Miljenko Jergović Dobitnik Međunarodne nagrade za književnost "Aleksandar Tišma"

 

Ovogodišnji dobitnik Međunarodne nagrade za književnost "Aleksandar Tišma" je Miljenko Jergović koji je nagradu dobio za celokupni književni opus.

U saopštenju organizatora navodi se da je ovu odluku doneo žiti u sastavu Ilma Rakuza (Ilma Rakusa, predsednica, Švajcarska), Karl-Markus Gaus (Karl-Markus Gauß, Austrija), Vladislava Gordić Petković (Srbija), Matijas Enar (Mathias Énard, Francuska) i Laslo Marton (László Marton, Mađarska),. U objašnjenju predloga za nagradu, predsednica žirija, švajcarska književnica i kritičarka Ilma Rakuza je napisala da je "Jergović majstorski pripovedač koji ume da složene

Otvori na b92.net

Srdjan Simeunovic Sendan - knjiga ŽIG - TV Galaksija 32

 

O najnovijoj knjizi kratkih priča ŽIG Srđana Simeunovića Sendana, objavljene u IP PROMETEJ, u emisiji INFORMATOR Televizije Galaksija 32.

Umro Božidar Vasiljević

 

Pesnik, pisac za decu i nekadašnji urednik časopisa "Zmaj", Božidar Vasiljević, preminuo je u 75. godini.

Ostavio je za sobom neizbrisiv trag u književnom odrastanju mnogih generacija. Pripadao onom retkom kovu ljudi koji su istinski razumeli da dečja književnost nije "mala” književnost, već jedan od najosetljivijih i najvažnijih temelja kulture, stoji u objavi časopisa "Zmaj", čiji je Božidar Vasiljević bio dugogodišnji urednik. Božidar Vasiljević rođen je 1951. godine u Jasenovu. Tokom svog bogatog stvaralačkog veka pisao je poeziju, prozu i pesme za decu,

Otvori na kurir.rs

Drago Pilsel u Beogradu – Promocija knjige „Argentinski roman“

   Danas online

Promocija knjige „Argentinski roman“ Draga Pilsela biće održana danas 26. maja u 18 sati u knjižari Delfi SKC.

Pored autora, o knjizi će govoriti novinarka i religiološkinja Jelena Jorgačević Kisić i novinar i pisac Rade Radovanović. „Argentinski roman“ je autobiografija koja se čita kao roman. Odrastao u porodici bliskoj ustaškoj ideologiji, Pilsel je od malih nogu učio da su svet i ljudi podeljeni na „naše“ i „njihove“. Ovo je priča o tome šta se dešava kada čovek odluči da iz takvog sveta izađe – i koliko to zaista košta.

 

Otvori na danas.rs

Objavljen uži izbor za književnu nagradu „Đura Jakšić“

 

Žiri književne nagrade „Đura Jakšić“, koju dodeljuje istoimena biblioteka iz Srpske Crnje, saopštio je uži izbor pesnika za ovo priznanje.

Narodna biblioteka „Đura Jakšić“ iz Srpske Crnje raspisala je konkurs za dodelu književne nagrade „Đura Jakšić“, za najbolju knjigu pesama na srpskom jeziku, objavljenu tokom prethodne godine. Na konkursu su mogli učestvovati izdavačke kuće, udruženja, društva i pojedinci. Razmotrivši svih 107 knjiga pristiglih na konkurs za prestižnu nagradu „Đura Jakšić“, žiri u sastavu Dragan Jovanović Danilov, Srđan Orsić i Nebojša Lapčević izdvojio je 11 naslova u uži izbor:

Otvori na zrenjaninski.com

Održana promocija knjige „Poezija Kragujevca 1901–2023“

 Jovanka Nikolić

U okviru programa obeležavanja Dana grada Kragujevca, u galeriji Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ održana je promocija knjige „Poezija Kragujevca 1901–2023“ autora Aleksandra B.Lakovića.

 Reč je o sveobuhvatnoj književno-istorijskoj i kritičkoj studiji koja donosi detaljan pregled razvoja pesničkog stvaralaštva u Kragujevcu i širem šumadijskom prostoru tokom više od jednog veka. Ova knjiga pruža dragocen uvid u poetičke tokove i vrednosne sudove, uz revalorizaciju lokalne pesničke tradicije, istovremeno afirmišući kragujevački književni identitet u kontekstu savremene srpske kulture. O knjizi su govorili autor Aleksandar B. Laković i

Otvori na glassumadije.rs

PREDSTAVLJEN završni tom dnevnika „Nulta egzistencija“ Pavla Ugrinova

 PREDSTAVLJEN završni tom dnevnika „Nulta egzistencija“ Pavla Ugrinova (sreda, 29. april u 12h, Biblioteka grada Beograda)
Foto -- Zoran Ilić, Prozaonline

„Nulta egzistencija“ Pavla Ugrinova – dnevnik jednog veka i raspada Jugoslavije

 

Povodom 100 godina od rođenja književnika, dramaturga, reditelja i akademika Pavla Ugrinova pred čitaocima je i treći tom njegovog dnevnika „Nulta egzistencija“ koji obuhvata period od 1990. do 2006. godine. Time je zaokruženo jedinstveno svedočenje o drugoj polovini 20. veka i pogled na šest decenija umetničkog puta.

Pavle Ugrinov pisao je dnevnik iz dana u dan, od 1946. godine kada je započeo studije u Beogradu, do pred sam kraj života. Duboko emotivno upijao je svakodnevicu, detaljno i razložno svedočio o društvu i kulturi. Od zabeleški o posleratnom razvoju, zatim i velikim promenama i krizi jugoslovenstva, do onih o raspadu Jugoslavije, ratovima, hiperinflaciji, demokratskim promenama, sve do početka 21. veka. „Došao je u Beograd i kao partizan, i kao čovek koji je kao

Otvori na rts.rs

Preminuo pesnik Goran Babić

 N1

Goran Babić, jugoslovenski književnik, dramaturg, scenarista, novinar i konceptualni umetnik, preminuo je u 82. godini.

Hrvatski portali prenose da je Babić preminuo u Beogradu. Informaciju o njegovoj smrti, kako prenose hrvatski mediji, preneo je profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović, prenosi N1.

 

 „Gorana Babića poznajem od 1983. Čitao sam s radošću njegove pesme i eseje, vrlo sam ga poštovao kao polemičara i društvenog analitičara. Nadasve kao intelektualca u egzilu, prijatelja Srba u Hrvatskoj i Srba iz Hrvatske (koji su ga / smo ga doživljavali kao svojeg),

Otvori na danas.rs

Knjiga o bolu odrastanja

 

Čovek više nauči od promašenih ljudi, nego od antičkih filozofa, Sioranova je misao, primenjiva i na ovu pripovest, rekao je Petar V. Arbutina o romanu Saše Buđevca „Posle đavo jaše sam”

Roman Saše Buđevca „Posle đavo jaše sam”, u izdanju „Službenog glasnika”, predstavljen je u beogradskoj u Kafe-knjižari „Glasnik”, a pored autora u razgovoru su učestvovali Nevena Živić, autorka pravopisnih vodiča, pesnikinja i lektorka u „Službenom glasniku”, i Petar V. Arbutina, književni kritičar i urednik knjige. 

 

Prema rečima Arbutine, ova knjiga dočarava odrastanje u Nišu, uz ostatke starog reda, u kojem su tetke i bake i dalje pravile slatka i džemove, i u

Otvori na politika.rs

Ljubivoju Ršumoviću uručena nagrada „Dositej Obradović“ za životno delo

  RTS

Svetski dan knjige i autorskih prava – 23. april obeležava se u više od stotinu zemalja, a i kod nas.

Pisci, izdavači, bibliotekari, studenti i đaci proslavljaju ga raznovrsnim programima. U Narodnoj biblioteci Srbije na svečanoj akademiji „Dositeju u čast“, Ljubivoju Ršumoviću uručena je nagrada za životno delo „Dositej Obradović“. „Sledeći prosvetiteljske ideale Dositeja Obradovića, Ljubivoje Ršumović svojim radom spojio je umetnost, etiku i pedagogiju“, naveo je žiri, dodajući da njegovo stvaralaštvo odlikuju jezička inventivnost, duhovitost i posvećenost

Otvori na danas.rs

60. Borina nedelja u Vranju

 

U Vranju je počela jubilarna 60. "Borina nedelja", književna manifestacija Bori Stankoviću u čast, koji je rođen u tom gradu pre 150 godina. Tokom šest književnih večeri govoriće se o novim, aktuelnim delima i piscima i jedinstvenom Borinom stvaralaštvu. Pokrovitelji manifestacije su Grad i Ministarstvo kulture.

Književnica Ljubica Arsić u besedi o Stankoviću navodi: 

 

"Čim odškrinemo kapiju i zakoračimo u književno dvorište Bore Stankovića sve što u njemu vidimo nije bezbedno pred sudbinom piščevih junaka koje on prati u stopu, osluškuje svaki udisaj, predviđa misao."

 

 Besede i eseji posvećeni Borisavu Stankoviću tradicija su decenijama. Tako počinje i završava se jedna od najdugovečnijih književnih manifestacija u Srbiji. Bora i njegovo delo inspiracija su mnogim savremenim

Otvori na rts.rs

Čajanka u 7 kod Bojića - 26. mart u 19 h

 

 

Predstavljanje knjige VESNE PEŠIĆ....

Radmila Vojvodić: Prošao je Božo balkanskom megapalankom samo njemu znanim putem, razbarušen i svoj, nježan i brundav

  |  Radmila Radosavljević

„Levičar, pilot – lovac, španski borac, Crnogorac, Jugosloven, Nikšićanin, Dubrovčanin, Beograđanin i partizanovac“, opisao je sebe Božo Koprivica.

Pisac koji je veličanstveno spajao književnost, poeziju, pozorište, film, fudbal, gradove, sećanja, umetničke velikane, prijatelje, ljude koje je sretao, preminuo je prvog dana proleća, 20. marta, u bolnici Vojno medicinske akademije u Beogradu. Od velikog virtuoza ovdašnje kulture s posebnim emocijama opraštaju se njegove kolege, saradnici i prijatelji u zemlji njegovog porekla, Crnoj Gori, i Beogradu, gde je živeo od studentskih dana, dajući našem gradu

Otvori na danas.rs

Novi roman Miljenka Jergovića

 

Izdavačka kuća Booka u januaru je objavila „1983.“, novi roman Miljenka Jergovića, jednog od najprevođenijih i nagrađivanih savremenih autora s prostora bivše Jugoslavije.

U knjizi „1983.“ Jergović rekonstruiše duh Sarajeva osamdesetih kroz trideset i tri fragmenta koji se sklapaju u intimni portret jedne godine. To je godina pred Zimske olimpijske igre u Sarajevu, u kojoj je Šibenki bilo pokradeno prvenstvo, Danilo Kiš je objavio „Enciklopediju mrtvih“, a Bajaga svoj prvi album, a sedamnaestogodišnji Jergović luta gradskim ulicama, obilazi knjižare i klubove, opsesivno čita novine i sluša pank i rok. To je vreme obeleženo

Otvori na kurir.rs

„Balkanska odiseja“ istoričarke Mari-Žanin Čalić osvojila nagradu Lajpciškog sajma knjiga

  Aleksandar Maksimovic

„Balkanska odiseja“, nova knjiga profesorke istorije na Univerzitetu u Minhenu Mari-Žanin Čalić, osvojila je danas ovogodišnju nagradu Lajpciškog sajma knjiga u kategoriji stručne literature i esejistike, jednu od najvažnijih u Nemačkoj.

Knjiga prikazuje sudbine ljudi koji su potražili utočište u Kraljevini Jugoslaviji i drugde u Jugoistočnoj Evropi od 1933. do 1941. nastojeći da se spasu progona u nacističkoj Nemačkoj i Austriji. Istraživanje autorke je pokazalo da su ih balkanske zemlje primile otvorenije nego mnoge zapadne države. Žiri je u obrazloženju naveo da je knjiga profesorke Čalić „posvećeno napisana“ i da je tema „pomno istražena“. „Želja mi je bila da pokažem nepoznatu i iznenađujuću

Otvori na danas.rs

Održana promocija knjige „Od osvajanja slobode do ličnog pečata”

 

Knjiga autorke Snežane Toševe predstavljena je večeras u Muzeju nauke i tehnike

Knjiga „Od osvajanja slobode do ličnog pečata – žene arhitekti u zbirkama Muzeja nauke i tehnike“ autorke Snežane Toševe predstavljena je večeras u Muzeju nauke i tehnike (MNT). Toševa je istakla da je najveća vrednost knjige raznovrsna i originalna arhivska građa na kojoj je zasnovana publikacija. „Prvi deo knjige čini građa koju su prikupile Divna Đurić-Zamolo i Nadežda Bogojović, dok je drugi deo materijal koji je prikupljen u MNT zahvaljujući poklonima i

Otvori na politika.rs

Danilo Kiš, jedan od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih pisaca, rođen je na današnji dan, 22. februara 1935. godine.

 

Danilo Kiš, jedan od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih pisaca, rođen je na današnji dan, 22. februara 1935. godine.

Jedan od najznačajnijih pisaca naše književnosti, Danilo Kiš, često je govorio da se verovatno nikada ne bi posvetio pisanju da nije prošao kroz teška iskustva iz detinjstva, koja su ga zauvek obeležila i usmerila ka književnosti. U galeriji pogledajte fotografije Danila Kiša: Rođen je u Subotici u februaru 1935. godine, u porodici složenog porekla i bogate istorije. Majka mu je bila Crnogorka iz ratničke loze, o kojoj se prepričavala porodična legenda da je jedna

Otvori na kurir.rs

NIN-ov laureat Darko Tuševljaković predstavlja roman „Karota“ u SKCNS-u

  |  Danas Online

Promocija knjige „Karota” Darka Tuševljakovića, dobitnika NIN-ove nagrade za roman godine održaće se u sredu, 25. februara 2026. u 19 časova u Klubu Studentskog kulturnog centra Novi Sad (Vladimira Perića Valtera 5).

Na promociji će, pored autora, govoriti Zoran Penevski, pisac i urednik ovog romana, a razgovor će voditi Jovan Gvero iz SKCNS-a. Darko Tuševljaković je rođen 1978. u Zenici, BiH. Prvu priču objavio 2002. godine u regionalnoj antologiji priređenoj u saradnji s Uneskom i od tada objavljuje kraću i dužu prozu u raznim časopisima i antologijama u zemlji i regionu. Godine 2004. dobio je nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolju novelu. Dosad je objavio tri zbirke priča:

Otvori na danas.rs

DANILO KIŠ - "Kada budu svi roktali..."

 

Predstavljena knjiga „Karota“ Darka Tuševljakovića, dobitnika NIN-ove nagrade

 

LESKOVAC -- Darko Tuševljaković predstavio je svoj roman „Karota“, za koji je dobio NIN-ovu nagradu za najbolji roman u 2025. godini, kao i nagradu „Beskrajni plavi krug“.

Do sada je objavio pet romana i tri zbirke priča, a za svoj rad je više puta i nagrađivan. Dela su mu dosad prevedena na osam evropskih jezika. Živi u Beogradu i radi kao urednik i prevodilac. Što se romana „Karota“ tiče, u obrazloženju NIN-ovog žirija piše da je ovaj roman zaslužio nagradu jer je, između ostalog, jednu veliku traumu pretvorio u pitanje dostojno Sfinge, ukrštajući istorijske dileme sa složenim psihoanalitičkim poniranjima. Ispripovedana između

Otvori na jugpress.com

Branko Miljković - Pustite me...

 

Nesreća potkopava naše temelje i donosi ranjivost

 

Rat je svakako jedna od najvećih nesreća koje je čovek osmislio i onaj ko ga je na neki način doživeo može samo biti srećan što je izvukao živu glavu, što ne znači da tu, uslovno rečeno, pobedu treba da slavi

Nedavno je Darko Tuševljaković (1978, Zenica) dobio Ninovu nagradu kritike za najbolji roman u 2025. godini, za roman „Karota”, u izdanju „Lagune”. U obrazloženju žirija rečeno je da je to priznanje prirodni nastavak u razvoju ovog autora, koji je do sada ovenčan Nagradom Evropske unije za književnost, za roman „Jaz”, i Andrićevom nagradom, za zbirku pripovedaka „Hangar za snove”. Tuševljaković je detinjstvo proveo u Makarskoj kod Splita, kao i u Zadru, gde je išao

Otvori na politika.rs

Preminuo književnik i akademik Miro Vuksanović

  Beta

Književnik i akademik Miro Vuksanović preminuo je u Novom Sadu u 82. godini, saopštila je danas Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) čiji je bio član.

"Pored bogatog književnog opusa, njegov nemerljiv doprinos srpskoj kulturi ogleda se i u plodnom uredničkom radu i pokretanju značajnih edicija. Takođe, pružio je veliki doprinos razvoju bibliotekarstva u Srbiji. Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i srpsku književnost i kulturu", navodi se u saopštenju. Njegov plodonosan književni rad iznedrio je, kako je navela SANU, retko bogat opus u srpskoj književnosti, u kojem se izdvajaju

Otvori na 021.rs

Radmila Lazić : Očito je da vlast ne drži ni do poezije ni do Miljkovića

 Aleksandra Ćuk

 

„Ne, niko me od članova žirija nije zvao, izuzev predsednika žirija“, kaže za Danas pesnikinja Radmila Lazić, koja je odbila da najprestižniju pesničku nagradu „Branko Miljković“ primi iz ruku gradonačelnika Niša Dragoslava Pavlovića, na svečanosti koja je trebalo da bude održana juče u podne u Gradskoj kući, ali je u međuvremenu otkazana. 

 

Razloge zbog kojih se laureatkinja odlučila na ovaj potez navela je u saopštenju, ističući da tim činom želi da iskaže........

 

Otvori na danas.rs

Roman ,,Bekos“ Enesa Halilovića dobitnik nagrade ,,Beogradski pobednik“

 

Nagradu ,,Beogradski pobednik“ za najbolji roman objavljen u 2025. godini dobio je ,,Bekos“ Enesa Halilovića, u izdanju Lagune, odlučio je danas žiri.

Članovi žirija su na konferenciji za novinare u Biblioteci grada Beograda naveli da su danas na završnoj sednici još jednom razmotrili sedam naslova u najužem izboru, da bi se na kraju izdvojili Halilovićev i roman ,,Ulm“ Bojana Vasića. Za ,,Bekos“ su glasali Predrag Petrović, Vesna Trijić, Slađana Ilić i Nataša Anđelković, dok je Petar Pijanović svoj glas dao romanu ,,Ulm“, istakao je žiri. Kako je navedeno, ,,u neobičnom prepletu ispovednog i

Otvori na rs.sputniknews.com

Polemičko varničenje uoči dodele 72. NIN-ove nagrade

 

Uoči dodele

72. NIN-ove nagrade u januaru 2026. godine, književnu scenu Srbije obeležile su polemike koje su postale gotovo neizostavan prateći folklor ovog priznanja. Glavne tačke sporenja u književnim krugovima i medijima uključivale su:

• Sastav žirija i ideološke podele: Kao i prethodnih godina, kritičari su se fokusirali na estetičke i ideološke preference članova žirija. Često su se čuli prigovori da žiri favorizuje određene narativne modele (poput autofikcije ili društveno-angažovane književnosti) na račun klasičnijih formi romana.
• Hiperprodukcija i kvalitet: Sa preko 200 naslova u širem izboru, povela se debata o tome da li kvantitet guši kvalitet. Pojedini kritičari su isticali da se "trka za NIN-a" pretvorila u marketinški alat izdavača, dok su neki autori javno povlačili svoje knjige iz konkurencije, osporavajući kredibilitet procesa selekcije.
• "Stara garda" protiv novih glasova: Polemika se vodila i oko toga da li nagrada treba da potvrdi status već afirmisanih pisaca ili da hrabro promoviše mlađe, eksperimentalne autore koji često donose radikalno drugačije teme i stilove.
• Regionalni kontekst: Pitanje granica srpske književnosti i uključivanja autora iz dijaspore ili regiona koji pišu na srpskom jeziku ponovo je izazvalo oprečna mišljenja o tome ko ima pravo da konkuriše za najprestižnije domaće priznanje.

Uprkos "varničenjima" i pokušajima osporavanja, 72. dodela je potvrdila da NIN-ova nagrada ostaje centralni događaj u srpskoj kulturi, sposoban da izazove najširu javnu diskusiju o statusu savremene književnosti.

Poznato kojih šest romana su u najužem izboru za NIN-ovu nagradu

  |  FoNet

Za roman godine, nagradu koju NIN ove godine dodeljuje 72. put, od 195 pristiglih naslova žiri je najuži izbor sveo na šest romana, saopštila je danas redakcija tog nedeljnika.

Žiri u sastavu Aleksandar Jerkov – predsednik, Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković odabrao je šest romana, a poređani su po redosledu kojim su stizali u redakciju: 

 

- „Karota“ Darka Tuševljakovića u izdanju „lagune

-  „Balada o ubici i ubici i ubici“ Dalibora Pejića (Geopoetika),

- „Frau Beta“ Laure Barne (HERAedu),

-  „Besmrtne ludosti gospođe Kubat“, Milana Tripkovića (Akademska knjiga, Novi Sad), 

-  „Razgovori s Vješticom“, Vladimira

 

Otvori na danas.rs

Beogradski pobednik: U najužem izboru 7 romana

   Danas Online

Žiri Nagrade „Beogradski pobednik“ za najbolji roman objavljen u 2025. godini, u sastavu Predrag Petrović (predsednik), Vesna Trijić, Slađana Ilić, Petar Pijanović i Nataša Anđelković, na sastanku održanom 16. januara 2026. u Biblioteci grada Beograda odabrao je sledećih sedam romana u najuži izbor: Laura Barna, Frau Beta, Heraedu Bojan Vasić, Ulm, Veseli četvrtak Vladimir Vujović, Razgovori s Vješticom, Sumatra Bojan Savić Ostojić, Lusi, Laguna Marko Todorović,

Otvori na danas.rs

„Zato što to nije pošteno“: Reakcije na odluke NIN-ovog žirija

  |  Aleksandra Ćuk

Napomena NIN-ovog žirija da su u užem izboru za nagradu svesno izostavljeni raniji laureati izazvala je oštre reakcije u književnoj javnosti, uz ocene da se takvom praksom potkopava ideja književnog vrednovanja i sam smisao užeg izbora.

NIN-ov žiri u sastavu Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković odabrao je u uži izbor za NIN-ovu nagradu trinaest romana, ističući, između ostalog, u svom saopštenju da su posebnu pažnju obratili na ranije dobitnike NIN-ove nagrade. Na ovu, ničim izazvanu, opasku žirija za NIN-ovu nagradu, koji je inače jednoglasno za uži izbor izabrao 13 romana, reagovala je književnica Mirjana Đurđević. „Samo bih da

Otvori na danas.rs

Džordž Orvel – 1984 (fragment)

"Rađali su se, rasli na ulici, počinjali da rade u dvanaestoj godini, prolazili kroz kratak period procvala tepote i seksualne želje, sklapali brakove u dvadesetoj, postajali sredovečni u tridesetoj, u šezdesetoj najčešće umirali. Naporan fizički rad, briga o kući i deci, sitne svađe sa susedima, filmovi, fudbal, pivo i, više od svega, kocka, sačinjavali su njihov duhovni horizont. Nije bilo teško držati ih pod kontrolom."

Džordž Orvel - 1984.

Fenomen najpopularnijeg srpskog romana 21. veka

  |  Piše Branko Rosić

Đorđe Lebović je roman “Semper idem” počeo da piše početkom devedesetih godina kada se nad Jugoslavijom nadvilo novo zlo i rat. On će se 1992. preseliti u Izrael a vratiće se u Srbiju s padom režima Slobodana Miloševića. "Knjige ne bi bilo da se opet nisam našao u vrtlogu velikog Zla koje sam dobro upoznao pedeset godina ranije"...

Kada se zlo nasloni na nešto lepo, bezbrižno, idilično… ono deluje još groznije i opasnije. Tako se i u romanu “Semper idem” Đorđa Lebovića njegovo manje-više bezbrižno odrastanje prekida dolaskom nacizma i rata u kome će njegova bliža i dalja jevrejska rodbina biti poubijana. Jedno odrastanje u ambijentu i uslovima gornje srednje klase i šetnja kroz životne prilike biva zamenjena šetnjom kroz barake Aušvica. Jedno čekanje na prvi dejt u idiličnom drvoredu pred

Otvori na velikeprice.com

Preminuo švajcarski pisac Erik fon Deniken, poznat po teoriji o vanzemaljcima

 

FoNet

Švajcarski pisac Erik fon Deniken, koji je doprineo popularizaciji ideje da su Zemlju u dalekoj prošlosti posetili vanzemaljci kako bi pomogli da se postave temelji ljudske civilizacije, umro je u 91. godini, objavili su švajcarski mediji.

Autor bestselera Erih fon Deniken izgradio je unosnu karijeru na svom argumentu, osporenom od naučnika i arheologa, da čovečanstvo duguje veliki deo svog razvoja intervenciji vanzemaljaca. Knjiga „Kočije bogova?“, objavljena 1968. godine, prodata je u milionima primeraka sa tezom da su napredni vanzemaljci više puta posećivali Zemlju, ostavljajući svoj trag u obliku ruševina Inka i Egipta, pećinskih crteža i drugih fizičkih spomenika. „Trebalo je hrabrosti da se

Otvori na danas.rs