Mihajlu Pantiću uručena Vinska nagrada za književnost

  |  R. Radosavljević

Bijenalna Vinska nagrada koju Vinarija Radovanović dodeljuje književnom klasiku za životno delo, koja se prethodnih godina ustoličila kao posebno i vrlo prestižno priznanje, danas je svečano uručena piscu, kritičaru i univerzitetskom profesoru Mihajlu Pantiću.

Posle Ljubomira Simovića, Dušana Kovačevića, Dragana Velikića, Vide Ognjenović, Radovana Belog Markovića, Duška Novakovića i Milisava Savića, Pantić je postao osmi laureat Vinske nagrade, jednoglasnom odlukom žirija u kome su bili Vida Ognjenović, Dušan Kovačević i Živorad Đorđević. 

 

Na današnjoj ceremoniji u Vinariji Radovanović u Krnjevu, ime Mihajla Pantića utisnuto je na pločici pored imena prethodnih dobitnika, a ovom događaju su, pored članova žirija

Otvori na danas.rs

Ivo Andrić: Nikada više ne planiram... (citat)

IVO ANDRIĆ:

"Nikada više ne planiram. Ja samo živim ovaj život. Ponekad kako želim, ponekad kako moram. Sitnice mi boje život. Sitnice su sreća. Zato ja volim male stvari. I velike torbe. Svuda ih sa sobom nosim, jer sebi dugujem još po neku šetnju između očekivanog i neplaniranog."

Mađarski pisac Laslo Krasnahorkai dobitnik Nobelove nagrade za književnost

 

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2025. godinu je mađarski pisac Laslo Krasnahorkai, saopštila je Švedska kraljevska akademija.

Rođen u Đuli, u Mađarskoj, 1954. godine, Krasnahorkai je prvi put ostavio svoj trag svojim debitantskim romanom „Sátántangó“ iz 1985. godine, sumornim i hipnotišućim prikazom seoske zajednice koja propada, piše Gardijan. Roman će osvojiti nagradu za najbolju prevedenu knjigu na engleskom jeziku skoro tri decenije kasnije, 2013. godine. Često opisivan kao postmodernista, Krasnahorkai je poznat po svojim dugim, vijugavim rečenicama, distopijskim i melanholičnim

Otvori na novaekonomija.rs

Nobelova nagrada za književnost 2025: Sve što treba da znate o procesu selekcije

 |  F.M.

Nobelova nagrada za književnost dobiće ovogodišnjeg laureata u četvrtak, 9. oktobra, kada će ga proglasiti Švedska kraljevska akademija nauka.

Član ove akademije Stiv Sem-Sandberg objasnio je nešto više o tome kako se proglašava Nobelova nagrada za književnost, odnosno kako teče proces selekcije. – Imamo odbor sa pet članova, ja sam jedan od njih i mi počinjemo rad na biranju laureta vrlo rano, u januaru, ili oko Nove godine. Tada stvaramo ono što zovemo širom listom, sa puno imena, kao što možete da pretpostavite. Potom se ta lista tokom brojnih sastanaka na proleće i leto filtrira, započeo je on. A post

Otvori na danas.rs

Dejan Atanacković: Neću predstavljati svoj novi roman na otetom Sajmu knjiga

   A. Ć.

Mnogi izdavači, a njima se priključuju i pisci, među kojima je i Dejan Atanacković, dobitnik NIN-ove nagrade 2018. godine odlučili su da ove godine bojkotuju 68. Međunarodni beogradski sajam knjiga. 

 

Kako je Danas već pisao uprava Sajma knjiga nije imala razumevanja za zahtev izdavača da se pomeri datum održavanja ove naše najveće smotre pisaane reči zbog obeležavanja prve godišnjice pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kome je stradalo 16 ljudi 1. novembra. To je subota najuudarniji dan na sajmu po poseti i zaradi, ali je većina izdavača predložila da se Sajam knjiga završi do 1. novembra....

 

Otvori na danas.rs

„Златни јелен” - нови књижевни часопис у Будимпешти

 

Kao književnik uopšte se ne plašim te „spravice” – VI

Ne može veštačka inteligencija ni znati, niti od mene bolje opisati kako je izgledala i mirisala pušnica u kojoj je moj otac u dugim zimskim noćima sušio svoje šunke, sudžuke i slanine

Srđan Sekulić je rođen 1993. u Prištini, ali sticajem okolnosti, nije bio navršio ni tridesetu, a već je iza sebe imao iskustvo dostojno protagoniste nekih ovovremenih „Seoba”, kad bi Miloš Crnjanski bio tu da ih napiše. Danas živi i stvara u Sarajevu. Njegove kratke priče i pesme put do čitalaca prvo su našle preko književnih časopisa, portala i zbornika objavljivanih u raznim krajevima nekadašnje Jugoslavije. Prevođen je na albanski, makedonski, persijski

Otvori na politika.rs

 

Postistinska civilizacija

 |  Autor: Ivan Mrđen

“Mostart Jugoslavija”, izdavačka kuća mog prijatelja Dragana Stojkovića, zadnja pošta Zemun, objavila je ovih dana zbirku pesama Šabana Šarenkapića pod naslovom “Stećak za Palestinu”.

Knjiga se, osim direktno od izdavača, može kupiti i u nekoliko boljih knjižara u centru Beograda. Šaban Šarenkapić rođen je u 1956. godine u Novom Pazaru. Osnivač je “Kulturnog centra DamaD”, pokretač književnog časopisa “Mak” i magazina “Has”. Član je Udruženja pisaca Bosne i Hercegovine. Objavio je petnaestak knjiga, uglavnom poezije, ali je prestižnu nagradu “Ćamil Sijarić” dobio za roman “Mazija”, objavljen 2009. godine. Živi u Sarajevu i Novom Pazaru. Od

Otvori na nova.rs

​GOSTOVANJE KNJIŽEVNIKA SRPSKOG KNJIŽEVNOG DRUŠTVA U POLJSKOJ

 

Učesnici: Ljubica Arsić, Vojislav Karanović, Đorđe Kuburić, Dejan Simonović

Organizatori: Olga Lalić Krovicka, Kamil Sava Krovicki; ustanove – Fondacija Rozvoj (Rozwój), Gradski uredu u Dukli, Društvo Poljska ekologija, firma Jasjolka Dukla, Istorijski muzej Palata u Dukli, Regionalni centar pograničnih kultura u Krosnu

Vreme: od 8. do 16. septembra 2025. godine

Mesta:

– Poljska: Dukla, Krosno, Voli Snekova, Sanok, banje u Ivoniču Zdroju i Rimanovu Zdroju, Zindranovo, Krakov

– Slovačka: . Međilaborci, jezero Domaša i Solina, planine Bješčade

 

Književnici Srpskog književnog društva Ljubica Arsić, Vojislav Karanović, Đorđe Kuburić i Dejan Simonović gostovaće u Poljskoj od 8. do 16. septembra 2025. godine na poziv i u organizaciji Olge Lalić Krovicke i Kamila Save Krovickog, kao i ustanova: Fondacija Rozvoj (Rozwój), Gradski uredu u Dukli, Društvo Poljska ekologija, firma Jasjolka Dukla, Istorijski muzej Palata u Dukli, Regionalni centar pograničnih kultura u Krosnu.

Tom prilikom će u Krosnu i Dukli biti predstavljen almanah tekstova ovih autora, objavljen pod naslovom Po obodu mističnog zelenila (NA KRAŃCACH MISTYCZNEJ ZIELENI), pod uredništvom i u prevodu na poljski Olge Lalić Krovicke. Biće upriličen i susret sa krakovskim književnikom i teologom, dr Eligjušem Dimovskim, kao i poseta Slovačkoj.

 

Raspored gostovanja:

 

08.09. 2025.

Upoznavanje Dukle (crkve Svete Marije Magdalene iz 1461. g., samostana Svetog Jovana iz Dukle iz 1740. g. , Jevrejskog groblja, sinagoge, Glavnog trga i većnice, Vojnog groblja iz Prvog i Drugog svetskog rata  i Istorijskog muzeja Palata u Dukli), kao i Muzeja naftne i gasne industrije Ignacija Lukasjeviča u Bobrki.

 

09.09.2025.

Poseta Krosnu i muzejima na terenu grada (Potkarpatskog muzeja i Muzeja stakla, Glavnog trga i istorijskih spomenika). Književno veče u Regionalnom centru pograničnih kultura u Krosnu. Promocija almanaha autora Srpskog književnog društva. Diskusije, razgovori sa autorima, čitanja, degustacije. Koncert pijaniste Pjotra Prokopoviča – sedam balkanskih minijatura Marka Tajčevića.

 

10.09.2025.

Poseta Narodnom univerzitetu umetničkih zanata u Voli Snekovoj i poseta Muzeju Zbignjeva Beksjinskog u Sanoku. Izlet u banje u Ivoniču Zdroju i Rimanovu Zdroju.

 

11.09. 2025. 

Stazama karpatskih drvenih hramova, kao i poseta Muzeju rusinske kulture u Zindranovoj.

 

12.09. 2025.

Susret sa učenicima. Književno veče u Istorijskom muzeju Palata u Dukli. Promocija almanaha autora Srpskog književnog društva.  Diskusije, razgovori sa autorima, čitanja. Koncert pijaniste Pjotra Prokopoviča – sedam balkanskih minijatura Marka Tajčevića.

 

13.09.2025.

Stazama karpatskih drvenih hramova na teritoriji Poljske i Slovačke. Poseta vojničkim grobljima iz Prvog i Drugog svetskog rata. Poseta Muzeju Endija Vorhola u Međilaborcima u Slovačkoj i izlet na jezero Domaša i Solina, kao i u planine Bješčade.

14. - 15. 09. 2025. 

Putovanje u Krakov. Obilazak umetničkih i istorijskih spomenika, muzeja, Starog grada i Vavela u Krakovu. Susret sa krakovskim književnikom i teologom, dr Eligjušem Dimovskim.

 

16.09. 2025.

Povratak u Beograd.

Deset rukopisa konkuriše za nagradu “Miroslav Dereta”

 |  Fonet (A. S.)

U uži izbor za nagradu “Miroslav Dereta” za neobjavljeni roman žiri je izdvojio 10 rukopisa od 203, koliko je stiglo od 1. marta do 1. jula ove godine na 20. Deretin konkurs, saopštila je danas Izdavačka kuća Dereta.

Žiri u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Petar V. Arbutina i Jasmina Ahmetagić u uži izbor uvrstio je rukopise “Iščezla lica” Dunje Popović, “Niko i ništa u Beogradu” Zorana Ilića, “Priča o čoveku i sidru” Nenada Zeca, “Štićenik” Tihomira Stevanovića, “Kao vilin konjic” Gordane Vlahović. 

 

U užem izboru su i rukopisi “Tačka Nemo” Aleksandra Novakovića, “Priče o neobičnom ludilu” Aleksandra Ćirića, “Ljubavi kišnih seni” Saše Buđevca, “Vreme strahova” Jadranke........

.............................................

Otvori na vesti-online.com

LAGUNA... Roman ovenčan Pulicerovom nagradom

Džejn En Filips (1952), jedna od najuspešnijih savremenih američkih književnica, autorka je istorijskog romana „Noćni čuvar”, čija je radnja smeštena u posleratni period Američkog građanskog rata, a ovu knjigu upravo je objavila „Laguna”.

Roman, ovenčan Pulicerovom nagradom, kombinuje intimnu psihološku dramu sa temama traume, majčinstva i institucionalnog nasilja (posebno nad ženama). Nakon Američkog građanskog rata, stradanja, traume, bezakonje i očaj progone civile i veterane, i odmetnike i lutalice, i oslobođene robove i begunce. Dvanaestogodišnja Konali i njena majka Elajza, koja nije progovorila više od godinu dana, stižu u Azil za umobolne Trans-Aligejni u Zapadnoj Virdžiniji, gde ih je

Otvori na politika.rs

 

Voja Radovanovic - AFOKRIZAM (list DANAS)

 

Iz knjige Slavoja Žižeka „Sreća se više ne smeši“

 

Upravo objavljena knjiga Slavoja Žižeka “Sreća se više ne smeši” obuhvata članke koje je autor u proteklih nekoliko godina pisao za razne portale kako bi u njima izneo reakciju na ključne političke krize savremenog sveta. Pišući povodom ratova u Gazi i Ukrajini, protesta u Srbiji, oslobađanja Džulijana Asanža, jačanja desnice u Evropi i krize demokratije, Žižek otkriva mehanizme ideološke manipulacije u medijima i politici. U eseju o studentskim protestima u Srbiji, pohvalio je njihovu etičnost i odbijanje da se svrstaju uz postojeće političke strukture.

Danska ukida porez na knjige da bi podstakla čitanje

  |  Beta

Danska planira da ukine porez na knjige koji je najviši u svetu, u nastojanju da podstakne ljude da više čitaju.

Porez na knjige u Danskoj iznosi 25 odsto, a vlada smatra da takva politika doprinosi rastućoj "krizi čitanja". Ministar kulture Jakob Engel-Šmit saopštio je da će vlada predložiti u svom planu budžeta da se ukine porez na knjige, što će zemlju koštati 330 miliona danskih kruna (44 miliona evra) godišnje, prenosi Gardijan. Engel-Šmit je rekao da veruje da se mora rizikovati da bi se okončala kriza čitanja koja se širi poslednjih godina.

 "Neverovatno sam ponosan. Ne

Otvori na rs.n1info.com

Džordž ORVEL - 1984 / fragment

Roman prvenac Nede Bjelanović dobitnik nagrade "Danko Popović"

Jednoglasnom odlukom žirija, nagrada „Danko Popović“ za najbolju knjigu proze u 2024. godini pripala je romanu "Crveni krovovi" Nede Bjelanović, u izdanju IK Arhipelag.

Roman "Crveni krovovi" Nede Bjelanović donosi estetski uverljivu, psihološki produbljenu, a pripovedno zasvedenu priču o studentkinji koja se na samosvojan i literarno provokativan način suočava sa nesvakidašnjim životnim izazovima. Ispisujući krivulju razvoja njene složene ličnosti, čija problemska čvorišta služe da otvore pukotinu za majstorsko imaginiranje porodičnih veza i vidove prožimanja vremenskih planova. Reč je o egzodusu sarajevskih Srba neposredno nakon

Otvori na kurir.rs

 

Писмо Ђури Јакшићу поводом изградње ОТАЏБИНЕ – петоспратнице у близини његове куће у Скадарлији

 

Peca Petrović Marš // FACEBOOK

Драги Ђуро,
јављамо Ти се Стева из КР „Балкан“ и ја, Чика Пеца, стихоклепац за децу, сликани са Тобом у сред Твоје куће, док смо уз Твој благослов прослављали рођење нове књиге. Обојица смо рабови и робови, што Божји, што Твојих за вечитост забележених речи, што мутне нам свакодневице, у којој ПП – ПРОКЛЕТИ ПРОФИТ од људи направи монструме, једне да се гажењем других домогну моћи, пара, некретнина, покретнина...данас слугу, сутра робова, друге, да као последњи људски отпаци забораве све што је било свето, за шта се гинуло, што се до ових чудних времена, како тако сачувало..., изопачи стручњаке који издадоше струку и од Скадарлије, симбола Београда направише квази туристичку базу са кафанама старих звучних имена, али претворених у перионице пара...
Песма будућој згради у Скадарлији, којој неко хоће да да име ОТАЏБИНА
И овај будући монструм усред Скадарлије,
који ће претећ' сунцу сећи облаке,
суморног изгледа лажним сјајем
о жудњи за новцем и моћи причаће далекој,
показујућ' сваким спратом
образа свога црнило срама бесчасног.
Узалуд крици робља ТеВе-ом хипнотисаног,
што га зидајућ палате лажне брлате,
док рачуне банкарске по свету васцелом
парама с народне грбаче скинутих напуне!

Vudi Alen objavljuje prvi roman

|  Tanjug

Prvi roman američkog filmskog stvaraoca Vudija Alena trebalo bi da bude objavljen kasnije ove godine u izdanju nezavisne izdavačke kuće Swift Press.

Knjiga pod nazivom "Šta je sa Baumom?" govori o novinaru srednjih godina koji je postao romanopisac, a koji je obuzet anksioznošću zbog svega, navodi se u opisu izdavača. Baumove teške filozofske knjige dobijaju mlake kritike, a njegov prestižni njujorški izdavač ga je odbacio. Na ličnom planu, propada mu treći brak, a tokom jednog intervjua impulsivno pokušava da poljubi lepu mladu novinarku, što treba da izađe u javnost, navodi se u opisu romana, prenosi

Otvori na 021.rs

 

Književno druženje jače od žege

 

BEOGRAD-LESKOVAC Pisci i pesnici iz Srbije i regiona su se, uprkos visokim temperaturama, okupili u Beogradu, kako bi obeležili izlazak novog broja Časopisa za književnost, umetnost i kulturu “Beogradski krug kredom”.

Na prigodnoj književnoj manifestaciji, u hladu i dobrom društvu, kazivani su stihovi misaone, ljubavne i refleksivne poezije i iščitavani prozni radovi autora zastupljenih u novom broju književnog glasila. Među prisutnima je bilo stvaralaca iz Beograda, Novog Sada, Čačka i Banjaluke. U zborniku je zastupljena i priča Aleksandra Stojanovića, leskovačkog pisca, autora knjiga “Male leskovačke priče” i “Pobuna u doba samoće” i dugogodišnjeg saradnika Regionalne

Otvori na jugpress.com

Izašao „Toni“, prvi roman vodeće regionalne autorke Rumene Bužarovske

 |  Danas online

Izdavačka kuća Booka početkom juna je objavila roman „Toni“ Rumene Bužarovske, jedne od najvažnijih regionalnih književnica.

Nakon briljantnih zbirki priča u kojima je secirala živote žena sputanih brakom, porodicom i društvenim očekivanjima, Bužarovska raskrinkava, prvi put u formi romana, muškost koju mnogi i dalje normalizuju. Glavni lik romana je Toni, sredovečni bivši roker iz Skoplja, koji i dalje živi s majkom u stanu punom uspomena na dane kada je svet bio njegov. Tokom pandemije, nenamerno – ali ipak svojom krivicom – izaziva niz događaja koji nepovratno menjaju njegov život i

Otvori na danas.rs

 

Promocija 27. broja časopisa "Beogradski Krug Kredom" biće održana u Zadužbini ,,Gojković” Vračar, Dubljanska 10

  BEOGRAD, jun 2025 -  Datum je - četvrtak, 26. jun, a početak promocije je  od 18:00 h.

Uvršteni/e autori i autorke - dobrodošli ste da čujemo Vaše priloge iz časopisa!

Uredništvo časopisa Beogradski krug kredom

Meša Selimović: I LUPI MI ŠAMAR, onaj najjači... (citat)

 

"I lupi mi šamar, onaj najjači, kad počnem da kukam nad životom i kad počnem da žalim sebe. Pokaži mi prstom ono što imam, pokaži mi one koji to nemaju. Ne tražim ništa, samo me podseti da dišem i podseti me da ima i onih koji ne dišu više."

Odlomak iz neobjavljene knjige Pola Ostera

 

NIN ekskluzivno objavljuje odlomak iz još neobjavljene knjige Pola Ostera „Nacija okupana krvlju” u izdanju „Geopoetike“, koja iz štampe izlazi početkom juna.

PROČITAJTE VIŠE >>

SKD - 29 maj 2025.

 

Nadeždi Purić Jovanović i Draganu Boškoviću Nagrada „Biljana Jovanović”

 

Nagrada „Biljana Jovanović” za 2024. godinu pripala je dvema knjigama – „Evo me” Dragana Boškovića i „Erlangenke” Nadežde Purić Jovanović – a ovu odluku doneo je žiri u sastavu: Tijana Matijević (predsednica), Danica Vukićević i Saša Ćirić.

U obrazloženju žirija je istaknuto: 

„Baš na književnost i književnu tradiciju kao mesta takvih šansi upućuje Nadežda Purić Jovanović upoređujući sudbinu (Erlangenskog) rukopisa i ljudsku sudbinu, jer kao što postoje varijante pesama, tako postoje i varijante njihovih životnih priča. Kroz ovo vraćanje činjenici postojanja (jasno je, ne samo književnih) varijanti, autorka postavlja ključna pitanja originala i identiteta, nenametljivo dajući odgovor književne

Otvori na politika.rs

U PRIPREMI JE NOVI BROJ BEOGRADSKOG KRUGA KREDOM (rok za prijem radova: 10. maj 2025)

 Beogradski krug kredom, poziva autore da nam šalju svoje priloge  za novi broj lista.

E-mail za vaše priloge jeste sledeći - bgkrugkredom@gmail.com 

Propozicije za slanje Vaših radova: 

- Tekst Times new roman 12. Po mogućstvu, ćirilica. 

- Najviše tri pesme po autoru

- Prozni radovi - do tri strane teksta. Dužu prozu nećemo uzimati u razmatranje. 

Vaše radove (poezija, priče, kraći odlomci iz romana... prikazi knjiga...) primamo do 10. maja 2025. g.

 

Večeras u Gradskoj biblioteci promocija romana “Trijumvirat“ Sava Stijepovića

 |  Morava info

ČAČAK – U čitaonici za dnevnu štampu Gradske biblioteke Čačak danas (sreda, 23. april) od 18 sati biće održana promocija romana “Trijumvirat“ Sava Stijepovića.

Osim autora, u programu učestvuju Slobodan Nikolić, Dejan Acović i Isidora Đolović. Savo Stijepović rođen je 1970. godine u Čačku. Objavio je pesničke zbirke “Antologija univerzalizma“ i “Dekadenca“, kao i romane “Mahagoni hol“, “Kameni brodovi“, “Sredozemlje“ i “Prekrasne ruševine“. Priredio je i tematske brojeve časopisa “Gradac“ posvećene Džimu Morisonu, Džeku Keruaku i pank muzici. Za roman “Sredozemlje“ dobio je nagradu “Miroslav Dereta“. Živi i radi u Čačku.

Otvori na moravainfo.rs

Pisac apokaliptičnog realizma

Za njega je pisanje bilo traganje za arhetipskom matricom, za mitskom suštinom, a pravi vodič na tom putu bila mu je intuicija

Napustio nas je Filip David, pisac, esejista, dramaturg, scenarista, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd i redovni profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, mudri i dobri duh srpske književnosti, uvek budan i kritički natkriljen nad stvarnošću, a duboko uronjen u mistiku, fantastiku i svevremeno. Prijatelj Danila Kiša, Mirka Kovača, Borislava Pekića, Pavla Ugrinova. Rođen je u Kragujevcu 4. jula 1940. godine, u

Otvori na politika.rs

 

Promocija poetske zbirke “Brza pošta“ Slobodana Jovića u Gradskoj biblioteci

 |  Morava info

ČAČAK – U maloj sali Gradske biblioteke “Vladislav Petković Dis“ u sredu, 16. aprila, sa početkom u 18 sati, biće predstavljena poetska zbirka “Brza pošta“ Slobodana Jovića, ovenčana nagradom “Meša Selimović“. Prisutan u književnosti više od jedne decenije i kao pesnik i kao urednik Slobodan Jović je prepoznatljivo ime svoje generacije u savremenoj srpskoj književnosti. Na promociji knjige, osim autora, učestvuju i Nikola Marinković i Biljana Raičić. Izvor: Morava

Otvori na moravainfo.rs

 

Preminuo pisac i nobelovac Mario Vargas Ljosa

  |  Tanjug

Peruanski pisac nobelovac Mario Vargas Ljosa preminuo je u Limi u 90. godini, saopštila je njegova porodica.

Ljosin sin, Alvaro Vargas Ljosa, napisao je na platformi X da je pisac preminuo u nedelju u miru, okružen svojom porodicom. Vargas Ljosa je dobio Nobelovu nagradu za književnost 2010. godine, a među njegovim najpoznatijim delima su "Teta Julija i scenarista", "Smrt u Andima" i "Rat za kraj sveta". Rođen je 28. marta 1936. godine, a prvi roman "Vreme heroja" napisao je 1963. godine, nakon čega je napisao desetine romana, drama i eseja. Rano je napustio

Otvori na 021.rs

Konkurs za književnu nagradu „Stevan Sremac”

 

IZ NKC-a pozivaju izdavače i autore da svoje predloge (po četiri primerka jedne knjige) pošalju na adresu: NIŠKI KULTURNI CENTAR (za Nagradu „Stevan Sremac”), Stanoja Bunuševca bb, 18000 Niš.

Poziv je otvoren do 30. aprila 2025. godine, a knjige se vraćaju. Dodatne informacije mogu se dobiti putem mejla: niskikulturnicentar@gmail.com. O dobitniku nagrade odlučuje Žiri u sastavu: prof. dr Vladislava Gordić Petković, književnica Stana Dinić Skočajić, prof. dr Mihajlo Pantić. Svečana dodela Nagrade „Stevan Sremac” planirana je tokom novembra 2025. godine, a biće realizovana u okviru manifestacije “Dani Stevana Sremca”. Prošlogodišnji dobitnici Nagrade

Otvori na naissus.info

Preminuo čovek kog su nazivali užičkim Homerom: Dragan Popović Kuruzlija, slepi pesnik iz Ponikvice bio je simbol snage i istrajnosti

 

Dragan Popović Kuruzlija čuveni slepi pesnik iz sela Ponikvice kod Požege preminuo je danas u 73. godini života. Decenijama je bio slep, ali to ga nije sprečilo da sve poslove obavlja bez muke i da svojoj voljenoj piše pesme, pa su ga mnogi nazivali i srpskim Homerom.

Dragan je bio najbolji je dokaz da predaja nikad ne bi trebalo da bude opcija i da možemo onoliko koliko želimo. Njegove oči su bile crni štap i prsti sa kojima je nepogrešivo baratao i to sve sa, cirkularom, strujom, kosom, motikom i harmonikom. - Nisam ni primetio mrak koji mi se iznenada prikrao, radim poslove koje ljudi sa dobrim vidom možda ne bi tako dobro uradili. Kosim, kopam, radim sa cirkularom, zidao sam kuću, moje ruke su moj vid. Kopam malinu,

Otvori na blic.rs

BEOGRADSKI KRUG KREDOM - novi broj!

 

 У ОВОМ БРОЈУ ПРЕДСТАВЉАМО НОВОСАДСКЕ ПЕСНИКИЊЕ!

Неформалну групу равноправно и слободно удружених поетеса, које граду у коме живе и стварају поклањају своје исткане стихове. Настала је крајем 2022. године, када су прија-тељице Јасне Миленовић и Сање Р. Петровић спонтано дошле на идеју да зову поетесе, које живе и раде у Новом Саду, да учествују на једној књижевној вечери. Од тада па све до сада заједно наступају у континуитету. Ова група броји педесетак песникиња. Најстарија међу њима је Спасенија Цана Сладојев.

ГОРДАНА ЂИЛАС, САЊА Р. ПЕТРОВИЋ, ЉУБИЦА ВУКОВ МИХАЈЛО, ТАЊА ПЕТРОВИЋ, ЉИЉАНА ФИЈАТ, БОРИСЛАВА ДВОРАНАЦ, НИНА OБРАДОВИЋ, СТАНКА ЋАЛАСАН, ЈЕЛЕНА СТОЈСАВЉЕВИЋ

*** И ЈОШ ПОЕЗИЈЕ! ***

ЈАРОСЛАВ КИШ, ЗВЈЕЗДАНА ПРЕРАДОВИЋ, ВЕСЕЛИНКА КУЛАШ, ДРАГОСЛАВ БАБИЋ, ГОРАН ПИЛИПОВИЋ, НИХАД МЕШИЋ, ЗОРИЦА ТИЈАНИЋ, НЕДЕЉКО ПАУНОВИЋ, АРНЕЛА ЛАКОТА, МУХАМЕД АХМУЉИЋ, СЕХАДА БАЖДАРЕВИЋ, ДРAГAН ДEСПOТ ЂOРЂEВИЋ, КРИСТИНА МИЛОШЕВИЋ, ЈЕЛЕНА КУЈУНЏИЋ, КРИСТИНА ПИВАШ, СОЊА РАНЂЕЛОВИЋ, МАРКО ВЕСИЋ, НАТАША ОБРАДОВИЋ, ДРАГИША ЕРАКОВИЋ, ДРАГАН ДЕСПОТ ЂОРЂЕ...

Poetski trougao: Veče mladih i nagrađenih pesnika u UK "Parobrod"

VEČE poezije "Poetski trougao" (Koste Kosovca, Amara Ličine i Đorđa Jovanovića), održaće se u ponedeljak, 10. marta, u Ustanovi kulture "Parobrod".

foto Promo Trojica mladih pesnika, uz moderiranje pesnikinje Slađane Bušić, predstaviće se publici svojom poezijom, za koju su već pobrali brojna priznanja. Kosta Kosovac ( 1997) studirao je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Prvu zbirku pesama pod nazivom "Džemperi za kamenje", objavio je 2021. godine. Dobitnik je nagrade "Matićev šal" za najboju prvu objavljenu zbirku pesama autora do 27 godina života. Sa istom zbirkom ušao je i u najuži krug za Zmajevu

Otvori na novosti.rs

 

Danilo Kiš: Pre 90 godina rođen je moderni klasik srpske i svetske književnosti

  |  Danas online

Na današnji dan, 22. februara 1935, pre 90 godina, rođen je Danilo Kiš, moderni klasik srpske i svetske književnosti.

Danilo Kiš je rođen u Subotici. Otac mu je Eduard Kiš, mađarski Jevrejin, majka Milica Dragićević, rodom sa Cetinja. Posle ranog detinjstva, obeleženog Drugim svetskim ratom, što će postati jedan od najsnažnijih izvora njegove literature, Kiš će se naći na Cetinju, gde će završiti gimnaziju. Studirao je u Beogradu, gde je bio prvi diplomirani student Svetske književnosti. Kiš je započeo kao pesnik, da bi se od početka šezdesetih godina okrenuo prozi: kratkim

Otvori na danas.rs

Preminuo hrvatski književnik Petar Gudelj

 |  Nova.rs

Književnik Petar Gudelj preminuo je u 92. godini, javili su hrvatski mediji.

Hrvatski pisac i pesnik preminuo je noćas u krugu porodice. Petar Gudelj rođen je u Podosoju 29. septembra 1933. godine. Diplomirao je komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Prve pesme objavio je još 1951, a pet godina kasnije zbirka Gudeljeva „Ruke, suze i čempresi“ objavljena je u Sarajevu. Profesionalno je književnošću počeo da se bavi 1972. godine. Iza sebe je ostavio dvadesetak dela. Napisao je i nekoliko priručnika iz teorije

Otvori na danas.rs

 

Preminuo američki pisac Tom Robins u 93. godini

   |  Autor: Tanjug

Američki pisac Tom Robins preminuo je u 93. godini, potvrdio je njegov sin ne navodeći uzrok smrti.

Rođen kao Tomas Judžin Robins i autor je više od 11 bestselera. Svoj prvi roman, "Još jedna atrakcija na putu" objavio je 1971. godine kada je imao 39 godina, više od tri decenije nakon što je roditeljima, sa pet godina, izjavio da će biti pisac. Roman je postao andergraund klasik, prenosi Los Anđeles tajms. Njegov naredni roman iz 1976. godine, "Čak i kaubojke dobijaju bluz", adaptiran je u film iz 1993. u režiji Gasa Van Senta, sa Umom Turman i Kijanu Rivsom u

Otvori na euronews.rs

O finalu NIN-ove nagrade književne kritičarke za Danas: Malo nade i dug razgovor o prećutanom

  |  Aleksandra Ćuk

Odluku o 71. laureatu NIN-ove nagrade žiri će doneti 27. januara, oko podne, na Kolarčevom narodnom univerzitetu, a 21. janaura, takođe oko podneva, žiri književne Nagrade Beogradski pobednik proglasiće dobitnika ovog priznanja u Biblioteci grada Beograda.

Za razliku od ranijih finala Ninove nagrade, ovaj put je bilo malo teže pronaći sagovornike/sagovornice koji su pročitali knjige iz užeg izbora. 

 

Podsetimo, u finalu Ninove nagrade prema odluci novoustanovljenog žirija kojeg čine: Aleksandar Jerkov (predsednik), Mladen Vesković, Adrijana Marčetić, Tamara Mitrović i Vladimir Gvozden su četiri romana i to: „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović (Laguna), „Lutam sad mrtav svetom“ Borivoja Gerzića (Rende

Otvori na danas.rs

Finale izbora za NIN-ovu nagradu: Četiri romana ušla u najuži izbor

  |  A.M.

Žiri NIN-ove nagrade odabrao je koja četiri romana će imati šansu da osvoje prestižno književno priznanje.

Kako se navodi u saopštenju NIN-a, to su: „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović („Laguna“), „Lutam sad mrtav svetom“ Borivoja Gerzića („Rende Books“, Beograd), „NGDL“ Marinka Arsića Ivkova (Niški kulturni centar) i „Limeni lijes za Zaimović Zejnu“ („Kosmos“, Beograd) Muharema Bazdulja. Žiri u sastavu Aleksandar Jerkov (predsednik), Mladen Vesković, Adrijana Marčetić, Tamara Mitrović i Vladimir Gvozden odluku je doneo na sastanku 14. januara.

Otvori na danas.rs

Dvostruki dobitnik NIN-a, ali ne i nacionalne penzije: Ko je književnik Dragan Velikić?

 |  Una Miletić

Književnik Dragan Velikić dvostruki je dobitnik NIN-ove kao i nagrade „Miloš Crnjanski“, “Borislav Pekić”, “Meša Selimović”, „Kočićevo pero“, Evropske nagrade za književnost Vilenica za životno delo, regionalne nagrade za izuzetan doprinos umetnosti, kulturi i širenju tolerancije „Trepetalo iz Trogira“… ali ne i nacionalne penzije koju dodeljuje Vlada Republike Srbije. Priznanja za vrhunski doprinos kulturi – nacionalne penzije, podrazumevaju da umetnik, odnosno

Otvori na danas.rs

 

I porodica Meše Selimovića za bojkot nagrade „Večernjih novosti“

 

Ugledna književna nagrada „Meša Selimović“ našla se u centru polemike nakon poziva na bojkot koji je pokrenuo Nebojša Milenković. Porodica književnika se pridružila kritici, izražavajući nezadovoljstvo načinom na koji se koristi ime jednog od najznačajnijih srpskih pisaca

Porodica Meše Selimovića podržala je poziv na bojkot nagrade koja nosi ime našeg velikog pisca, a dodeljuje je kompanija „Večernje novosti“, potvrdio je unuk književnika Nikola Momčilović portalu Nova.rs. Na javni bojkot uglednog književnog priznanja „Meša Selimović“, koje više od tri decenije dodeljuje kompanija „Večernje novosti“, pozvao je kustos, pisac, istoričar umetnosti i građanski aktivista Nebojša Milenković. Pored brojnih kritičara koju su podržali

Otvori na vreme.com

Preminuo britanski pisac Dejvid Lodž

Britanski pisac David Lodž, koji je dva puta bio u užem izboru za najprestižniju britansku književnu nagradu Buker, preminuo je prvog dana Nove godine u 89. godini, preneli su danas svetski mediji.

Lodžova porodica je saopštila da su svi "veoma ponosni" na Dejvida i ono što je pisao, preneo je AP. Lodž je najprepoznatljiviji po svojim romanima "Mali svet: Akademska ljubav" iz 1984. godine i "Lepa dela" koji je objavljen četiri godine kasnije, oba nominovana za Bukerovu nagradu. Takođe je pisao memoare i televizijske scenarije, predavao je na Odeljenju za engleski jezik Univerziteta u Birmingemu od 1960. do 1987. godine, a onda je otišao u penziju i u

Otvori na blic.rs