame, povelju i novčani iznos. 

 

Radovi se mogu slati u tri primerka pod šifrom, do 14. avgusta , na adresu: Narodna biblioteka "Ilija M. Petrović", Drinska 2, 12000 Požarevac, sa naznakom: konkurs za dramu. 

Rešenje šifre se dostavlja uz tekst, u zatvorenom kovertu, a rukopisi se ne vraćaju autorima. 

 

Rezultati će objavljeni biti objavljeni do 29. septembra.

 

Otvori na novosti.rs

Vremeplov: Preminuo Arsen Diklić

 |  Tanjug

 Na današnji dan 1995. godine preminuo je Arsen Diklić, srpski pisac, scenarista. Bio je novinar, uređivao je časopis za decu "Pionir", kao i dečiju stranu u listu "Borba". Jedan je od pokretača i urednik lista "Zmaj". Književnim radom profesionalno se bavio od 1953. godine. Najviše je pisao poeziju, pripovetke i romane za decu. Više njegovih radova je ekranizovano. Dela: "Salaš u Malom Ritu", "Ne okreći se, sine", "Plava ajkula", "Selo kraj Tamiša", "Dunavske balade".

Otvori na rtv.rs