Mihajlu Pantiću uručena Vinska nagrada za književnost

  |  R. Radosavljević

Bijenalna Vinska nagrada koju Vinarija Radovanović dodeljuje književnom klasiku za životno delo, koja se prethodnih godina ustoličila kao posebno i vrlo prestižno priznanje, danas je svečano uručena piscu, kritičaru i univerzitetskom profesoru Mihajlu Pantiću.

Posle Ljubomira Simovića, Dušana Kovačevića, Dragana Velikića, Vide Ognjenović, Radovana Belog Markovića, Duška Novakovića i Milisava Savića, Pantić je postao osmi laureat Vinske nagrade, jednoglasnom odlukom žirija u kome su bili Vida Ognjenović, Dušan Kovačević i Živorad Đorđević. 

 

Na današnjoj ceremoniji u Vinariji Radovanović u Krnjevu, ime Mihajla Pantića utisnuto je na pločici pored imena prethodnih dobitnika, a ovom događaju su, pored članova žirija

Otvori na danas.rs

Ivo Andrić: Nikada više ne planiram... (citat)

IVO ANDRIĆ:

"Nikada više ne planiram. Ja samo živim ovaj život. Ponekad kako želim, ponekad kako moram. Sitnice mi boje život. Sitnice su sreća. Zato ja volim male stvari. I velike torbe. Svuda ih sa sobom nosim, jer sebi dugujem još po neku šetnju između očekivanog i neplaniranog."

Mađarski pisac Laslo Krasnahorkai dobitnik Nobelove nagrade za književnost

 

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2025. godinu je mađarski pisac Laslo Krasnahorkai, saopštila je Švedska kraljevska akademija.

Rođen u Đuli, u Mađarskoj, 1954. godine, Krasnahorkai je prvi put ostavio svoj trag svojim debitantskim romanom „Sátántangó“ iz 1985. godine, sumornim i hipnotišućim prikazom seoske zajednice koja propada, piše Gardijan. Roman će osvojiti nagradu za najbolju prevedenu knjigu na engleskom jeziku skoro tri decenije kasnije, 2013. godine. Često opisivan kao postmodernista, Krasnahorkai je poznat po svojim dugim, vijugavim rečenicama, distopijskim i melanholičnim

Otvori na novaekonomija.rs

Nobelova nagrada za književnost 2025: Sve što treba da znate o procesu selekcije

 |  F.M.

Nobelova nagrada za književnost dobiće ovogodišnjeg laureata u četvrtak, 9. oktobra, kada će ga proglasiti Švedska kraljevska akademija nauka.

Član ove akademije Stiv Sem-Sandberg objasnio je nešto više o tome kako se proglašava Nobelova nagrada za književnost, odnosno kako teče proces selekcije. – Imamo odbor sa pet članova, ja sam jedan od njih i mi počinjemo rad na biranju laureta vrlo rano, u januaru, ili oko Nove godine. Tada stvaramo ono što zovemo širom listom, sa puno imena, kao što možete da pretpostavite. Potom se ta lista tokom brojnih sastanaka na proleće i leto filtrira, započeo je on. A post

Otvori na danas.rs

Dejan Atanacković: Neću predstavljati svoj novi roman na otetom Sajmu knjiga

   A. Ć.

Mnogi izdavači, a njima se priključuju i pisci, među kojima je i Dejan Atanacković, dobitnik NIN-ove nagrade 2018. godine odlučili su da ove godine bojkotuju 68. Međunarodni beogradski sajam knjiga. 

 

Kako je Danas već pisao uprava Sajma knjiga nije imala razumevanja za zahtev izdavača da se pomeri datum održavanja ove naše najveće smotre pisaane reči zbog obeležavanja prve godišnjice pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kome je stradalo 16 ljudi 1. novembra. To je subota najuudarniji dan na sajmu po poseti i zaradi, ali je većina izdavača predložila da se Sajam knjiga završi do 1. novembra....

 

Otvori na danas.rs

„Златни јелен” - нови књижевни часопис у Будимпешти

 

Kao književnik uopšte se ne plašim te „spravice” – VI

Ne može veštačka inteligencija ni znati, niti od mene bolje opisati kako je izgledala i mirisala pušnica u kojoj je moj otac u dugim zimskim noćima sušio svoje šunke, sudžuke i slanine

Srđan Sekulić je rođen 1993. u Prištini, ali sticajem okolnosti, nije bio navršio ni tridesetu, a već je iza sebe imao iskustvo dostojno protagoniste nekih ovovremenih „Seoba”, kad bi Miloš Crnjanski bio tu da ih napiše. Danas živi i stvara u Sarajevu. Njegove kratke priče i pesme put do čitalaca prvo su našle preko književnih časopisa, portala i zbornika objavljivanih u raznim krajevima nekadašnje Jugoslavije. Prevođen je na albanski, makedonski, persijski

Otvori na politika.rs

 

Postistinska civilizacija

 |  Autor: Ivan Mrđen

“Mostart Jugoslavija”, izdavačka kuća mog prijatelja Dragana Stojkovića, zadnja pošta Zemun, objavila je ovih dana zbirku pesama Šabana Šarenkapića pod naslovom “Stećak za Palestinu”.

Knjiga se, osim direktno od izdavača, može kupiti i u nekoliko boljih knjižara u centru Beograda. Šaban Šarenkapić rođen je u 1956. godine u Novom Pazaru. Osnivač je “Kulturnog centra DamaD”, pokretač književnog časopisa “Mak” i magazina “Has”. Član je Udruženja pisaca Bosne i Hercegovine. Objavio je petnaestak knjiga, uglavnom poezije, ali je prestižnu nagradu “Ćamil Sijarić” dobio za roman “Mazija”, objavljen 2009. godine. Živi u Sarajevu i Novom Pazaru. Od

Otvori na nova.rs

​GOSTOVANJE KNJIŽEVNIKA SRPSKOG KNJIŽEVNOG DRUŠTVA U POLJSKOJ

 

Učesnici: Ljubica Arsić, Vojislav Karanović, Đorđe Kuburić, Dejan Simonović

Organizatori: Olga Lalić Krovicka, Kamil Sava Krovicki; ustanove – Fondacija Rozvoj (Rozwój), Gradski uredu u Dukli, Društvo Poljska ekologija, firma Jasjolka Dukla, Istorijski muzej Palata u Dukli, Regionalni centar pograničnih kultura u Krosnu

Vreme: od 8. do 16. septembra 2025. godine

Mesta:

– Poljska: Dukla, Krosno, Voli Snekova, Sanok, banje u Ivoniču Zdroju i Rimanovu Zdroju, Zindranovo, Krakov

– Slovačka: . Međilaborci, jezero Domaša i Solina, planine Bješčade

 

Književnici Srpskog književnog društva Ljubica Arsić, Vojislav Karanović, Đorđe Kuburić i Dejan Simonović gostovaće u Poljskoj od 8. do 16. septembra 2025. godine na poziv i u organizaciji Olge Lalić Krovicke i Kamila Save Krovickog, kao i ustanova: Fondacija Rozvoj (Rozwój), Gradski uredu u Dukli, Društvo Poljska ekologija, firma Jasjolka Dukla, Istorijski muzej Palata u Dukli, Regionalni centar pograničnih kultura u Krosnu.

Tom prilikom će u Krosnu i Dukli biti predstavljen almanah tekstova ovih autora, objavljen pod naslovom Po obodu mističnog zelenila (NA KRAŃCACH MISTYCZNEJ ZIELENI), pod uredništvom i u prevodu na poljski Olge Lalić Krovicke. Biće upriličen i susret sa krakovskim književnikom i teologom, dr Eligjušem Dimovskim, kao i poseta Slovačkoj.

 

Raspored gostovanja:

 

08.09. 2025.

Upoznavanje Dukle (crkve Svete Marije Magdalene iz 1461. g., samostana Svetog Jovana iz Dukle iz 1740. g. , Jevrejskog groblja, sinagoge, Glavnog trga i većnice, Vojnog groblja iz Prvog i Drugog svetskog rata  i Istorijskog muzeja Palata u Dukli), kao i Muzeja naftne i gasne industrije Ignacija Lukasjeviča u Bobrki.

 

09.09.2025.

Poseta Krosnu i muzejima na terenu grada (Potkarpatskog muzeja i Muzeja stakla, Glavnog trga i istorijskih spomenika). Književno veče u Regionalnom centru pograničnih kultura u Krosnu. Promocija almanaha autora Srpskog književnog društva. Diskusije, razgovori sa autorima, čitanja, degustacije. Koncert pijaniste Pjotra Prokopoviča – sedam balkanskih minijatura Marka Tajčevića.

 

10.09.2025.

Poseta Narodnom univerzitetu umetničkih zanata u Voli Snekovoj i poseta Muzeju Zbignjeva Beksjinskog u Sanoku. Izlet u banje u Ivoniču Zdroju i Rimanovu Zdroju.

 

11.09. 2025. 

Stazama karpatskih drvenih hramova, kao i poseta Muzeju rusinske kulture u Zindranovoj.

 

12.09. 2025.

Susret sa učenicima. Književno veče u Istorijskom muzeju Palata u Dukli. Promocija almanaha autora Srpskog književnog društva.  Diskusije, razgovori sa autorima, čitanja. Koncert pijaniste Pjotra Prokopoviča – sedam balkanskih minijatura Marka Tajčevića.

 

13.09.2025.

Stazama karpatskih drvenih hramova na teritoriji Poljske i Slovačke. Poseta vojničkim grobljima iz Prvog i Drugog svetskog rata. Poseta Muzeju Endija Vorhola u Međilaborcima u Slovačkoj i izlet na jezero Domaša i Solina, kao i u planine Bješčade.

14. - 15. 09. 2025. 

Putovanje u Krakov. Obilazak umetničkih i istorijskih spomenika, muzeja, Starog grada i Vavela u Krakovu. Susret sa krakovskim književnikom i teologom, dr Eligjušem Dimovskim.

 

16.09. 2025.

Povratak u Beograd.

Deset rukopisa konkuriše za nagradu “Miroslav Dereta”

 |  Fonet (A. S.)

U uži izbor za nagradu “Miroslav Dereta” za neobjavljeni roman žiri je izdvojio 10 rukopisa od 203, koliko je stiglo od 1. marta do 1. jula ove godine na 20. Deretin konkurs, saopštila je danas Izdavačka kuća Dereta.

Žiri u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Petar V. Arbutina i Jasmina Ahmetagić u uži izbor uvrstio je rukopise “Iščezla lica” Dunje Popović, “Niko i ništa u Beogradu” Zorana Ilića, “Priča o čoveku i sidru” Nenada Zeca, “Štićenik” Tihomira Stevanovića, “Kao vilin konjic” Gordane Vlahović. 

 

U užem izboru su i rukopisi “Tačka Nemo” Aleksandra Novakovića, “Priče o neobičnom ludilu” Aleksandra Ćirića, “Ljubavi kišnih seni” Saše Buđevca, “Vreme strahova” Jadranke........

.............................................

Otvori na vesti-online.com